12 godina pre nego što dobiju demenciju ljudi osete ovaj simptom

[Stojkov Menidjer]

Biće zanimljivo kada uznapreduje, pa se priključiš studentima.

Jel Sloba pokrenuo vojsku?

 

[đevojka od ovaca]

Cudna bolest.Jos joj se ne zna uzrok i kako sprijeciti.
U mojoj porodici sa mamine strane imali su je njena dva strica,njena tetka,njena sestra sad ima pocetak,striceva kcerka...Svi u nekim sedamdesetim ili osandesetim godinama.
Sa tatine strane,niko nije bio dementan,cak ni u siroj porodici,koliko znam.
Moja komsinica ima majku dementnu vec dugi niz godina.Osim sto ne prepoznaje ni nju,ni okolinu,ona je i vrlo agresivna...razbija posudje,gadja je raznim predmetima itd.A zdrava ovako sve i snazna,osim u glavi.
Moram da ispricam i jednu anegdotu sa tetkom koja je dementna i zivi u domu.
Isli mi u posjetu i ja sad ocekujem nesto tuzno,ne znam,bolest je u pitanju.
I kad smo dosli ona sve zna ko je ko,sta je pitas odgovara tacno.Ali odjednom "prebaci"i pita "ko je ovaj gospodin?"za osobu koju je do prije sekund znala.
I onda prica normalno jedno vrijeme ,a onda pocne neku pricu kako ona tu u domu radi u racunovodstvu.
A nas troje posjetilaca koji su bili imamo veze sa racunovodstvom.
Mi smo se samo pogledali i toliko ismijali tada,da necemo i mi tako zavrsiti.
A i ona je bila vesela i srecna,kakva nikad nije bila u zivotu,mada ja sumnjam da je to mozda i od nekih lijekova koje im daju.
Ne znam,mislim da je to uzasna bolest.Nekako kad sve zaboravis,kao da nisi ni zivio.
Mada,tu nije samo zaborav u pitanju...oni se ponekad strašno plaše da ih neko napada ili hoce da ih ubije.Sta ako je taj strah stvarno za njih realan?A ne mozes im pomoc i oni zive u strahu.
Ne dao Bog nikom pa eto!

 

[Džudi S]

oni se ponekad strašno plaše da ih neko napada ili hoce da ih ubije.Sta ako je taj strah stvarno za njih realan

Moj deda se plašio "nekih ljudi". I to je bilo bolno. Plašio se rođene kćerke, zeta, plašio se moje sestre i zeta...Svi su oni bili na našoj krsnoj slavi...tetka doputovala iz Kanade..tada je poslednji put videla dedu.

Imao je česte halucinacije. Video bi ljude koji ga napadaju, zatim svog brata od strica koji je bio vojno lice i koji je umro pre mnogo godina. Stalno ga je viđao u uniformi.

Teško mi je da se sećam tog perioda.

Demencija, kao i alkoholizam i narkomanija jako utiču na porodicu.

Moj tata je umro od raka i samo je to veče pre nego što će umreti imao halucinacije.

Baba, tatina majka, bila je dementna dan ili dva pre smrti, i za ta dva dana desilo se i nešto, pomalo smešno, persirala je mojoj mami i zvala je "gospođo". I na mamino pitanje da li ona ima decu, rekla joj je da ima...moju sestričinu. Zaboravila je da imala troje dece ( mog tatu, strica i tetku ). Sećala se samo moje sestričine koja je tada bila beba.

Sa mamine strane niko nije bio dementan.

Što se tiče uvodnog posta, i sama sam iznenađena. Nikada ne bih pomislila da je vid jedan od simptoma koji mogu da prognoziraju buduću demenciju.

