A
anakin
Gost
a sta u slucaju kad su zivi zdravi i ne vole nas? 
-
- Popularno:
- Gas "Smejavac" stigao i u škole po...
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
- Vizuelno lepa kita
- To, to, to je to - hajde da se množimo...
- O čemu razmišljate?
- 250 000 vojno sposobnih Ukrajinaca u...
- Ивана Страднер: за мир на Балкану кључ...
- Muško telo
- Putinov saveznik Lukašenko upozorava na...
- Cenkanje
Keeper
Buduća legenda
- Poruka
- 32.562
..... pa onda trazi ljubav negde drugo, ne mozes drugacije ......
presadi koren ... ima i drugih osunchanih livadica na ovoj planetici 8)
presadi koren ... ima i drugih osunchanih livadica na ovoj planetici 8)
A
anakin
Gost
Keeper:
to i radim....ali se stalno osecam defektno
N
nije_lako
Gost
anakin:Keeper:
to i radim....ali se stalno osecam defektno
Pricinjena steta se ne moze ispraviti. Defektno je osecati se defektnim. Cinjenica je da se deca razvedenih roditelja osecaju manje voljenim, ali roditeljska ljubav nije jedini oblik ljubavi koji postoji (na kraju krajeva, imas mnostvo primera gde su deca odrastala uz svoje roditelje a da nisu osetila uz njih toplinu, neznost i ljubav, vec samo staranje). Ako ne prepoznas ostale oblike ljubavi, moze ti se dogoditi da ceo zivot budes nesrecna. Da ceznes i patis za onim sto je moglo biti a nije, a da ne spoznas vrednost onog sto imas u sadasnjosti i sto mozes sacuvati za buducnost! Slucaj koji znam : kada je imao nekoliko meseci, roditelji su mu se posvadjali (oko gluposti)i razveli. Majka ga je iz revolta prema ocu dala u sirotiste, a otac se pravio da mu nije stalo. Iz sirotista ga je uzela tetka i odgajala sve dok se otac nije ponovo ozenio, a tada ga je uzeo k sebi. Maceha je bila olicenje zle macehe iz bajki (najgori oblici fizickog i psihickog zlostavljanja), ali je decak (vesto balansirajuci izmedju tetke zastitnice koja je smela stati macehi na crtu i svog nazovi doma) ipak opstao i zavrsio zanat. Otac je u kuci bio, sto bi se reklo, "zadnja rupa na svirali" i nije uzimao sina u zastitu. Tako je vremenom zamrzeo i oca. Nesreca je bila u tome sto je posle zavrsene skole poceo da pije, a kao izgovor je koristio nesrecno detinjstvo.Ozenio se devojkom koju je voleo, dobio dete, ali i dalje je nosio gorcinu detinjstva u srcu. Revolt, osudu roditelja, macehe, osecao se nevoljenim i odbacenim. Od drustva je dobio stan koji je sa zenom opremio "kao kutiju", imao je zenu koju bi svako pozeleo (radila je, bila domacica, pedantna, vredna, pazljiva, postovala ga je, uvek bila uz njega, majka sa velikim M), isto tako i dete. Ali on je uvek posezao za flasom i koristio svoju proslost kao izgovor, kao krivca za sve neuspehe u zivotu, a pri tom maltretirao svoje najblize (I njegova zena je takodje imala nesrecno detinjstvo i razumela ga je. Zbog njegovog alkoholizma je propatila, ali zbog patrijahalnih shvatanja nikada ga nije ostavila.).
I dan danas je tako. Jos uvek nije prezalio ono sto ga je snaslo na pocetku zivota, iako je sada vec deda. Njegovi najblizi su i dalje uz njega, trpe ga i vole takvog kakav je, strahuju za njega kada je bolestan, pomazu mu koliko god mogu, a on i dalje praska kada mu se pomenu (sada vec pokojni) roditelji. Da je mogao to da pregori, video bi koliko je srecan i koliko ljudi bi zelelo da imaju ono sto on ima. Samo zato sto se osecao ceo zivot defektno.
I ja sam jedno od te dece,moji su se razveli kada sam imao 3 godine.Nju nepamtim,samo znam da me je otac prihvatio,pa kasnije otišao za inostranstvo a ja ostao sa babom i dedom.Imao sam puno stričeva i tetki i svi su oni pomalo me vaspitavali a otac slao pare.Znam da mi je bilo teško u pogledu nekog psihološkog odrastanja.Moji drugovi su imali tate i mame a ja tatu ali negde daleko.Godišnjw odmore je provodio ovde u Jugi jurcajući okolo po beogradu a ja sam čekao.Meni su zavideli na novim kolima moga oca a ja na njihovm životu.Znam da sam mnogo propatio i sada imam troje dece i skoro svako veče ih poljubim pred spavanje,Nije baš sveu novcu.Moja maćeha je jedna možda od retkih koja me je poštovala i koliko je moja sestra dobijala toliko sam i ja.Samo sa tom razlikom što je ona živela sa njima sedam godina i sada se vidja sa njima najmanje tri puta godišnje.Nisam ljubomoran prihvatio sam stvari u životu onakvim kakve jesu.Samo ni njemu nije jasno zašto sam i danas ironičan ponekada kada se posvadjamo.Što sam stariji i što više ulazim u problematiku odrastanja moje dece vidim koliko su moji roditelji bili poštedjeni nerviranja i ostalih stvari.Pozdrav svima :?
vila_raviojla
Primećen član
- Poruka
- 539
Hm i meni su se roditelji razveli, ali posle 30 godina braka. I sta sad? Nista. Imala sam lepo detinjstvo , sjajni su i jedan i drugi , sad ovako matora pa ne mogu da se merim sa ostalima koji su to iskustvo prosli ranije ali , glave gore, sigurno se nisu razvodili zbog vas.Ja se ne osecam kao dete razvedenih roditelja, ne osecam se ni kao dete sa 31 godinom.Sta da se radi, ja sam sve to ispratila manje vise filozofski, resili ljudi da im vise ne ide(citaj poludeli pod stare dane ) i sta cu im ja sad.
Jedina razlika u nasim odnosima je ta da moram da okrenem dva razlicita broja telefona kad hocu da ih cujem i kad mi treba neki savet.A jel znate sta je najzanimljivije, uglavnom dobijem identicne odgovore sa dva razlicita kraja grada, tj. od mame i tate.
Kucni savet i dalje funkcionise po istom principu, cela porodica razbacana kud koji a kad je frcno, oma se svi stvore tu.Ma cak ne moram sve pojedinacno ni da ih zovem, okrenem jednog roditelja, vec zna drugi, pa sestra pa brat i tako u krug.Radio mileva, sta da vam kazem
Elem, salu na stranu, neko je pomenuo da je sve morao sam da radi, devojka neka rece da ide sa srafcigerom po kuci i popravlja sta stigne.Pa neka. I ja sam sve sama radila, pored njih bilion.To je tako zato sto smo verovatno tako sazdani ljudi, nema to veze sa tim da li imas nemas ili su ti roditelji razvedeni.Sta bi radili da su vam roditelji u braku a da su na zalost rano pomrli?
A sto se tice zluradih komentara na racun da ste deca razvedenih roditelja, puca vam bas stikla.eto.
I ja sam dozivela slicno sa ovoliko godina, jel, zalepise mi etiketu, kao eto sad ja treba da snosim emocionalne posledice odluke mojih roditelja i sad cu caskom da posrnem
Molim vas, ali nisam mogla da se suzdrzim pa sam tako jednoj mami mog druga na njen takav komentar rekla : Pa sta? I vas muz nosi bele carape na kabriolet cipele, i cobanske brkove, pa eto mi u drustvu se zabrinuli da pod uticajem ocevog ukusa i on ne zastrani ?
Sta sam ono htela jos da kazem????
Ma nema veze, zivot je onakav kakvim ga napravimo, pa nismo mi deca nicije kopije pa da sad treba da snosimo posledice ni krivi ni duzni. :wink:
Jedina razlika u nasim odnosima je ta da moram da okrenem dva razlicita broja telefona kad hocu da ih cujem i kad mi treba neki savet.A jel znate sta je najzanimljivije, uglavnom dobijem identicne odgovore sa dva razlicita kraja grada, tj. od mame i tate.
Kucni savet i dalje funkcionise po istom principu, cela porodica razbacana kud koji a kad je frcno, oma se svi stvore tu.Ma cak ne moram sve pojedinacno ni da ih zovem, okrenem jednog roditelja, vec zna drugi, pa sestra pa brat i tako u krug.Radio mileva, sta da vam kazem
Elem, salu na stranu, neko je pomenuo da je sve morao sam da radi, devojka neka rece da ide sa srafcigerom po kuci i popravlja sta stigne.Pa neka. I ja sam sve sama radila, pored njih bilion.To je tako zato sto smo verovatno tako sazdani ljudi, nema to veze sa tim da li imas nemas ili su ti roditelji razvedeni.Sta bi radili da su vam roditelji u braku a da su na zalost rano pomrli?
A sto se tice zluradih komentara na racun da ste deca razvedenih roditelja, puca vam bas stikla.eto.
I ja sam dozivela slicno sa ovoliko godina, jel, zalepise mi etiketu, kao eto sad ja treba da snosim emocionalne posledice odluke mojih roditelja i sad cu caskom da posrnem
Molim vas, ali nisam mogla da se suzdrzim pa sam tako jednoj mami mog druga na njen takav komentar rekla : Pa sta? I vas muz nosi bele carape na kabriolet cipele, i cobanske brkove, pa eto mi u drustvu se zabrinuli da pod uticajem ocevog ukusa i on ne zastrani ? Sta sam ono htela jos da kazem????
Ma nema veze, zivot je onakav kakvim ga napravimo, pa nismo mi deca nicije kopije pa da sad treba da snosimo posledice ni krivi ni duzni. :wink:
Jecca015
Početnik
- Poruka
- 11
Poznavajuci druge ljude iz nekompletnih porodica, poznavajuci sebe, nije bas istina da smo mi bez oba roditelja tako "defektni"???!!! Svasta nam se pripisuje... Javno obelezava... Secam se u osnovnoj skoli u septembru se upisuju razni podaci o djacima pa ucitelj, nastavnik pita "kome su razvedeni roditelji neka ustane", to je bilo bas grubo, glupo, i taj osecaj da si drugaciji..... A zapravo uopste nisi, cak si i srecniji od polovine tvojih drugara koji imaju i mamu i tatu, pa se svadjaju, pa te neda tata te ne da mama ovo ili ono. A kod mene je bio samo jedan Bog u kuci, moja mama. I hvala joj na svemu, davala mi je i suvise ljubavi i neznosti. Ako moze biti suvise. A otac, koji je i otisao od nas je opet cinio sve da se iskupi za svoj odlazak, i uvek su nam vikendi (meni i bratu) bili lepi, korisni.... Njegova zena je bila uvek fer prema nama i eto, danas imam jos jednog brata i seku po ocu, divno se slazemo i ispunjenija sam o pola mojih prijatelja koji su ziveli u tim idealnim fol porodicama...
Ima izuzetaka i na ovoj i na onoj strani. A statistika je dobra nauka kojom se svasta moze dokazati
Ima izuzetaka i na ovoj i na onoj strani. A statistika je dobra nauka kojom se svasta moze dokazati
gost 147532
Elita
- Poruka
- 19.889
Apsolutno je nebitno da li je neko dete roditelja koji su u braku ili razvedeni. Ako su u pitanju ljudi normalnog emocionalnog sklopa, pružaće pažnju detetu svakako. Mogu biti i u braku, a zanemarivati decu. Posebno ako u braku ima nesuglasica između partnera. Pitanje je u kakvu će se ličnost dete razviti ako prisustvuje stalnim raspravama roditelja. Stoga, podržavam onu "Bolje dobar razvod, nego loš brak".
Inače, mm je dete razvedenih roditelja, i nikada zbog toga nije imao problema. A i zašto bi?
Inače, mm je dete razvedenih roditelja, i nikada zbog toga nije imao problema. A i zašto bi?
taote
Iskusan
- Poruka
- 5.349
Poznavajuci druge ljude iz nekompletnih porodica, poznavajuci sebe, nije bas istina da smo mi bez oba roditelja tako "defektni"???!!! Svasta nam se pripisuje... Javno obelezava... Secam se u osnovnoj skoli u septembru se upisuju razni podaci o djacima pa ucitelj, nastavnik pita "kome su razvedeni roditelji neka ustane", to je bilo bas grubo, glupo, i taj osecaj da si drugaciji..... A zapravo uopste nisi, cak si i srecniji od polovine tvojih drugara koji imaju i mamu i tatu, pa se svadjaju, pa te neda tata te ne da mama ovo ili ono. A kod mene je bio samo jedan Bog u kuci, moja mama. I hvala joj na svemu, davala mi je i suvise ljubavi i neznosti. Ako moze biti suvise. A otac, koji je i otisao od nas je opet cinio sve da se iskupi za svoj odlazak, i uvek su nam vikendi (meni i bratu) bili lepi, korisni.... Njegova zena je bila uvek fer prema nama i eto, danas imam jos jednog brata i seku po ocu, divno se slazemo i ispunjenija sam o pola mojih prijatelja koji su ziveli u tim idealnim fol porodicama...
Ima izuzetaka i na ovoj i na onoj strani. A statistika je dobra nauka kojom se svasta moze dokazati
To su tako prazne priče, i tako ne "piju vodu", da već ni deca u njih ne veruju.
Kada se i nađe neko dete razvedenih roditelja da je "problematično", pre će biti da je takvo zbog svega onoga što se u tom braku i toj kući dešavalo pre razvoda, da i ne spominjem parove koji se mrze i glože, često i preko dečjih leđa, ali se ne razvode "zbog dece", kojima i nanose najveću štetu - verujem da iz takvih porodica ima mnogo više "problematične" dece (kakv ružan naziv!).
Wim86
Primećen član
- Poruka
- 879
I ja sam dete razvedenih roditelja. Takodje sam slusao price kako cu poceti da se drogiram,pijem ,da pravim gluposti i sl. Moji su se razveli kad sam zavrsio 8 razred i kao za inat bio sam u prvom srednje 5.00.
Prilicno sam dobro podneo razvod,ne mogu da kazem da me nije pogodilo,ali bolje i to nego da slusam moje kako se non stop svadjaju. Nisam przivljavao neke traume kao klinac,srecom moji se nikad nisu tukli kao sto ima mali milion slucajeva. Najbitnije je da roditelji ne pricaju deci lose jedno o drugom i sve ce biti ok, i da popricaju da ukljuce i dete u sve to ,naravno ukoliko je dovoljno odraslo. Samo zdrav odnos i nista vise, i nikako NE PRICATI LOSE JEDNO O DRUGOM JER DETE JE TU JEDINO KOJE ISPASTA. BOLJE DOBAR RAZVOD NEGO LOS BRAK.
Prilicno sam dobro podneo razvod,ne mogu da kazem da me nije pogodilo,ali bolje i to nego da slusam moje kako se non stop svadjaju. Nisam przivljavao neke traume kao klinac,srecom moji se nikad nisu tukli kao sto ima mali milion slucajeva. Najbitnije je da roditelji ne pricaju deci lose jedno o drugom i sve ce biti ok, i da popricaju da ukljuce i dete u sve to ,naravno ukoliko je dovoljno odraslo. Samo zdrav odnos i nista vise, i nikako NE PRICATI LOSE JEDNO O DRUGOM JER DETE JE TU JEDINO KOJE ISPASTA. BOLJE DOBAR RAZVOD NEGO LOS BRAK.
Софија
Legenda
- Poruka
- 52.897
На далеко су чувене приче о деци разведених родитеља- како су лошија у школи, како су склонија болестима зависности, како су мање успешни у животу и како се и сами касније чешће разводе.
Могу само да кежем да су то глупости.
Зашто?
Зато што да би неко био проблематичан у животу, склон падовима и неуспесима личном кривицом, да би био зависник.....мора то наследити од неког.
Наука је све ближа томе да је генетика пресудан фактор у свему, а на утицај средине се све мање обраћа пажња.
Обраћа се пажња само утолико што је потребно да одређена животна ситуација окине испољавање неке особине- а то свакако не мора бити развод родитеља.
Неће од депресије тек тако оболети неко ко нема предиспозицију, неће се окренути хероину тако лако неко ко опет нема предиспозицију ( често нам на то укаже нпр. мајка или отац алкохоличар), неће одустајати лако од учења неко ко има амбицију- што је опет урођено, а опет не видим какве то везе има с разводом родитеља....море је примера.
Све приче о деци разведених родитеља се базирају на друштвеној норми ''развод је срамота'' и нажалост, деца буду обележена нечим у чему нису чак ни учествовала.
Наше друштво је, још увек, прилично старомодно, да не кажем нееманциповано, тако да ће нам требати још доста времена да престанемо да се одупиремо неким научним доказима, која ипак говоре да таквој деци, ако нису породично нечим оптерећена, у већини случајева не хвали ништа.
Могу само да кежем да су то глупости.
Зашто?
Зато што да би неко био проблематичан у животу, склон падовима и неуспесима личном кривицом, да би био зависник.....мора то наследити од неког.
Наука је све ближа томе да је генетика пресудан фактор у свему, а на утицај средине се све мање обраћа пажња.
Обраћа се пажња само утолико што је потребно да одређена животна ситуација окине испољавање неке особине- а то свакако не мора бити развод родитеља.
Неће од депресије тек тако оболети неко ко нема предиспозицију, неће се окренути хероину тако лако неко ко опет нема предиспозицију ( често нам на то укаже нпр. мајка или отац алкохоличар), неће одустајати лако од учења неко ко има амбицију- што је опет урођено, а опет не видим какве то везе има с разводом родитеља....море је примера.
Све приче о деци разведених родитеља се базирају на друштвеној норми ''развод је срамота'' и нажалост, деца буду обележена нечим у чему нису чак ни учествовала.
Наше друштво је, још увек, прилично старомодно, да не кажем нееманциповано, тако да ће нам требати још доста времена да престанемо да се одупиремо неким научним доказима, која ипак говоре да таквој деци, ако нису породично нечим оптерећена, у већини случајева не хвали ништа.
Hellen
Buduća legenda
- Poruka
- 29.970
Па, колико знам, научници се слажу да су отприлике једнако битни и генетско наслеђе и социјални услови, окружење и васпитање.
cesto pretjeruju, na bilo koju stranu isli....mislim da je to jedina zajednicka stvar svima
a opet, zavisi puno od toga sa koliko godina i kako su preplovili razvod, i sta je i kako bilo kasnije
a opet, zavisi puno od toga sa koliko godina i kako su preplovili razvod, i sta je i kako bilo kasnije
Софија
Legenda
- Poruka
- 52.897
Као, према неким најновијим сазнањима није исти утицај.
Фаворизује се генетика.
И ја сам се изненадила кад сам зимус на некој континуираној мед. едукацији сазнала.
Тако да...кажу, рађамо се већ формирани, само је питање времена кад ће се шта испољити, околности бивају само тригер.
Наравно, ја себе не сматрам компетентном да о томе расправљам, у том домену сам само пуки ученик.
Hellen
Buduća legenda
- Poruka
- 29.970
Па то и јесте то.
Ако нема тог тригера - неће се испољити, или бар неће у толикој мери.
Ако га има, па још ако је изразит - хоће у великој мери.
Значи, зависи и од једног и од другог.
taote
Iskusan
- Poruka
- 5.349
Genetika nikako nije za odbacivanje, samo što to nije neko novo tumačenje u pedagogiji, a naročito je omiljena kod američkih naučnika, zbog lakšeg opravdavanja neuspeha kod vaspitanja - takav se rodio, šta možemo....
Ali nije samo to uzrok takvom tumačenju, već i potreba da se opravda društveni i politički stva, a taj je, da su pametni (i bogati, naravno, jer su pametni) takvi rođeni, a suromašni (luzeri) isto takvi rođeni (mislim na predispozicije, i da tu nikakav trud ili, ne daj bože, borba za poboljšanje (čitaj: više trošenja državnog novca na školstvo) vaspitanja i obrazovanja nije svrsishodna. Nešto kao: "svaki otpor je uzaludan"
Evropa je, naročito u predposlednja dva veka, išla prilično u drugu krajnost, tako da je postojao čak i period kada se zagovarala teza da se deca rađaju "sa praroditeljskim grehom", koji treba da se iz njih "istera" strogim vaspitanjem!
Ta borba mišljenja traje par stotina godina. Malo preovlađuju jedni, malo drugi, prema potrebama, ili "modi". (na pr., sad je jako zgodno verovati da se ne samo ubice, već i lopovi "rađaju", a sve mi se čini da je to u svrhu odobrenja eksperimenata sa ljuskim umom)
Verujem da je stvar u tome da se karakter, i temperament (da sad ne nabrajam) naravno, nasleđuju, ali način ispoljavanja, ipak u mnogome zavisi od vaspitanja, a tokom odrastanja, sve više i od okoline - prvo preko roditelja, koji su i sami pod uticajem okoline, pa kasnije i direktno na decu. I mnoga ponašanja za koja mislimo da su nasleđena, u stvari su razvijena oponašanjem roditelja istog pola, prilikom indentifikacije, sa tim roditeljem, koja se odigrava tokom predpuberteta i puberteta - naravno, nesvesno.
I interakcija između stepena inteligencije roditelja i dece je svega nekih 60-tak %, što znači da može biti prilično različit IQ deteta i roditelja.
Софија
Legenda
- Poruka
- 52.897
Нисмо се разумеле.
Концепт подразумева да ако неко не носу у себи одређену особину, средина не може довести до њеног формирања.
Нпр. лопов се рађа- по новоме.
Ако ниси из те категорије, можеш живети окружен лоповима, нећеш никад доћи на идеју да крадеш- банализовано, али по новом концепту је тако.
Значи, никако није исти утицај средине и генетике.
