U početku beše...

SVETA685:

Može se raspravljati o tačnosti i ispravnosti ovog ili onog fizičkog zakona - ali postojanje zakona kao takvih je nesumnjivo.
Kliknite za proširenje...

Reč i pojam "posdtojanje" može se upotrebiti samo za POSTOJANJE, a to je "JA + 7 različitih sposobnosti". Sve ostalo mogu da budu samo 7 različitih radnji koje nisu postojanje, već vršilac koji radnje vrši. Pa onda imamo da, na primer, ne postoji fizička radnja kretanja, već uvek i samo kretač koji se kreće. Ili, ne postoji psihička radnja mišljenja, već uvek i samo mislilac koji misli.

Isto je i sa zakonima. Zakoni su uvek i samo fizičke ili psihičke radnje koje se uvek na isti način ponavljaju. Zato nikakvi zakoni i ne postoje jer zakoni su radnje koje ne postoje, već uvek i samo vršilac koji radnju vrši. Možemo samo da postavimo pitanje kako se dešava da vršilac neku svoju radnju uvek na isti način vrši, tako da ta radnja postaje pravilo i zakon? Dešava se tako što vršilac vršeći razna svoja kretanja i radnje stiče iskustvo (znanje) o njima i kategoriše ih u dve grupe sa značenje "dobro" i "zlo", odnosno, sa "da" i "ne". Ona kretanja i radnje koje vršilas doživi (oseti) kao nezadovoljstvo i zlo, sa značenjem "ne", ubuduće izbegava. A one koje doživi kao zadovoljstvo i dobro, sa značenjem "DA", trudi se da ih ubuduće uvek na isti način ponavlja. I upravo to jednolično ponavljanje je ono što mi nazivamo imenom "ZAKON".. Nebitno o kojim vrstama ponavljanja i zakona da je reč, da li onim kretanjima i radnjama koje se dešavaju i ponavljaju u anorganskoj prirodi ili organskoj. Isto je i sa ljudskim društvenim, ekonomskim i moralnim pravilima i zakonima.

Tako da na kraju iz napred rečenog možemo da damo opštu definisiju pojma "zakon", koja bi trebala da glasi ovako:

Zakoni su stečena iskustva (znanja/informacije) koja subjekti, tj. Jastva (neorganska i organska). stiču uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji o pozitivnim vrstama svog kretanja i rada, koja stalno ponavljaju prilikom svoji pretakanja kroz svoja tri prirodna oblika i stanja i tako se samoodržavaju.

Da bi ova definicija "zakona" bila potpuna, zaokružena i do kraja razumljiva, treba samo još da dodamo da značenje pozitivnih oblika kretanja i rada sa značenjem zadovoljstva i dobra i značenjem "DA", uvek imaju organizovani i harmonični oblici kretanja i rada, iz razloga jer oni omogućuju POSTOJANJE (SAMOODRŽAVANJE) Jasava koja se kreću i rade i njihovom postojanju daju određeni smisao. Upravo zato cela Priroda, neorganska i organska, teži ka organizovanom i harmoničnom kretanju i radu. Ovo je ujedno i objašnjenje sveukupne evolucije žive i svesne materije Prirode u kojoj su sve materijane forme od kojih se Priroda sastoji, kako neorganske, tako i organske, isključivo i samo oblici organizovanog i harmoničnog kretanja i rada, sa značenjem zadovoljstva i dobra i ništa drugo.

Suprotno pozitivnim, organizovanim i harmoničnim oblicima kretanja i rada sa značenjem "DA", tj. značenjem zadovoljstva i dobra i značenjem zakona, imamo negativne, haotične oblike kretanja i rada sa značenjem "NE", odnosno, značenjem nezadovoljstva, od kojih živa i svesna materija Prirode beži.