 

[причалица]

Без обзира о којој врсти деменције се ради - таквим пацијентима треба обезбедити најбољу негу и - надзор. Сажаљевање које осећају људи који се брину о дементним особама је без смисла. Или се бринеш о вољеној особи како треба или се самосажаљеваш. Нема треће. Дементне особе су јако осетљиве, рањиве, лоше реагују на сваку промену свакодневне рутине...а промена мора бити, јер је болест неизлечива и напредује. Код неког спорије, код неког брже.
Ипак, добра је "ствар" што деменција вољених оставља довољно времена да се о тим људима бринемо поштено и с љубављу и да их испратимо из овог дела живота достојанствено.

 

[đevojka od ovaca]

Moj deda se plašio "nekih ljudi". I to je bilo bolno. Plašio se rođene kćerke, zeta, plašio se moje sestre i zeta...Svi su oni bili na našoj krsnoj slavi...tetka doputovala iz Kanade..tada je poslednji put videla dedu.

Imao je česte halucinacije. Video bi ljude koji ga napadaju, zatim svog brata od strica koji je bio vojno lice i koji je umro pre mnogo godina. Stalno ga je viđao u uniformi.

Teško mi je da se sećam tog perioda.

Demencija, kao i alkoholizam i narkomanija jako utiču na porodicu.

Moj tata je umro od raka i samo je to veče pre nego što će umreti imao halucinacije.

Baba, tatina majka, bila je dementna dan ili dva pre smrti, i za ta dva dana desilo se i nešto, pomalo smešno, persirala je mojoj mami i zvala je "gospođo". I na mamino pitanje da li ona ima decu, rekla joj je da ima...moju sestričinu. Zaboravila je da imala troje dece ( mog tatu, strica i tetku ). Sećala se samo moje sestričine koja je tada bila beba.

Sa mamine strane niko nije bio dementan.

Što se tiče uvodnog posta, i sama sam iznenađena. Nikada ne bih pomislila da je vid jedan od simptoma koji mogu da prognoziraju buduću demenciju.

Ma,mislim da su lupili...Ja danas malo ljudi poznajem koji vide dobro posle cetrdesete.A i prije.
Koliko samo mladih nosi naocare za vid.
I sta znaci to "vid"...ima toliko i bolesti oka,nosenje naocara zbog dioptrije je jos i najmanji problem.A moja pokojna baba nije vidjela skoro nista,a opet nije bila dementna ni najmanje.

 

[manem78]

Moj otac je imao demenciju i alchajmera. Gadna bolest. Od čoveka koji je sa 73 godine bio neverovatno zdrav i agilan do potpuno nesposobnog ljudskog bića i na kraju smrti u roku od 3 godine.

 

[Troubleshooter]

inače poznavala sam nekoliko njih sa demencijom i iako mi nisu bili bliski jako me je to pogađalo, bilo mi je jako tužno da ih gledam kako gube dodir sa realnošću
ne znam koliko je njima samima teško, odnosno koliko su uopšte svesni svega toga, ali znam da je ljudima oko njih užasno teško

Људима је веома тешко да прихвате да њихови родитељи улазе у промењено стање свести и да од њиховог некада главног ослонца у животу постају особе о којима треба бринути више него о малој деци. Али то је живот и многи од нас, ако нас Бог поживи ће бити исти такви. Зато им треба посветити много пажње, љубави и пре свега стрпљења зато што ту тешко могу да се очекују побољшања, али треба да се добро осећамо зато што се бринемо о њима макар делић онога колико су они бринули о нама.
Прерано сам остао без оба родитеља, сироти нису имали времена да се то изрази, али зато апелујем на своје пријатеље да не покушавају да их на силу врате у претходно стање, него да их воле и негују баш такве какви су. Можда ће њихова деца то њима да врате.
Свака непримерена и нервозна реакција према њима, зато што се тешко мирите са драстично промењеним стањима, вратиће вам се као тежак бумеранг кроз грижу савести када њих једном не буде било, али тада више поправке и накнадних извињења више нема.

 

[Troubleshooter]

Ne da je provereno, nego - pola sveta trenira vijuge na taj način... Veoma korisna zabava.
godinama sam rešavala ukrštene, onda sam se zaljubila u sudoku...

