Strukturalizam
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Strukturalizam

  1. #1
    Obećava Kosmarac (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srbija
    Poruke
    85
    Reputaciona moć
    51

    Talking Strukturalizam

    Levi Stros: Finale mitologika. Komentar na kritike knjige Mitologike.

    Podjimo od Strosove teze da je u konacnosti mitologema iscrpljen ugao posmatraca,tj tumaca fenomena, na nacin da on vec podrazumeva tvoracku dimenziju pri svom nastajanju (tj ulogu pisca mita). Time je raspon i razvoj mita finalizovan u ovoj interakciji subjekata koji tvore i reinterpretiraju, a jedino samosvojno sto ostaje jeste mit u njegovoj infrastrukturnoj redistribuciji i promeni (adaptaciji na neki nacin, iako taj pojam nije upotrebljen). Strukturalizam je tako filozofija objekta.

    Stros distinkciju istorije i mita ne uzima kao znacajno, pa se zapravo mitologija posmatra gotovo (sa ovog stanovista) kao svevremenska, a sto jeste bitna odlika strukturalizma. Na prigovor lingvista da pri tumacenju potpuno sklanja u stranu jezicki aspekat (pogotovo mrtvih jezika), on daje odgovor da je snaga mita izvan jezickog, ali kaze, citat : "Ima toliko posla za moje nastavljace".

    Strosov strukturalizam, ovim, jasno nije jezicki strukturalizam. Sa akcentom na Frojda i Sosira, naglasava se i pozicija strukture koja je izvan svesti, cime se, naravno, razbija onaj identitet misljenja i bica kao odlika evropske metafizike. I njen idealizam (ukljuciv svakako najpre i apsolutni).

    Osobito znacajno je da Stros govori o nauci o coveku, nigde ne svojatajuci pojedinacne humanisticke nauke, cime je zapravo otvorena mogucnost za naucnu komplementarnost koja se otvara pred savremenoscu. Sukob sa filozofijom je ocit, a naglasen u tumacenju egzistencijalizma kao ishodista zatvorene filozofske misli.

    Po Levi-Strosu, nauka o coveku zapravo uzima mitologiju kao najznacajnije okrilje za tumacenje civilizacijskih modela. Kritike su bile brojne, do toga da potpuno izbacuje emociju iz mita, krajnje ga formalizuje itd. A njegov odgovor je zapravo ostajanje na pozicijama dovoljnosti mita kao svevazeceg za sve civilizacijske epohe (a samim tim je jasno i pojam istorije izlisan). Ali ni on ne govori o jezickog i drugoj nepromenljivosti mita, vec je drzi za spoljasnju ekstrapolaciju "logike mita". Time je plemensko epohe u vremenskoj nadgradnji samo drugaciji sadrzaj iste strukture.

    Subjektivnu percepciju mita, tj poziciju onog ko ga prenosi u teoriju, on lagodno resava tim postupkom mitologizacije udela subjektivnosti. Time on potpuno negira i mogucnost za biti-izvan-mita. A to je, po nama, zaista losa filozofska pozicija u kojoj, jasno, ono pitanje o "ulasku u sistem" ostaje potpuno nedotaknuto. Time je ova teorija otvorena za najveci moguci skepticizam i moze da trpi svakojaku kritiku, cime zapravo i nastaje postmodernizam. Ali, dok je hermeneutika zapravo insistiranje na jezickoj formi teksta (pri cemu nije glavno insistiranje na tome, ne postavlja se sta je to sto omogucuje ovakvo citanje), tekst je dakle bilo moguce razbiti tek ako je postavljeno nesto sto je izvan njega i sto ga prevladava, a to je struktura. Zelimo li pretecu, tu je, Vitgenstajnova kritika zapadne metafizike, kao prvi pokusaj da se svaki pojam stavi pod sumnju, cime je, jednim delom, uvod u postmoderno iscitavanje teksta (tj postrukturalisticko). Dakle, hermeneutika nije postavila nista izvan jezika, a time nije mogla zapoceti njegova razgradnja. 'Mit o mitu' je tako postao visestruko znacajan za razvrgavanje mita o (i u) jeziku.
    *
    Stros: Finale mitologika:

    "Mnogo je ozbiljnija i paznje vrednija primedba koju mi upucuju pojedini lingvisti, naime da samo u izuzetnim prilikama vodim racuna o raznolikosti jezika kroz koji su se ovi mitovi na svom pocetku mislili i iskazivali, ako ne i primali." itd A onda: "...nije uopste bitno da se mitovima pristupa u izvornom tekstu, umesto u prevodu ili nizu prevoda. Da se tacno izrazim: nikada ne postoji izvoran tekst, svaki mit predstavlja po svojoj prirodi jedan prevod..." Itd.
    Mit, tj struktura, zapravo ima status kakav kod Hajdegera ima bice ili Hegela pojam (pojam pojma recimo). Dakle, vec je i kod Strosa nuzno vidljivo da se mora izvrsiti jezicka obrada mita, a sto na kraju dolazi kao strukturalisticko citanje teksta, a u daljem razvoju filozofije se ne moze ni izbeci ova veza sa knjizevnom teorijom (i lingvistikom, naravno). Strukturalizam se, time, dalje razvio kao jezicki.

    Stros i strukturalizam, zapravo, kazu: 'Logicko je jeziku prirodno'. A ovo jeste vekovna pozicija idealizma. Sadrzinski je nemoguce da taj sistem u sebe primi neke pojmove koji se odnose na mit ili obicajnost u smislu ispitivanja posebnosti pri vremenskom razvoju i implementaciji mita. Status jezika je upotreban, ontoloski 'ispod', kao kod Hajdegera kad kaze: 'Jezik je kuca bitka'.
    Ali, kljucno ishodiste ove filozofije, po nama, jeste: strukturalizmom i svim ostalim citanjima mita, drustvene stvarnosti pojedinih epoha, jezickim ogledima i komparacijama bastine, korena civilizacija i njenih ishoda, vrsi se "prosirenje polja realnosti zapadne metafizike" i uvode novi pojmovi i zahtevi u igru. Filozofija se "spusta", tj vraca dole, siroj realnosti od one koja je do tada produkovala zatvorene logicke sisteme. Jer, ima li preceg zadatka od razumevanja i "uporedne analize" mitologije, religije i filozofije? Mogucnost drugacijeg citanja proslosti svakako obogacuje nas humanisticki put i pokazuje svu tu raznolikost koju filozofija kao disciplina svojim ogranicenim poljem interesovanja (logikom koja je posla tim pravcem sopstvene mesijanske pozicije unutar pojmova koji su sami sa sobom u sukobu), a pre svega komplementarnost, odnosno prihvatanje etnologije i mitologije u filozofsko narucje kao jedan od najvaznijih modela buduce nauke o coveku.
    *
    There's a crack in everything,that's how the lights gets in...



  2. #2
    Obećava Kosmarac (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srbija
    Poruke
    85
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Nastavak

    Stros strukturu posmatra kao "drustvenu celinu". A ovaj pojam onda pretenduje da cak obuhvata i filozofsko poimanje drustva. To je taj preokret i drugacije vidjenje realnosti.

    Obratimo se jednom primeru spone iskustvenog i metafizickog u primeru strukture. Recimo, postavlja se pitanje, da li je sustinski (prethodan) ritual ili njegovo jezicko razumevanje? Jer, ako ja primim k svesti da jedenje zrtvene zivotinje ima katarzicno dejstvo koje me smesta u zajednicu, daje osecanje pripadnosti, da li ja to isto radim na jednom izvanrazumskom nivou koji nijedan pojam ne moze da potre ili ucini da ta zelja oslabi (ili jednostavno delom svesti se prilagodjavam onome sto mi namece zajednica bez obzira na moju prividnu izolovanost u 'poimanju')? A drugo, da li ja ritual vrsim istim tim jezikom poimanja, odnosno: zar i sam jezik ne krije rituale koji sakrivaju neko znacenje (ma koliko se tu radilo o filozofiji i "vrhuncu svesnosti"). Pa zar ne konstatujemo zapravo da Hegelov pojam koji se razvija jede svoju stvarnost koja je izvan dijalekticke logike razvoja, tj recimo licnost koja imaginaciju pretpostavlja razumnom (prakticnom) zivotu.

