proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
У реду за наногвицу
У Србији је тренутно 526 људи под оваквим електронским надзором. – Наногвица је довољно, али због недостатка повереника који контролишу издржавање казне у кућном затвору неки осуђеници морају да чекају ред
Аутор: Александар Бојовићнедеља, 23.07.2017. у 22:00
(Фото сајт Б92)
У кућним затворима с наногвицом широм Србије тренутно су 342 осуђеника, док су у кућном притвору под овим електронским надзором 184 особе, подаци су Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде достављени „Политици”.
Извршење санкција, изречених као алтернатива казни затвора, у Србији обавља Повереничка служба. Она ради у оквиру Одељења за третман и алтернативне санкције при Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде. Ова управа располаже с више од хиљаду комплета за електронски надзор.
----------------------------------------------------------------
Наногвица или наногица
У мору нових израза однедавно се употребљава и реч за малу електронску справу која се ставља на ножни чланак лицу које је осуђено на кућни притвор или чека судски процес, а потребно га је онемогућити да побегне.
Недоумицу изазива и назив онога што се на енглеском језику назива „ankle monitor”, па се може чути и „наногица” и „наногвица”.
По аналогији с речју наруквица кажемо – наногвица, а реч у овом облику постоји и у „Речнику српскохрватског књижевног језика” у издању Матице српске из 1990. године.В. Р.
----------------------------------------------------------------
Kако незванично сазнајемо, наногвица је довољно, али због недостатка повереника који контролишу издржавање казне у кућном затвору неки осуђеници у Србији који су добили овакву пресуду морају да чекају ред.
Однедавно су међу онима који с наногвицом у свом дому чекају пресуду и Милан Радоњић и Ратко Ромић, бивши оперативци Државне безбедности оптужени за убиство новинара Славка Ћурувије. Њима је 6. јула укинут затворски притвор, у коме су били дуже од три године, и замењен је забраном напуштања стана уз електронски надзор. Међутим, оваква одлука судског већа наишла је на велико негодовање у јавности, нарочито међу новинарима.
Многи су свесни предности које кућни притвор с наногвицом пружа, па је тако и Милош Делибашић, један од оптужених за убиство Николе Бојовића и Милоша Видаковића, недавно предложио на суђењу у Специјалном суду да се и њему укине притвор као, како је рекао, „чика Милану”, алудирајући на Милана Радоњића. Међутим, судско веће то није усвојило.
У јавности се кућни затвор и кућни притвор често мешају или поистовећују. Важно је нагласити да је кућни затвор блажа казна затвора за осуде до годину дана, док је кућни притвор безбедносна мера до упућивања окривљеног на робију. Онај ко с наногвицом у свом дому чека првостепену или правоснажну пресуду – није осуђен.
У Србији је прва казна кућног затвора с наногвицом започета 1. јануара 2011. године. Просечно трајање ових казни је осам месеци. Најчешће је реч о кривичним делима из области саобраћаја, ситне крађе, злоупотребе наркотика…
У кућном притвору били су и бизнисмен Мирослав Богићевић, власник „Нибенс групе” Мило Ђурашковић, син власника „Делта холдинга” Мирослава Мишковића Марко Мишковић, судија Бранислав Блажић… Међу познатим личностима које су у кућном затвору носиле наногвицу су и певачица Светлана Цеца Ражнатовић, први сведок сарадник у Србији Љубиша Буха Чуме, балетан Горан Станић… Такође, наногвице су зарадили и саучесници у афери „кантримен” као и Маја Адровац, оптужена да је помагала пуцачу на бизнисмена Милана Бека.
„У кући где се служи казна, апарат који је пријемник укључује се у утичницу телефона, а наногвица је одашиљач. У Управи за извршење кривичних санкција постоји сервер преко кога се комуницира са електронском опремом која се налази у стану осуђеног. Оног момента када прекорачи дозвољени круг кретања, стиже нам обавештење”, објашњавају за наш лист у Управи за извршење кривичних санкција.
