Историјско свједочанство ЗЕЛЕНАША из Црмнице Николе Зеца: О комунистичким ЛАЖИМА, италијанској окупацији којој је циљ био да нас одвоји од Србије, Дражи Михајловићу који је први дигао устанак
...........Комунисти, којима је лаж најјаче оружје у свакој борби, касније су тврдили да је Устанак у Црној Гори искључиво њихово дело, они су тако тврдили и за 27 март и све што им годи и што сматрају да им је потребно. Али, кад би Устанак заиста био њихово дело, то не би био 13 јули, него 22 јуни, јер су сви комунисти до једнога тога дана били уз Совјетски Савез, исто тако ватрено као што су били претходног, 21 јуна, за споразум који је био склопио Стаљин за поделу Европе са Хитлером.
И да су комунисти имали снаге у народу, они би устанак дигли истог дана кад је нацистичка Њемачка објавила рат црвеној Русији. Осећала се, међутим, само комунистичка пропаганда и вршљање, а народ је посматрао или им није придавао никакву важност................
........И комунисти су, истина, били ту, али више да воде галаму него стварну борбу..........
.......У кратком али жестоком судару непријатељски батаљон је разбијен и одбачен ка мору. На месту борбе остало је 60 погинулих Италијана, док је на нашој страни било 7 мртвих и 9 рањених. Интересантно је напоменути да се у овој борби афирмирао дух старог херојског доба. После прве ватре, сељаци су извршили јуриш, неки чак и голоруки. Томо Р. Вукчевић, старац од 60 година, улетео је међу Италијане са косијером у руци и погинуо. Већ у овој првој борби запажено је да је улога комуниста била сведена на нулу. Занемела је чак и њихова уобичајена дрека. Тактички, овом борбом руководили су активни официри: капетан Јакша Новаковић и поручници: Владимир Пламенац и Петар Ђуковић, док су се комунистички лидери: Данило Шоровић, Рашко Вукосавовић и Велиша Лековић позади нешто сашаптавали. Један мој рођак, по ујчевини, причао ми је да су они већ тада планирали, на који би се начин отстранио утицај активних официра, а да се њихово стручно знање ипак искористи.
У часу када је извршен онај напад на Вир Пазар (13 јула у зору) код Ђурђевог Ждријела, у близини Обзовице, стигла је група комуниста из села Грађана, које је од места напада удаљено за три сата хода.......
.....Први командант устаничког батаљона пјешивачког био је Радојица Никчевић, четнички војвода и херој из Првог светског рата. Он је такође био позват на Цетиње да учествује у „проглашењу“ црногорске државе. Кад је видео о чему се ради, напустио је „скупштину“ и пешке се упутио преко Чева, да би се у своме племену ставио на чело устаника. У првој половини 1942 погинуо је у борби са комунистима у селу Бршну........
.......Даниловград је освојен 20. јула, после упорне борбе. Наладали су га скоро сви Бјелопавлићи, суседна села племена Пјешивачког и Загарчани под командом пуковника Баја Станишића. Италијански гарнизон био је јачине: један батаљон пешадије и две брдске батерије (8 топова). Одбрана је трајала дуго, јер је непријатељ за последњу недељу дана, откада је устанак избио, имао времена да утврди погодне тачке за одбрану. На крају не-пријатељ се предао без много губитака. Заробљене топове наши су повукли ради пројектованог напада на Подгорицу, али се утврдило да су из затварача извађене биле ударне игле. Код уласка у град комунисти су одмах покушали да успоставе своју власт, а као знак да она једино њима припада, ставили су црвени флор око рукава, што им тада ипак није успело.......
.....Следећа три дана борба је пренета на Веље Брдо, северо-западно од Подгорице. Овај брдски ланац, у дужини од 10 километара, почиње код Везировог Моста пред самом Подгорицом, а за-вршава се код Стологлава у близини Спужа.
Једна преседлина код села Вранића дели овај ланац на два дела: северни дужи део под именом Веље Брдо и јужни краћи део под именом Мало Брдо. Ово последње пружа боље услове за одбрану Подгорице него оно прво за напад на њу. Чим су Италијани осмотрили из ваздуха да су устаници запосели Веље Брдо, они су брзо заузели Мало Брдо и запречном артиљериском ватром зауставили покрет устаника ка преседлини код Вранића.
Борба је трајала цео дан 22 јула, али устаници нису напредовали. Пред ноћ борба је малаксавала, а овоме је доста допринела околност, што је положај устаника безводан, па је жеђ приморала борце да ноћу траже воду, која није била близу, и да се многи од њих више и не поврате.
Сутрадан, 23 јула, устаници који су још држали положај приметили су да нема ниједног комунисте. У току ноћи они су се повукли са својим воћством, напуштајући чак и Спуж. После тога устаници су напустили положај.
По замисли устаника, борба на Вељем Брду била је борба за Подгорицу. Да је ова борба успела, Никшић и Цетиње морали би пасти без јаче одбране. Но и да је Подгорица пала, она не би могла дуго остати у нашим рукама, из разлога што саобраћај са Скадром нигде није био прекинут. Непријатељ је имао отворене две саобраћајне артерије: друм Подгорица – Тузи – Скадар и друм до Плавнице и водени пут језером до Скадра. Сама Подгорица изложена је била нападу из ваздуха без одбране. Осим тога,
за овај неуспех устаници су кривили комунисте, јер су својим нечуј-ним извлачењем из борбе тежили у првом реду да сачувају сами себе, а код осталих бораца изазову растројство и панику, чиме су онемогућили одбрану и оних положаја у долини Зете, који су још могли да се бране. Т
ако је Веље Брдо постало отскочна даска за непријатељски контраудар и репресалије које ће ускоро да наступе....
........И ако кратко време, од свега један или два дана, оно је било довољно да једна група ваљаних и разборитих официра и народних првака не упусте иницијативу комунистма у претстојећој акцији. Ту иницијативу они неће испустити из руку све до несрећног прелома светске политике на нашу штету, пред сам крај рата. У међувремену, из те иницијативе родиће се покрет противу комунистичких злодела, почињући баш у оним крајевима, што ће дати моралног потстрека народу на читавом простору Црне Горе, Боке и Санџака да се својим злотворима крваво освети. ..........
...Ми се никада нисмо упитали шта би било код нас да Немци нису напали Совјетски Савез.
Комунисти би мировали, а остала би неизмењива одлука Драже Михаиловића да настави борбу, започету 6 априла 1941. .....
https://www.in4s.net/istorijsko-svj...drazi-mihajlovicu-koji-je-prvi-digao-ustanak/