Na ovo još može da se doda i činjenica da je evolucija materije i prirode spora i teška, jer se temelji na praktičnom iskustvu Dobra i Zla i da materijalne forme, neorganske i organska, ovakve kakve danas postoje, nisu nastale za "6 božijih dana", već su nastajale tokom miliona i milijardi godina. Ljudsko društvo na našj planeti kao materijalna forma i kao organizam se razvija već više hiljada godina i još uvek se nije razvilo do kraja, da postane jedinstvena, svetska dobro organizovana i harmonična društvena i ekonomska zajednica, poput ljudskog organizhma, na primer, sa pravednom podelom rada i rezultata rad, već ljudi još uvek žive po principima i zakonima nezadovoljstva i zla, tj zakonima podele, konkurencije, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva održanja. Zato jer su ljudi, zbog svog nedovoljnog iskustva šta je Dobro, a šta Zlo, još uvek ubeđeni da je upravo ovaj princip podele, konkurencije i borbe, najbolji i najprirodniji princip samoodržanja.

Sve ovo što sam napred rekao, takođe je NAUKA. To je nauka koja svetu nedostaje, Nauka o Svesti, odnosno o Životu, odnosno o NAGONU SAMOODRŽANJA. Ili nauka o "JA +7", sa značenjem ZAKONA SVEUKUPNOG POSTOJANJA. Ovu nauku do danas nismo imali upravo zato što prirodne nauke i psihologija do danas nisu uspele da objasne postojanje materije, života i prirode. Zato jer još uvek niko ne shvata da u prirodi ništa drugo ne postoji sem SVEST, koja postoji sama po sebi, od uvek i zauvek, kao svoj i uzrok i posledica, tako što se večito pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja. Sve uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Uz pomoć ovih sedam sposobnosti sve postoji, od najmanje elementarne čestice, pa do Svemira kao celine. Sve ovo do karaja može da se razume na principu i primeru "jaje-pile-koka", koji važi kao za najmanju elementarnu česticu, tako i za Svemir kao celinu.

kauzalitet 400 piksli 2.jpg
 
Ljubo2:
Zakoni su stečena iskustva (znanja/informacije) koja subjekti, tj. Jastva (neorganska i organska). stiču uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji o pozitivnim vrstama svog kretanja i rada, koja stalno ponavljaju prilikom svoji pretakanja kroz svoja tri prirodna oblika i stanja i tako se samoodržavaju.
Kliknite za proširenje...



Da ti odgovorim u tvom stilu:
Ne postoje Jastva tj. subjekti koji imaju sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti već samo Kretač koji se kreće i koji gradi Jastva i njihove fizičke i psihičke sposobnosti, koje su samo sposobnosti Kretača koji se kreće i imitira subjekte tj. Jastva i njihove fizičke i psihičke sposobnosti.

- - - - - - - - - -

Sousuke Aizen:
zato što sam pretpostavio,a ti me dakako ispravi ako grešim,da si pod ''postojanje zakona KAO TAKVIH'' mislio ''postojanje zakona SAMIH PO SEBI'' a ništa ne postoji samo PO sebi već ZA nekog,postojanje je relativno i subjektivno
Kliknite za proširenje...


Prirodni zakoni postoje sami po sebi, a dokaz je da više ljudi uvek ustanovljava odredjene prirodne zakone.
Nijedan zakon nije postao zakon, a da ga više mislećih ljudi (naučnika) nije potvrdilo (ili bi bar trebalo da je uvek tako).
 
to nikako ne može biti dokaz,da bi dokazao da išta,pa tako i u ovom slučaju zakoni,postoji samo po sebi a ne ZA TEBE i/ili ZA JOŠ NEKOG potrebno je da neekako izadješ iz sebe,svoje svesti,čula,svega,i to ''zaključiš''
a to je nemoguće i paradoks i apsurd
tako da..
 
