PONAVLJANJE NIJE UVEK MAJKA ZNANJA
Po tuđoj guzici korbač manje boli.Tačno. Pametan se uči na tuđim, a budala na svojim greškama.Tačno.
E, pa kad sve to znamo, zašto nam se ciklično ponavljaju iste greške? Glupost, neobrazovanost, paganski DNK, ravnodušnost ili možda sve to zajedno? Svedoci smo, po ko zna koji put, rađanja novog boga. Postulati na kojima se to dešava su isti od početka vremena -dogma o nepogrešivosti vođe, brutalna sila prema svima koji posumnjaju u to i bajka o lepšem životu kao nagradi za odano služenje.Hijerarhija je, u dlaku, nepromenjena. Stado, psi čuvari, pastiri i ON.
ON, čije se ime ne izgovara.
ON pred kojim se ničice pada.
ON koji vlada svemirom.
Ko drugačije kaže, kleveće i laže i sažeće ga plamen opravdanog gneva. E, sad, gde je kvaka? Pa, u onoj - ko visoko leti, nisko pada. Da bi religija opstala, Bog ne sme da bude čovek, jer čovek jede, ****, podriguje, sere i niz drugih, dozvolićete neprimerenih, radnji za jednog Boga. Bunt protiv Boga neminovno rađa novog i krug se ne zatvara već nastavlja. Pa, gde je onda rešenje? U sitnicama.
Onda kada shvatimo da smo negde između sveca i đavola, onda kada shvatimo da posedujemo samo jedan život, a bez mogućnosti reprize. I onda kada shvatimo da izreka „da smo svi jednaki‟ nije samo prazna floskula. Međutim, ogledalo je najžešći sudija, najteže je krenuti od sebe.
Do tada:
DOLE VOĐA, ŽIVEO ČOVEK!
Po tuđoj guzici korbač manje boli.Tačno. Pametan se uči na tuđim, a budala na svojim greškama.Tačno.
E, pa kad sve to znamo, zašto nam se ciklično ponavljaju iste greške? Glupost, neobrazovanost, paganski DNK, ravnodušnost ili možda sve to zajedno? Svedoci smo, po ko zna koji put, rađanja novog boga. Postulati na kojima se to dešava su isti od početka vremena -dogma o nepogrešivosti vođe, brutalna sila prema svima koji posumnjaju u to i bajka o lepšem životu kao nagradi za odano služenje.Hijerarhija je, u dlaku, nepromenjena. Stado, psi čuvari, pastiri i ON.
ON, čije se ime ne izgovara.
ON pred kojim se ničice pada.
ON koji vlada svemirom.
Ko drugačije kaže, kleveće i laže i sažeće ga plamen opravdanog gneva. E, sad, gde je kvaka? Pa, u onoj - ko visoko leti, nisko pada. Da bi religija opstala, Bog ne sme da bude čovek, jer čovek jede, ****, podriguje, sere i niz drugih, dozvolićete neprimerenih, radnji za jednog Boga. Bunt protiv Boga neminovno rađa novog i krug se ne zatvara već nastavlja. Pa, gde je onda rešenje? U sitnicama.
Onda kada shvatimo da smo negde između sveca i đavola, onda kada shvatimo da posedujemo samo jedan život, a bez mogućnosti reprize. I onda kada shvatimo da izreka „da smo svi jednaki‟ nije samo prazna floskula. Međutim, ogledalo je najžešći sudija, najteže je krenuti od sebe.
Do tada:
DOLE VOĐA, ŽIVEO ČOVEK!
Poslednja izmena od moderatora:
