Севдалинка, српска пјесма

Lesandar

Lesandar

Buduća legenda
Poruka
27.930
Под термином севдалинка данас се, често тендециозно, подразумева целокупно народно песништво Босне и Херцеговине, или тачније бошњака муслимана.

То свакако није тачно, и представља политизацију усменог и писменог народног предања, јер је овај термин био везан, све до новијег времена, само за љубавну песму.

Srpske%20pjevane%20pesme%20u%20BiH%20copy.jpg


Бројним примерима аутор доказује да је то део српског културног наслеђа Босне и Херцеговине. Избор песама у овој збирци указује на принцип аутора да се у песми користе три „балканска турцизма" (речи арапског, персијског, грчког или турског порекла, у српско-хрватском језику), осим ако су песме писали Срби.

У наредних неколико постова, упознаћу вас са оригиналним текстовима неких од најпопуларнијих песама који су неправедно отргнуте из корпуса српског наслеђа и приписане нашој бившој браћи у циљу стварања једног од стубова националног идентитета бошњака муслимана.

За почетак, једна од најпопуларнијих:

Ђорђо коња по мјесецу кује (записао П.Мирковић у књизи Српске народне пјесме из Босне 1886.)

Ђорђо коња по мјесецу кује
Ђорђо кује а мајка га кара,
Не кују се коњи по мјесецу
Већ по дану и жаркоме сунцу
Ај не лудуј мила моја мајко
Када мени на ум пане драга
Ја не пазим тавној ноћи доба
Ни мој коњиц мутној води брода
Већ идемо да прије стигнемо
Да ја виђам што ми драга ради.
 
Расло дрво бадемово (записао Богољуб Петрановић 1876)


Расло дрво бадемово танко високо
под њим спава гонџе Јово и злато Мара
душек им је дјетелина трава зелена
Бруса јастук бјеле руке једно другоме.
Кумаш јорган грана од бадема.
Виш њих стале двије мајке, богу се моле
дај нам боже велик вјетар с горње планине
да пробуди гонџе Јову и злато Мару

Бог им даде голем вјетар с горње планине
Бога моли злато Мара да још не сване
дукат даје гонџе Јово да не устаје.
 
Снијег паде, на бехар, на воће ( Вук Ст. Караџић, Српске народне пјесме из Херцеговине, 1866)

Снијег паде, на бехар, на воће
Бог ће дати сваком ко шта хоће

Коме неће нек се не намеће
од намета не има напретка.

Ни од ћара ни од трговине
нит у дому што је наметнуто.

Ја сам млада обрала јунака
од сватова Лаза барјактара.

Сваки носи на саруку руку
Јово носи на срдахце руку.

Питали га сви сватови редом
што је тебе беже Јован-беже

Проћте ме се моја браћо драга
моје Маре сад на коњу нема

Па погледа у зелену башчу
кад угледа племениту Мару
Жарко га је огријало сунце.
 
Јесам ли ти говорила драги ( Не Ашикуј Мујо) Михајло Милановић Српске народне пјесме из Сарајева 1893.

Јесам ли ти говорила драги
не ашикуј, не вежи севдаха.

Од севдаха горег јада нема
ни жалости од ашиковања.

На жалост ће и комшија доћи
а за севдах нико и не знаде.

Осим Бога и срдашца мога
ах, срдашца и мога и твога.

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Афане, која ти је најмилија, да ти нађем текст, оћеш можда Суљагину Фату?
 
Kragujevčanin autor nezaboravnih sevdalinki

AIKB2RS.jpg


Tvorac poznate sevdalinke “U lijepom starom gradu Višegradu“, kao i još 800 hit pesama je
Kragujevčanin Dragiša Nedović, muzičar, kompozitor, tekstopisac i autor pesama koje
su svojom autentičnom vrednošću ostale zabeležene kao deo jugoslovenske kulturne baštine.

Pored pesme „U lijepom starom gradu Višegradu“ iz Nedovićevog „bosanskog ciklusa“
ostale su čuvene sevdalinke, „Iz Bosne se jedna pjesma čuje“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“
i mnoge druge.

Iako je preminuo početkom 1966. godine u Kragujevcu, njegove pesme i sevdalinke se i danas pevaju na prostorima čitave bivše Jugoslavije, zbog čega se Dragiša Nedović smatra jedinim, pravim autorom, jugoslovenske, narodne muzike. ​

***
 
Poslednja izmena:
Nott:
Kragujevčanin autor nezaboravnih sevdalinki

AIKB2RS.jpg


Tvorac poznate sevdalinke “U lijepom starom gradu Višegradu“, kao i još 800 hit pesama je
Kragujevčanin Dragiša Nedović, muzičar, kompozitor, tekstopisac i autor pesama koje
su svojom autentičnom vrednošću ostale zabeležene kao deo jugoslovenske kulturne baštine.

Pored pesme „U lijepom starom gradu Višegradu“ iz Nedovićevog „bosanskog ciklusa“
ostale su čuvene sevdalinke, „Iz Bosne se jedna pjesma čuje“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“
i mnoge druge.

Iako je preminuo početkom 1966. godine u Kragujevcu, njegove pesme i sevdalinke se i danas pevaju na prostorima čitave bivše Jugoslavije, zbog čega se Dragiša Nedović smatra jedinim, pravim autorom, jugoslovenske, narodne muzike. ​

***
Kliknite za proširenje...

Доћи ћемо и до њега, и до Алексе Шантића и до Светозара Ћоровића и Јована Јовановића Змаја. Само полако. За сада само народне које је писац прибележио у освит 20. века.
 
Poslednja izmena:
Lesandar:
Доћи ћемо и до њега, и до Алексе Шантића и до Светозара Ћоровића и Јована Јовановића Змаја. Само полако. За сада само народне које је писац прибележио у освит 20. века.
Kliknite za proširenje...

Zašto ne bismo do njemačkog pjesnika Hajnriha Hajnea, koji je 1831. napisao pjesmu "Kraj tanana šadrvana" , a na bosanski preveo Safvet-beg Bašagić .. to je onaj Bašagić što je 1891. god. napisao "Pjesmu Bošnjaku" , praunuk Smail-age Čengića ..

Kraj tanahna šadrvana

Kraj tanahna šadrvana
gdje žubori voda živa,
šetala se svakog dana
sultanova kćerka mila.


Svakog dana jedno ropče
stajalo kraj šadrvana,
kako vr'jeme prolazilo,
ropče blijeđe, blijeđe bilo.


Jednog dana pitala ga
sultanova kćerka draga:
"Kazuj, robe, odakle si,
iz plemena kojega si?"


"Ja se zovem El Muhammed,
iz plemena starih Azra,
što za ljubav život gube
i umiru kada ljube!"

Der Asra (Kraj tanana sadrvana) - Heinrich Heine.flv



- - - - - - - - - -

Пилипенда:
А је л’ иде да будеш своја на моме? :p
Kliknite za proširenje...

A bi li ti da budeš sav svoj ..
 
Perperius:
Netačno. Sevdalinke su spoj orijentalne, domaće muzike i muzike koju su Jevreji doneli u Bosnu. To što su između ostalog i neki Srbi kasnije u SFRJ pisali sevdalinke ne znači da je to srpski žanr.
Ponovo Srbi prisvajaju tuđu kulturu umesto da svoju čuvaju.
Kliknite za proširenje...

Nije li to cela...pa, poenta umetnosti i književnosti, zapravo? :D

Posebno kada govorimo o kulturnim dobrima kroz stoleća?
 
Naslov ti je laz i najgora provokacija koju sam procitala na ovom forumu.
Druga neoprostiva provokacija je spominjanje "srpsko-hrvatskog jezika" koji ne postoji i koji se ne govori danas.To je najveca sramota i blacenje koju smo imali u istoriji.

Sevdalinke su islamske tuzbalice,uglavnom depresija teska.Preovladava kukanje za majkom,zenom,itd.isl.Muslimani,
muslimanke i njihov stil zivota gde zensko nema nikakva prava ali ne moze zauvek sa svojima te ajde neka ide kod nekog ko moze da je izdrzava nemaju nikakve veze sa pravoslavnom Srbijom i pravoslavnim Srbima.

Srbima je nacionalni instrument frula.Srpske pesme su od Oj vojvodo Sindjelicu do Pozutela slika stara.
 
Poslednja izmena:
Zauz:
Naslov ti je laz i najgora provokacija koju sam procitala na ovom forumu.
Druga neoprostiva provokacija je spominjanje "srpsko-hrvatskog jezika" koji ne postoji i koji se ne govori danas.To je najveca sramota i blacenje koju smo imali u istoriji.

Sevdalinke su islamske tuzbalice,uglavnom depresija teska.Preovladava kukanje za majkom,zenom,itd.isl.Muslimani,
muslimanke i njihov stil zivota gde zensko nema nikakva prava ali ne moze zauvek sa svojima te ajde neka ide kod nekog ko moze da je izdrzava nemaju nikakve veze sa pravoslavnom Srbijom i pravoslavnim Srbima.

Srbima je nacionalni instrument frula.Srpske pesme su od Oj vojvodo Sindjelicu do Pozutela slika stara.
Kliknite za proširenje...

Zašto?

Jesu li Srbi koji su osmišljavali i pevali sevdalinke, po tvom mišljenju, izdajnici čiju bi pojavu trebalo negirati ili ukriti?
 