Zapitanost o početku traje od početka.
Tragajući za tim početkom naučnici prave jače i savremenije teleskope, često pomerene u spektru znajući da nije sva svetlost vidljiva;
drugi prave mikroskope i ulaze u razumevanje života kao fenomena svih početaka;
treći razbijaju atome i nevidljive čestice nadajući se da će pronaći onu početnu, najmanju, sadržanu u svemu;
filozofi promišljaju, teolozi sopstvenom verom preispituju samu veru, matematičari formulama dokazuju formule neprestano otkrivajući nove...
I svi koji traže pronalaze jedino što se može pronaći, ono od čega je sve počelo - pronalaze sebe.
Teško im je da poveruju u tako običan, svima dostupan i detinje očigledan rezultat, i nespremni na istinu i nenaučeni na nju odbacuju je i nastavljaju istraživanja.
Ali tada već znaju, i ne mogu se odvojiti od jednom spoznate istine, ma koliko to želeli. Toj istini se ponovo i ponovo vraćaju, sve češće, i, kao u kakvom vrtlogu, u svakom krugu prelaze kraći put od prethodnog, nikada zaista ne dodirnuvši cilj.
Jedino umetnici u tom vrtlogu prepoznaju lepotu, i tom spoznajom, ni ne sluteći da je to naučno nemoguće, stvaraju i menjaju taj vrtlog, jer stvoreno uvek jeste stvaralac.

giphy.gif
 
SVETA685:

Da ti odgovorim u tvom stilu:
Ne postoje Jastva tj. subjekti koji imaju sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti već samo Kretač koji se kreće i koji gradi Jastva i njihove fizičke i psihičke sposobnosti, koje su samo sposobnosti Kretača koji se kreće i imitira subjekte tj. Jastva i njihove fizičke i psihičke sposobnosti.
Kliknite za proširenje...

Nije šija, nego vrat!

U čemu je razlika kad kažemo da je kretač jastvo koje raspolaže sa 7 bsposobnosti ili kad kažemo da je jastvo kretač koji raspolaže sa sedam sposobnosti. S obzirom da su Kretač i Jastvo jedno i isto. Odnosno, s obziropm da kretač ne može da bude kretač ako za sebe i u sebi nije jastvo koje raspolaže sa 7 sposobnosti i s obzirom jastvo ne bi moglo da bude jastvo kad ne bi bilo sposobno da se kreće i bude kretač.

Prirodni zakoni postoje sami po sebi, a dokaz je da više ljudi uvek ustanovljava odredjene prirodne zakone.
Nijedan zakon nije postao zakon, a da ga više mislećih ljudi (naučnika) nije potvrdilo (ili bi bar trebalo da je uvek tako)
Kliknite za proširenje...
.

Ama, čoveče, tebi nije jasno da je otkriti i ustanoviti prirodni zakon, jedno, a nešto sasvim drugo objasniti i razumeti prirodni zakon. Ustanoviti, tj. otkriti pirodni zakon može svako. Prirodni zakon je i to kad svi ljudi sveta svakog dana kad u jutro ustanu obavezno idu u klozet da pišaju. To i malo date može da primeti, otkrije i kaže: "to je prirodni zakon". Ali objasniti i razumeti prirodni zakon je malo teže od toga. To može samo onaj ko razume formuju "JA + 7" po kojoj se sve u prirodi uvek na isti način ponavlja i omogućuje da sva ta moguća ponavljanja imaju značenje prirodnih zakona.
 
Zapitanost je odgovor.
Kuda god da krenemo, sta god da istrazujemo, na kraju saznamo da je svet ogledalo.
Ne izvrnuto Alisino, nego ono koje otkriva, i uci kako popraviti svoj deo sveta. Sebe.
Zapitanost i istrazivanje ohrabruju coveka da dodje do ogledala dok je mlad za popravke i promene.
 
Ljubo2:
Nije šija, nego vrat!

U čemu je razlika kad kažemo da je kretač jastvo koje raspolaže sa 7 bsposobnosti ili kad kažemo da je jastvo kretač koji raspolaže sa sedam sposobnosti. S obzirom da su Kretač i Jastvo jedno i isto. Odnosno, s obziropm da kretač ne može da bude kretač ako za sebe i u sebi nije jastvo koje raspolaže sa 7 sposobnosti i s obzirom jastvo ne bi moglo da bude jastvo kad ne bi bilo sposobno da se kreće i bude kretač.
Kliknite za proširenje...



Baš tako, nije šija nego vrat.
I jedan i drugi pričate o kretaču, kao da to što postoji ima igdje da se kreće.
Da bi postojanje imalo igdje da se kreće ono bi moralo da postoji u prostoru. Prostor bi stoga bio nešto apsolutno a ne taj 'Kretač'.
Prostor bi tad bio istinsko postojanje a 'Kretač' samo njegovo šta??? Njegova volja?