Sada igram igrice... kažu da je i to korisna zabava...

Срећом, отишао сам у пензију као вишедеценијски информатичар, па ме ништа не вуче ка шаху и укрштеницама, него да полако пројектујем и програмирам, без неких обавеза, па ако нешто падне са стране, капне.
Никада нисам играо компјутерске игрице јер нисам схватао њихов смисао. Један програм који помаже људима, а који си ти направио, доноси неупоредиво веће задовољство од виртуелних поена у виртуелном свету. Желим да помогнем у реалном свету, ангажујем преостале вијуге и можда нешто ставим у џеп. Последње ми није приоритет. Неки пут је то бесплатна услуга пријатељима.

 

[Troubleshooter]

ih 12 to je pitanje ionako hocu li docekati

Ако Бог да, дочекаћеш. Време невероватно брзо лети, па, док се окренеш, стигле су и позне године. Важно је да се човек понаша примерено тим годинама, а не да на силу покушава да и даље буде млад. "Свако време носи своје бреме" и ја сам искрено почео да уживам у пензионерским данима. За разлику од целог мог живота, сада заиста више ништа "не морам". Колико могу и колико ми причињава задовољство, уз неке ипак ситне обавезе бриге о другима и себи. Од тебе се слабо шта и очекује, па шта год да урадиш испадне право чудо у очима околине.

 

[Soradze]

Срећом, отишао сам у пензију као вишедеценијски информатичар, па ме ништа не вуче ка шаху и укрштеницама, него да полако пројектујем и програмирам, без неких обавеза, па ако нешто падне са стране, капне.
Никада нисам играо компјутерске игрице јер нисам схватао њихов смисао. Један програм који помаже људима, а који си ти направио, доноси неупоредиво веће задовољство од виртуелних поена у виртуелном свету. Желим да помогнем у реалном свету, ангажујем преостале вијуге и можда нешто ставим у џеп. Последње ми није приоритет. Неки пут је то бесплатна услуга пријатељима.

To što ti ne igraš igrice i što se baviš drugim stvarima ne znači da se ja koja igram igrice ne bavim drugim stvarima
i pomaganjem ljudima oko sebe... moja svekrva je govorila: "Neko voli popa, neko popadiju"...
Dopada mi se što si našao način kako da uživaš u svojim penzionerskim danima... to je neobično važno, s obzirom da
su ljudi često u panici povodom tog dela života. Osećaj da ništa više ne moraš je oslobađajući i tada po prvi put ličimo
na sebe...

 

[Soradze]

Nejada sam uz novine,obavezno kupovao Eureku.Kada je pocela ona Inflacija'92-ge,sam prekinuo,jer sam mislio da mi je to tada bio visak,Kasnije pocelo bavljenje politikom,pa nemanje vremena za ukrstenicama.Posle 2000-te sam se povredio,pa problemi po bolnicama i lekarima.Onda stigli cvikeri,pa slabiji se vidi,a onda pocelo i zakrecenje.I t.d.Sada penzioner i na internetu najvise i bavljenje podizanjem i obradom O.S-ma.Srecom ru me jos mozak sluzi besprekorno,ali nekada ne mogu da se setim neke reci u razgovoru,ili necijeg imena.To me vise nervira,nego sto se plasim bilo kakve bolesti.

Nemoj da se nerviraš, rođeni! Tu ima jedan trik koji pomaže 100 posto.
Kada ne možeš da se setiš nečeg, reci naglas: "Setiću se!" Time si dao mozgu direktivu šta da radi...
Posle kratkog vremena, informacija izroni iz mozga... setio si se, iako si se mentalno bavio drugim stvarima.