Таоте, све што си написала, сваки пример који си дала се може свести на генетику.Genetika nikako nije za odbacivanje, samo što to nije neko novo tumačenje u pedagogiji, a naročito je omiljena kod američkih naučnika, zbog lakšeg opravdavanja neuspeha kod vaspitanja - takav se rodio, šta možemo....
Ali nije samo to uzrok takvom tumačenju, već i potreba da se opravda društveni i politički stva, a taj je, da su pametni (i bogati, naravno, jer su pametni) takvi rođeni, a suromašni (luzeri) isto takvi rođeni (mislim na predispozicije, i da tu nikakav trud ili, ne daj bože, borba za poboljšanje (čitaj: više trošenja državnog novca na školstvo) vaspitanja i obrazovanja nije svrsishodna. Nešto kao: "svaki otpor je uzaludan"
Evropa je, naročito u predposlednja dva veka, išla prilično u drugu krajnost, tako da je postojao čak i period kada se zagovarala teza da se deca rađaju "sa praroditeljskim grehom", koji treba da se iz njih "istera" strogim vaspitanjem!
Ta borba mišljenja traje par stotina godina. Malo preovlađuju jedni, malo drugi, prema potrebama, ili "modi". (na pr., sad je jako zgodno verovati da se ne samo ubice, već i lopovi "rađaju", a sve mi se čini da je to u svrhu odobrenja eksperimenata sa ljuskim umom)
Verujem da je stvar u tome da se karakter, i temperament (da sad ne nabrajam) naravno, nasleđuju, ali način ispoljavanja, ipak u mnogome zavisi od vaspitanja, a tokom odrastanja, sve više i od okoline - prvo preko roditelja, koji su i sami pod uticajem okoline, pa kasnije i direktno na decu. I mnoga ponašanja za koja mislimo da su nasleđena, u stvari su razvijena oponašanjem roditelja istog pola, prilikom indentifikacije, sa tim roditeljem, koja se odigrava tokom predpuberteta i puberteta - naravno, nesvesno.
I interakcija između stepena inteligencije roditelja i dece je svega nekih 60-tak %, što znači da može biti prilično različit IQ deteta i roditelja.
Посебно ти покупљени обрасци у понашању, за које такође, можемо рећи да су генетски, зар не...закључно са интелигенцијом за коју јесте доказано да је наследна, али не смемо заборавити следеће: не може се јединака генетски поредити само са родитељима.
Свако од нас у себи носи много различитих гена наслеђених од разних предака, па кад се то још умиксује кро оплодњу јане ћелије сперматозоидим, где се укрсте две линије, долазимо до небројено комбинација.
Хоћу да кажем, да је генетика, као врло опипљива наука, сваким даном све ближа у доказивању много чега: нпр. пронађен је ген за повремено пушење, па су код мачке и миша пронашли ''ген мржње'' који су успели генетским инжињерингом да модификују и да направе мачку и миша који се воле ...
Све у свему, фаворизовање генетске теорија има своје основе и много је прихваћеније него утицај средине, баш зато што и сам утицај средине не може испродуковати ни више ни мање од тога колико је особа заиста подложна, тачније зависи од вулнерабилности исте...значи, заиста би се негде логички могло све свести на утицај гена- колико гени дозволе.
Има она изрека ''Од лошег штофа добар капут не можеш направити''.
Мада, ја још увек волим да верујем у тројство:
1. генетика
2. индивидуално емотивно доживљавање
3. утицај средине
Време ће показати шта је доминантно и шта из чега произилази.
Ја сам чак убеђена да ако неке животне околности ( утицај средине) трају вековима, могу довести до формирања неког гена.Верујем у садејство и мислим да је , такође битно, да ли неко понашање посматрамо кроз временски тренутак или кроз време.
Јер особине једног народа се не могу посматрати кроз тренутке, већ кроз разне велике историјске околности, док се понашање ( анализа особина) појединца мора упростити.А можда сам скроз омашила.
Видећемо!
Poslednja izmena:
Hellen
Buduća legenda
- Poruka
- 29.970
А ако имаш генетику лопова - обавезно мораш постати лопов, без обзира на то каква је средина? Или је ипак потребан ''тригер''?
Софија
Legenda
- Poruka
- 52.897
Са или без тригера постајеш лопов.
Тако кажу...али као што већ рекох, ја нисам компетентна да пресуђујем.
За сад ми све има логику.
taote
Iskusan
- Poruka
- 5.349
Нисмо се разумеле.
Концепт подразумева да ако неко не носу у себи одређену особину, средина не може довести до њеног формирања.
Нпр. лопов се рађа- по новоме.