Dakle, postojanje nije nikakav kretač.
Postojanje je besprostrono, bestjelesno, te kao takvo očito nije dio prostora, već je prostor njegov manifestujući izraz. Prostor mu je poligon, podloga, prva projekcija koja služi daljoj projekciji objekata; Kosmosa.

Samo postojanje je nepokretno, nema razloga da se kreće, jer sve što postoji, što jeste jeste u besprostornom CENTRU u kojemu je sve prožeto jedno dugim.
U toj sveprožetosti, nema nikakvog kretanja, samo se dešava "SWITCH" and shift of awareness, dakle, dešava se promjena fokusa pažnje (kao kad upališ i ugasiš svjetlo).
Pažnja ima sposobnost da obuhvati cjeloviti CENTAR i da ga prostre u policentričnu predstavu ili pak da se voljom fokusira na znanje-o-sebi, na Svijest u kojoj tad može jasno rasčlaniti i individualizovati svako Ja Jastva.
Jastvo jeste Svijest. Ono sobom govori i potvrđuje šta i kako to što postoji jest.

Pri tom postojanje=Biće nema gdje da se kreće. Biće je apsolut, koji je sveprisutan u svakom aspektu sebe. To je lako za shvatiti ako se može zamisliti besprostornost Centra. Ako ne onda je to nemoguće shvatiti.

Apsolut je nepokretni pokretač.
Nepokretni pokretač je zato što on sam, kao postojanje, ne postoji u prostoru, već prostor postoji u njemu kao njegova manifestacija.

Ako postojanje uporedimo sa kompjuterom recimo i zamislimo da komjuter predstavlja postojanje izvan kojeg ničeg drugog do njega-mašine i nema, onda prvo što ćemo shvatiti jeste da je kompjuter mašina, dakle 'NEŠTO' što jedino postoji i prije radnji koje može obavljati, tokom tih radnji i poslije obavljanja radnji. Tako i apsolut-Biće.
Dakle, Kompjuter je statičan, nepokretan. Ono što se kreće jeste unutar te mašine, unutar te statičnosti nečeg postojećeg, što sobom ostvaruje radnje i sposobnosti mašine, aktivirajući svoje potencijale, a to što se kreće su informacije nošene putem električnog impulsa (uopšte i nije važno šta se sad kreće u kompjuteru, važno je da je pti tom komputer kao mašina nepokretan).
Ekran komjutera je praznina u kojoj se projektuju slike tih objektivisanih informacija.

I eto sad, gledaš Film na ekranu... sve je u pokretu. eksplozije, holywood-ski san... I???
Gdje je u tome KRETAČ?

Ako je kompjuter=ono što postoji prije kretanja informacija, kako uopšte možeš i pomisliti da komjuter uskače u ekran i kreće se po tim prostranstvima ekrana???
Kompjuter se u svoj toj gužvi (ne)svjesnosti nigdje ne kreće, (stoji na stolu) i uopšte nije uslovljen slikama koje stvara i projektuje ih na svom ekranu, dakle na takođe nepokretnom dijelu sebe. Kompjuter dakle nije uslovljen pojavom Kosmosa na ekranu. Kosmos se pojavljuje i nestaje a kompjuter i dalje stoji NEPOKRETAN.
Sve se informacije objektivišu u njegovom hardwearu da bi se na ekranu pojavile kao materijalizirajuća percepcija, ali komjuter se i dalje ne kreće i ne postaje niti jedno od tih u svom ekranu projektovanih i materijalizvanih objekata.

Postojanje je dakle nepokretni pokretač.
Samo se njegova pažnja kreće od jednog do drugog znanja-o-sebi (Ja) noseći informacije od jednog do drugog ventra volje stvarajući pri tom ILUZIJU kretanja u prostornosti ... UMA.
 
