Pitanje iz Fizike, da li je ovo moguce?

georgejune:
batali fiziku,sedi malo na bajs pa iza busa uhvati vetar videces 50/h bez okretanja pedala
Kliknite za proširenje...

Bicikl mi je omiljeno prevozno sredstvo vozim ga vec 20 godina i kada sam ovo video bilo mi je bas fascinantno, da sam u malo boljoj kondiciji mozda bih i pokusao ali se kako stvari stoje ne usudjujem ne verujem da bi moji trbusnjaci izdrzali taj polozaj nogu duze od 30 sekundi
 
montaza

dogovorena situacija na nizbrdici

oni kao motaju , prebacili u nizu brzinu dok lagano drze kocnicu

pod dva cini mi se da se pedale suvise okrecu , kao da su motane ,

moje bicikle , cak i nekadasnja ponika , kad podignes noge sa pedala , pedale usporavaju, cak iako tocak ubrzava, takav je pogon
 
georgejune:
batali fiziku,sedi malo na bajs pa iza busa uhvati vetar videces 50/h bez okretanja pedala
Kliknite za proširenje...

samo prvo proveri kocnice . . . .

biciklisti-na-autobus.jpg
 
Ono prvo verujem, ko god je vozio po jakom vetru na nizbrdici on zna kolika je razlika kad dignes noge na sipku znaci samo otpor potkolenice i farmerki manje...
Drugo kad duva jak vetar, hoce da te ukopa na izbrdici....i to bas nizbrdici....preko 7c......a meni se cini da duva....

Ovo drugo , na slici , e to ne znam kako moze, ja mislim da ne moze...
Ruke ne mogu da izdrze naglo davanje gasa autobusa....ako se drze ovako....niti ako drzis za bicikl ispred, ipak je covek i bicikla 100kg mase inercije...
Nek ubrzava sa 1g, ili 10 m/s^2 to nijedna ruka nece izdrzati...
 
Umri_muski:
Ono prvo verujem, ko god je vozio po jakom vetru na nizbrdici on zna kolika je razlika kad dignes noge na sipku znaci samo otpor potkolenice i farmerki manje...
Drugo kad duva jak vetar, hoce da te ukopa na izbrdici....i to bas nizbrdici....preko 7c......a meni se cini da duva....

Ovo drugo , na slici , e to ne znam kako moze, ja mislim da ne moze...
Ruke ne mogu da izdrze naglo davanje gasa autobusa....ako se drze ovako....niti ako drzis za bicikl ispred, ipak je covek i bicikla 100kg mase inercije...
Nek ubrzava sa 1g, ili 10 m/s^2 to nijedna ruka nece izdrzati...
Kliknite za proširenje...

a pogotovo jajca na rudi bicikla
 
Razumem fiziku, u dovoljnoj meri, ali ne razumem se u bicikle ;) Evo šta sam zapazio.Pedale se nešto brže okreću na kraju snimka nego na početku, znači povećava brzinu. Otpor vazduha jeste proporcionalan brzini (za male brzine, do nekoliko km/h, kvadratu brzine, za brzine do oko 100 km/h a kubu brzine za veće). Medjutim otpor bi doveo do smanjenja brzine a ne do povećanja, što znači da je njegov uticaj neznatan (što je razumljivo jer zavisi i od normalnog preseka tela u odnosu na pravac kretanja, koji se promenom položaja i nije mnogo promenio) Jeste se smanjio,ali otpor je strazmeran površini (ne kvadratu ili kubu površine).
Zato ćemo odgovor da potražimo preko sile trenja KOTRLJANJA.

Interesantno je, da se sila trenja kotrljanja, NE MOŽE objasniti a da se ne uzme u obzir deformacija tela pri kotrljanju, bilo kotrljajućeg tela, bilo podloge, bilo jednog i drugog. kod bicikla je to deformacija točka koja nastaje usled težine bicikliste koji sedi i čija napadna linija gravitacije ide preko točka na podlogu pa je .razumljivo, zadnji točak (tj guma) više deformisan. Reakcija podloge na točak je potpuno neravnomerna,(potražite na netu slike). Trenje kotrljanja se definiše preko tzv.faktora trenja (e/r) i on je veći ukoliko je deformacija veća. Promenom položaja bicikliste, menja se raspored mase tela, i točak je manje opterećen.
(Sad će neko, a zato je više prednji opterećen,nego što je bio, ali to nema veze, Sile trenja, bilo klizanja, bilo kotrljanja se ne sabiraju kad deluju na jedno kruto telo - bicikl.Jer se posmatra bicikl kao celina a ne točkovi ponaosob. Pretpostavimo suprotno, da su različite. U tom slučaju delovali bi različiti momenti na točkove koji bi doveli do različitog ugaonog ubrzanja točka, pa bi jedan brže rotirao a drugi sporije. Dakle rotacija je limitirana jednim momentom, tj jednom silom trenja kotrljanja)

