Umetnici u ateljeu

Henri Matisse

Henri Matisse smatra se najvećim koloristom 20. stoljeća i rival Pablu Picassu u važnosti svojih inovacija.
Pojavio se kao postimpresionist i prvi put postigao istaknutost kao vođa francuskog pokreta Fauvism .
Iako je bio zainteresiran za kubizam , odbacio ga je i umjesto toga nastojao koristiti boje kao temelj za
izražajne, dekorativne i često monumentalne slike. Kao što je jednom napisao kontroverzno, nastojao je
stvoriti umjetnost koja bi bila "umirujući, umirujući utjecaj na um, kao dobar naslonjač". Mrtva priroda i akt
ostajali su omiljeni predmeti tijekom njegove karijere; Sjeverna Afrika također je bila važna inspiracija,
a pred kraj života je dao važan doprinos kolažu s nizom radova koji su koristili izrezane oblike boja.
Također je visoko cijenjen kao kipar.



Matisse je koristio čiste boje i bijelo izloženo platno kako bi stvorio svjetlosnu atmosferu u svojim slikama Fauvea.
Umjesto da koristi modeliranje ili zasjenjenje kako bi svojim slikama pružio volumen i strukturu, Matisse je koristio
kontrastna područja čiste, nemodulirane boje. Te su mu ideje i dalje bile važne tijekom njegove karijere.



Matisse je bio pod jakim utjecajem umjetnosti iz drugih kultura. Vidjevši nekoliko izložbi azijske umjetnosti i putujući
u Sjevernu Afriku, uključio je neke od dekorativnih kvaliteta islamske umjetnosti, uglatost afričke skulpture i
ravnost japanskih otisaka u svoj vlastiti stil.



Matisse je pomno eksperimentirao s umjetnošću, pokušavajući i pokušavajući ponoviti ideju govoreći:
"Uvijek sam pokušavao sakriti svoje napore i poželio da moja djela imaju laganu radost proljeća
koja nikome ne dopušta da posumnja u trud koji me je koštao."

Ilene Meyer

Michael Cheval

Anna BOCEK



Anna Bocek rođena je 1973. u Gdansku u Poljskoj. Studirala je slikarstvo i scenografiju na Nacionalnoj
akademiji likovnih umjetnosti i dizajnu u Gdanjsku. Godine 1997. dobiva nagradu “Shakespearen Set Designer Project”
Zaklade Gedanense u Gdanjsku.

Sve što je okružuje izravno utječe na subjekte njezinih djela. Njen prvi izvor inspiracije ostaje kontekst, atmosfera oko lika.
Ne samo atmosfera, već i osoba s vlastitom ličnošću.



Ona se ne pridružuje hiper-realizmu, niti pokušava komentirati model, ali smatra da njezini radovi kao proučavanje osjećaja
i senzualnih eksperimenata poput osobnog dnevnika predstavljaju složenost i raznolikost ljudske prirode.

Cécile Veilhan



Цециле Веилхан рођенa у Нанту 1965. године. Шарм, елеганција и снага, али са много нежности
Спомињу се женска лица у свим фазама женског живота и можемо се дивити дјевојкама, мајкама,
заљубљеним женама, сретним, сањарима.

Vasilije Jordan,

https://s17.****************/images/190322/i8bs2tf7.jpg

https://s17.****************/images/190324/eyql9gy9.jpg

ovo računajte da sam postavio i na Hiper-realizam i mrtvu prirodu
Ih kad se probudiš gladan

John Singer Sargent



John Singer Sargent (Firenca, 12. januar 1856 – 14. april 1925) bio je američki slikar, koji se smatra jednim
od vodećih portretista svoje generacije, poznat po prikazu luksuznog života elite u edvardijsnakoj eri.
Tokom karijere je naslikao oko 900 slika na ulju i preko 2000 akvarela, kao i brojne skice i crteže.
Na njegov opus su snažno uticala brojna putovanja - od Venecije i Tirola, preko Krfa, Bliskog istoka, Montane, Mainea i Floride.



Roditelji su mu bili Amerikanci, ali se obrazovao u Parizu prije nego što se preselio u London.
Sargent je stekao međunarodnu slavu i uspjeh kao tvorac portreta, ali ne prije kontroverzi i kritika;
njegov rani rad "Portret Madame X", koga je poslao u Pariški salon sa ciljem da ga konsolidira kao
establišmentskog slikara, umjesto toga je izazvao skandal. Njegov rani opus je karakterizirala
tehnička preciznost, koju je kasnije zamjenila spontanost. Njegovi radovi po narudžbi su bili u skladu sa
Grand manner stilom portreta, dok su neformalne studije i pejzaži djelomično odražavli impersionizam.
U kasnijem životu je Sargent bio ambivalentan prema ograničenjima portreta, te se više posvetio slikanju
murala i radu u en plein airu. Najveći dio života je proveo u Evropi.

Pierre Bonnard 1867- 1947 Francuska



Francuski slikar i grafičar, Pierre Bonnard bio je postimpresionist i osnivač avangardne grupe Les Nabis.
Bonnard je živeo u neugodnom djetinjstvu i 1896. godine upisao je Sveučilište u Parizu kako bi studirao pravo.
Godinu dana kasnije upisao se u akademiju Julian, liberalnu parisku umetničku školu, gde je upoznao
Paula Serusiera, Maurisa Denisa, Henrija Ibelsa i Paula Ransoma. Pet prijatelja, svi slične umetničke naklonosti,
udružili su se kako bi oformili Les Nabis, skupinu avangardnih postimpresionističkih slikara.



Prva izložba njegovih dela bila je 1891. godine na Salonu nezavisnosti i prva izložba dela Nabija iste godine.
Osim na slikama, Bonnard je bio plodan umetnik koji je proizvodio nameštaj i tekstil, lutke za lutkarske predstave,
oslikane ekrane, scenografije i ilustrirane knjige. Nakon 1900. počeo je provoditi više vremena u prirodi između
Normandije i Pariza, proizvodeći velik broj pejzaža.



Pierre Bonnard
Premjestivši se na jug Francuske 1910. godine, tokom sledećih desetljeća, Bonnard se povukao s vrha umetničkog sveta,
uglavnom proizvodeći slike tapiserije svoje supruge Marthe u njihovom domu. Kasna djela Bonnarda, kao što je
The Terrace at Vernonnet (1939.) više su nalikovala nastavku impresionizma nego drugim avangardnim stilovima tog doba.

https://s16.****************/images/190404/us6sgejw.jpg

Carl Larsson

28. maja 1853.



Carl Larsson rođen je 28. maja 1853. u Gamla Stanu, starom delu Stockholma. Njegova obitelj je bila siromašna, a Carl je odrastao u lošim okolnostima.
Jedini tračak nade bio je njegov snažan umetnički talent, koji se pojavio rano u njegovu životu. Kad mu je bilo trinaest godina, njegov učitelj u školi
za siromašne nagovorio ga je da se prijavi za mesto u Principskolanu, pripremnom odelenju Umetničke akademije.
Prekretnica je došla 1882. kada se preselio u skandinavsku koloniju umjetnika u Grez-zur-Loingu izvan Pariza. Tamo je upoznao svoju buduću
suprugu Karin Bergöö i doživeo umetničku transformaciju nakon što je napustio svoje pretenciozno ulje na platnu u korist akvarela -
srećan potez koji bi značio mnogo za njegov umetnički razvoj. U Grez-zur-Loingu slikao je neke od svojih najznačajnijih slika



Nije uvek slučaj da se pogled umetnika i pogled javnost slažu. Uprkos golemom uspehu koje je postigao svojim akvarelima,
Carl je ipak smatrao da je njegovo monumentalno delo - freske u školama, muzejima i drugim javnim zgradama, itd. - značajnije.

Bio je gorko razočaran kad mu je odbijen poslednji monumentalni rad "Midvinterblot", koji je trebao ukrasiti istočni zid gornjeg
stubišta u Nacionalnom muzeju u Stockholmu.

U svojim memoarima “Jag” (objavljen posthumno) izrazio je svoju ogorčenost i razočarenje zbog protivljenja slici koju je sam
smatrao vrhuncem svog umetničkog dostignuća. Piše:

- Sudbina Midvinterblot me slomila! Priznajem s prigušenim besom. Ipak, to je bilo najbolje - još jednom mi moja intuicija govori
da će sada - jer će ova slika, sa svim njenim slabostima, biti počašćena daleko boljim mestom jednog dana nakon što odem. "

Midvinterblot je 1992. godine vraćen u Nacionalni muzej na izložbu Carl Larsson. Narodni muzej je 1997. godine, uz pomoć
velikodušnih privatnih donatora, otkupio djelo od svog japanskog vlasnika, a Carl se može opustiti u spoznaji da je
Midvinterblot konačno našao put kući.

Chloe Jasmine Harris

Emily Carr



Rođena u Viktoriji , Britanska Kolumbija , 1871. godine, kada se Britanska Kolumbija pridružila Kanadi ,
Emily Carr bila je druga najmlađa od devetero djece rođene od engleskih roditelja Richarda i Emily (Saunders) Carr.
Dom Carr bio je na Birdcage Walku (sada vladinoj ulici), u okrugu James Bay u Viktoriji, nedaleko od zakonodavnih
zgrada (nazvanih 'Kavezi za ptice') i samog grada.Studirala je na Umjetničkom institutu u San Franciscu dve godine (1890.-1892.)
Godine 1899. Carr je otputovala u London , gde je studirala na Westminster School of Art . Carr je takođe posjetila indijsku misiju
Nootka na Uclueletu na zapadnoj obali otoka Vancouver 1898. godine. Putovala je i na seosku likovnu koloniju u St Ivesu, Cornwall
, 1905. godine, vraćajući se u Britansku Kolumbiju. u 'Ladies Art Clubu' koji je održala ne duže od mjesec dana - bila je nepopularna
među svojim učenicima zbog grubog ponašanja pušenja i psovanja u razredu, a učenici su počeli bojkotovati njene tečajeve.