Poslednja izmena:
JA KOJI JESAM:

Malo sam počeo da čitam taj tvoj gornji post i odmah primećujem da je tvoja logika dečja logika koja sa stvarnošću nikakve veze nema. Ti stvarnost ne spoznaješ putem iskustva, već je izmišljaš. Mrzi me da pojedinčno komentarišem tvoje stavove. Pročitaj moj poslednji post na temi "ŠTA POSTOJI", pa ako budeš razumeo možda ti se malo razbistri u glavi.

Pazi ovo tvoje: "postojanje je nepokretni pokretač". Ovo nikada i nigde neće da prođe, ni u nauci, ni filozofiji, ni teologiji, ni psihologiji, ni parapsihologiji. Iz iskustava stvarnosti znamo da to nije tačno. Tačno je samo to da ja postojanje i kretanje i kretač. Ono što se kreće, to i postoji. Kretač kad se ne bi naprezao i kretao ne bi ga ni bilo. Bio bi obično NIŠTA.
 
Poslednja izmena:
Ljubo2:
JA KOJI JESAM:

Malo sam počeo da čitam taj tvoj gornji post i odmah primećujem da je tvoja logika dečja logika koja sa stvarnošću nikakve veze nema. Ti stvarnost ne spoznaješ putem iskustva, već je izmišljaš. Mrzi me da pojedinčno komentarišem tvoje stavove. Pročitaj moj poslednji post na temi "ŠTA POSTOJI", pa ako budeš razumeo možda ti se malo razbistri u glavi.

Pazi ovo tvoje: "postojanje je nepokretni pokretač". Ovo nikada i nigde neće da prođe, ni u nauci, ni filozofiji, ni teologiji, ni psihologiji, ni parapsihologiji. Iz iskustava stvarnosti znamo da to nije tačno. Tačno je samo to da ja postojanje i kretanje i kretač. Ono što se kreće, to i postoji. Kretač kad se ne bi naprezao i kretao ne bi ga ni bilo. Bio bi obično NIŠTA.
Kliknite za proširenje...

Tačno je samo da nema niti kretanja niti kretača kao nečeg esencijalnog, već su kretač i kretanje samo dijelovi iluzije stvorene voljom pokrenute pažnje nepokretnog pokretača zarad iskustva njegovih potencijala. (Objasnih to gore ali pošto nisi htio da to pročitaš tvoj komentar na to moje pisanje je BEZVRIJEDAN).

...
Tvoja teorija je nepotpuna jer za polaznu tačku uzima projekciju iskustva kretanja na osnovu koje izvlačiš i zaključke o projektoru. Ne ide.

Na taj način ostaješ uskraćen za neposredno iskustvo projektora od kojega si pri tom pozicionirao centar volje u film koji ti ne daje mogućnost potpunog poistovjećenja sa njegovim izvorom i onemogućava ti shvatanje Jednote.

...
Kažeš: " ono što se kreće to i postoji", a ja kažem: ONO-ŠTO-JESTE TO POSTOJI.

Ono što jeste to kao nestvorivo i nepromjenjivo postoji, stvarajući pri tom i iluziju promjene, kretanja, ili pak zaustavljanja kretanja.

To ostvaruje premiještajući fokus pažnje sa cjeline-Jednote na svoja individualizovana znanja-o-sebi (Jastvo) koja su opet, "gdje drudgje" do u tom nepokretnom besprostornom Centru; u SEBI.
 
Poslednja izmena:
JA KOJI JESAM:

Tačno je samo da nema niti kretanja niti kretača kao nečeg esencijalnog, već su kretač i kretanje samo dijelovi iluzije stvorene voljom pokrenute pažnje nepokretnog pokretača zarad iskustva njegovih potencijala. (Objasnih to gore ali pošto nisi htio da to pročitaš tvoj komentar na to moje pisanje je BEZVRIJEDAN).
Kliknite za proširenje...

TANDARA _ MANDRA!

Kažeš: " ono što se kreće to i postoji", a ja kažem: ONO-ŠTO-JESTE TO POSTOJI.
Kliknite za proširenje...

Nije tačno, ne kažem tako. Kažm ovako: "Ono koje raspolaže sa sedam fizičkih i psihiočki sposobnosti, to i postoji". U tih 7 sposobnosti spada i naprezanje i kretanje toga što postoji. Ako bi i jedna od tih sedam sposobnosti nedostajala, postojanje nje bi bilo moguće.

Kretanje i naprezanje JASTVA koje postoji je nužno zbog njegove materijalizacije, kojom sebi omogućuje opažanje, osećanje i pamćenje sebe, a time ujedno omogućuje sebi i svoju samosvesnost. Bez aterijalnosti koja se fizički manifestuje kao opažljiovo i upamtljivo kretanje postojanja, svesnost toga koje postoji ne bi bila moguća, a bez svesnosti ni samo postojanje ne bi bilo moguće.

Nije nužno transcendirati u sebe da bi se shvatila logika postojanja. Ona može da se otkrije i razume i na materijalnom nivou postojanja, jer pravila i zakonii postojanja su na svim nivoima isti. Uostalom, svi nivoi postpjanja, od elementarne čestice pa do Svemira imaju svoje vreme naprezanja, kretanja i materialnosti. I svi ostali nivoi postojanja koji su za čoveka neopažljivi, sami za sebe su i pokretni i materijalni i opažljivi.

Tog tvog "NEPOKRETNOG POKRETAČA" nigde nema, niti će ikada da ga bude.
 
Ljubo2:
TANDARA _ MANDRA!
Kliknite za proširenje...


Čovječe, dogovori se sam sa sobom.
Nisam ti ja ovdje poligon za tandaranje i mandaranje.

Evo ti kopija šta si rekao i sad poričeš:

Ljubo2:
Tačno je samo to da ja postojanje i kretanje i kretač. Ono što se kreće, to i postoji. Kretač kad se ne bi naprezao i kretao ne bi ga ni bilo. Bio bi obično NIŠTA.
Kliknite za proširenje...



A onda kažeš ovo:

Ljubo2:

Nije tačno, ne kažem tako. Kažm ovako: "Ono koje raspolaže sa sedam fizičkih i psihiočki sposobnosti, to i postoji". U tih 7 sposobnosti spada i naprezanje i kretanje toga što postoji. Ako bi i jedna od tih sedam sposobnosti nedostajala, postojanje nje bi bilo moguće.

Kretanje i naprezanje JASTVA koje postoji je nužno zbog njegove materijalizacije, kojom sebi omogućuje opažanje, osećanje i pamćenje sebe, a time ujedno omogućuje sebi i svoju samosvesnost. Bez aterijalnosti koja se fizički manifestuje kao opažljiovo i upamtljivo kretanje postojanja, svesnost toga koje postoji ne bi bila moguća, a bez svesnosti ni samo postojanje ne bi bilo moguće.
Kliknite za proširenje...


U gornjem komentaru se očito vidi da ti ustvari poistovjećuješ postojanje i postajuću realnost.
To mi je od početka bilo jasno i zato, upravo zato se ne mogu složiti sa onim što pričaš jer pričaš nekompletnu priču.
Ovdje govorimo o ŠTA POSTOJI, i čovjek bi pomislio da stojiš iza tvrdnje da je to SVIJEST koja postoji,
pa da to prihvatimo kao tvoje shvatanje onoga što je apsolutno postojeće,
kad ono ti govoriš o postajućim-manifestujućim formama koje imaju 'samosvest' i poistovjećuješ ih sa onim što postoji.

...
Materija nema samosvest.
"Nešto" u materiji ima svjesnost o sebi, te dok to nešto biva voljom centrirano u materiji i poistovijećeno sa njom,
izgleda kao da sama materija ima svest.
To nešto je Biće-apsolut=postojanje, zato i jeste da se i u 'čovjeku' i u ćelijama čovjekovog tijela to isto "nešto" (postojanje) naziva ni manje ni više do 'bićem'.
Prisustvo Bića u sadašnjem momentu, to je ono što omogućava 'samosvest' (tačnije omogućava svjesnost o sebi unutar projekcije),
u suprotnom sve one sposobnosti (7+) omogućavaju svjesnost-o-projektovanim-objektima-njegove-predstave.