Dakle, moje mišnjenje, da je snimak realan i da je biciklista upravo to iskoristio. Pre nego sto završim, napomenuo bih da ova priča vaći za kotrljanje bez proklizavanja, tj da je faktor trenja kotrljanja manji od statičkog koeficijenta trenja. Smešan mi je motociklista koji pokušava isto. Iako se ne vidi na snimku, kod njega neće doći do povećanja brzine, iz razloga što je motor "u brzini" - nije na "leru" kako se to obično kaže.
 
Poslednja izmena:
Umri_muski:
Ovo drugo , na slici , e to ne znam kako moze, ja mislim da ne moze...
Ruke ne mogu da izdrze naglo davanje gasa autobusa....ako se drze ovako....niti ako drzis za bicikl ispred, ipak je covek i bicikla 100kg mase inercije...
Nek ubrzava sa 1g, ili 10 m/s^2 to nijedna ruka nece izdrzati...
Kliknite za proširenje...

Ne preteruj, koje 'naglo' dodavanje gasa autobusa?
1 g bi značilo da autobus postiže 100 km/h za 3 sekunde???
 
rasa77:
Razumem fiziku, u dovoljnoj meri, ali ne razumem se u bicikle ;) Evo šta sam zapazio.Pedale se nešto brže okreću na kraju snimka nego na početku, znači povećava brzinu. Otpor vazduha jeste proporcionalan brzini (za male brzine, do nekoliko km/h, kvadratu brzine, za brzine do oko 100 km/h a kubu brzine za veće). Medjutim otpor bi doveo do smanjenja brzine a ne do povećanja, što znači da je njegov uticaj neznatan (što je razumljivo jer zavisi i od normalnog preseka tela u odnosu na pravac kretanja, koji se promenom položaja i nije mnogo promenio) Jeste se smanjio,ali otpor je strazmeran površini (ne kvadratu ili kubu površine).
Zato ćemo odgovor da potražimo preko sile trenja KOTRLJANJA.

Interesantno je, da se sila trenja kotrljanja, NE MOŽE objasniti a da se ne uzme u obzir deformacija tela pri kotrljanju, bilo kotrljajućeg tela, bilo podloge, bilo jednog i drugog. kod bicikla je to deformacija točka koja nastaje usled težine bicikliste koji sedi i čija napadna linija gravitacije ide preko točka na podlogu pa je .razumljivo, zadnji točak (tj guma) više deformisan. Reakcija podloge na točak je potpuno neravnomerna,(potražite na netu slike). Trenje kotrljanja se definiše preko tzv.faktora trenja (e/r) i on je veći ukoliko je deformacija veća. Promenom položaja bicikliste, menja se raspored mase tela, i točak je manje opterećen.
(Sad će neko, a zato je više prednji opterećen,nego što je bio, ali to nema veze, Sile trenja, bilo klizanja, bilo kotrljanja se ne sabiraju kad deluju na jedno kruto telo - bicikl.Jer se posmatra bicikl kao celina a ne točkovi ponaosob. Pretpostavimo suprotno, da su različite. U tom slučaju delovali bi različiti momenti na točkove koji bi doveli do različitog ugaonog ubrzanja točka, pa bi jedan brže rotirao a drugi sporije. Dakle rotacija je limitirana jednim momentom, tj jednom silom trenja kotrljanja)

Dakle, moje mišnjenje, da je snimak realan i da je biciklista upravo to iskoristio. Pre nego sto završim, napomenuo bih da ova priča vaći za kotrljanje bez proklizavanja, tj da je faktor trenja kotrljanja manji od statičkog koeficijenta trenja. Smešan mi je motociklista koji pokušava isto. Iako se ne vidi na snimku, kod njega neće doći do povećanja brzine, iz razloga što je motor "u brzini" - nije na "leru" kako se to obično kaže.
Kliknite za proširenje...