Ако ниси из те категорије, можеш живети окружен лоповима, нећеш никад доћи на идеју да крадеш- банализовано, али по новом концепту је тако.
Значи, никако није исти утицај средине и генетике.
"Novi koncepti" se menjaju sa političkim i ekonomskim trenucima i potrebama - ja sam doživela nekoliko "revolucionarnih pomaka" u nauci, koji su se smanivali tokom godina, neki posle nekoliko, neki posle 20-tak ili više...a neki su sasvim potirali predhodne standarde, pa onda sledeći ih ponovo "vaskrsavali"...
Ali lopov se može postati i bez genetike, stvarnim uticajem sredine, čak i silom...a kada se jednom oseti da se "lako" dolazi do novca, koliko je onih, koji i pored lopovskog okruženja, nedostatka obrazovanja, materijalne nesigurnosti, i lenjosti (opet uticaj okoline - nedostatak stvaranja radnih navika), neće postati lopovi?
Таоте, све што си написала, сваки пример који си дала се може свести на генетику.
Посебно ти покупљени обрасци у понашању, за које такође, можемо рећи да су генетски, зар не...закључно са интелигенцијом за коју јесте доказано да је наследна, али не смемо заборавити следеће: не може се јединака генетски поредити само са родитељима.
Свако од нас у себи носи много различитих гена наслеђених од разних предака, па кад се то још умиксује кро оплодњу јане ћелије сперматозоидим, где се укрсте две линије, долазимо до небројено комбинација.
Хоћу да кажем, да је генетика, као врло опипљива наука, сваким даном све ближа у доказивању много чега: нпр. пронађен је ген за повремено пушење, па су код мачке и миша пронашли ''ген мржње'' који су успели генетским инжињерингом да модификују и да направе мачку и миша који се воле ...
Све у свему, фаворизовање генетске теорија има своје основе и много је прихваћеније него утицај средине, баш зато што и сам утицај средине не може испродуковати ни више ни мање од тога колико је особа заиста подложна, тачније зависи од вулнерабилности исте...значи, заиста би се негде логички могло све свести на утицај гена- колико гени дозволе.
Има она изрека ''Од лошег штофа добар капут не можеш направити''.
Мада, ја још увек волим да верујем у тројство:
1. генетика
2. индивидуално емотивно доживљавање
3. утицај средине
Време ће показати шта је доминантно и шта из чега произилази.
Ја сам чак убеђена да ако неке животне околности ( утицај средине) трају вековима, могу довести до формирања неког гена.Верујем у садејство и мислим да је , такође битно, да ли неко понашање посматрамо кроз временски тренутак или кроз време.
Јер особине једног народа се не могу посматрати кроз тренутке, већ кроз разне велике историјске околности, док се понашање ( анализа особина) појединца мора упростити.А можда сам скроз омашила.
Видећемо!
Nisi "skroz omašila", samo si previše pod uticajem trenutno dominirajućih "doktrina" u tumačenju ljudske prirode, Što je i logično, jer su sredstva informisanja preplavljena podacima iz jednog izvora - ostali, manje razvijeni, ih samo slede... i teško je stvoriti drugačiju utisak.
Za razlikovanje šta je moguće, ili logično (ali ne prividno logično), ili stvarno, i sl,. potrebno je doći u dužem vremenskom periodu do mnoštva podataka, iz različitih izvora, i vremenskih perioda, a takođe i srodnih nauka, sve to proučavati bez odobravanja ili negiranja, prosto samo upijati, i uz životno iskustvo, koje se tokom tog "upijanja" sakupi, mnogo lakše se prepoznaje šta je prava stvar, a šta promašaj ili pogrešna namera.
Nama, u našem obrazovanju, koje je sve više usko stručno (tako mora da bude, jer je stručnih znanja sve više), nedostaju osnovi iz priličnog broja društvenih i prirodnih nauka, da bi mi mogli sa uspehom da procenjujemo vesti i novosti koje nam dođu sa raznih strana - ne učimo više osnove filozofije, psihologije, sociologije, pedagogije, i još dosta toga da sad ne nabrajam, osim onih kojima je to profesija, a kojima, onda, nedostaje znanje iz prirodnih nauka... i tako gubimo iz vida celinu...
Šta da se radi?
Alisa u zemlji čuda
Buduća legenda
- Poruka
- 26.424
Ako uzmemo moj primer, ove najnovije teorije su održive.
Moj brat i ja nismo deca razvedenih roditelja, ali bolje da su se razveli, jer su se ceo život svađali i mrzeli nama na oči. Ja se jedva sećam porodične idile, to su uglavnom bile agonije.
