POČETAK NOVOG ROMANA?
ŠTA MISLITE?
PROLOG
Sablasna tišina se potpuno uklapala u prigušeno svetlo, kao da nikoga nije bilo u stanu. Kao da niko ne živi tu, tačnije kao da su njegovi stanari u žurbi napustili stan, ne stigavši ništa da ponesu. Zvuk otključavanja brave budio je nadu da će se nešto promeniti. Nije. U predsoblje su ušetali muškarac i žena. Ona u crnoj, mini kimono haljini sa pojasom na kome se isticala srebrna kopča u obliku, nekakvog, japanskog ideoma i tesno pripijenim tri četvrti helankama, taman toliko kratke, da naglase jednostavne sandale sa visokom štiklom. Kose vezane u punđu nalik na Azijatkinju. Od nakita je nosila jednostavnu ogrlicu od bisera koja je isticala prefinjene linije njenog vrata. On, u Armanijevom dvoredom sakou diskretnih pruga, odavno izašlom iz mode, ispod koga je nosio belu majicu sa crnim strip printom, koja je vidno odudarala od sakoa da pokaže naglašeni individualizam i muškarčevu samouverenost. Tamno plave, skoro indigo, Levis farmerice su više bile artefakt mladosti nego deo modne kreacije isto kao i crna kožna narukvica na zglobu desne ruke, a polukaubojke su se nametnule kao logičan izbor. Kosa mu je bila crna i zalizana, nalik na kubanca iz Majamija.
Uporno su čutali, nijedno od njih dvoje nije želelo da prvo započne razgovor. Tišinu je prekinuo karakterističan zvuk lomljenja čaše i sična psovka koja ga je pratila.
"Šta si to slomio, pijana budalo?", prosiktala je ona skoro nečujno, ipak ju je čuo.
"Čaša za rakiju iz kompleta, koji nam je za svadbu poklonila tvoja majka. Mislim da je to bila poslednja, prokletstvo je konačno skinuto."
"Ostavi taj neuspeli sarkazam za one tvoje pripravnice, gospodine advokatu.
"Moliiim!"
"Moli se Bogu a ne meni a mogao bi i kumu. Kako si mogao, čoveče?
" Šta kako sam mogao."
Situacija je postajala sve naelektrisanija. Varnice, skoro da su mogle da se osete u vazduhu.
"Kako si mogao da onako poniziš Gagija. On ti je kum, čoveče."
"Kum sam i ja njemu a ne samo on meni. Što nije vodio računa koga poziva na slavu."
"Na slavu se ne poziva, toliko bi i ti morao Simiću.", reče mu i okrete se leđima od njega svesna šta sledi ali razumevajući da je ovaj razgovor morao jednog dana da se održi.
"Gagi i Simke, tako su vas zvali na demonstracijama, kada smo probijali kordon. Sećaš se. On te je i doveo tamo. Bio si podstanar u kući njegove majke. Gagi je tada radio kao varioc u Preciznoj mehanici i uvek je imao para a ti siromašni student prava iz provincije. I tada te je vodio na posan pasulj u kafanu Proleće. Tamo smo se i upoznali, sećaš se. Bio je osamnaesti decembar devedeset i šeste. Izveo te na večeru jer vam keva Mara nije dala da jedete ono što je taj naspremala, zbog slave."
Pogledao je kao da je po prvi put vidi. Pred njim je stajala žena koju više nije poznavao. Nežna i odlučna u isto vreme. Polako je počeo da shvata koliko je lepa.
"Želim te."
"Rekla sam ti, ostavi svoju lažnu poplavu testosterona srednjih godina, za mlađane pripravnice i bogate klijentkinje. I tu ti je Gagi pomagao. Jednom mi je prosuo priču da ga vodiš na skvoš, drugi put mi je oduševljeno pričao da si ga vodio na sastanak sa onim skotom Radonjom da ugovarate posao za neke gelendere i ograde od kovanog gvožđa. Sigurna sam da on nije ni video Radonju, kao što sam i sigurna da si pola para od njegove zarade strpao u svoj džep. Švaleracija je skup sport. Svejedno, Gagi te je kovao u zvezde."