    Citanje mita kao prevodjenje 'smisla' jedne zivotne prakse u drugu, jeste upravo taj 'civilizacijski skok' koji treba izmeriti, postaviti sta je ono sto mit u ovom prevazilazenju dobija, sta gubi (ako uopste gubi), kolika je snaga ove transformacije, sta ona znaci za pojedinca i drustvo i da li unosi nove elemente u mit (i time tvori i novi, jaci). Pa sam pojam "mitologika" je vec dovoljan da postavimo ova pitanja. Sa stanovista dosadasnjeg misljenja on bi bio contradicio in adjekto, ali eto vracamo se nazad, ili da konstatujemo da mit nadjacava logiku jezika ili cak (a po ovom mojem) da pronadjemo mitoloske osnove same logike i jezicke eksplikacije. Problem (relacije metafizika-stvarnost) se sad potpuno vraca gnoseologiji, tj metodoloskom problemu u najsirem znacenju.
    Stice se utisak, ne samo kod obicnog citaoca, vec cak i kod filozofa, da ovakav stav o nuznom menjanju stvarnosti filozofskim postupkom (da kazemo razliku misljenja i bica) ne prepoznaju (ili ne znaju o sebi) filozofije koje sadrze u sebi totalitet logike, jezika i stvarnosti. Na prvi pogled bi to mogao biti samo Hegel, ali u drugoj verziji odnosa samo jezika i stvarnosti (bez logickog jedinstva) moglo bi uslovno da se prenese na sve filozofije do 20. veka. Zelimo reci da eksplicitno nije navedena problematika subjektivnosti citanja i (re)interpretiranja, a da su samim tim to mozda upravo zbog toga filozofije koje tvore novu stvarnost. Da li ovo, zapravo, znaci da je ostajanje u metodu (fenomenologiji) sa stanovista formiranja paradigmi krajnje neproduktivno. Ili se samo diskurs siri i dolazimo iznova do nuznih opstosti da bi olaksali razumevanja u smislu opstanka?

    Ovde postavljamo pitanje: Mozemo li govoriti o 'ritualu misljenja'? Pojam rituala je vezan za transfer u sukobu subjekt-objekat, za energetsko praznjenje (psihoanaliza totemizma, etnologija) u kojem licnost ne postoji odvojena od opsteg (simbola u mitu). A da li simbol postoji u drustvu? Logicki totalitet negira postojanje simbola u drustvu kao da je ono vec dovrseni proces demitologizacije, a to je jedno prilicno lose stanoviste. Time dolazimo do potpune i ponovne diskrepancije izmedju nase "civilizacije svesnosti" koja je radikalno opozitna prvobitnim drustvima (potiskivanje?). Zato se uostalom i rodio strukturalizam.

    Ritual bi mogao da se svede na participaciju u igri (kompletnu, i misljenu i nesvesnu simbolicku, kojom se predajemo da bi popunili neku "prazninu drustvenosti"). Na taj nacin je u modernom drustvu prisutna primordijalna simbolika. Jer jasno je da ni logicki univerzum ne moze biti samo dijalog, da mora imati elemente koje cine drustvenu sapripadnost sireg civilizacijskog modela (koji se menja svakako kroz periode ove nase epohe). Zanimljiva teza bi bila, recimo, da je savremenost u jednom obliku jos jedan renesansni povratak, ali opcinjenoscu poznim helenizmom, dekadendnim periodom opsesije telom i igrom. Ovaj kompetativni borbeni duh je rudiment ratnicke mitoloske proslosti. Itd.

    U drugom smislu, ako pogledamo odnos misljenog i cina u primeru sporta, recimo, svakako da postoji nesto sto je izvan svesno delatnog u primeru igre. I opet kada pogledamo nase predubedjenje logickog i jezickog objasnjenja, moramo se sloziti da funkcionalnost igre ne zavisi iskljucivo od svesnosti, da je ona samo jedan element "ucenja igre". U tom smislu sam naveo pojam "ritual misljenja", kao nesto sto se u primeru moze shvatiti samo kao pomocno sredstvo, ali jos znacajnije, kao ono sto nije "priznato" kao takvo, sto logika subjekta ne sadrzi u sebi (ne samo u primeru igre (sporta), vec gotovo svuda, svesnost postupaka se ne dovodi u pitanje i to je ono sto je "jezicko-logicki ritualni univerzum").


    Strukturalizam je tako otvorio mogucnost za preispitivanje, 'rasclanjivanje', logicko-jezickog univerzuma u kontrapunktu tradicije (mita) i lica savremenosti.


    moj blog
    There's a crack in everything,that's how the lights gets in...

Slične teme

  1. STRUKTURALIZAM-POMOĆ
    Autor majutak u forumu Jezik
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 23.05.2005., 00:40
  2. STRUKTURALIZAM-HITNO
    Autor majutak u forumu Arhiva
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 13.05.2005., 10:28
  3. ZASTO NE STRUKTURALIZAM
    Autor majutak u forumu Filozofija
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 07.05.2005., 22:34

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •