Glasanje na temu VRTLOG

Izgleda da vam je tema bila teška. Produžih rok ali - nema značajnijeg pomaka u kvantitetu.
O kvalitetu vi odlučujete glasanjem.

Čitajte, i glasajte do petka, 23. februara, do 22h. Po principu 3, 2, 1.

- - - - - - - - - -

Priča br. 1

Erotska priča


Ponekad skoknem do baba Dostane po savet jer uvek dobijem dobar odgovor. Sada sam je konkretno pitao kad ću početi da živim bolje. Sve smo bliži EU, a ja ne osećam te blagodeti.

Baci baba pasulj, gleda karte, sve se nešto mršti, pa kad me još pogleda onim urokljivim očima sav se zaledim. U jednom trenutku baba će kratko:

- Biće ti bolje kad budu počela da te svrbe jaja.

- Vala Dostana sad te ništa nisam razumeo, rekoh.

- Idi kući i kad se to desi biće ti sve jasno.

Šta ću, odoh. Čekam ja kad će da me zasvrbe, al' ništa. Ne mogu da dočekam da odem u kafanče, tu preko puta, i još sa vrata upitah svrbe li možda nekoga... pogledaše me kao u ludaka. Dani prolaze, a ono ni da zasvrbuckaju.

Danas prođoh pored kuće mog brice Joška i setih se njega kako je u jedno kasno letnje popodne stajao na sred svoga dvorišta sa gumenim crevom u ruci, zalivao travu i razgovarao sa komšijom preko plota. U jednom momentu ga Joško zapita:

- Šta znači Dušane kad te zasvrbe jaja?

Sećam se tog odgovora kao da se danas desio:

- Hoće da se menja vlast moj Joško, odgovori mu komšija.

Joška je svrbelo, a ja nemam osećaj tog svraba ni danas. Pitao bih ima li ga možda ko, ali ne smem, bojim se proglasiće me ludakom?

I sad neko može još i da me pita, a gde je ovde seks? Kako gde, pa sve što nam se dešava oko EU čista je perverzija. Crna rupa…

… sutra, za dve, za pet godina... ispunili ste sve, kažu...

... ali...

... pa opet Jovo nanovo...

... ali...

- - - - - - - - - -

Priča br. 2


Vrtlog

U hladno februarsko jutro šetao sam uz reku. Pošto je bilo poprilično rano, nije bilo prolaznika. Jedino društvo mi je bio mešanac, koji je veselo skakutao oko mene, nadajući se nekom zalogaju ili bar toploj reči i češkanju iza ušiju.
Bio sam izgubljen u dubinama svojih misli te nisam obraćao suviše pažnju na okruženje. Krajičkom oka sam ugledao neko kretanje na vodi. Pažljivije sam pogledao prema reci. Most je relativno blizu, pa nije retkost videti ljude, koji bi pokušali da se ubiju skokom u vodu, ali dodirom sa hladnom vodom, shvate da mogu da se udave.
I pas i ja smo pažljivo osmatrali reku, koja je na ovom delu veoma brza. Nekoliko sekundi, nisam video ništa neobično. A onda, eno ga! Na sredini rečnog toka sam primetio ruku koja maše i, čini mi se, crvenkastu kosu, koja jedva viri iz vode. Pas je glasno zalajao.
Kada sam bio siguran da vidim to što mi se čini, bez razmišljanja sam skinuo jaknu i izuo cipele. U dobroj sam formi, neće mi biti suviše teško da doplivam do davljenika.
Strčao sam niz obalu i skočio u hladnu vodu. Činilo mi se kao da je hiljade bodeža probolo moje telo. Na trenutak sam pomislio da neću uspeti. Zamahnuo sam jednom, dva puta, i već sam se osećao bolje. Uhvatio sam ritam i snažno zaplivao ka mestu gde mi se čini da sam video davljenika. Iako mi je odeća smetala, napredovao sam veoma dobro.
Bio sam samo na nekoliko zamaha od cilja, kada me nešto snažno povuklo pod vodu. Pokušao sam da se izvučem, ali vodena struja je bila suviše jaka. Ma koliko god da sam se upinjao, rezultata nije bilo. Negde sam pročitao da je najbolje biti potpuno miran kada vas povuče vir. Treba sačekati da vas odvuče do dna i kada se nađete izvan struje, odbaciti se na gore. Jednostavno, zar ne? Naravno, poželjno je sve vreme održavati mirnoću i naravno, ne disati dok ste pod vodom.
Pošto nisam Ber Grils ili tako neki stručnjak za preživljavanje, čim me vrtlog povukao, udahnuo sam vodu punim plućima i prirodno, počeo da se davim. Znao sam da je gotovo čim sam počeo da haluciniram, priviđale su mi se lepe devojke dugačkih riđih kosa.
A posle toga samo mrak.
Probudio sam se kašljući i gušeći se. Grlo me peklo, oči su me bolele.
Polako sam se oslonio na laktove i dalje iskašljavajući vodu.
Osvrnuo sam se oko sebe.
Nalazio sam se na podu nečega, što je ličilo na stakleni zamak.
Oko mene su stajala nejasna obličja. Trepnuo sam nekoliko puta dok mi se nije izoštrila slika.
Prvo što sam video, bili su neki mali bradati čovečuljci. Visoki kao sedmogodišnje dete, ali kompletno prekriveni dugačkom i čupavom bradom. Gledali su me malim zlim očima.
Iza njih su stajale najlepše devojke koje sam ikada video. Dugačke riđe kose, uski strukovi, čvrste grudi, zaobljeni bokovi. Nosile su tanke haljine, koje su više raspirivale želju, nego što su sakrivale njihova zamamna tela.
„Dobro došao, mladiću“, začuo sam snažan glas. Pripadao je visokom i debelom muškarcu. Retka kosa mu je padala u trakama. Najviše su me opčinile njegove oči, donekle bljave i blago vodnjikave.
„Ja sam Vodeni car i ti si sada u mom carstvu.“
Glas mu je odzvanjao staklenom palatom .
„Mi retko primamo goste od svoje volje, ali moje drage rusalke su me zamolile da te ostavim u životu. Mnogo su mi slatke, pa ne mogu da ih odbijem.“
Pogledao sam ka devojkama. Sve su mi se osmehivale, a u njihovi osmesi su dovoljno govorili. Možda mi ne bi bilo loše sa njima? Mogao bih da ostanem ovde neko vreme. Sav sam se naduo od ponosa. Nije mi se dešavalo da grupa lepih devojaka želi da mi tek tako da svoje čari. Uputio sam im svoj najbolji zavodnički osmeh. Valjda se rusalke neće svađati oko mene. Moraćemo da napravimo neki raspored
Vodeni car me i dalje pažljivo posmatrao.
„Vidiš, ovde je malo dosadno“, rekao mi je. „Zato su i neki od vodenjaka pitali da li bi mogli da te zadržimo.“
Sad sam već bio zbunjen. Krišom sam pogledao čupave i bradate patuljke. Nelagodno sam se promeškoljio. Nije mi se svideo tok ovog razgovora.
„Ja kao savremen i plemenit vladar“, nastavio je Vodeni car, mašući rukama. „želim da svakome izađem u susret. Zbog toga ćeš ti, parnim danima biti sa rusalkama, a neparnim sa vodenjacima. Sad će vodenjaci lepo da te privežu lancem...“
U istom trenutku zgrabile su me brojne ruke. Otimao sam se pokušavajući da izbegnem zlu sudbinu.
Osetio sam kako me neko vuče za nogu.
To je bio mešanac, koji me pratio. Pogledao sam malo bolje i shvatio da stojim u reci u vodi do kolena i da me mešanac vuče nazad.
Dobro je, nisam bio zarobljen u staklenom zamku Vodenog cara. Neću biti seksualna igračka rusalki i vodenjaka.
Pas me i dalje vukao kao obali, što dalje od reke. Pametno neko kučište, možda bih mogao da ga povedem sa sobom. Krenuo sam za njim.
Bacio sam još jedan pogled ka reci. Na sredini rečnog toka sam primetio ruku koja maše i, čini mi se, crvenkastu kosu, koja jedva viri iz vode.

- - - - - - - - - -

Priča br. 3

Vrtložni snovi

Nije nam išlo...Jednostavno,postojala je neka kočnica koja joj nije dala da do vrhunca stigne!
Okretao sam je i ovamo i onamo i ovako i onako i bilo joj lepo ,ali to na kraju nikako...Konačno sam na njeno insistiranje završio i zapalili smo po cigaretu uz ostatke šardonea...
-Šta te to toliko muči...? Nisam mogao ,a da je ne pitam...
-Nisam htela da te opterećujem,ali onaj moj šonja,upravo sam danas saznala,počeo da me vara s nekom malom plavušicom...
-Ali Vera,zabole te uvo-otkad mu ti sa mnom nabijaš rogove...
-Ne znaš ti kakav je on...On je smotan kao najsmotanija sajla...Zamisli,on nije ništa primetio da flertujemo na onoj svadbi,a svi su nas upozoravali da se smirimo...I oooon da me prevari! O bože!
-A ko mu je ta mala plavušica? Neka naivka?
-Neka Nada iz ambulante...Išao na previjanje kad su mu operisali ateron na ramenu...Ona ambulanta u Vršačkoj...
Moja Nadica,sevnulo mi kroz glavu! Jebemusreću nikad ne bih pomislio da bi ona...
Sav sam se usplahiren trgao iz sna-neko je zvonio na kapiji...Pored mene je bila Nadica i pomislio sam kako sam glup san sanjao...Jeste da sam je ja varao,ali ovo drugo...
Zagrnuo sam mantil, obuo papuče i prema kapiji u pratnji mog crnog džumarca koji samo na mačke laje... Otvorio kapiju,a pred njom Vera! ! !
-Šta ti tu radiš u cik zore, jesi li normalna?!
-Ta Nada tvoja žena?! E lepo sad ću o jednom trošku oboje da vas sredim, rekla je repetirajući mali pištolj!
Ostalo mi samo da se drugi put probudim...

