Zaista misliš da su (promenljivi) principi i uverenja znak nestabilnosti?
Naravno. Osoba koja danas govori i veruje u jedno, a sutra u drugo, je nestabilna ličnost. Pogotovo kada se ista praksa konstantno upražnjava.
Primer - ostavljanje cigareta
iz principa. Konzumacija naredne cigarete predstavlja gaženje ustanovljenog principa pri čemu osoba laže samu sebe.
Jednom ustanovljeni princip (načelo) ... jednom ustanovljeno uverenje ... ostaje zauvek?
Princip nije nešto što se samo ustanovi ili konstatuje kao opcija, već nešto što čovek sebi postavi kao cilj. Uopšte nema dodirnih tačaka sa
verovanjem niti
stavom. Princip se izdvaja iz tih normi posmatranja.
Ponovo ću koristiti primer konzumacije cigareta. Osoba može da veruje u to da su cigarete štetne ili da nisu štetne, to ne utiče na njen princip ostavljanja cigareta koji pada odlukom o ostavljanju cigareta. Stav prema cigaretama može biti apsolutno pozitivan, ali i apsolutno negativan, ponovo nije faktor koji determiniše sam princip ostavljanja cigareta s obzirom da se radi o odluci o ostavljanju cigareta koja ni na kom aspektu donošenja odluke o ostavljanju cigareta ne mora biti uslovljena moralnim, a ni zdravstvenim pitanjima. Ja, na primer, iz principa ne pušim cigarete, ali pušim tompuse. U tome ne vidim niti posebnu satisfakciju, a ni boljitak poseban, već idilu izbora i definišujuću karakteristiku onoga ko i šta sam ja trenutno. Poseban stav o tome nemam niti mi je potreban s obzirom da je svaki tompus priča za sebe.
Ako je, npr, moj lični princip (kao lično načelo ponašanja) ostao isti kao kad sam bila klinka, da li to govori o stabilnosti mog (dečjeg) karaktera ili o sadašnjoj (ne)zrelosti?
Sada sam apsolutno siguran da dovoiš princip u isti koštac sa menjanjem stavova, koji su pod uticajem društvenosocijalnih normi i generalnog morala, te ličnog stava prema tome šta definiše
odraslo, a šta detinjasto, odnosno dečje ponašanje.
Princip uopšte sebe ne vezuje za bilo koji stav, ali može nastati nakon višestrukih stavova o nečemu koji mogu da posluže kao okidač za uspostavljanje novih principa.
Sad, stavove je poželjno menjati ili, još bolje, nadopunjivati novim saznanjima, te faktore koji su bili pogrešni se mogu odstraniti tokom perioda odrastanja. Uprkos tome, to ne menja nikakav princip ni za života.
Ako odrastaš u porodici gde imaš određenu hranu koju voliš da se spremi na isključivo jedan način, ti
iz principa nećeš prihvatiti jelo nekoga ko to sprema na drugačiji način. Možeš poštovati, oceniti ukusnim, ali za tebe je principijalno da predstavlja onu vrstu na koju si navikla da klopaš. Kod nas u narodu se kaže ''Samo mamina sarma je najbolja sarma'', a to je idiličan pogled na pristup principu.
Principe je moguće prihvatiti od drugih ljudi, pogotovo od strane roditelja, i to pogotovo kada osoba postane roditelj. Tvoj
stav prema roditeljima se može promeniti zahvaljujući saznanju o tome koliko je njima bilo teško u odrastanju sa tobom, te na osnovu ličnog iskustva ti njih ceniš više. Uprkos tome, mere predostrožnosti i način vaspitanja deca najčešće dobiju od roditelja i takav princip primenjuju i nad svojom decom.
p.s. Nisam rekla da se smenjuju.
Ali ja kažem da se principi mogu smenjivati, ali ne i menjati. Dakle 1+1 ili 2 - 1, a ne 1.34+0.23-0.11+0.45.