1) Kako se nije smanjila površina u ležećem položaju? Barem za 5-6 puta!
2) Trenje kotrljanja je isto/slično kao i kod ostalih
3) Kod motoriste neće biti efekta i jer ima i one 'štitnike za noge', pa mu se čeona površina i nije smanjila.
4) Ako zanemarimo trenje kotrljanja i otpor vazduha zbog bicikla, kosina od 1:36 ti tako omogućuje konstantnu brzinu od oko 30 km/h.
Padobranac sa 'glavom na dole' pada sa oko 200 km/h, a za 30 km/h je sila otpora vazduha 36 puta manja....
 
fosilvaso:
1) Kako se nije smanjila površina u ležećem položaju? Barem za 5-6 puta!
2) Trenje kotrljanja je isto/slično kao i kod ostalih
3) Kod motoriste neće biti efekta i jer ima i one 'štitnike za noge', pa mu se čeona površina i nije smanjila.
4) Ako zanemarimo trenje kotrljanja i otpor vazduha zbog bicikla, kosina od 1:36 ti tako omogućuje konstantnu brzinu od oko 30 km/h.
Padobranac sa 'glavom na dole' pada sa oko 200 km/h, a za 30 km/h je sila otpora vazduha 36 puta manja....
Kliknite za proširenje...

O bre Vaso, dokazao si da nemaš pojma fiziku, ne preteruj više.
1) Jeste se smanjila,to stoji, i napisao sam. Otpor vazduha je srazmeran čeonoj površini i otpor jeste manji
2) Nije isto, uči.
3) Imao nemao štitnike, motor je u brzini i njegovo kretanje je ograničeno radom motora, u suprotnom bi se zupčanici menjača brže okretali nego što bi odredio prenosni mehanizam vratila motora - gde logika?
4) Ovo je van konkurencije. Izjava koja potvrđuje prvu moju rečenicu. Vaso aman ti, slia trenja mu omogućava kretanje, zemljo.
A ovo s padobrancem, nema veze s temom. Niđe veze Vaso.
 
rasa77:
O bre Vaso, dokazao si da nemaš pojma fiziku, ne preteruj više.
1) Jeste se smanjila,to stoji, i napisao sam. Otpor vazduha je srazmeran čeonoj površini i otpor jeste manji
2) Nije isto, uči.
3) Imao nemao štitnike, motor je u brzini i njegovo kretanje je ograničeno radom motora, u suprotnom bi se zupčanici menjača brže okretali nego što bi odredio prenosni mehanizam vratila motora - gde logika?
4) Ovo je van konkurencije. Izjava koja potvrđuje prvu moju rečenicu. Vaso aman ti, slia trenja mu omogućava kretanje, zemljo.
A ovo s padobrancem, nema veze s temom. Niđe veze Vaso.
Kliknite za proširenje...

1) Pa u tome i je kvaka! Zbog DOSTA manjeg otpora ( površina celog tela kod pedalirajućih prema površini glave ležećeg)
ležeći ne treba vrtiti pedale, tj. ulagati DODATNU energiju za savladavanje većeg otpora.

2) nijanse, ok

3) Jesi nekada primetio da na nizbrdici NIJE dosta samo kočenje motorom, već treba malo i kočiti?
Sećaš se WW2 filmova o borbama u vazduhu? Sećaš se ubrzavajućeg zvuka rada motora kod oborenih aviona
jer vazduh preko elise tera motor da se sve brže vrti!?
Kada radiš luping u vazduhu, gas na avionu dodaješ kada ideš gore,
ali ga ODUZMEŠ u poniranju jer bi inače PRESVIRAO/ZARIBAO makinu....

4) Sila trenja omogućava kretanje!? Takvo kretanje mu omogućava NIZBRDICA!
Padobranac je referenca za granični slučaj: Da se tako biciklom spušta po putu koji je vertikalan,
to bi mu bila max. brzina BEZ okretanja pedala! :super:
 
fosilvaso:
1) Pa u tome i je kvaka! Zbog DOSTA manjeg otpora ( površina celog tela kod pedalirajućih prema površini glave ležećeg)
ležeći ne treba vrtiti pedale, tj. ulagati DODATNU energiju za savladavanje većeg otpora.

