Arhitektura kao umetnost

Biblioteka Real Gabinete Rio De Zaneiro Brazil

- - - - - - - - - -

Bibliotek u Dablinu

Ove biblioteke mi se bas svidjaju.Svaka je umetnicko delo

Austrijska nacionalna biblioteka

Jos jedna biblioteka

Biblioteka u Baltimoru

- - - - - - - - - -

i jos jedna

Nacionalna biblioteka Francuske u Parizu

Kriva kuca u Poljskoj

Izgrađena je 2003. na osnovu slika Jan Marcin Szancera i Per Dahlberga, a inspiracija je bio crtnai film.

La Padrera, Španija
Neobična građevina u Barseloni na kojoj ne postoji nijedna prava linija delo je Antonia Gaudija.

Prva robna kuća na svetu


Davne 1852. godine Arstide Boucicaut i njegova supruga Marguerite otvorili su u Francuskoj Le Bon Marché prvu robnu kuću na svetu .
Njihova želja bila je da to bude sasvim novi koncept prodavnice koja će podstaći sva čula spajajući nekonvencionalnost i eleganciju.
Sve je počelo 1838. kada su dva brata Paul i Justin Videau, osnovali zajedno radnju u kojoj su prodavali kućne potrepštine, poput posteljine i zavesa.
To je bilo rađenja butika Au Bon Marché.
1845. braća Videau zaposlili su Aristidea Boucicauta, da bi 1853. njih trojica otpočeli zajedničku saradnju deljenjem vlasništva nad butikom. Boucicaut im je dao ideju da naprave robnu kuću koja će biti fokusirana na ženske mušterije. Ovde je inače prvobitno rođena ideja šopinga iz zabave.

1863. Aristide i njegova supruga kupuju biznis od braće Videau i odlučuju da radnju u potpunosti rekonstruišu i prošire. Uz pomoć arhitekte Louis-Charlesa Boileaua i inžinjera Moisanta, par je počeo da razmišlja o nečemu što bi moglo da bude vrlo impresivno i veliko.
Koncept "modernog i elegantnog Pariza" dosegao svoj pun potencijal sa zamislima Boucicauta.
On je bio prvi koji je predložio fiksne cene brendiranih komada, nudeći širok izbor proizvoda, ali takođe i dobru prezentaciju, ne bi li mušterije poželele da se vrate. Ideja "garantujemo zadovoljstvo ili vraćamo novac" ovde je kreirana. Ubrzo se pojavila i opcija da stvari mogu da se zamene, a došle su i rasprodaje. Zatim su se pojavili i prvi katalozi koji su promovisali proizvode robne kuće.
Od svega 300 metara kvadratnih koliko je radnja posedovala u početku, proširila se na fantastičnih 52.800 metara kvadratnih.
Danas, Le Bon Marché referenca je za svet robnih kuća širom sveta. Kao prethodnik svima ostalima, simbol je francuskog luksuza koji je oblikovao imidž stilski potkovanih i nezavisnih Parižana koji nastavljaju da fasciniraju svet.

Galerija Lafajet

1894. rođaci Alphonse Kahn i Théophile Boder otvorili su radnju u ulici Lafayette broj 1., što je oficajni početak nastanka Lafayette grupacije.

Lokacija se nalazila u već pprilično urbanizovanom kraju, na samo nekoliko koraka od Printempsa, opere Garnier i stanice Gare Saint-Lazare, što je osnivačima bio podstrek da već 1907. godine značajno prošire svoju radnju, ali i ulože u novi dekor, koji je naravno bio u Art Nouveu stilu - popularnom tokom ovog perioda.

Pet godina kasnije, reputacija koju je robna kuća polako ali sigurno izgradila, zahtevala je i takav izgled, te su se vlasnici odlučilči za jop jedno proširenje i promenu izgleda, ovog puta vođenu arhitektom koji je bio majstor za art deko, Ferdinandom Chanutom. Upravo on je odgovoran za najpoznatiji detalj po kome je ova zgrada čuvena, kupolu koja se izdiže 43 metra iznad zemlje, načinejenu od metalne konstrukcije i u Art Nouveau stilu naravno.

Baš kao i Le Bon Marché i ova robna kuća mudro je iskoristila prestiž po kome je postala poznata, te je svoje ime iskoristila za prodaju različitih proizvoda, ali po dosta pristupačnijim cenama od dizajnerskih imena koja su se mogla naći u samoj robnoj kući.

Ovo je bio ne samo dobra potez, već i instant uspeh!

Na Božić 1951. godine u Galeries Lafayette otvorene su najveće pokretene stepenice u Evropi, atrakcija koja je dnevno privlačila na hiljade i hiljade posetilaca. Iste te godine, Edith Piaf imala je nastup ispred sada već čuvene robne kuće.