Ljudi često kažu: "Ne mogu da se setim", pa tako i bude... dali su direktivu mozgu da se ne seti...
Probaj... videćeš da "radi", hahahh

 

[Troubleshooter]

Моје исписнице и исписници имамо помагало преко старог вица:
Играју маторци карте и један каже - Ма како се зове онај леп цвет? Крене лицитација свег могућег цвећа док један не рече - Да није ружа? Јес' вала.
Ружо, дај нам три кафе.
И тако ми, када нам зафали реч, кажемо ружа, ружа и наставимо. Касније се реч појави.
Одавно се не секирам због тога. Само чекам и реч или име се појаве. Све сам то претворио у штос, мада у суштини није смешно, али је тако.

 

[jolemisa]

Nemoj da se nerviraš, rođeni! Tu ima jedan trik koji pomaže 100 posto.
Kada ne možeš da se setiš nečeg, reci naglas: "Setiću se!" Time si dao mozgu direktivu šta da radi...
Posle kratkog vremena, informacija izroni iz mozga... setio si se, iako si se mentalno bavio drugim stvarima.

Ljudi često kažu: "Ne mogu da se setim", pa tako i bude... dali su direktivu mozgu da se ne seti...
Probaj... videćeš da "radi", hahahh

Probao sam,ne mogu.nema lose uloge.

 

[faraonn]

Nemoj da se nerviraš, rođeni! Tu ima jedan trik koji pomaže 100 posto.
Kada ne možeš da se setiš nečeg, reci naglas: "Setiću se!" Time si dao mozgu direktivu šta da radi...
Posle kratkog vremena, informacija izroni iz mozga... setio si se, iako si se mentalno bavio drugim stvarima.

Ljudi često kažu: "Ne mogu da se setim", pa tako i bude... dali su direktivu mozgu da se ne seti...
Probaj... videćeš da "radi", hahahh

..dobar , sasvim dobar savjet ali
ima falinku
rijetko se ostvaruje...

 

[Soradze]

..dobar , sasvim dobar savjet ali
ima falinku
rijetko se ostvaruje...

Meni se redovno ostvaruje.. i pri tom se ne pitam ni kako...

 

[faraonn]

Meni se redovno ostvaruje.. i pri tom se ne pitam ni kako...

...zato sto Disciplini ne dosadjujes nego,
samo joj naredis...
P.S.
...tacno je Ovo i s pozicija treninga jer
ucenicima govorim da ne smiju reci ili pomisliti da ne mogu jer onda stvarno i ne mogu ali
ako sugerisu sebi i u nekoliko pokusaja i ostvare
znaci
ne ustaviti se na prvu "komandu"...

 

[Džudi S]

"
Međutim, demencija se može dogoditi i osobama mlađe životne dobi, a većina njih su u ranim 40-im i 50-im godinama te imaju obitelji, djecu i karijeru.

Znamo da demencija započinje postepenim gubitkom pamćenja i ima ozbiljnije simptome koji naposljetku vode ka potpunoj onesposobljenosti osobe. Samo neki od simptoma koji se pojavljuju kod oboljelih od Alzheimerove bolesti su zaboravljanje, smetnje u govoru i promjene raspoloženja. U uznapredovaloj fazi razvoja bolesti dolazi do velikog broja poremećaja poput smetnji govora, čitanja ili pisanja, ali i agresivnosti i pojave halucinacija. Kod demencija s početkom u mlađoj životnoj dobi znatnije su zastupljeni potencijalno izlječivi uzroci, te je češća i nasljedna podloga. "

Nastavak na https://demencija.net/a/demencije-s...ivotnoj-dobi-i-vi-mozete-biti-zrtva-demencije

***

Čini mi se da je i ovaj deo jako važan, na samom početku teksta:

"Od Alzheimerove bolesti i srodnih demencija danas u svijetu boluje 50 milijuna ljudi. Očekuje se da će taj broj i dalje rasti te nam predstoji epidemija demencije".

Podatak o mogućoj epidemiji demencije je poražavajući.

****

Kako biste se vi osećali, ukoliko biste primetili da češće zaboravljate i da imate smetnje u govoru? Da li biste odmah išli kod lekara ili bi svoju zaboravnost pripisivali stresu?