Najednom je ponovo nastupila mrtva tišina. Onaj osećaj pred oluju, kada znate da nailazi nešto strašno što će vas povrediti a nemate snage da se pokrenete i pobegnete na sigurno.
"Neću ti dozvoliti da me ponižavaš u mom stanu, Lola"
"Tvoj stan? Ovo je samo tvoj stan Simiću?"
"Da, isključivo i samo moj."
"Onda je vreme da odem iz njega."
"Ako sada prekoračiš ovaj prag, nemoj se više ni vraćati."
"Taj deo sam razumela. Sutra ću podneti tužbu za razvod braka."
"Nemoj da se nadaš da ćeš nešto dobiti,. Uzeću ti sve. Poznajem mnogo sudija."
"Uzeo si mi dušu Simiću, šta je jedan stan u poređenju sa tim. Znam i ja puno sudija, zaboravljaš da sam iz advokatske familije, i nijedan od njih očima ne može da te vidi."
"Razvešćeš se od mene zbog onog debila koji jedva zna da se potpiše?"
"Nikada ti nećeš ništa razumeti, gospodine advokatu."
Izašla je uspravno kroz vrata stana u koji je uložila celu sebe. Trudila se da ne zaplače.
"Noćas si trebalo da saznaš da ćeš postati otac, Simiću. Trudna sam i nosim tvoju ćerku. Želela sam..."
Hladan vazduh je iznenadi kada je otvorila vrata na ulazu zgrade. Strese se i zagrnu revere od svog kaputa. Pahulje su promicale pokraj nje baš kao i onog dana kada su se upoznali. Jedna suza se otkide i krenu niz obraz, nije ni pokušala da je obriše. Samo je podigla ruku pokušavajući da zaustavi prvi slobodan taksi.
ŠTA MISLITE?
PROLOG
Sablasna tišina se potpuno uklapala u prigušeno svetlo, kao da nikoga nije bilo u stanu. Kao da niko ne živi tu, tačnije kao da su njegovi stanari u žurbi napustili stan, ne stigavši ništa da ponesu. Zvuk otključavanja brave budio je nadu da će se nešto promeniti. Nije. U predsoblje su ušetali muškarac i žena. Ona u crnoj, mini kimono haljini sa pojasom na kome se isticala srebrna kopča u obliku, nekakvog, japanskog ideoma i tesno pripijenim tri četvrti helankama, taman toliko kratke, da naglase jednostavne sandale sa visokom štiklom. Kose vezane u punđu nalik na Azijatkinju. Od nakita je nosila jednostavnu ogrlicu od bisera koja je isticala prefinjene linije njenog vrata. On, u Armanijevom dvoredom sakou diskretnih pruga, odavno izašlom iz mode, ispod koga je nosio belu majicu sa crnim strip printom, koja je vidno odudarala od sakoa da pokaže naglašeni individualizam i muškarčevu samouverenost. Tamno plave, skoro indigo, Levis farmerice su više bile artefakt mladosti nego deo modne kreacije isto kao i crna kožna narukvica na zglobu desne ruke, a polukaubojke su se nametnule kao logičan izbor. Kosa mu je bila crna i zalizana, nalik na kubanca iz Majamija.
Uporno su čutali, nijedno od njih dvoje nije želelo da prvo započne razgovor. Tišinu je prekinuo karakterističan zvuk lomljenja čaše i sična psovka koja ga je pratila.
"Šta si to slomio, pijana budalo?", prosiktala je ona skoro nečujno, ipak ju je čuo.
"Čaša za rakiju iz kompleta, koji nam je za svadbu poklonila tvoja majka. Mislim da je to bila poslednja, prokletstvo je konačno skinuto."
"Ostavi taj neuspeli sarkazam za one tvoje pripravnice, gospodine advokatu.
"Moliiim!"
"Moli se Bogu a ne meni a mogao bi i kumu. Kako si mogao, čoveče?
" Šta kako sam mogao."
Situacija je postajala sve naelektrisanija. Varnice, skoro da su mogle da se osete u vazduhu.
"Kako si mogao da onako poniziš Gagija. On ti je kum, čoveče."
"Kum sam i ja njemu a ne samo on meni. Što nije vodio računa koga poziva na slavu."
"Na slavu se ne poziva, toliko bi i ti morao Simiću.", reče mu i okrete se leđima od njega svesna šta sledi ali razumevajući da je ovaj razgovor morao jednog dana da se održi.
"Gagi i Simke, tako su vas zvali na demonstracijama, kada smo probijali kordon. Sećaš se. On te je i doveo tamo. Bio si podstanar u kući njegove majke. Gagi je tada radio kao varioc u Preciznoj mehanici i uvek je imao para a ti siromašni student prava iz provincije. I tada te je vodio na posan pasulj u kafanu Proleće. Tamo smo se i upoznali, sećaš se. Bio je osamnaesti decembar devedeset i šeste. Izveo te na večeru jer vam keva Mara nije dala da jedete ono što je taj naspremala, zbog slave."
Pogledao je kao da je po prvi put vidi. Pred njim je stajala žena koju više nije poznavao. Nežna i odlučna u isto vreme. Polako je počeo da shvata koliko je lepa.
"Želim te."
"Rekla sam ti, ostavi svoju lažnu poplavu testosterona srednjih godina, za mlađane pripravnice i bogate klijentkinje. I tu ti je Gagi pomagao. Jednom mi je prosuo priču da ga vodiš na skvoš, drugi put mi je oduševljeno pričao da si ga vodio na sastanak sa onim skotom Radonjom da ugovarate posao za neke gelendere i ograde od kovanog gvožđa. Sigurna sam da on nije ni video Radonju, kao što sam i sigurna da si pola para od njegove zarade strpao u svoj džep. Švaleracija je skup sport. Svejedno, Gagi te je kovao u zvezde."
Najednom je ponovo nastupila mrtva tišina. Onaj osećaj pred oluju, kada znate da nailazi nešto strašno što će vas povrediti a nemate snage da se pokrenete i pobegnete na sigurno.
"Neću ti dozvoliti da me ponižavaš u mom stanu, Lola"
"Tvoj stan? Ovo je samo tvoj stan Simiću?"
"Da, isključivo i samo moj."
"Onda je vreme da odem iz njega."
"Ako sada prekoračiš ovaj prag, nemoj se više ni vraćati."
"Taj deo sam razumela. Sutra ću podneti tužbu za razvod braka."
"Nemoj da se nadaš da ćeš nešto dobiti,. Uzeću ti sve. Poznajem mnogo sudija."
"Uzeo si mi dušu Simiću, šta je jedan stan u poređenju sa tim. Znam i ja puno sudija, zaboravljaš da sam iz advokatske familije, i nijedan od njih očima ne može da te vidi."
"Razvešćeš se od mene zbog onog debila koji jedva zna da se potpiše?"
"Nikada ti nećeš ništa razumeti, gospodine advokatu."
Izašla je uspravno kroz vrata stana u koji je uložila celu sebe. Trudila se da ne zaplače.
"Noćas si trebalo da saznaš da ćeš postati otac, Simiću. Trudna sam i nosim tvoju ćerku. Želela sam..."
Hladan vazduh je iznenadi kada je otvorila vrata na ulazu zgrade. Strese se i zagrnu revere od svog kaputa. Pahulje su promicale pokraj nje baš kao i onog dana kada su se upoznali. Jedna suza se otkide i krenu niz obraz, nije ni pokušala da je obriše. Samo je podigla ruku pokušavajući da zaustavi prvi slobodan taksi.
Hoću da čitam dalje.
