Prvi svetski rat - ZABRANJENA tema za srpske filmadzije - ZASTO ?

Ова тема полази од лажне тезе да је снимање филмова о Првом рату забрањено.
То једноставноније тачно. Таква забрана једноставно не постоји, а није постојала чак ни у бившој зајеничкој држави под титовцима.
Не снимање филмопва са националном историјском тематиком није производ забране него нечега много перфиднијег и злонамернијег од пуке забране.
То може да се посматра као политичко питање, али само посредно.
Разлози су многобројни али не потичу директно из света политике него их треба тражити у сасвим другој сфери.
Треба је тражити прво међу онима који одлучују о средствима фондова за кинематографију , конкурсима итд. Та средства које држава издваја су у принципу мала и финансијаска конструција ни једног филма не може да се заснива само на њима, а нарочито не за филмове историјског садржаја чија је производња у старту скупа.
Они од којих се овде баве улагањем у филм нису вољни да улажу у филмове такве природе јер не виде своју корист и профит од таквог улагања.
То јесте и резултат културне политике, а треба да се запитамо ко су људи који седе деценијама на таквим местима и креирају је. То је свет који из једног сасвим другачијег културног миљеа, који припада прошлости која није била окренута ничемо што има национални предзнак и њихова биолошка и интелектуална деца и наследници.
Огромна већина људи из домаћег филма, позоришта, генерално културе , која је у позицији да доносиодлуке је из истог тог културног миљеа , што је разлог да се такви пројекти и када до реализавције дође, могу да оцене као махом недовољно добри или слаби.
Зато ови разговори и немају смисла када се воде на ПДФ Политика јер припадају нечему што је много шири проблем.
 
Ова тема полази од лажне тезе да је снимање филмова о Првом рату забрањено.
То једноставноније тачно. Таква забрана једноставно не постоји, а није постојала чак ни у бившој зајеничкој држави под титовцима.
Не снимање филмопва са националном историјском тематиком није производ забране него нечега много перфиднијег и злонамернијег од пуке забране.
То може да се посматра као политичко питање, али само посредно.
Разлози су многобројни али не потичу директно из света политике него их треба тражити у сасвим другој сфери.
Треба је тражити прво међу онима који одлучују о средствима фондова за кинематографију , конкурсима итд. Та средства које држава издваја су у принципу мала и финансијаска конструција ни једног филма не може да се заснива само на њима, а нарочито не за филмове историјског садржаја чија је производња у старту скупа.
Они од којих се овде баве улагањем у филм нису вољни да улажу у филмове такве природе јер не виде своју корист и профит од таквог улагања.
То јесте и резултат културне политике, а треба да се запитамо ко су људи који седе деценијама на таквим местима и креирају је. То је свет који из једног сасвим другачијег културног миљеа, који припада прошлости која није била окренута ничемо што има национални предзнак и њихова биолошка и интелектуална деца и наследници.
Огромна већина људи из домаћег филма, позоришта, генерално културе , која је у позицији да доносиодлуке је из истог тог културног миљеа , што је разлог да се такви пројекти и када до реализавције дође, могу да оцене као махом недовољно добри или слаби.
Зато ови разговори и немају смисла када се воде на ПДФ Политика јер припадају нечему што је много шири проблем.
Suština je, glad za novcem propalog režisera koji je, u vreme kad je mogao da snima ovakve filmove, ipak snimao filmove sa partizanskom tematikom, a onda osetivši glad za dolarima potrčao u "obečanu zemlju" u kojoj se proveo kao bos po trnju. U povratku i napadu na finansije Republike Srbije lamentira nad sudbinom "1300 kaplara" zato što taj scenario ima u vlasništvu. Da ima neki drugi, drugu bi priču pričao.
 
Nije mi jasno zasto cackate mecku.
Oko 1. sv. rata su konstruisani lepi mitovi, da bi nas zastitili od surove istine. Sto vise ljudi ceprka po tom periodu, bice ociglednije da 3 godine nismo imali drzavu, da je nismo povratili svojim snagama i da su kojim slucajem Nemci pobedili, nas verovatno vise ne bi bilo, a do kraja nije bilo izvesno da ce Nemci izgubiti.

Tek iz te realizacije mogu da se pojave brojna neprijatna pitanja.
 