Zauz:
Ako si ti idolopoklonik,ne zelis da razumes ili se pravis da ne razumes to je tvoje stvar a ne izvrci ono sto sam napisala.
Kliknite za proširenje...

Onda se pojasni.

Ne postoji autentična kultura sastavljena iz isključivo autohtonih elemenata, koji su se razvijali bez spoljašnjih uticaja ili bez preuzimanja od neke druge kulture. Srpska kultura nije nikakav izuzetak po tom pitanju.
 

Documentary about sevdalinka, so called "Bosnian blues", with English subtitles. Sevdalinka (pronounced [seʋdǎliːŋka]) is a traditional genre of folk music from Bosnia and Herzegovina. Sevdalinka belongs to the Bosniak culture, but is also popular across the ex-Yugoslavia region, especially in Croatia, Macedonia, Montenegro and Serbia. The actual composers of many sevdalinkas are unknown. In musical sense, sevdalinka is characterized by a slow or moderate tempo and rich harmony, leaving a melancholic feeling with the listener. Sevdalinka songs are very elaborate, emotionally charged and are traditionally sung with passion and fervor. The combination of Oriental, European and Sephardic elements make this type of music stand out among other types of folk music from the Balkans. The singer will often impose the rhythm and tempo of the song, both of which can vary throughout the song. Traditionally, sevdalinkas are women's songs, most addressing the issue of love and longing, unfulfilled and unfortunate love, some touch on a woman's physical desire for her loved one, and some have comic elements. Currently they are often performed by men as well. Traditionally, they were played without any instruments, hence the elaborate harmony. Modern interpretations are followed by a small orchestra containing accordion (the most prominent), violin, nylon-string guitars and/or other string instruments (occasionally), flute or clarinet (occasionally), upright bass, snare drum. In between the verses, an accordion or violin solo can almost always be heard. The origins of sevdalinka are not known for certain, though it is known to date from sometime after the arrival of the Ottomans in medieval Balkans. The word itself comes from the Turkish sevda which derives from the Arabic word sawda (meaning black and also black bile, which in earlier times was used by doctors to denote a substance purported to control human feelings and emotions. But in Turkish sevda doesn't mean black; it means love, caressing. That word was brought to Bosnia by the Ottomans. Today it is a richly evocative Bosnian word meaning love, caressing, longing (for loved one), and the main theme of sevdalinka lyrics. Thus the people of Bosnia employ the words "sevdalinka" and "sevdah" interchangeably as the name of this music, although the word sevdah can also be used in other meanings. It is possible that the central term in Portuguese Fado saudade is of the same origin. In the early 19th century, Bosniak poetess Umihana Čuvidina contributed much to the development of modern sevdalinka with her poems about her lost love, which she sang.
 
Poslednja izmena:
Perperius:
Netačno. Sevdalinke su spoj orijentalne, domaće muzike i muzike koju su Jevreji doneli u Bosnu. To što su između ostalog i neki Srbi kasnije u SFRJ pisali sevdalinke ne znači da je to srpski žanr.
Ponovo Srbi prisvajaju tuđu kulturu umesto da svoju čuvaju.
Kliknite za proširenje...

Види, необразовани човече. Поезија није исто што и музика. Овде се ради о народној и другој поезији која је фалсификована у сврху стварања вештачке нације.
 
'Umihana Čuvidina
300px-Umihana_%C4%8Cuvidina.jpg


Umihana Čuvidina je prva poznata bošnjačka pjesnikinja i jedna od prvih pjesnikinja na bosanskom jeziku.[1]

Rođena je u Sarajevu, na Hridu, oko 1794. godine. Rodna kuća joj je bila na uglu Mujezinova sokaka. Čuvide, njena porodica, bavili su se aščijskim, a kasnije bostandžijskim obrtom.

Umihana je bila zaručena s Mujom Čamdži-bajraktarom, Sarajlijom, koji je 1813. godine, za srpskog ustanka, poginuo pod Loznicom u vojsci Alipaše Derendelije. Od velike žalosti Umihana se nije htjela nikada udavati, pak je počela pjevati pjesme o svom junački poginulom zaručniku. Jedina njena, izgleda u izvornom obliku, sačuvana pjesma je epos od 79 stihova u osmercu i desetercu pod naslovom "Sarajlije iđu na vojsku protiv Srbije", što ju je pjesnikinja spjevala prije nego joj je poginuo zaručnik (...)

Mnoge Umihanine pjesme se danas smatraju narodnim.

Umrla u Sarajevu oko 1870. Mezar joj je "pod gajem na Hridu".'
https://bs.wikipedia.org/wiki/Umihana_Čuvidina


 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top