Кршлили правила, зато што су бранили народ од усташа, мјк ви га спалим нацистичко.

клончићу јер знаш за доста?
вече око 20 сати, 14. октобра 1991. у просторијама госпићког "Кризног Штаба" нашли су се: Тихомир Орешковић, Мирко Норац, Стјепан Грандић, Иван Дасовић, Милан Жанић, Иван Рукавина, Мирко Касумовић, Јуре Премуз, болничар Крешо, Ивица Марковић, Жељко Болф, где су се договорили о детаљима етничког чишћење Госпића, које све особе треба ликвидирати према списку, како их наћи... Мирко Норац је тражио од својих сарадника да се изјасне да ли могу извршити тај задатак. Нико се није јавио да не може. [7] Већ два дана касније кренуло је незаконито хапшење госпићких Срба и одвођење у непознатом правцу. У тим групама ухапшених Срба било је жена и деце, који су одвођени камионима ван града. Хрватски паравојници који су то радили имали су маске преко лица тзв. фантомке. Срби из Госпића и неподобни Хрвати (они који су били у пријатљским односима или у браку са Србима.) су одвођени са посла, од куће, ресторана...
У тој акцији етничког чишћења учествовало је неколико возила (у сваком је било 5-10 људи), коју је предводио болничар Крешо Томљеновић. Ухапшене цивиле су изводили у неку шуму, где им је Мирко Норац наредио да пуцају у жртве.[тражи се извор]
Стјепан Грандић је добио наређење од Мирка Норца 16. октобра 1991. да оспособи у касарни ЈНА у Перушићу једну собу за ликвидацију ухапшених Срба. Међу тим ухапшеним и убијеним Србима бии су угледни српски адвокат Ђорђе Калањ (51) са Удбине и његова жена Мирјана Калањ. Обдукцијом коју је касније радио патолог др Зоран Станковић утврђено је да је Ђорђе Калањ убијен из ватреног оружја, а да су лешеви Калањевих касније поливени бензином и запаљени. Мирјана Калањ је тешко претучена металним оруђем, поломљена су јој ребра и глава, касније убијена из ватреног оружја.
Наредног дана Стјепан Грандић, је по наређењу Мирка Норца, обезбедио камионе и аутобус за превоз ухапшњних Срба. 18. октобра 1991. Стјепан Грандић је ухапшене цивиле одвезао код места Липова Главица. Ту су цивили убијени из ватреног оружја, а у ликвидацијама је учествовао и сам Стјепан Грандић. Дарко Милиновић је превозио колима хитне помоћи на смрт претучене Србе у згради војне полиције у непознатом правцу.[тражи се извор]
Процењује се да је у тим хапшењима и ликвидацијама у октобру 1991. настрадало око 240 Срба. После неколико месеци пронађено је 57 лешева, који су утоварени у хладњачу а затим превезени до Липове Главице, где су поливани бензином и запаљени. После су у хрватској и светској јавности ти лешеви представљени као хрватски, које су Срби убили. Српски цивили који су одвођени на локацију Пазарише и ту убијани су премештени на непознате локације.
У овим ликвидацијама Срба и неподобних Хрвата у Госпићу је учествовао и Миро Бајрамовић, припадник специјалне полицијске јединице "Јесење кише" коју је контролисао Томислав Мерчеп. Како је сам после сведочио добијали су наређење "Етнички све очистити“.
Познато је да су незаконито ухапшени и одведени 1991. следећи Срби из Госпића:
Радован Бараћ (службеник ПТТ Госпић),
Тодор Бањеглав (конобар),
Јово Богош,
Раде Боговић,
Славко Бунчић,
Дане Буг (службеник Завода за социјално осигурање из Госпића),
Ђуро Вујиновић,
Милан Вујиновић (пензионер из Карлобага),
Никола Гајић (пензионер),
Бранко Драганић (радник у Теслинграду),
Ђоко Ђукић,
Сава Ђукић,
Милан Жакула,
Милан Иванишевић,
Недељко Игрић (општински инспектор) ,
Свето Јанковић,
Милојко Јокић (радник МУП-а),
Ђорђе Калањ (заменик окружног јавног тужиоца у Госпићу),
Дане Корица (пензионер, радио у Госпићком затвору),
Милан Ковачевић,
Никица Ковачевић, Симо Кљајић (новинар),
Симо Крајиновић (пензионер),
Бранко Кузмановић (пензионер МУП-а, стар 53 године, из Госпића),
Петар Лазић (возач, стар 42 године),
Милан Машић (пензионер),
Радован Машић (радник),
Момчило Мандић (пензионер МУП-а),
Боро Марић (шумски техничар),
Никола Мишчевић (пензионер МУП-а),
Жељко Мркић (радник МУП-а),
Михајло Николић (шумски техничар).