Postojanje ne zavisi od svjesnosti već svjesnost zavisi od pozicioniranja centra volje u projekciji.
U samom apsolutu, kad aposlut zna sebe, nema aktivne svjesnosti, na mjestu svjesnosti pri tom postoji Svijest.
Ni svjesnost ni Svijest ne mogu postojati bez onoga što postoji, ali ono što postoji ne zavisi od jednog ili drugog.
I jednim i drugim samo potvrđuje sebe-postojećim.


Ljubo2:
Nije nužno transcendirati u sebe da bi se shvatila logika postojanja. Ona može da se otkrije i razume i na materijalnom nivou postojanja, jer pravila i zakonii postojanja su na svim nivoima isti. Uostalom, svi nivoi postpjanja, od elementarne čestice pa do Svemira imaju svoje vreme naprezanja, kretanja i materialnosti. I svi ostali nivoi postojanja koji su za čoveka neopažljivi, sami za sebe su i pokretni i materijalni i opažljivi.

Tog tvog "NEPOKRETNOG POKRETAČA" nigde nema, niti će ikada da ga bude.
Kliknite za proširenje...

Pravila nisu ista.
Ta pravila važe samo u kreaciji, u manifestaciji, dok su ta pravila samo potencijali u samom nemanifestovanom apsolutu-postojanju.
Projekcija-manifestacija Jastva je uslovljena principima i mehanizmima.
Aposlut je neuslovljen.
 
Poslednja izmena:
PUT I CILJ

Ostvari stanje krajnje praznine,
ostvari stanje potpunog mira,
stanje iz kojeg se sve stvari oblikuju,
stanje u koje se sve stvari vraćaju.
One rastu i napreduju u svijetu,
a zatim se vraćaju praizvoru.

Povratak i praizvor znači mir,
znači vratiti se svojoj vječnoj sudbini.
Preuzeti svoju vječnu sudbinu znači prosvjetljenje.
Tko ne zna svoju vječnu sudbinu boravi u mraku.
Prosvjetljenje znači razumijevanje,
razumjevanje znači velikodušnost,
velikodušnost znači sveprisutnost,
sveprisutnost znači živjeti u skladu s prirodom.
Biti u skladu s prirodom znači biti u skladu s Taom.
Biti u skladu s Taom znači besmrtnost.
Za takvog nema više patnje.

Lao Ce
 
hakim bej:
Zapitanost o početku traje od početka.
Tragajući za tim početkom naučnici prave jače i savremenije teleskope, često pomerene u spektru znajući da nije sva svetlost vidljiva;
drugi prave mikroskope i ulaze u razumevanje života kao fenomena svih početaka;
treći razbijaju atome i nevidljive čestice nadajući se da će pronaći onu početnu, najmanju, sadržanu u svemu;
filozofi promišljaju, teolozi sopstvenom verom preispituju samu veru, matematičari formulama dokazuju formule neprestano otkrivajući nove...
I svi koji traže pronalaze jedino što se može pronaći, ono od čega je sve počelo - pronalaze sebe.
Teško im je da poveruju u tako običan, svima dostupan i detinje očigledan rezultat, i nespremni na istinu i nenaučeni na nju odbacuju je i nastavljaju istraživanja.
Ali tada već znaju, i ne mogu se odvojiti od jednom spoznate istine, ma koliko to želeli. Toj istini se ponovo i ponovo vraćaju, sve češće, i, kao u kakvom vrtlogu, u svakom krugu prelaze kraći put od prethodnog, nikada zaista ne dodirnuvši cilj.
Jedino umetnici u tom vrtlogu prepoznaju lepotu, i tom spoznajom, ni ne sluteći da je to naučno nemoguće, stvaraju i menjaju taj vrtlog, jer stvoreno uvek jeste stvaralac.
Kliknite za proširenje...


Lijepa misao, tjera na razmisljanje.

Nisam zagovrnik ni big banga a ni tamo nekih stvoritelja. I ako ova prva ubedljivo vodi u dokazima.
Vrijeme je izmislio covjek, jer je bilo neophodno. Kao i sto sta drugo da bi objasnio svoje postojanje.
U poslednje vrijeme razmiljsam o dimenzijama i njihovom postojanju i tu se totalno pogubim.
 
