proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Magnetna rezonanca i skener - najpreciznije dijagnostičke metode
KOLIKO puta smo čuli da su to uradili poznanici, prijatelji, a možda smo i sami rešili da odemo na pregled magnetnom rezonancom, posebno kada ne mora da se čeka više meseci na termin za pregled, već može da se plati. Da li tako, samoinicijativno, treba odlučivati ili to prepustiti isključivo stručnjacima i, konačno, šta je magnetna rezonanca, a šta skener i šta se njima postiže u dijagnostici?
Magnetna rezonanca je neinvazivna i precizna dijagnostička metoda koja daje konkretnu sliku o zdravlju pojedinih organa, organskih sistema, ali i o stanju čitavog organizma. Bezbolna je i potpuno neškodljiva za pacijente, pa se pregled može ponavljati više puta, ali samo u dogovoru sa stručnjakom. Na osnovu rezultata određuje se dalji tok lečenja i najefikasnija terapija.
Ova metoda daje izuzetno precizne analize mekotkivnih struktura kao što su mozak, kičmena moždina, organi stomaka, male karlice, pluća, koje ranije nisu bile pristupačne, kao i realan anatomski prikaz određene regije i lokalizaciju lezije, odnosno žarišta u njoj. Posebno je značajno što nema zračenja koje, na primer, postoji kod snimanja skenerom. Koliko se magnetna rezonanca razlikuje od skenera i koje su njene prednosti u dijagnostici za "Život plus" objašnjava dr Radovan Milenković iz Centra za magnetnu rezonancu Kliničkog centra Srbije.
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+...i-skener---najpreciznije-dijagnosticke-metode
Magnetna rezonanca dijagnostički je nezamenjiva u sveukupnoj patologiji mekih tkiva glave i kičmenog stuba (mozga i kičmene moždine), uključujući i krvne sudove glave i vrata. U okviru neurološke patologije apsolutno je suverena u dijagnostikovanju demijelizacionih bolesti i raznih oblika diskopatija. Pored neuroloških i neurodegenerativnih oboljenja (multiple skleroze, epilepsije, Alchajmerove bolest i dr.), od najvećeg je značaja i za otkrivanje i gradiranje moždanih tumora, kaže dr Ivana Krdžić, neurology u Bel Medicu.
Da li će neurološki pacijent čije stanje zahteva ovu vrstu dijagnostike biti upućen prvo na skener pa potom na MR ili direktno na magnetnu rezonancu, zavisi od rezultata kliničkog pregleda.
Dr Krdžić naglašava da je skener deo medicinskog protokola kad je reč o povredama glave i da prednost nad MR ima i u drugim stanjima životne ugroženosti pacijenta zato što je skenersko “slikanje” brža metoda u poređenju sa MR pregledom, koji traje i do 30 minuta.
U nekim slučajevima dešava se da skenerski pregled ne daje potrebne dijagnostičke podatke, pa se dijagnostika dopunjuje magnetnom rezonancom.
Skener, na primer, “ne vidi” neke najranije faze ishemijskog moždanog udara, dok MR može da pruži podatke i o njegovoj veličini. S druge strane, skener bolje prikazuje moždana krvarenja, te se kod pacijenta sa sumnjom na moždani udar nakon hitne skenerske dijagnostike pretraga može dopuniti magnetnom rezonancom.
Postoji, međutim, i jedno urgentno stanje u kome, pored analize likvora (moždane tečnosti), dijagnostički značaj ima isključivo magnetna rezonanca. Reč je o akutnom zapaljenju kičmene moždine, transverzalnom mijelitisu, koji se razvija brzo, za samo nekoliko dana. Nakon što se postavi klinička sumnja na tu bolest - samo MR može da je otkrije.
Mijelopatije, diskopatije i drugi neurološki problemi već su pomenuti kao direktne indikacije za pregled magnetnom rezonancom, pa dr Krdžić ističe da i starost pacijenta ponekad može da utiče na izbor metode. Neurolog će se, u slučaju kad pred sobom ima mladog pacijenta, pre odlučiti za MR metodu - bolje rečeno, za “preskakanje” drugih radioloških metoda - s ciljem da pacijenta poštedi izlaganja štetnom zračenju. Magnetna rezonanca se od drugih tehnika medicinskog imidžinga posebno izdvaja zahvaljujući činjenici da je potpuno neškodljiva - nema jonizujuće (beta, gama, ili rendgensko) zračenje, i može da se primenjuje i kod dece i trudnica (posle prvog trimestra trudnoće).
- - - - - - - - - -
prednosti i mane?
koliko je štetno snimanje skenerom?
koliko često možemo da se snimamo skenerom godišnje ??
KOLIKO puta smo čuli da su to uradili poznanici, prijatelji, a možda smo i sami rešili da odemo na pregled magnetnom rezonancom, posebno kada ne mora da se čeka više meseci na termin za pregled, već može da se plati. Da li tako, samoinicijativno, treba odlučivati ili to prepustiti isključivo stručnjacima i, konačno, šta je magnetna rezonanca, a šta skener i šta se njima postiže u dijagnostici?
Magnetna rezonanca je neinvazivna i precizna dijagnostička metoda koja daje konkretnu sliku o zdravlju pojedinih organa, organskih sistema, ali i o stanju čitavog organizma. Bezbolna je i potpuno neškodljiva za pacijente, pa se pregled može ponavljati više puta, ali samo u dogovoru sa stručnjakom. Na osnovu rezultata određuje se dalji tok lečenja i najefikasnija terapija.
Ova metoda daje izuzetno precizne analize mekotkivnih struktura kao što su mozak, kičmena moždina, organi stomaka, male karlice, pluća, koje ranije nisu bile pristupačne, kao i realan anatomski prikaz određene regije i lokalizaciju lezije, odnosno žarišta u njoj. Posebno je značajno što nema zračenja koje, na primer, postoji kod snimanja skenerom. Koliko se magnetna rezonanca razlikuje od skenera i koje su njene prednosti u dijagnostici za "Život plus" objašnjava dr Radovan Milenković iz Centra za magnetnu rezonancu Kliničkog centra Srbije.
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+...i-skener---najpreciznije-dijagnosticke-metode
Magnetna rezonanca dijagnostički je nezamenjiva u sveukupnoj patologiji mekih tkiva glave i kičmenog stuba (mozga i kičmene moždine), uključujući i krvne sudove glave i vrata. U okviru neurološke patologije apsolutno je suverena u dijagnostikovanju demijelizacionih bolesti i raznih oblika diskopatija. Pored neuroloških i neurodegenerativnih oboljenja (multiple skleroze, epilepsije, Alchajmerove bolest i dr.), od najvećeg je značaja i za otkrivanje i gradiranje moždanih tumora, kaže dr Ivana Krdžić, neurology u Bel Medicu.
Da li će neurološki pacijent čije stanje zahteva ovu vrstu dijagnostike biti upućen prvo na skener pa potom na MR ili direktno na magnetnu rezonancu, zavisi od rezultata kliničkog pregleda.
Dr Krdžić naglašava da je skener deo medicinskog protokola kad je reč o povredama glave i da prednost nad MR ima i u drugim stanjima životne ugroženosti pacijenta zato što je skenersko “slikanje” brža metoda u poređenju sa MR pregledom, koji traje i do 30 minuta.
U nekim slučajevima dešava se da skenerski pregled ne daje potrebne dijagnostičke podatke, pa se dijagnostika dopunjuje magnetnom rezonancom.
Skener, na primer, “ne vidi” neke najranije faze ishemijskog moždanog udara, dok MR može da pruži podatke i o njegovoj veličini. S druge strane, skener bolje prikazuje moždana krvarenja, te se kod pacijenta sa sumnjom na moždani udar nakon hitne skenerske dijagnostike pretraga može dopuniti magnetnom rezonancom.
Postoji, međutim, i jedno urgentno stanje u kome, pored analize likvora (moždane tečnosti), dijagnostički značaj ima isključivo magnetna rezonanca. Reč je o akutnom zapaljenju kičmene moždine, transverzalnom mijelitisu, koji se razvija brzo, za samo nekoliko dana. Nakon što se postavi klinička sumnja na tu bolest - samo MR može da je otkrije.
Mijelopatije, diskopatije i drugi neurološki problemi već su pomenuti kao direktne indikacije za pregled magnetnom rezonancom, pa dr Krdžić ističe da i starost pacijenta ponekad može da utiče na izbor metode. Neurolog će se, u slučaju kad pred sobom ima mladog pacijenta, pre odlučiti za MR metodu - bolje rečeno, za “preskakanje” drugih radioloških metoda - s ciljem da pacijenta poštedi izlaganja štetnom zračenju. Magnetna rezonanca se od drugih tehnika medicinskog imidžinga posebno izdvaja zahvaljujući činjenici da je potpuno neškodljiva - nema jonizujuće (beta, gama, ili rendgensko) zračenje, i može da se primenjuje i kod dece i trudnica (posle prvog trimestra trudnoće).
- - - - - - - - - -
prednosti i mane?
koliko je štetno snimanje skenerom?
koliko često možemo da se snimamo skenerom godišnje ??
Poslednja izmena:
