IPAK BIRAM PREBRANAC
Kada zatireš jedan narod, ti zatireš sve. Radiš to sistematično, da ne ostane ni sećanje ili ako ostaje, da onda bude što odvratnije, da nove generacije nikada ne posegnu za njim. Da se ne sete da smo bili, bar u nekom periodu, častan, pošten i vredan narod. Narod koji je živeo na svom i od svog rada. Narod koji je pevao na svom jeziku. Pisao i stvarao slike iz života običnih ljudi. Slavio svoju i poštovao tuđe vere. Zdrav narod koji je sportom pronosio slavu svoje zemlje, širom sveta. Ne sporim da je internacionalizam, budućnost čovečanstva. Ne sporim ni da je umrežavanje nužno, mada mi se lično ta reč gadi ali internacionalizam nije globalizacija. Nisu narodi metričke jedinice pa da ih tako tretiramo. Nekada se govorilo da si bogatiji što više jezika govoriš. Danas je za to, dovoljan samo engleski.
Muzika nam je odavno ista, bljutave i ne prepoznatljive boje, sa retkim izuzecima.
Književnost se još koliko toliko drži ali ne za dugo. Film je odavno krenuo putem profita a ne kulture. Ono što nam nude kao domaće serije, sa časnim izuzetcima uglavnom je ispod svakog nivoa.
Najžalije mi je za kuhinjom. Lakše je, u Beogradu, pronaći humus nego ljutenicu. Dobra jagnjeća čorbica je raritet a o škembićima da ne govorimo. Suši i sašimi su zamenili mezetluke, koji ako i ima, toliko su bezukusni i bezlični da su nejestivi. Pica i paste su se toliko odomaćili da se mogu smatrati, domaćom kuhinjom. Prebranac je posebna priča, liči više na pire od pasulja. Jedino se još ajvar drži a koliko će ne zna se. Dok ga neka velika svetska firma ne prisvoji i obezliči. Možda je banalno ovo što pišem ali kad zaboravimo šta smo jeli, zaboravićemo ko smo bili i postati neki drugi, bojim se gori narod.
"Šifra i broj."
"Zovem se Željko Bracanović iz Grocke sam."
"Negativno. Recite vašu šifru i broj."
"Zovem se Željko Braca..."
"Negativno. Recite nam vašu šifru i broj. U protivnom ću biti primoran da vas prijavim Ministarstvu za brigu o ljudskoj populaciji, zbog kršenja Člana 21021 Zakona o obaveznom čipovanju."
"Na to si mislio, uzmi pa proveri sam, ja slabo vidim bez naočara."
"Negativno, pripadnici ljudske populacije ne nose stakla na očima. Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji i Naša Vlada obezbedilo bi svakom ljudskom primerku, obavezne zdravstvene popravke i uklanjanje nedostataka."
"Mene ste preskočili."
"Negativno, Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji, nikada ne greši."
"Ja sam živi dokaz da ipak greši."
"Koliko ste stari?"
"Koja je ovo godina?"
"Stota po Novom kalendaru."
"Onda imam oko 165 godina."
"Negativno, Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji je izvršilo asanaciju ljudske populacije i sada su sva ljudska bića stara četrdeset i pet godina."
"Ja nisam. Proveri."
"Vaš čip je pokvaren, bićete upućeni u Tehnički zavod Ministaratva za brigu o ljudskoj populaciji radi zamene čipa."
"Kada?"
"Dobićete poziv od Ministarstva za brigu o ljudskoj populaciji."
"Do tada sam slobodan?"
"Negativno, odgovorićete na pitanja koja će Vam postaviti."
"Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji?"
"Pozitivno."
"Pucaj."
"Negativno, odgovor nije logičan."
"Šalio sam se."
"Šta znači šalio sam se?"
"Vrsta ljudake komunikacije."
"Negativno, šala nije na spisku dozvoljenih komunikacija ljudake populacije koje propisuje Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji."
"Ja sam penzioner, mogu to sebi da dozvolim."
"Šta je to penzioner?"
"Čovek koji je završio radni vek i za to dobija nadoknadu od države."
"Negativno, niko ne dobija nadoknadu od Vlade. Vlada se pobrinula za sve što je potrebno ljudskoj populaciji."
"Nije."
"Negativno, Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji je u ime Naše vlade propisalo šta je potrebno ljudskoj populaciji."
"Nisi propisao slobodu."
"Negativno, sloboda je haos, suzbijena je odmah nakon velikog rata. Sloboda šteti ljudskoj populaciji."
"Ne razumeš ti to."
"Negativno, programiran sam da sve razumem, ono što ne razumem ne postoji."
"Ne razumeš moj proglas."
"Šta je to proglas."
"Tekst kojim se grupa ljudi obraća svim ljudima, da bi im objasnila svoje mišljenje."
"Negativno, postoji samo jedno mišljenje, koje je donela Naša Vlada a propisalo Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji."
"To nije istina. Znaš li ti šta je to prebranac."
"Negativno ta reč ne postoji u Pravilniku o dozvoljenim rečima koje je propisalo Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji."
"Prebranac je jelo od pasulja."
"Tableta."
"Ne tableta jelo."
"Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji je propisalo oblik i sadržaj tablete koje dobija svaki ljudski primerak. I koja je optimalna za funkcionisanje ljudskih primeraka."
"Kako vi uopšte živite, bez hrane i slobode?"
"Optimalno, onako kako je propisalo Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji."
"Jadno."
"Prekršili ste Član 22022 Zakona o obraćanju službeniku Ministarstva za brigu o ljudskoj populaciji. Osuđujem Vas na asanaciju."
"Kada?"
"Kada dobijete poziv Ministarstva za brigu o ljudskoj populaciji."
"Odoh ja, onda. Do tada Ipak, biram prebranac."
Kada zatireš jedan narod, ti zatireš sve. Radiš to sistematično, da ne ostane ni sećanje ili ako ostaje, da onda bude što odvratnije, da nove generacije nikada ne posegnu za njim. Da se ne sete da smo bili, bar u nekom periodu, častan, pošten i vredan narod. Narod koji je živeo na svom i od svog rada. Narod koji je pevao na svom jeziku. Pisao i stvarao slike iz života običnih ljudi. Slavio svoju i poštovao tuđe vere. Zdrav narod koji je sportom pronosio slavu svoje zemlje, širom sveta. Ne sporim da je internacionalizam, budućnost čovečanstva. Ne sporim ni da je umrežavanje nužno, mada mi se lično ta reč gadi ali internacionalizam nije globalizacija. Nisu narodi metričke jedinice pa da ih tako tretiramo. Nekada se govorilo da si bogatiji što više jezika govoriš. Danas je za to, dovoljan samo engleski.
Muzika nam je odavno ista, bljutave i ne prepoznatljive boje, sa retkim izuzecima.
Književnost se još koliko toliko drži ali ne za dugo. Film je odavno krenuo putem profita a ne kulture. Ono što nam nude kao domaće serije, sa časnim izuzetcima uglavnom je ispod svakog nivoa.
Najžalije mi je za kuhinjom. Lakše je, u Beogradu, pronaći humus nego ljutenicu. Dobra jagnjeća čorbica je raritet a o škembićima da ne govorimo. Suši i sašimi su zamenili mezetluke, koji ako i ima, toliko su bezukusni i bezlični da su nejestivi. Pica i paste su se toliko odomaćili da se mogu smatrati, domaćom kuhinjom. Prebranac je posebna priča, liči više na pire od pasulja. Jedino se još ajvar drži a koliko će ne zna se. Dok ga neka velika svetska firma ne prisvoji i obezliči. Možda je banalno ovo što pišem ali kad zaboravimo šta smo jeli, zaboravićemo ko smo bili i postati neki drugi, bojim se gori narod.
"Šifra i broj."
"Zovem se Željko Bracanović iz Grocke sam."
"Negativno. Recite vašu šifru i broj."
"Zovem se Željko Braca..."
"Negativno. Recite nam vašu šifru i broj. U protivnom ću biti primoran da vas prijavim Ministarstvu za brigu o ljudskoj populaciji, zbog kršenja Člana 21021 Zakona o obaveznom čipovanju."
"Na to si mislio, uzmi pa proveri sam, ja slabo vidim bez naočara."
"Negativno, pripadnici ljudske populacije ne nose stakla na očima. Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji i Naša Vlada obezbedilo bi svakom ljudskom primerku, obavezne zdravstvene popravke i uklanjanje nedostataka."
"Mene ste preskočili."
"Negativno, Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji, nikada ne greši."
"Ja sam živi dokaz da ipak greši."
"Koliko ste stari?"
"Koja je ovo godina?"
"Stota po Novom kalendaru."
"Onda imam oko 165 godina."
"Negativno, Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji je izvršilo asanaciju ljudske populacije i sada su sva ljudska bića stara četrdeset i pet godina."
"Ja nisam. Proveri."
"Vaš čip je pokvaren, bićete upućeni u Tehnički zavod Ministaratva za brigu o ljudskoj populaciji radi zamene čipa."
"Kada?"
"Dobićete poziv od Ministarstva za brigu o ljudskoj populaciji."
"Do tada sam slobodan?"
"Negativno, odgovorićete na pitanja koja će Vam postaviti."
"Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji?"
"Pozitivno."
"Pucaj."
"Negativno, odgovor nije logičan."
"Šalio sam se."
"Šta znači šalio sam se?"
"Vrsta ljudake komunikacije."
"Negativno, šala nije na spisku dozvoljenih komunikacija ljudake populacije koje propisuje Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji."
"Ja sam penzioner, mogu to sebi da dozvolim."
"Šta je to penzioner?"
"Čovek koji je završio radni vek i za to dobija nadoknadu od države."
"Negativno, niko ne dobija nadoknadu od Vlade. Vlada se pobrinula za sve što je potrebno ljudskoj populaciji."
"Nije."
"Negativno, Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji je u ime Naše vlade propisalo šta je potrebno ljudskoj populaciji."
"Nisi propisao slobodu."
"Negativno, sloboda je haos, suzbijena je odmah nakon velikog rata. Sloboda šteti ljudskoj populaciji."
"Ne razumeš ti to."
"Negativno, programiran sam da sve razumem, ono što ne razumem ne postoji."
"Ne razumeš moj proglas."
"Šta je to proglas."
"Tekst kojim se grupa ljudi obraća svim ljudima, da bi im objasnila svoje mišljenje."
"Negativno, postoji samo jedno mišljenje, koje je donela Naša Vlada a propisalo Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji."
"To nije istina. Znaš li ti šta je to prebranac."
"Negativno ta reč ne postoji u Pravilniku o dozvoljenim rečima koje je propisalo Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji."
"Prebranac je jelo od pasulja."
"Tableta."
"Ne tableta jelo."
"Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji je propisalo oblik i sadržaj tablete koje dobija svaki ljudski primerak. I koja je optimalna za funkcionisanje ljudskih primeraka."
"Kako vi uopšte živite, bez hrane i slobode?"
"Optimalno, onako kako je propisalo Ministarstvo za brigu o ljudskoj populaciji."
"Jadno."
"Prekršili ste Član 22022 Zakona o obraćanju službeniku Ministarstva za brigu o ljudskoj populaciji. Osuđujem Vas na asanaciju."
"Kada?"
"Kada dobijete poziv Ministarstva za brigu o ljudskoj populaciji."
"Odoh ja, onda. Do tada Ipak, biram prebranac."