E sad, moj brat i ja smo iz takve porodice izašli potpuno različiti. Različitog karaktera, pogleda na svet, doživljavanja ljubavi, braka, prijateljstva...
Jedino zajedničko što imamo je naša međusobna ljubav iako je izražavamo na različite načine. Ja znam da on mene voli, a to pokazuje veoma šturo, kao da se boji da se otvori.
Hoću da kažem, da u našem slučaju, genetika je odradila svoje, a uticaj okoline, tj. porodice je potpuno različito delovao. Ispada da se onda samo genetika računa - kakvi smo se rodili, takvi smo i postali....
Ali takođe, ništa se ne razumem, nego pokušavam da provalim, jer mi je uvek bilo fascinantno kako smo moj brat i ja toliko različiti, a potičemo iz iste porodice...
Moj brat i ja nismo deca razvedenih roditelja, ali bolje da su se razveli, jer su se ceo život svađali i mrzeli nama na oči. Ja se jedva sećam porodične idile, to su uglavnom bile agonije.
E sad, moj brat i ja smo iz takve porodice izašli potpuno različiti. Različitog karaktera, pogleda na svet, doživljavanja ljubavi, braka, prijateljstva...
Jedino zajedničko što imamo je naša međusobna ljubav iako je izražavamo na različite načine. Ja znam da on mene voli, a to pokazuje veoma šturo, kao da se boji da se otvori.
Hoću da kažem, da u našem slučaju, genetika je odradila svoje, a uticaj okoline, tj. porodice je potpuno različito delovao. Ispada da se onda samo genetika računa - kakvi smo se rodili, takvi smo i postali....
Ali takođe, ništa se ne razumem, nego pokušavam da provalim, jer mi je uvek bilo fascinantno kako smo moj brat i ja toliko različiti, a potičemo iz iste porodice...
zar se to ne desava vecini brace i sestara, nezavisno od statusa njihovih roditelja?
Alisa u zemlji čuda
Buduća legenda
- Poruka
- 26.424
Pa to i jeste bila poenta....
Ljudi te okarakterišu za ceo život na osnovu statusa tvojih roditelja.
Pa tako deca razvedenih roditelja ništa ne valjaju, a ova druga su sva sjajna.
'Bem ti malograđanstvo...
Ljudi te okarakterišu za ceo život na osnovu statusa tvojih roditelja.
Pa tako deca razvedenih roditelja ništa ne valjaju, a ova druga su sva sjajna.
'Bem ti malograđanstvo...
taote
Iskusan
- Poruka
- 5.349
Da, tako to izgleda u vašem slučaju, ali da bi se neka teorija u nauci izgradila i održala, potrebno je mnogo više primera, naravno, ali i mogućmost da se sa sigurnošću isključe ostali faktori koji bi mogli uticati na vaš različit razvoj.
Da je samo, ili velikom većinom, genetika ta koja upravlja nama, mi bi bili kao životinje - pas se rađa kao pas (i njega majka nečem uču, ipak), zmija kao zmija, ptica kao ptica.. i ne bi bilo mogućnosti da se ljudska vrsta razvije u intelektualnom sociološkom i moralnom pravcu ništa više nego što je bila razvijena kada je nastao prvi čovek. Ljudi su se tako i razvili brže od životinja, što osim genetski, mogu da primaju uticaje i na druge načine - jedni od drugih. Da nije tako, postao bi izlišan svaki oblik vaspitanja - ljudi bi, jednostavno, pustili decu da rade šta hoće, pa šta usvoje sami, posmatranjem, to im je što im je, jer i onako mogu biti samo onakvi kakvi su se rodili...Srećom, znamo da to baš i nije tako.
Što se uticaja sredine i uslova života tiče, ima dovoljno kod jednojajčanih blizanaca, (koji su međusobno genetski najsličniji među ljudima), koji su razdvojeni po rođenju, i ne znaju da nisu jedinci. Njima se dešava da jedan od njih oboli od neke bolesti, i ima operaciju, ili velike tegobe, ili umre... i da onaj drugi ima slične tegobe, i u trenutku operacije trpi bolove kojima se ne vidi uzrok, ili da, u trenutku smrti svog blizanca, imaju sve simptome kao i on, a da pri pregledu nisu bolesni i ne umiru..
već ih to prođe.I dešava se da jedan bude obrazovan, a jedan ne, i naravno, da se kod obojice može izmeriti jednak IQ, ali oni ipak ne postignu iste rezultate u životu, zbog različitog uticaja okoline.