Ова тема полази од лажне тезе да је снимање филмова о Првом рату забрањено.
То једноставноније тачно. Таква забрана једноставно не постоји, а није постојала чак ни у бившој зајеничкој држави под титовцима.
Не снимање филмопва са националном историјском тематиком није производ забране него нечега много перфиднијег и злонамернијег од пуке забране.
То може да се посматра као политичко питање, али само посредно.
Разлози су многобројни али не потичу директно из света политике него их треба тражити у сасвим другој сфери.
Треба је тражити прво међу онима који одлучују о средствима фондова за кинематографију , конкурсима итд. Та средства које држава издваја су у принципу мала и финансијаска конструција ни једног филма не може да се заснива само на њима, а нарочито не за филмове историјског садржаја чија је производња у старту скупа.
Они од којих се овде баве улагањем у филм нису вољни да улажу у филмове такве природе јер не виде своју корист и профит од таквог улагања.

То јесте и резултат културне политике, а треба да се запитамо ко су људи који седе деценијама на таквим местима и креирају је. То је свет који из једног сасвим другачијег културног миљеа, који припада прошлости која није била окренута ничемо што има национални предзнак и њихова биолошка и интелектуална деца и наследници.
Огромна већина људи из домаћег филма, позоришта, генерално културе , која је у позицији да доносиодлуке је из истог тог културног миљеа , што је разлог да се такви пројекти и када до реализавције дође, могу да оцене као махом недовољно добри или слаби.
Зато ови разговори и немају смисла када се воде на ПДФ Политика јер припадају нечему што је много шири проблем
.

Одличан коментар - И ИСТИНИТ !!!
 
Uveliko se hvatamo za Cer i Kolubaru, potiskujemo da smo tu u suštini pobedili Hrvate, Madjare, Srbe, Bošnje,Čehe, Slovake, dakle narode sebi ravne.

A onda su došli Nemci i Austrijanci, razvalili nas.

Који једнаки нама?:hahaha1:
Германи су развалили можда твог буљсона после шамарања твојих батлерских усана кујцем, Мекензен је поред осталих лепо рекао шта је била српска војска која је иако на умирању растерала као банду твоје пренадувене гејачке германске јебаче после повратка и промене односа снага која је и даље била у њихову корист мање више.
 
Poslednja izmena:
Ова тема полази од лажне тезе да је снимање филмова о Првом рату забрањено.
То једноставноније тачно. Таква забрана једноставно не постоји, а није постојала чак ни у бившој зајеничкој држави под титовцима.
Не снимање филмопва са националном историјском тематиком није производ забране него нечега много перфиднијег и злонамернијег од пуке забране.
То може да се посматра као политичко питање, али само посредно.
Разлози су многобројни али не потичу директно из света политике него их треба тражити у сасвим другој сфери.
Треба је тражити прво међу онима који одлучују о средствима фондова за кинематографију , конкурсима итд. Та средства које држава издваја су у принципу мала и финансијаска конструција ни једног филма не може да се заснива само на њима, а нарочито не за филмове историјског садржаја чија је производња у старту скупа.
Они од којих се овде баве улагањем у филм нису вољни да улажу у филмове такве природе јер не виде своју корист и профит од таквог улагања.
То јесте и резултат културне политике, а треба да се запитамо ко су људи који седе деценијама на таквим местима и креирају је. То је свет који из једног сасвим другачијег културног миљеа, који припада прошлости која није била окренута ничемо што има национални предзнак и њихова биолошка и интелектуална деца и наследници.
Огромна већина људи из домаћег филма, позоришта, генерално културе , која је у позицији да доносиодлуке је из истог тог културног миљеа , што је разлог да се такви пројекти и када до реализавције дође, могу да оцене као махом недовољно добри или слаби.
Зато ови разговори и немају смисла када се воде на ПДФ Политика јер припадају нечему што је много шири проблем.

Cekaj kako sad nemaju smisla da se vode na pdf politika kad i sam na neki nacin kazes da je problem u ljudima koji donose odluke a koji su anti-srpski nastrojeni ... Sta je to ako nije politika .. To je jedna vrsta precutne zabrane .... To je zapravo klasicna auto-cenzura .. Neko i kad bi hteo da snimi nesto patriotsko ostale kolege iz branse bi ga gledale popreko jer su svi oni zestoko protiv srpskog nacionalizma a sad mi tu ti dodjes da mi velicas srpstvo , Cer i Kolubaru i Solunski front ... Sta je sve to ako nije politika .. ??

- - - - - - - - - -

Ne snimaju oni filmove i serije o Velikom ratu zato sto misle da ne bi bili gledani nego upravo iz politickih razloga o kojima govorimo .. Da budem jos precizniji - iz ideoloskih razloga .. Takvi filmovi i serije bi probudili nacionalni ponos , srpstvo u narodu bi znatno ojacalo a oni ne zele da do toga dodje i zato ne snimaju takve projekte .. I sad mi ti reci sta je sve to ako nije politika ????
 
