Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Још раније, када сам одгледао једну емисију на Виасату, размишљао сам о тексту на ову тему. Мислио дам да ће бити потребна темељита припрема, али текст саме Повеље је толико речит да могу одмах прећи на ствар. Наравно, могу у наставку теме рећи и пар речи на тему како је ова Повеља изневеравана, али погледајмо је сада у складу са актуелном ситуацијом.
THE ATLANTIC CHARTER
The President of the United States of America and the Prime Minister, Mr. Churchill, representing His Majesty's Government in the United Kingdom, being met together, deem it right to make known certain common principles in the national policies of their respective countries on which they base their hopes for a better future for the world.
First, their countries seek no aggrandizement, territorial or other;
Second, they desire to see no territorial changes that do not accord with the freely expressed wishes of the peoples concerned;
Third, they respect the right of all peoples to choose the form of government under which they will live; and they wish to see sovereign rights and self government restored to those who have been forcibly deprived of them;
Fourth, they will endeavor, with due respect for their existing obligations, to further the enjoyment by all States, great or small, victor or vanquished, of access, on equal terms, to the trade and to the raw materials of the world which are needed for their economic prosperity;
Fifth, they desire to bring about the fullest collaboration between all nations in the economic field with the object of securing, for all, improved labor standards, economic advancement and social security;
Sixth, after the final destruction of the Nazi tyranny, they hope to see established a peace which will afford to all nations the means of dwelling in safety within their own boundaries, and which will afford assurance that all the men in all the lands may live out their lives in freedom from fear and want;
Seventh, such a peace should enable all men to traverse the high seas and oceans without hindrance;
Eighth, they believe that all of the nations of the world, for realistic as well as spiritual reasons must come to the abandonment of the use of force. Since no future peace can be maintained if land, sea or air armaments continue to be employed by nations which threaten, or may threaten, aggression outside of their frontiers, they believe, pending the establishment of a wider and permanent system of general security, that the disarmament of such nations is essential. They will likewise aid and encourage all other practicable measures which will lighten for peace-loving peoples the crushing burden of armaments.
Franklin D. Roosevelt
Winston S. Churchill
Иако мислим да се може лако доћи до закључка колико поштују ову повељу они који су је сами саставили (односно њихови данашњи наследници) даћу ипак пар коментара.
Други став јасно говори да се границе не могу мењати без сагласности укључених страна. Толико о косовској независности.
Трећи став каже да је право народа да одреди облик владавине у којој ће живети. Није прецизирано какав. Тај облик може бити комунистички, фундаменталистички, чак и фашистички. Према томе нема места терминима као што је рецимо "одметничке државе". Прича о томе како само парламентарна демократија гарантује народу да се он пита о облику владавине је ограничена и то могу објаснити ако неко жели.
Пети став се односи на подизање животног стандарда становништва широм планете. Геноцид који је економским путем спроведен пре свега у Африци и даље широм "трећег света", као и мере које спроводи ММФ су у директној супротности са овим.
Осми став забрањује употребу силе, прецизирано изван механизма који је за то успостављен. Такав механизам је био кроз Уједињене Нације. Нелегалне агресије на Србију и Ирак су у директној супротности са овим ставом.
THE ATLANTIC CHARTER
The President of the United States of America and the Prime Minister, Mr. Churchill, representing His Majesty's Government in the United Kingdom, being met together, deem it right to make known certain common principles in the national policies of their respective countries on which they base their hopes for a better future for the world.
First, their countries seek no aggrandizement, territorial or other;
Second, they desire to see no territorial changes that do not accord with the freely expressed wishes of the peoples concerned;
Third, they respect the right of all peoples to choose the form of government under which they will live; and they wish to see sovereign rights and self government restored to those who have been forcibly deprived of them;
Fourth, they will endeavor, with due respect for their existing obligations, to further the enjoyment by all States, great or small, victor or vanquished, of access, on equal terms, to the trade and to the raw materials of the world which are needed for their economic prosperity;
Fifth, they desire to bring about the fullest collaboration between all nations in the economic field with the object of securing, for all, improved labor standards, economic advancement and social security;
Sixth, after the final destruction of the Nazi tyranny, they hope to see established a peace which will afford to all nations the means of dwelling in safety within their own boundaries, and which will afford assurance that all the men in all the lands may live out their lives in freedom from fear and want;
Seventh, such a peace should enable all men to traverse the high seas and oceans without hindrance;
Eighth, they believe that all of the nations of the world, for realistic as well as spiritual reasons must come to the abandonment of the use of force. Since no future peace can be maintained if land, sea or air armaments continue to be employed by nations which threaten, or may threaten, aggression outside of their frontiers, they believe, pending the establishment of a wider and permanent system of general security, that the disarmament of such nations is essential. They will likewise aid and encourage all other practicable measures which will lighten for peace-loving peoples the crushing burden of armaments.
Franklin D. Roosevelt
Winston S. Churchill
Иако мислим да се може лако доћи до закључка колико поштују ову повељу они који су је сами саставили (односно њихови данашњи наследници) даћу ипак пар коментара.
Други став јасно говори да се границе не могу мењати без сагласности укључених страна. Толико о косовској независности.
Трећи став каже да је право народа да одреди облик владавине у којој ће живети. Није прецизирано какав. Тај облик може бити комунистички, фундаменталистички, чак и фашистички. Према томе нема места терминима као што је рецимо "одметничке државе". Прича о томе како само парламентарна демократија гарантује народу да се он пита о облику владавине је ограничена и то могу објаснити ако неко жели.
Пети став се односи на подизање животног стандарда становништва широм планете. Геноцид који је економским путем спроведен пре свега у Африци и даље широм "трећег света", као и мере које спроводи ММФ су у директној супротности са овим.
Осми став забрањује употребу силе, прецизирано изван механизма који је за то успостављен. Такав механизам је био кроз Уједињене Нације. Нелегалне агресије на Србију и Ирак су у директној супротности са овим ставом.