У досадашњој пракси било је и случајева кршења ових правила. Неки осуђеници пробали су да побегну из кућног притвора, а било је и примера да су покушавали да скину наногвицу. Међутим, закон је за такве ствари прецизно дефинисао ригорозне последице: ефективне казне затвора, односно притвора за те људе, које изричу надлежни судови.
„Број кршења оваквих казни је занемарљиво мали јер су осуђени потпуно свесни бенефита оваквог служења казне”, кажу надлежни.
Према њиховим подацима, прошле године је шесторо осуђеника прекршило правила кућног затвора док је њих 11 то урадило у кућном притвору.
Развијене европске земље имају велико искуство у примени оваквих начина кажњавања.
„Њихову позитивну праксу настојимо да усагласимо с нашим законодавним оквиром и да прилагодимо условима. Током размене искустава са земљама ЕУ упознати смо са чињеницама да је неупоредиво већи број изречених алтернативних санкција у односу на затворске казне”, закључују у Управи за извршење кривичних санкција.
Један од главних разлога увођења алтернативних санкција као што су кућни затвор и притвор с наногвицом је избегавање негативних ефеката затварања људи (стигматизација, одвајање од породице, прекид школовања, губитак посла, утицај затвореника и сл.). Такође, на овај начин се смањује број људи у затворима, који су преоптерећени, и за затворенике се узима мање новца из друштвене заједнице.
- - - - - - - - - -
http://www.politika.rs/scc/clanak/385462/U-redu-za-nanogvicu
- - - - - - - - - -
da li je baš tako?
- - - - - - - - - -
Nanogica je "kazna" za velike lopove. Npr Dragan Djuric (Zekstra) opljacka Veterinarski Zavod Zemun za preko 60 mil evra, ostavi stotine radnika bez posla i prihoda i dobije godinu (?!) dana kucnog pritvora uz nanogicu (uzimam ga kao primer, nazalost takvih "biznismena" ima na desetine) a moj komsija za neplacenu kaznu za banalni saobracajni prekrsaj dobije izvrsitelje na kucnom pragu koji popisuju i iznose deo pokucstva iz stana. To je Srbija ????
У Србији је тренутно 526 људи под оваквим електронским надзором. – Наногвица је довољно, али због недостатка повереника који контролишу издржавање казне у кућном затвору неки осуђеници морају да чекају ред
Аутор: Александар Бојовићнедеља, 23.07.2017. у 22:00
У кућним затворима с наногвицом широм Србије тренутно су 342 осуђеника, док су у кућном притвору под овим електронским надзором 184 особе, подаци су Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде достављени „Политици”.
Извршење санкција, изречених као алтернатива казни затвора, у Србији обавља Повереничка служба. Она ради у оквиру Одељења за третман и алтернативне санкције при Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде. Ова управа располаже с више од хиљаду комплета за електронски надзор.
----------------------------------------------------------------
Наногвица или наногица
У мору нових израза однедавно се употребљава и реч за малу електронску справу која се ставља на ножни чланак лицу које је осуђено на кућни притвор или чека судски процес, а потребно га је онемогућити да побегне.
Недоумицу изазива и назив онога што се на енглеском језику назива „ankle monitor”, па се може чути и „наногица” и „наногвица”.
По аналогији с речју наруквица кажемо – наногвица, а реч у овом облику постоји и у „Речнику српскохрватског књижевног језика” у издању Матице српске из 1990. године.В. Р.
----------------------------------------------------------------
Kако незванично сазнајемо, наногвица је довољно, али због недостатка повереника који контролишу издржавање казне у кућном затвору неки осуђеници у Србији који су добили овакву пресуду морају да чекају ред.
Однедавно су међу онима који с наногвицом у свом дому чекају пресуду и Милан Радоњић и Ратко Ромић, бивши оперативци Државне безбедности оптужени за убиство новинара Славка Ћурувије. Њима је 6. јула укинут затворски притвор, у коме су били дуже од три године, и замењен је забраном напуштања стана уз електронски надзор. Међутим, оваква одлука судског већа наишла је на велико негодовање у јавности, нарочито међу новинарима.