JA KOJI JESAM:
Čovječe, dogovori se sam sa sobom.
Nisam ti ja ovdje poligon za tandaranje i mandaranje.

Evo ti kopija šta si rekao i sad poričeš:




A onda kažeš ovo:




U gornjem komentaru se očito vidi da ti ustvari poistovjećuješ postojanje i postajuću realnost.
To mi je od početka bilo jasno i zato, upravo zato se ne mogu složiti sa onim što pričaš jer pričaš nekompletnu priču.
Ovdje govorimo o ŠTA POSTOJI, i čovjek bi pomislio da stojiš iza tvrdnje da je to SVIJEST koja postoji,
pa da to prihvatimo kao tvoje shvatanje onoga što je apsolutno postojeće,
kad ono ti govoriš o postajućim-manifestujućim formama koje imaju 'samosvest' i poistovjećuješ ih sa onim što postoji.

...
Materija nema samosvest.
"Nešto" u materiji ima svjesnost o sebi, te dok to nešto biva voljom centrirano u materiji i poistovijećeno sa njom,
izgleda kao da sama materija ima svest.
To nešto je Biće-apsolut=postojanje, zato i jeste da se i u 'čovjeku' i u ćelijama čovjekovog tijela to isto "nešto" (postojanje) naziva ni manje ni više do 'bićem'.
Prisustvo Bića u sadašnjem momentu, to je ono što omogućava 'samosvest' (tačnije omogućava svjesnost o sebi unutar projekcije),
u suprotnom sve one sposobnosti (7+) omogućavaju svjesnost-o-projektovanim-objektima-njegove-predstave.

Postojanje ne zavisi od svjesnosti već svjesnost zavisi od pozicioniranja centra volje u projekciji.
U samom apsolutu, kad aposlut zna sebe, nema aktivne svjesnosti, na mjestu svjesnosti pri tom postoji Svijest.
Ni svjesnost ni Svijest ne mogu postojati bez onoga što postoji, ali ono što postoji ne zavisi od jednog ili drugog.
I jednim i drugim samo potvrđuje sebe-postojećim.




Pravila nisu ista.
Ta pravila važe samo u kreaciji, u manifestaciji, dok su ta pravila samo potencijali u samom nemanifestovanom apsolutu-postojanju.
Projekcija-manifestacija Jastva je uslovljena principima i mehanizmima.
Aposlut je neuslovljen.
Kliknite za proširenje...

JOK ! ! !:manikir:
 
hakim bej:
Zapitanost je odgovor.
Kuda god da krenemo, sta god da istrazujemo, na kraju saznamo da je svet ogledalo.
Ne izvrnuto Alisino, nego ono koje otkriva, i uci kako popraviti svoj deo sveta. Sebe.
Zapitanost i istrazivanje ohrabruju coveka da dodje do ogledala dok je mlad za popravke i promene.
Kliknite za proširenje...

Sousuke Aizen:
jel može bez metafora i hiperbola i pesničkog izražavanja,nego lepo i konkretno reci ko čovek i objasni šta misliš
kakvo ogledalo,šta otkriva,šta da se popravi i zašto
Kliknite za proširenje...

Sousuke Aizen:
drugim rečima?
jel vama ovo neka interna fora da se izražavate nerazumljivo i pesnički il šta :S
Kliknite za proširenje...
Na početku posta ti reče Beg,a to je prvi ,slično,rekao Sokrates,a Bertrand Russell doslovce!
A ja bih čak rekao da je proces otkrivanja početak mudrosti ,a kreiranja prava mudrost-početak sveznanja!
Pokušaj o tom misliti kroz svoje odrastanje...;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Duhovnosti u svakodnevnom zivotu
Odgovora
0
Pregleda
119
Nina
Nina
avram aleksijević juntuz
problem opsesivne dogmatičnosti i imanentno pristrasne i nepobedive ubedjenosti u validnost sopstvena stava
Odgovora
15
Pregleda
334
avram aleksijević juntuz
avram aleksijević juntuz
Nina
Ovako je Ciceron, pre 2.000 godina opisao stanje u tadašnjem društvu
Odgovora
20
Pregleda
512
argumentovano
A

Back
Top