Sotir zvani djubre
Elita
- Poruka
- 21.521
Glumac, režiser i scenarista za "Novosti" o današnjem vremenu, srpskom selu i junacima kojima nismo dostojni "ni vodu da nosimo".
Radoš Bajić iza sebe ima četiri decenije bogate karijere na filmu i televiziji, a za "Novosti" je pričao nakon uručenja nagrade "Pavle Vuisić" na Filmskim susretima u Nišu.
Uporedio je doba kada je sarađivao sa velikanima kao što su Vuisić i Živojin Pavlović, sa vremenom u kojem sada živimo.
"Mi smo bezrezervno prijemčivi na sve što nam dolazi sa strane, a sve što je naše, nacionalno i osobeno, tretiramo kao nazadno i nižerazredno. Svi se trude da se dodvore vrednostima koje nam ne pripadaju, da budu regionalni, neojugoslovenski po svaku cenu, da afirmišu ljubav Srba i Hrvata, a sve to za šaku evra. To je smešno i providno, i upravo su takvi ljudi najviše napadali seriju 'Ravna gora', ali organizovali i čerečenje i groznu kampanju protiv 'Nemanjića'. Svi bi, dakle, da slave Dan zaljubljenih i Svetog Valentina, a da sa gnušanjem zanemare da se tog dana kod nas slavi pravoslavna, vinogradarska slava Svetog Trifuna. Takva je, nažalost, današnja moda," rekao je on.
Bajića ćemo uskoro gledati u filmu "Zaspanka za vojnike", Predraga Gage Antonijevića.
"Vreme Prvog svetskog rata, koje taj film obrađuje, jedan je od najsvetlijih perioda u našoj istoriji. Mi danas ne možemo ni 'vodu da nosimo' divovima onog doba, nacionalno osvešćenim junacima, očevima i sinovima kojima su početkom 20. veka patriotizam, sloboda i ljubav prema svom narodu bili najvažniji. Mi, nažalost, živimo u unificiranom globalizmu, u rijalitiju koji je isti i u Srbiji, i u Americi i Rusiji. Samo su zalihe vode, nafte i rude raspoređene tamo gde je Bog rekao, zbog čega veliki gaze male kako im se ćefne, i vode se ratovi kada gazde ne mogu da se dogovore," rekao je on.
U svojim ostvarenjima često je, kaže, prikazivao kako strada "mali čovek".
"Kroz istoriju Srba zasigurno je uvek baš on nagrabusio, i ja njime strastveno želim da se bavim jer je on junak našeg doba. On je stradalnik, nosi najveći teret politike i društva, ali je i snalažljiv, duhovit i uvek se dočeka na noge. Tajna popularnosti seoskih tema je u tome što mi volimo sebi da se smejemo, da tugujemo, plačemo ili se radujemo. Član sam Odbora za selo Srpske akademije nauka, i već pet godina pokušavamo da dokučimo zašto srpsko selo propada. Mislim da smo, i u selu i u gradu, pobrkali lončiće. Bolujemo od teškog recidiva komunizma koji je razgradio srpsku porodicu i ostavio katastrofalne posledice, a onda mutirao i dan-danas tinja," rekao je on.
http://mondo.rs/a1127848/Zabava/Film/Rados-Bajic-intervju-o-selu-filmu-i-istoriji.html
Bravo Radose gadjas u centar !
Radoš Bajić iza sebe ima četiri decenije bogate karijere na filmu i televiziji, a za "Novosti" je pričao nakon uručenja nagrade "Pavle Vuisić" na Filmskim susretima u Nišu.
Uporedio je doba kada je sarađivao sa velikanima kao što su Vuisić i Živojin Pavlović, sa vremenom u kojem sada živimo.
"Mi smo bezrezervno prijemčivi na sve što nam dolazi sa strane, a sve što je naše, nacionalno i osobeno, tretiramo kao nazadno i nižerazredno. Svi se trude da se dodvore vrednostima koje nam ne pripadaju, da budu regionalni, neojugoslovenski po svaku cenu, da afirmišu ljubav Srba i Hrvata, a sve to za šaku evra. To je smešno i providno, i upravo su takvi ljudi najviše napadali seriju 'Ravna gora', ali organizovali i čerečenje i groznu kampanju protiv 'Nemanjića'. Svi bi, dakle, da slave Dan zaljubljenih i Svetog Valentina, a da sa gnušanjem zanemare da se tog dana kod nas slavi pravoslavna, vinogradarska slava Svetog Trifuna. Takva je, nažalost, današnja moda," rekao je on.
Bajića ćemo uskoro gledati u filmu "Zaspanka za vojnike", Predraga Gage Antonijevića.
"Vreme Prvog svetskog rata, koje taj film obrađuje, jedan je od najsvetlijih perioda u našoj istoriji. Mi danas ne možemo ni 'vodu da nosimo' divovima onog doba, nacionalno osvešćenim junacima, očevima i sinovima kojima su početkom 20. veka patriotizam, sloboda i ljubav prema svom narodu bili najvažniji. Mi, nažalost, živimo u unificiranom globalizmu, u rijalitiju koji je isti i u Srbiji, i u Americi i Rusiji. Samo su zalihe vode, nafte i rude raspoređene tamo gde je Bog rekao, zbog čega veliki gaze male kako im se ćefne, i vode se ratovi kada gazde ne mogu da se dogovore," rekao je on.
U svojim ostvarenjima često je, kaže, prikazivao kako strada "mali čovek".
"Kroz istoriju Srba zasigurno je uvek baš on nagrabusio, i ja njime strastveno želim da se bavim jer je on junak našeg doba. On je stradalnik, nosi najveći teret politike i društva, ali je i snalažljiv, duhovit i uvek se dočeka na noge. Tajna popularnosti seoskih tema je u tome što mi volimo sebi da se smejemo, da tugujemo, plačemo ili se radujemo. Član sam Odbora za selo Srpske akademije nauka, i već pet godina pokušavamo da dokučimo zašto srpsko selo propada. Mislim da smo, i u selu i u gradu, pobrkali lončiće. Bolujemo od teškog recidiva komunizma koji je razgradio srpsku porodicu i ostavio katastrofalne posledice, a onda mutirao i dan-danas tinja," rekao je on.
http://mondo.rs/a1127848/Zabava/Film/Rados-Bajic-intervju-o-selu-filmu-i-istoriji.html
Bravo Radose gadjas u centar !