Многи су свесни предности које кућни притвор с наногвицом пружа, па је тако и Милош Делибашић, један од оптужених за убиство Николе Бојовића и Милоша Видаковића, недавно предложио на суђењу у Специјалном суду да се и њему укине притвор као, како је рекао, „чика Милану”, алудирајући на Милана Радоњића. Међутим, судско веће то није усвојило.
У јавности се кућни затвор и кућни притвор често мешају или поистовећују. Важно је нагласити да је кућни затвор блажа казна затвора за осуде до годину дана, док је кућни притвор безбедносна мера до упућивања окривљеног на робију. Онај ко с наногвицом у свом дому чека првостепену или правоснажну пресуду – није осуђен.
У Србији је прва казна кућног затвора с наногвицом започета 1. јануара 2011. године. Просечно трајање ових казни је осам месеци. Најчешће је реч о кривичним делима из области саобраћаја, ситне крађе, злоупотребе наркотика…
У кућном притвору били су и бизнисмен Мирослав Богићевић, власник „Нибенс групе” Мило Ђурашковић, син власника „Делта холдинга” Мирослава Мишковића Марко Мишковић, судија Бранислав Блажић… Међу познатим личностима које су у кућном затвору носиле наногвицу су и певачица Светлана Цеца Ражнатовић, први сведок сарадник у Србији Љубиша Буха Чуме, балетан Горан Станић… Такође, наногвице су зарадили и саучесници у афери „кантримен” као и Маја Адровац, оптужена да је помагала пуцачу на бизнисмена Милана Бека.
„У кући где се служи казна, апарат који је пријемник укључује се у утичницу телефона, а наногвица је одашиљач. У Управи за извршење кривичних санкција постоји сервер преко кога се комуницира са електронском опремом која се налази у стану осуђеног. Оног момента када прекорачи дозвољени круг кретања, стиже нам обавештење”, објашњавају за наш лист у Управи за извршење кривичних санкција.
У досадашњој пракси било је и случајева кршења ових правила. Неки осуђеници пробали су да побегну из кућног притвора, а било је и примера да су покушавали да скину наногвицу. Међутим, закон је за такве ствари прецизно дефинисао ригорозне последице: ефективне казне затвора, односно притвора за те људе, које изричу надлежни судови.
„Број кршења оваквих казни је занемарљиво мали јер су осуђени потпуно свесни бенефита оваквог служења казне”, кажу надлежни.
Према њиховим подацима, прошле године је шесторо осуђеника прекршило правила кућног затвора док је њих 11 то урадило у кућном притвору.
Развијене европске земље имају велико искуство у примени оваквих начина кажњавања.
„Њихову позитивну праксу настојимо да усагласимо с нашим законодавним оквиром и да прилагодимо условима. Током размене искустава са земљама ЕУ упознати смо са чињеницама да је неупоредиво већи број изречених алтернативних санкција у односу на затворске казне”, закључују у Управи за извршење кривичних санкција.
Један од главних разлога увођења алтернативних санкција као што су кућни затвор и притвор с наногвицом је избегавање негативних ефеката затварања људи (стигматизација, одвајање од породице, прекид школовања, губитак посла, утицај затвореника и сл.). Такође, на овај начин се смањује број људи у затворима, који су преоптерећени, и за затворенике се узима мање новца из друштвене заједнице.
- - - - - - - - - -
http://www.politika.rs/scc/clanak/385462/U-redu-za-nanogvicu
- - - - - - - - - -
da li je baš tako?
- - - - - - - - - -
Nanogica je "kazna" za velike lopove. Npr Dragan Djuric (Zekstra) opljacka Veterinarski Zavod Zemun za preko 60 mil evra, ostavi stotine radnika bez posla i prihoda i dobije godinu (?!) dana kucnog pritvora uz nanogicu (uzimam ga kao primer, nazalost takvih "biznismena" ima na desetine) a moj komsija za neplacenu kaznu za banalni saobracajni prekrsaj dobije izvrsitelje na kucnom pragu koji popisuju i iznose deo pokucstva iz stana. To je Srbija ????