Poslednja izmena:
Ако тако хоћеш да посматраш ствари онда је све од времена кад устанеш до времена када заспиш - политика, а зависи шта стањаш, па и у сновима може да буде политике.
Најлакше је рећи да је за не снимање филмова или снимање слабих филмова о темама из српске историје крива политика , али то једноставно није тачно и тиме се не површина тог проблема не дотиче.
Ја сам у свом посту навео неке од опзбиљних разлога који немају политичку димензију , бар не у смислу забрана, како си ти то тумачио, а има их још.
Културна политика је много шири оквир за разговоре на ову тему него прича о забранама..
Узмимо филм , на пример МАРШ НА ДРИНУ, режирао га је Жика Митровић који слободно може да се назове режимским редитељем титоисстичког периода. На Филмском фестивалу у Пули је филм добио Сребрну арену, а Жика Митровић златну. Да ли је то такође била политика ? Свакако да јесте. Али да ли на основу ових податка можемо да тврдимо како је титоистички режим фаворизовао снимање филмова из славне српске прошлости ? Сумњам да би ико озбиљан то могао да тврди .
Тај су филм Срби дочекали као озебао сунце у то време и такав је остао до данас. У исто врреме су ђаци са школом ишли на колективне представе Марша на Дрину, као што су редовно вођени на све партизанске филмове. Требали сада да разумемо како је културна политика тога времена била благонаклона према делима која величају српску националну историју и славу Краљевине Србије ? Па то не би пало на памет ни овим оцвалим титовцима који причају на форуму бајке о том времену.
Питање које ти покрећеш је много шире и дубље од политичке приче о забрани .
 
Па то се "види из авиона". Потребно је младе људе уверити да смо сви ми Срби КРЕТЕНЧИНЕ и да немамо било какву историју и културу ДА БИ МОГЛИ НЕСМЕТАНО ДА НАС И ДАЉЕ УНИШТАВАЈУ НА СВИМ ПОЉИМА... Па западњаци су јавно објавили да им је Православље главни непријатељ кога морају уништити........:zroll:


Pa ti mislis da se oni stvarno trude da nas uniste i da smo mi mnogo bitna karika u svetu? I da od nas nesto zavisi? Mi prolazimo kao svi mali narodi(u brojcanom smislu), kao Vijetnamci(nema ih malo), kao Kurdi(nema ih malo), kao Indijci(nema ih malo), Aboridzini i da ne nastavljam dalje o narodima nad kojima je izvrsen potpuni genocid kao sto je nad Aboridzinima. Indijce i Kineze su tretirali kao stoku kada su ih kolonizovali i onda mi prodajemo nase price o tome kako smo mi bogom-dan narod i kako zbog toga hoce da nas uniste. Mi smo bili smetnja jer se nalazimo na mnogo dobroj geostrateskoj poziciji a ne zbog toga sto nas je Isus blagoslovio.
 
Ако тако хоћеш да посматраш ствари онда је све од времена кад устанеш до времена када заспиш - политика, а зависи шта стањаш, па и у сновима може да буде политике.
Најлакше је рећи да је за не снимање филмова или снимање слабих филмова о темама из српске историје крива политика , али то једноставно није тачно и тиме се не површина тог проблема не дотиче.
Ја сам у свом посту навео неке од опзбиљних разлога који немају политичку димензију , бар не у смислу забрана, како си ти то тумачио, а има их још.
Културна политика је много шири оквир за разговоре на ову тему него прича о забранама..
Узмимо филм , на пример МАРШ НА ДРИНУ, режирао га је Жика Митровић који слободно може да се назове режимским редитељем титоисстичког периода. На Филмском фестивалу у Пули је филм добио Сребрну арену, а Жика Митровић златну. Да ли је то такође била политика ? Свакако да јесте. Али да ли на основу ових податка можемо да тврдимо како је титоистички режим фаворизовао снимање филмова из славне српске прошлости ? Сумњам да би ико озбиљан то могао да тврди .
Тај су филм Срби дочекали као озебао сунце у то време и такав је остао до данас. У исто врреме су ђаци са школом ишли на колективне представе Марша на Дрину, као што су редовно вођени на све партизанске филмове. Требали сада да разумемо како је културна политика тога времена била благонаклона према делима која величају српску националну историју и славу Краљевине Србије ? Па то не би пало на памет ни овим оцвалим титовцима који причају на форуму бајке о том времену.
Питање које ти покрећеш је много шире и дубље од политичке приче о забрани .

Zasto sad karikiras ?? Kako nije politika ako ne zele da snimaju takve filmove i serije iz politicko - ideoloskih razloga .. ? Sve si ispricao okolo naokolo a na to konkretno pitanje nisi odgovorio ...
 

Back
Top