Милош Орловић (медицински техничар из Карлобага),
Милан Пантелић (метеоролог),
Ђуро Павлица, судија Окружног Суда,
Јанко Павлица (трговац из Карлобага),
Милан Павлица,
Никола Павлица,
Милан Павловић,
Милан Пејиновић (радник загребачког "Транспорта"),
Мишо Пејиновић (радник МУП-а),
Гојко Радманић,
Драган Ракић (службеник Завода за социјално осигурање),
Милан Смиљанић (инвалид),
Станко Смиљанић (службеник СИЗ-а за пензијско и инвалидско осигурање, стар 54 године из Госпића),
Богдан Стојановић (радник у хотелу "Индустро-градња" из Карлобага),
Никола Стојановић (пензионер),
Бошко Томичић (службеник у "Височици"),
Небојша Трешњић (стар 55 година).
Пајо Чопић (пензионер, стар 70 година),
Милан Узелац (приватни механичар),
Гојко Хинић (радник МУП-а),
Милан Чубелић (грађевински техничар),
Бранко Штулић (заменик јавног тужиоца, стар 54 године),
Богдан Шупут (инжењер шумарства, стар 56 година, из Госпића),
Даница Бараш,
Анкица Бегић,
Борка Вранеш (пензионер),
Душанка Вранеш (медицинска сестра),
Радмила Диклић (службеница Турист-бироа),
Марица Ђукић (професор у пензији),
Смиља Жакула, Милица Јанковић,
Мирјана Калањ (економиста, 46 година из Госпића),
Сока Машић (пензионер),
Марија Мишчевић (службеница суда),
Милева Орловић (супруга Милоша из Карлобага),
Анђелка Пантелић (трговац),
Мирјана Пантелић (студент, кћи Милана и Анђелке).
Нада Павлица,
Сока Павлица (чистачица у карлобачком МУП-у),
Љубица Пањевић (стара 70 година),
Боја Поткоњак (пензионер),
Милица Поткоњак-Радманић (супруга Гојка),
Радмила Станић (професор хемије), и
Љубица Трифуновић (пензионер),
Брацо Плећаш,
Никола Пјевач,
Милица Крајиновић,
Јозо Делач,
Шиме Јуришин,
Мартин Павлетић,
Анте Пећина,
Мишо Пејиновић,
Марија Почуча,
Јосип Рачић,
Ана Рајчевић - Вукић,
Марица Томљеновић,
Марија Валентић,
Ана Војновић,
Милан Војновић,
Аница Воркапић-Живчић,
Љубо Вукчевић
Станко Смишнић, адвокат
Налогодавци и извршиоци
Томислав Мерчеп, командант специјалне јединице МУП-а Хрватске,
Тихомир Орешковић (бивши емигрант и криминалац),
Иван Орешковић звани "Гробар", брат Тихомира, организатор "Одбране Госпића",
Мирослав Петри, из Перушића, председник ХДЗ Госпић, радио у банци у Госпићу,
Мирко Норац, један од војних команданата паравојне формације ЗНГ,
Ивица Рожић, звани "Рока" и "Бијели вук",
Мартин Марковић - Ирфан,
Иван Мажуран,
Анте Карић, повереник Владе Хрватске за Лику
Дарко Милиновић, тадашњи лекар у Госпићу, касније министар здравља и социјалне помоћи у Влади Хрватске.
Милан Рожић звани "Рука"
Жељко Болац
Жељко Жигић
Милан Чанић
Хрватска је незадрживо срљала у рат, што јесте и био циљ власти у Загребу,
јер како је и сам Фрањо Туђман рекао 1992. на Јелачићевом тргу,
да је Хрватска је могла добити независност и без рата, али не би била етнички чиста.