Priča br. 4

***

- Rekao si nacrtaj tri kruga, i nacrtao sam metu, šta opet ne valja?
- Ne, ne tako, krug ne sme biti zarobljen, negodovao si odmahujući glavom. Nije to matematika.
I kako god bih popravljao i crtao, ti krugovi su se uvek međusobno zarobljavali, vezivali, preklapali.
- Gde si ti rastao, šta si gledao, i kako si uopšte živeo tako zarobljen, i koliko si dugo u sebe grabio te izmišljene krugove?
- Krug je prazan, šta si očekivao?
- Rupa je prazna, i praznina je prazna. Ali rupu uvek možeš popuniti, a prazninu nikada. Krug nije praznina. Zamislio se.
- Nemoj završiti krug, nikada, neka ostane otvoren, makar malo, kao odstupnica, kao nada. Nacrtaj vrtlog.
Počeo sam oprezno; krug ima tačku u centru, ona je početak i kraj, smisao. U odnosu na tu tačku sve je podjednako daleko, nedostižno, i tuđe je iako vezano. Ali postoji red, zakoni, pravila.
- U redu, dobro. Nacrtaću bez centra.
Okrenuo sam jedan krug, i ne završavajući liniju oko njega trapavo nastavio drugi, pa treći... i crtajući taj čudan oblik video da ja ne moram da budem u centru, da ne treba da budem u centru.
Da krug nije nužno centar. Krug je postajao vrtlog.
Osetio sam nešto nalik strahu. Lako je sa strahom, on je racionalan, ovo je bila strepnja, osećanje bez početka i kraja, bez centra i kružnice. Boreći se za svaki udah ipak sam nastavio. Počeo sam da putujem po neprekinutoj liniji. Svaki prolaz je donosio novo osećanje, nove doživljaje, nove ljude, nove brige i radosti. Naizgled novi život, a u stvari samo jedan, večan i neprekinut.
Počeo sam da se interesujem za ljude koje srećem, njihove strepnje i nade, u svakome pronalazeći jedan novi i neistraženi deo sebe. Stvari koje su gledane iz centra bile male, beznačajne i nedostižno daleke, su postajale važne, prijateljske i tople. Naučio sam da se u kesi kokica može uživati baš kao u skupoj večeri, i da je najukusnija kada se deli. Zajedno je bila sasvim nova reč. Pokisnuti zajedno, deliti stihove, zavoleti mirise, naučiti različite izraze lica, otkriti poeziju i muziku, crtati slike i izlaske sunca, i dozvoliti im da postanu mi. Pronaći belo pero anđela, i ne jedno nego punu šaku, pomalo strepeći od pomisli odakle su ispala. Naučiti da bol samo najavljuje sreću i da sreća jedino menja oblik pokušavajući da se sakrije u ljudima, događajima, rečima, znajući da će neprekinuta linija uskoro morati da ponovo pređe preko nje. Okliznuti se i pasti na toj liniji je lako, ali pad nikada ne boli zbog datih obećanja. Ponovo ustajem i crtam, stoti put nastavljajući čudnu liniju, hodajući kao po mekoj travi ili morskom plićaku, ili vrelom pustinjskom pesku, i radujući se prvom snegu kao nečijem osmehu, upijajući boje, zvuke, mirise, dodire. I već izgleda kao da ja više ne crtam liniju, sama se stvara ispred mene i ja hodam po njoj otkrivajući nove svetove istovremeno ih stvarajući. Ponovo učim da dišem, da raspoznajem boje. Izgleda da zauvek zaista postoji, i da je zauvek cilj mog putovanja. Jedan lagani izlazak iz centra i sasvim malo matematike je doneo neslućenu lepotu i brojne uspomene; učim kako se nada lako pretvara u veru a vera u hrabrost, a hrabrost uvek i jedino u put. Put je cilj. Taj put je i leto na moru, i razgovor uz kafu, i razgovor i ćutanje, zalazak sunca ravno u reku, smeh i naklonost, i naizgled običan zagrljaj, koji sada u sebi sadrži ceo jedan svet.
Bože, pamtim tvoje sasvim neobično i, tada mi je izgledalo neozbiljno obećanje, da će sve ovo na kraju koga nema, biti stvarno. Hvala ti.

- - - - - - - - - -

Glasanje može da počne!

hm...

Priča 3 - 3 poena
Priča 4 - 2 poena
Priča 1 - 1 poen

Svaka čas,svaka čas...Samo da pročitam...

4 - 3 ( на мене оставила најјачи утисак )
3 - 2
1 - 1

Срећно

Priča 4 - 3 poena
Priča 2 - 2 poena
Priča 3 - 1 poen

Priča 2 - 3 poena
Priča 3 - 2 poena
Priča 1 - 1 poen

'Pa, dobro, časni sudija, osudite me što sam ukrao kokšku. Ali me za jaja pomilujte.'

Bez poena, ovaj put, ribaru.

Priča 2 - 3 poena
Priča 4 - 2 poena
Priča 3 - 1 poen

ristob:

'Pa, dobro, časni sudija, osudite me što sam ukrao kokšku. Ali me za jaja pomilujte.'

Bez poena, ovaj put, ribaru.

Kliknite za proširenje...

Čuti Rile,prematori smo za ovo...
Elem...
4-3
2-2
1-1

4=3
2=2
3=1

ih, sto ja volim kad kratke pricice imaju neki fini obrt, koji mi izmami osmeh, narocito onaj sardonski

3 - 3
1 - 2
2 - 1

4 - 3 poena
1 - 2 poena
2 - 1 poen.

Baš mi žao što nisam uspela da stignem ovaj put.

Priča broj 4 - 3 poena
Priča broj 3 - 2 poena
Priča broj 2 - 1 poen

4 - 3
2 - 2
3 - 1

sviđaju mi se sve četiri priče, najviše četvrta a prve tri svaka na svoj nači.
Pošto moram jednoj da uskratim priču neka bude prva pošto ne odgovara na temu baš ( a baš mi se svidela i hteo sam da joj dam 3 poena pre nego što sam pročitao ostale)
Dakle:
4 - 3 poena
3 - 2 poena
2 - 1 poen