- Poruka
- 360.873
lat. architektura, od starogrčke reči arkitekton, ὰρχιτεκτονική, od ὰρχι — glavni i Τεκτονική — graditelj, u užem smislu je nauka i umetnost projektovanja i oblikovanja zgrada,
odnosno unutrašnjeg i spoljašnjeg arhitektonskog prostora: enterijera i eksterijera.
Arhitektonska dela često predstavljaju kulturne ili političke simbole, kao i umetnička dela. Istorijske civilizacije se karakterišu svojim dostignućima u arhitekturi, koja služi da ispuni neke osnovne ljudske potrebe, i nastaje u skladu sa mogućnostima i potrebama ljudi
Jos jedna definicija arhitekture je da je ona umetnost oblikovanja prostora volumenom. Ona je likovna umetnost koja ima praktičnu namenu
Jedna od najstarijih definicija arhitekture potiče od Vitruvija De Architectura
gde kaze :arhitektura je jedinstvo tri faktora
solidnost (firmitas)
korisnost (utilitas)
lepota ili prijatnost (venustas)
Drugim rečima, govori se o strukturi, funkciji i estetici.
Bez stabilnosti arhitektura je opasna i beznačajna. Bez korisnosti, arhitektura služi samoj sebi i predstavlja skulpturu u velikoj formi. Bez lepote, radi se samo o zgradi.
U svakoj građevini ova tri aspekta su od vitalnog značaja, mada je njihova tećina bila različita u različitim istorijskim epohama. Na primer, u slučaju moderne arhitekture:estetika se shvata kao puka dekoracija i namerno se zanemaruje u dizajnu, koji se najviše bavi funkcijom. Ali, i jednostavnost je po sebi vrsta estetike.
Evolucija ove prve definicije je vidljiva u delu „Elementi arhitekture“ (Elements of Architecture) Henrija Votona iz 1624. On govori o imperativima arhitekture: robustnost materijala i konstrukcije, racionalno prilagođavanje prostora njegovoj nameni i kreacija estetskog zadovoljstva.
Ova tri fatora se mogu posmatrati u hipotetičkoj hijerarhiji. Građevina prvo mora da bude čvrsto na zemlji, posle treba da ima društveno korisnu funkciju, i najzad može da bude projektovana u skladu sa estetskim kriterijumima.
Prvi soliter sa zelenom fasadom u Srbiji
"Stattwerk" zgrada biće prvi soliter u Srbiji koji će moći da se podiči fasadom prekrivenom zelenilom, a osim toga, ovaj objekat biće i energetski efikasan. Vertikalnom baštom biće ukrašeni zidovi zgrade nekadašnje Beobanke, koja se nalazi, gotovo simbilično, na Zelenom vencu u Beogradu.
odnosno unutrašnjeg i spoljašnjeg arhitektonskog prostora: enterijera i eksterijera.
Arhitektonska dela često predstavljaju kulturne ili političke simbole, kao i umetnička dela. Istorijske civilizacije se karakterišu svojim dostignućima u arhitekturi, koja služi da ispuni neke osnovne ljudske potrebe, i nastaje u skladu sa mogućnostima i potrebama ljudi
Jos jedna definicija arhitekture je da je ona umetnost oblikovanja prostora volumenom. Ona je likovna umetnost koja ima praktičnu namenu
Jedna od najstarijih definicija arhitekture potiče od Vitruvija De Architectura
gde kaze :arhitektura je jedinstvo tri faktora
solidnost (firmitas)
korisnost (utilitas)
lepota ili prijatnost (venustas)
Drugim rečima, govori se o strukturi, funkciji i estetici.
Bez stabilnosti arhitektura je opasna i beznačajna. Bez korisnosti, arhitektura služi samoj sebi i predstavlja skulpturu u velikoj formi. Bez lepote, radi se samo o zgradi.
U svakoj građevini ova tri aspekta su od vitalnog značaja, mada je njihova tećina bila različita u različitim istorijskim epohama. Na primer, u slučaju moderne arhitekture:estetika se shvata kao puka dekoracija i namerno se zanemaruje u dizajnu, koji se najviše bavi funkcijom. Ali, i jednostavnost je po sebi vrsta estetike.
Evolucija ove prve definicije je vidljiva u delu „Elementi arhitekture“ (Elements of Architecture) Henrija Votona iz 1624. On govori o imperativima arhitekture: robustnost materijala i konstrukcije, racionalno prilagođavanje prostora njegovoj nameni i kreacija estetskog zadovoljstva.
Ova tri fatora se mogu posmatrati u hipotetičkoj hijerarhiji. Građevina prvo mora da bude čvrsto na zemlji, posle treba da ima društveno korisnu funkciju, i najzad može da bude projektovana u skladu sa estetskim kriterijumima.
Prvi soliter sa zelenom fasadom u Srbiji
"Stattwerk" zgrada biće prvi soliter u Srbiji koji će moći da se podiči fasadom prekrivenom zelenilom, a osim toga, ovaj objekat biće i energetski efikasan. Vertikalnom baštom biće ukrašeni zidovi zgrade nekadašnje Beobanke, koja se nalazi, gotovo simbilično, na Zelenom vencu u Beogradu.
