- Zašto?
- Zato što je preko tela upleten u mrežu pojave. Neprestano se nalazi pod uticajem telesnih nagona kao i negativnih osećanja koja se stvaraju u interakciji sa okolinom, pa se uvek mora uspostavljati ravnoteža. Svakom se desi da pogreši, izgubi kontrolu, padne u očaj i depresiju, da se uznemiri i da nepromišljeno reaguje. Nije uvek lako stići do unutrašnjeg, živog centra koji izdiže um.
- Slažem se. Ipak, rekao bih da postoje velike razlike u reakcijama ljudi. Neki su skloni agresiji i nepromišljenom, nerazumnom reagovanju, dok su neki miroljubivi i razboriti. Šta je uzrok takvih razlika?
- Uglavnom duhovni razvoj mada nije isključen ni neurološki poremećaj. Osobe s višim stepenom samospoznaje su svesnije. Imaju uvid u funkcionisanje svoje svesti i psihičke zakonitosti. Brže prepoznaju niže nagone. Zato ne padnu pod njihov uticaj već ih nadvladaju i povrate samokontrolu i trezvenost. Bez duhovnog uvida se odmah pada pod vlast destruktivnih osećanja i reaguje impulsivno i nepromišljeno.
- Da li to znači da se misli formiraju iz osećanja, odnosno da drugačija osećanja stvaraju i drugačiju percepciju?
- Da. Spoljašnji svet i dogadjaji aktiviraju različita osećanja. U zavisnosti kojim osećanjima se ego identifikuje i dozvoli da prevldaju zavisi kakve misli formira i kakvu percepciju dobija. Iz destruktivnih proizilaze disfunkcionalne misli. Neosvešćen ego to ne shvata. Ograniči se onim što misli. Nije fleksibilan ili otvoren za drugačije mogućnosti. Svoje mišljenje smatra neprikosnovenom istinom.
- S pravom se može reći da misli oblikuju realnost. Daju joj odredjenost i razumevanje. Bez obzira da li je to razumevanje adekvatno ili ne.
- Zaista se može to reći. Osećanja su svesna sažetost ili snaga. Nemaju jasnoću i odredjenost kao misli. Svako osećanje se mora razjediniti ili transformisati u misli da bi postalo razumljivo. Kroz misli objašnjavamo i sebi i drugima šta doživljavamo. Što ne prodje kroz misli ostaje u tami nesvesnog. Postoji kao pasivni potencijal. Da bi se potencijal aktivirao i realizovao mora doći u kontakt s umom i egom. Tako ga postanemo svesni.
- Osvešćivanje onda nije ništa drugo nego transformacija nesvenog u svesno.
- Tako je. Taj proces traje čitav život. Postiže se dubljom, nepristrasnom introspekcijom i potpunom iskrenošću pošto u nesvesnom, pored konstruktivnog potencijala, postoje površna, sebična i destruktivna osećanja. Ona su bliža svesnom nivou i imaju snažan uticaj na ego. Iz njih proizilaze misli koje obiluju zabludama i navode na nepromišljene, štetne aktivnosti. Zato se mora biti oprezan kojim osećanjima i mislima se dopušta da dominiraju.
- Ako sam vas pravilno razumeo suština svesti je konstruktivni, duhovni potencijal iznad uma, dok je ego-biće u svesnom ili umu. Hajdeger je isticao da je veoma važno praviti razliku izmedju bitka i bića. Da li i vi to mislite?
- Da. Biće je realizovano, manifestovano i aktivno. Uvek se razvija. Bitak je njegov nerealizovani potencijal koji je nemanifestovan. Izmedju bitka i bića postoji veza i uslovljenost. Ne mogu se odvojiti pošto su jedna svest.
- Da li možete jednostavnije objasniti odnos aktivnog, pojavnog bića i skrivenog bitka? Dati neki primer?
- Na primer, cvet se stalno menja i raste na površini zemlje. Ko prvi put vidi cvet za njega bi to bilo biće koje se razvija samo od sebe. Mislio bi da postoji samo to što vidi. Ne bi znao da u zemlji postoji koren koji se ne vidi i koji hrani cvet. Pored toga, ne bi bio svestan činjenice da razvoj cveta zavisi i od sunčeve energije koja pokreće proces fotosinteze. Naravno, to je veoma uprošćen primer. Odnos bitka i bića u svesti je mnogo kompleksniji. Za Hajdegera je bitak zajednička ili Jedna suština mnoštva individualnih razlika.
- Mislim da razumem. Razjedinjenost i razloženost je karakteristična za misli i svesni nivo. Sažeto jedinstvo su osećanja i nesvesno. Um kroz misli stvara biće ili ono što je aktivno, pojavno i što se razvija, dok su duša i duh, kao osećanja i razum, nemanifestovani bitak misli-bića.
- Tako je. Duša i duh su nemanifestavani potencijal bića. Mada ga sažimanjem i uzvisivanjem nadilaze oni ga održavaju i stvaraju. Misli nisu nezavisne. Ispod je nagon/priroda/osećanje, a iznad razum. Ta polarnost stvara misaonu aktivnost kojom nastaje samosvesno ego-biće. Njegova spoznaja se aktivira kroz interakciju s drugim bićima i različitim stvarima, tj. objektivnim svetom.
- Znači, da bi biće imalo inteligentan razvoj potrebna je subjektivno-objektivna suprotnost. To ima dosta sličnosti s Hegelovom dijalektikom. Po njemu, ideja se razvija kroz tezu, antitezu i sintezu.
- Svest je uvek suština spoznavanja. Kroz nju spoznajemo ono što jeste. Tačnije, što mislimo da jeste analizirajući pojavu. Pojava je privid, dok je svest stvarna.
- Materijalni oblici i pojave su, takodje, stvarni. Ne može se poreći da postoje.
- Naravno da postoje. Ali, iza njih je idejna zamisao u koju nastojimo proniknuti našom svešću. Hegel je zato i rekao da je zadatak filozofije da shvati ono što jeste. Po njemu to što jeste je um. Otuda i njegova izjava: ” Što je umno, to je zbiljsko, a što je zbiljsko to je umno.” Za Platona, isto tako, postoji svet ideja i materijalni svet. Svet ideja je stvaran, a materijalni je loša kopija sveta ideja. Dok je svet ideja savršen i neuništiv dotle su materijalni oblici i pojave ograničeni i prolazni.
- Mogu to logično da razumem, ali ne i da predočim. Teško mi je stvoriti jasnu sliku o tome.
- Zato što je preko tela upleten u mrežu pojave. Neprestano se nalazi pod uticajem telesnih nagona kao i negativnih osećanja koja se stvaraju u interakciji sa okolinom, pa se uvek mora uspostavljati ravnoteža. Svakom se desi da pogreši, izgubi kontrolu, padne u očaj i depresiju, da se uznemiri i da nepromišljeno reaguje. Nije uvek lako stići do unutrašnjeg, živog centra koji izdiže um.
- Slažem se. Ipak, rekao bih da postoje velike razlike u reakcijama ljudi. Neki su skloni agresiji i nepromišljenom, nerazumnom reagovanju, dok su neki miroljubivi i razboriti. Šta je uzrok takvih razlika?
- Uglavnom duhovni razvoj mada nije isključen ni neurološki poremećaj. Osobe s višim stepenom samospoznaje su svesnije. Imaju uvid u funkcionisanje svoje svesti i psihičke zakonitosti. Brže prepoznaju niže nagone. Zato ne padnu pod njihov uticaj već ih nadvladaju i povrate samokontrolu i trezvenost. Bez duhovnog uvida se odmah pada pod vlast destruktivnih osećanja i reaguje impulsivno i nepromišljeno.
- Da li to znači da se misli formiraju iz osećanja, odnosno da drugačija osećanja stvaraju i drugačiju percepciju?
- Da. Spoljašnji svet i dogadjaji aktiviraju različita osećanja. U zavisnosti kojim osećanjima se ego identifikuje i dozvoli da prevldaju zavisi kakve misli formira i kakvu percepciju dobija. Iz destruktivnih proizilaze disfunkcionalne misli. Neosvešćen ego to ne shvata. Ograniči se onim što misli. Nije fleksibilan ili otvoren za drugačije mogućnosti. Svoje mišljenje smatra neprikosnovenom istinom.
- S pravom se može reći da misli oblikuju realnost. Daju joj odredjenost i razumevanje. Bez obzira da li je to razumevanje adekvatno ili ne.
- Zaista se može to reći. Osećanja su svesna sažetost ili snaga. Nemaju jasnoću i odredjenost kao misli. Svako osećanje se mora razjediniti ili transformisati u misli da bi postalo razumljivo. Kroz misli objašnjavamo i sebi i drugima šta doživljavamo. Što ne prodje kroz misli ostaje u tami nesvesnog. Postoji kao pasivni potencijal. Da bi se potencijal aktivirao i realizovao mora doći u kontakt s umom i egom. Tako ga postanemo svesni.
- Osvešćivanje onda nije ništa drugo nego transformacija nesvenog u svesno.
- Tako je. Taj proces traje čitav život. Postiže se dubljom, nepristrasnom introspekcijom i potpunom iskrenošću pošto u nesvesnom, pored konstruktivnog potencijala, postoje površna, sebična i destruktivna osećanja. Ona su bliža svesnom nivou i imaju snažan uticaj na ego. Iz njih proizilaze misli koje obiluju zabludama i navode na nepromišljene, štetne aktivnosti. Zato se mora biti oprezan kojim osećanjima i mislima se dopušta da dominiraju.
- Ako sam vas pravilno razumeo suština svesti je konstruktivni, duhovni potencijal iznad uma, dok je ego-biće u svesnom ili umu. Hajdeger je isticao da je veoma važno praviti razliku izmedju bitka i bića. Da li i vi to mislite?
- Da. Biće je realizovano, manifestovano i aktivno. Uvek se razvija. Bitak je njegov nerealizovani potencijal koji je nemanifestovan. Izmedju bitka i bića postoji veza i uslovljenost. Ne mogu se odvojiti pošto su jedna svest.
- Da li možete jednostavnije objasniti odnos aktivnog, pojavnog bića i skrivenog bitka? Dati neki primer?
- Na primer, cvet se stalno menja i raste na površini zemlje. Ko prvi put vidi cvet za njega bi to bilo biće koje se razvija samo od sebe. Mislio bi da postoji samo to što vidi. Ne bi znao da u zemlji postoji koren koji se ne vidi i koji hrani cvet. Pored toga, ne bi bio svestan činjenice da razvoj cveta zavisi i od sunčeve energije koja pokreće proces fotosinteze. Naravno, to je veoma uprošćen primer. Odnos bitka i bića u svesti je mnogo kompleksniji. Za Hajdegera je bitak zajednička ili Jedna suština mnoštva individualnih razlika.
- Mislim da razumem. Razjedinjenost i razloženost je karakteristična za misli i svesni nivo. Sažeto jedinstvo su osećanja i nesvesno. Um kroz misli stvara biće ili ono što je aktivno, pojavno i što se razvija, dok su duša i duh, kao osećanja i razum, nemanifestovani bitak misli-bića.
- Tako je. Duša i duh su nemanifestavani potencijal bića. Mada ga sažimanjem i uzvisivanjem nadilaze oni ga održavaju i stvaraju. Misli nisu nezavisne. Ispod je nagon/priroda/osećanje, a iznad razum. Ta polarnost stvara misaonu aktivnost kojom nastaje samosvesno ego-biće. Njegova spoznaja se aktivira kroz interakciju s drugim bićima i različitim stvarima, tj. objektivnim svetom.
- Znači, da bi biće imalo inteligentan razvoj potrebna je subjektivno-objektivna suprotnost. To ima dosta sličnosti s Hegelovom dijalektikom. Po njemu, ideja se razvija kroz tezu, antitezu i sintezu.
- Svest je uvek suština spoznavanja. Kroz nju spoznajemo ono što jeste. Tačnije, što mislimo da jeste analizirajući pojavu. Pojava je privid, dok je svest stvarna.
- Materijalni oblici i pojave su, takodje, stvarni. Ne može se poreći da postoje.
- Naravno da postoje. Ali, iza njih je idejna zamisao u koju nastojimo proniknuti našom svešću. Hegel je zato i rekao da je zadatak filozofije da shvati ono što jeste. Po njemu to što jeste je um. Otuda i njegova izjava: ” Što je umno, to je zbiljsko, a što je zbiljsko to je umno.” Za Platona, isto tako, postoji svet ideja i materijalni svet. Svet ideja je stvaran, a materijalni je loša kopija sveta ideja. Dok je svet ideja savršen i neuništiv dotle su materijalni oblici i pojave ograničeni i prolazni.
- Mogu to logično da razumem, ali ne i da predočim. Teško mi je stvoriti jasnu sliku o tome.
Ne u tom obliku. Ne u ovom obliku. Kažem... jer je nezahvalan. Ali razumem da je sve stvar izbora. Podržavam i shvatam. Ukoliko religiozno sumiramo sve do sad i tu sumu nazovemo Bogom, koga zovemo univerzalnim svetlom, ljubavlju, brigom i konekcijom (na stranu teorije Stuna 
) doći ćemo do zaključka da je On povezitelj i ujedinitelj, najveća Monada u kojoj osećamo sigurnost i vidimo sve ostale. Shvatićemo da često bivamo sami najveća prepreka u finom tkanju već uočenih i živih stvari. Neke granice ipak sa razlogom postoje, pre svega, granice naših ličnosti, koje se tada nazivaju formiranim...
Baš sledstveno tome, i želim biti nejasan - artistički. 