2) nijanse, ok

3) Jesi nekada primetio da na nizbrdici NIJE dosta samo kočenje motorom, već treba malo i kočiti?
Sećaš se WW2 filmova o borbama u vazduhu? Sećaš se ubrzavajućeg zvuka rada motora kod oborenih aviona
jer vazduh preko elise tera motor da se sve brže vrti!?
Kada radiš luping u vazduhu, gas na avionu dodaješ kada ideš gore,
ali ga ODUZMEŠ u poniranju jer bi inače PRESVIRAO/ZARIBAO makinu....

4) Sila trenja omogućava kretanje!? Takvo kretanje mu omogućava NIZBRDICA!
Padobranac je referenca za granični slučaj: Da se tako biciklom spušta po putu koji je vertikalan,
to bi mu bila max. brzina BEZ okretanja pedala! :super:
Kliknite za proširenje...

Ništa me nisi razumeo, ali nisi prvi ni poslednji koji pogrešno me razume. Možda ja nisam bio dovoljno precizan
1) smnajenjem čeone površine smanjuje se otpor, ali se povećava brzina. Povećanjem brzine, otpor raste sa kvadratom, ili čak kubom brzine pri brzinama većim od oko 100 km/h. Otpor vazduha nije jedini otpor, već i trenje kotrljanja. S obzirom da se brzinaa povećava, ukupni otpor je manji - lopgično.

2) nisu nijanse uopšte. Suštinska razlika postoji koju ti ne vidiš.

3) Tako je, osim ako nisi na leru, ti kočnicom smanjuješ i obrtni moment motora- kočiš motorom, kako se to kaže.. Ako si na leru, a vrtailo odvojeno od menjača,onda kočnicom ne utičeš na obrtni moment motora.

4) Ovde me baš nisi razumeo, ili sam ja bio neprecizan. Ceo slučaj kretanja bez proklizavanja sam već napisao. Tačno je da ga pokreće, ne bih rekao nizbrdica, već gravitaciona sila, tj njena komponenta u pravcu kretanja. Medjutim, evo suštinske razlike izmedju sila trenja klizanja i kotrljanja - ako bi se faktor trenja smanjio i postao manji od koeficijenta trenja, onda bi KOTRLJANJE prešlo u KLIZANJE, tj kotrljanje sa proklizavanjem. S obzirom da je trenje klizanja uvek mnogo veće od trenja kotrljanja, brzina bi mu se smanjila. Kada bismo potpuno izbacili trenje, ne bi postojala sila koja bi izazivala moment (pod uslovom da se ne okreću pedale) pa bi se bicikl ponašao kao telo sa točkovima koji ne rotiraju a on se kliza po podlozi po uticajem gravitacione sile. U tom slučaju, brzina bi bila manja, ali biciklista ne bi imao kontrolu nad biciklom, bio bi onemogućen da upravlja a to ti je verujem poznato. Dakle moj izraz omogućava se odnosio na kretanje, ne kao pogonske sile, već kao kontrole kretanja. Trenje je pogonska sila kada se nalazimo na ravnici, tj zahvaljujuči njoj mi bi se kretali
 
Poslednja izmena:
Dobro ovde se koristi iskustvo malih bicikala....tu sigurno vazi da na nizbrdici uz vetrovito noge ne mogu da daju toliko ubrzanje koliko moze dizanje nogu i smanjenje otpora..

Ako vetar gleda samo glavu to je 20x manji otpor od celog tela...nije to bas sitnica...

A kod autobusa, pitah tehniku , kazu nikad se ne hvatas za bus kad krece, ne mogu ruke da izdrze, bilo to 1g ili 2 g ili pola g...
Nego kad krene zajasis na pedale prvih 10 metara pa posle se nakacis...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
Да ли је спајање чат бота и квантног рачунара циљ постојања хомо сапијенса
Odgovora
1
Pregleda
103
Kizanovic
Kizanovic
Manga Hilux
Da li svemir ima granicu?
2
Odgovora
28
Pregleda
634
teletabis56
T
Manga Hilux
Vukovi iz Černobilja
Odgovora
3
Pregleda
239
Black_star
Black_star

Back
Top