1959. zgradi su dodata još dva sprata, a jedan deo je bio posvećen isključivo modi.

Danas, ovaj lanac, ali i sam brend poznat je širom sveta i nakon Ajfelove kule druga je najposećenija lokacija u Parizu.

S obzirom na ovakav turističi uticaj, Galeries Lafayette posetiocima u svom zdanju nudi razgledanje i upozvanje sa zgradom uz pratnju vodič, u trajanju od 45 minuta.

Ovom luksuznom robnom kućom dnevno prošeta milion posetilaca.

Peterhof



Peterhof se nalazi u predgrađu Sankt Peterburga i predstavlja kompleks palata i vrtova koji je počeo da se gradi po nalogu imperatora Petra Velikog. Peterhof ponekad zovu "ruskim Versajem", zbog njegove veličanstvenosti, ali i zbog slične udaljenosti od prestonice, takoreći zbog sličnog položaja.

Dominantno prirodno svojstvo Peterhofa je šesnaest metara visoka hrid koja leži na stotinak metara od obale Baltičkog mora, odnosno Finskog zaliva. Donji vrt koji se prostire na jednom kvadratnom kilometru sadrži bolji deo zemljišta i nalazi se između hridi i obale, od istoka ka zapadu duž nekih dve stotine metara. Veći deo peterhofskih fontana je tu smešten, kao i nekoliko manjih palata i paviljona. Istočno od Donjeg vrta se nalazi park Aleksandrija sa gotskom Kapelom iz XIX stoleća.

Na vrhu hridi, u blizini središta Donjeg vrta, nalazi se Veliki dvorac koji gledano sa zemlje izgleda impozantno i ogromno ali koji je zapravo uzak i ne previše golem. Ima tek tridesetak soba. Iza njega, južno, nalazi se taj manji Gornji vrt.

Međutim, na severnom naličju hridi ispod dvorca nalazi se Velika kaskada, stepenište sa terasom, čije su fontane možda najveće tehnološko dostignuće Peterhofa pošto rade bez pumpi, koristeći vodu skupljenu u rezervoarima ispod i pritisak koji se stvara razlikom u elevaciji zemljišta. Velika kaskada je sa Velikim dvorcem središte celog kompleksa, a odmah ispod nje se nalazi fontana "Samson" i početak Morskog kanala, verovatno najvećeg vodovodnog poduhvata čitavog baroknog perioda evropske istorije. Morski kanal preseca Donji vrt i vodi ka - moru.
Peterhof - koji je tokom druge polovine XX veka nosio naziv Petrodvorec zbog antinemačkog raspoloženja nastalog tokom Drugog svetskog rata (iako naziv Peterhof nije nemački već holandski i znači "Petrov dvor"; car Petar Veliki ga je iskoristio zbog svoje impresioniranosti Holandijom nastaloj tokom svog velikog putovanja po Zapadnoj Evropi) - se zajedno sa centrom Sankt Peterburga (koji je tokom Prvog svetskog rata takođe zbog antinemačkog raspoloženja promenio ime u Petrograd, a nakon Lenjinove smrti u Lenjingrad, i tek se sa slomom SSSR-a vratio na prvobitno ime) nalazi na listi Svetske baštine UNESKO-a.

Pena nacional palace Sintra Portugal

Sijenska katedrala

Za Džona Raskina, poznatog viktorijanskog engleskog slikara i kritičara umetnosti, crno-bela Sijenska katedrala iz XIII veka u svakom pogledu je „apsurdna i preterana“. Međutim, mnogi iz sveta umetnosti se ne slažu sa njim. Generacije umetnike, uglavnom između XIV i XVI veka, stvarale su pod Sijenske katedrale od intarziranog mermera.

Meni je sama katedrala velicanstvena

Metro stanica Majakovskaja u Moskvi

Kažu da je ovo najupečatljivija metro stanica u Rusiji. Sagrađena je još tridesetih godina prošlog veka, a dizajnirao ju je Aleksej Duškin. Pod Majakovskaje metro stanice nalazi se 33 metra ispod zemlje i izgleda kao besprekorni geometrijski sastav od četiri nijanse granita i mermera. Ukrašen je dekorativnim panelima na kojima je prikazano nebo.

Hram svih religija ili Univerzalni hram u Kazanju, prestonici Republike Tatarstan u Rusiji. Trenutno se nalazi u fazi izgradnje, koju je 1994. započeo lokalni filantrop Ildar Hanov. Imaće 16 kupola, koje će simbolizovati 16 velikih svetskih religija, uključujući one koje se više ne praktikuju.