Na Carr su uveliko uticali postimpresionisti i fovisti koje je upoznala i proučavala u Francuskoj. Nakon što se vratila kući 1912. godine,
u svom je studiju organizirala izložbu sedamdeset akvarela i ulja. Bila je prva umetnica koja je u Vancouver uvela fovizam.

Shane Wolf



SHANE WOLF rođen je 1976. u Cincinnatiju, Ohio, SAD. Nakon što je 2000. godine diplomirao dizajn, pridružio se Salomon SAS-u
u Annecyju, Francuska, kao grafički dizajner. Godine 2004. krenuo je na 16-mjesečno putovanje po svijetu i vodio dnevnik crtanja
o svojim putovanjima. Naravno, njegovo putovanje dovelo ga je u Firencu, rodno mjesto talijanske renesanse.
U Firenci je strastveno počeo studirati umjetnost na Akademiji umjetnosti Angel. Od 2005. do 2009. rigorozno je istraživao osnove
umjetnosti temeljene na tehnikama koje su koristili stari majstori, koji su svi obilježili povijest umjetnosti od renesanse do današnje



Godine 2010. preselio se u Pariz gdje od tada živi i radi, vođen vitalnom željom za crtanjem i dijeljenjem svojih humanističkih
ideala koje ljudski oblik nadahnjuje u njemu. Tijekom sljedećih 6 godina osvojio je brojne nagrade i sudjelovao na mnogim
samostalnim i skupnim izložbama u Europi i SAD-u. Vrtoglavi uspon SHANE WOLF -a u svijetu umjetnosti privukao je velik
interes kolekcionara i muzeja koji stječu i marljivo prate njegovu umjetnost u razvoju, izvjesnu ulogu koju igra u svijetu
suvremene figurativne umjetnosti.

Momčilo Macanović

Zuzana Vereski

Gottfried Helnwein


Хелнвајн је студирао на Академији ликовних уметности у Бечу (Академие дер Билденден Кüнсте, Wиен). Додељена му је награда Мастер-клас (Меистерсцхулпреис) Академије ликовних уметности у Бечу, награда Кардинал-Кениг и награда Теодор-Кернер.

Радио је као сликар, цртач, фотограф, муралиста, вајар, бавио се инсталацијама и перформансом, користећи широк дијапазон различитих техника и медија.

Његов рани опус састоји се углавном од хиперреалистичких акварела који приказују повређену и злостављану децу, као и од перформанса – често са децом – у јавним просторима. Хелнвајн се превасходно бави мотивима психолошке и социолошке анксиозности, историјским питањима и политичким темама. Као резултат тога, његов рад се често сматра провокативним и контроверзним.

Рођен у Бечу, Хелнвајн је део традиције која сеже уназад до XVIII века, којој припадају Месершмитове фигуре које праве гримасе. Такође, његови радови имају заједничких одлика са радовима Хермана Нича и Рудолфа Шварцкоглера, такође бечких уметника, који приказују своја сопствена тела у референтним оквирима повреда, бола и смрти. Фасцинираност језиком тела сеже уназад све до експресивних гестова у делу Егона Шилеа.[1]

https://s16.****************/images/190427/srgsbku9.jpg

Јавад Солеиманпоур, 1965
И ранcki сликар Јавад Солиманпоур је рођен у Тебризу. Његова прва изложба била је 1978. године у вријеме када је радио на репродукцијама познатих слика у Музеју дворца Саадабат. Од 1998. године Галерија Севен Арт организује своје личне изложбе у Истанбулу, где Солеиманпоур наставља истовремено сликање и подучавање.


Солеиманпоур је самоук, сликарство од 12. године и професионално сликарство четврт века. Воли да ради плеер , али ће често завршити рад у студију.
Солеиманпоур има ово да каже о свом животу као уметнику: " Од детињства сам само желео да сликам, и ништа друго. Осликао сам људе и ствари које су ми се допале. Људи су увек имали нешто да кажу, али никада нису знали да сам само Волео сам да их гледам како разговарају уместо да слушају, за шта можда морам да се извиним. Лица са свим њиховим таласима, текстурама и сенкама ... време стоји мирно када сликам и шта се крије иза ангажовања моје уметности са гледаоцем је нешто То долази из дубине, у мом срцу .То никада не престаје интензиван осећај и да се бавим било каквим проблемима сликања постали су светски за мене, као што је дисање .

Alice X. Zhang



Alice X. Zhang diplomirala je na Rhode Island školi dizajna s diplomom iz grafičkog dizajna.
Njezini glavni utjecaji su književnost, kino i televizija. Isto tako, teme njezinih divlje šarenih
digitalnih slika često su filmski likovi.






Zhang trenutno živi u New Yorku.

https://s18.****************/images/190504/td9xcj8e.jpg