Stvar je zaista mnogo slozenija nego sto se to nama cini.
Nemacki je jezik posle desetak godina yebavanja dobio novi pravopis koji su iz mesta svi od reda odbili.
Cak su se Svajcarci u toj meri razbesneli da su hteli da prave referendum ( to je kod njih ko dobar dan)
da se njihov jezik od nasa na sutra ne zove vise nemacki nego samo svajcarski.
Niko ne yebava za suvu sljivu taj novi pravopis ( ukinuto je ß pa bi trebalo da se pise tri puta sss u nekim slozenicama,
a nemacki je pun takvih)i onda su se prvo javili mediji ( novine) i objavile da nece koristiti taj pravopis tako da je sve palo u vodu.
Ovo nije tačno, ali ni približno.
NIti je ko šta "odbio", niti je "besneo", a ponajmanje je "sve palo u vodu"
. Naprotiv.
Određen otpor novom pravopisu je postojao, to je istina, postoji u maloj meri i danas, ali samo vrlo sporadično, i uglavnom kod malog dela starijih osoba ("Ja sam to tako učio još 1930. u osnovnoj školi, neću ja to sad da menjam"). I nigde više. Par inicijativa za "povratak starog pravopisa" su postojale, ali su zamrle posle kratkog vremena, zbog - nedostatka podrške i interesovanja u građanstvu. "BILD" je čak i prešao na par meseci na stari pravopis (2004.), ali se već 2005. priklonio novom pravopisu. Čak je i "SPIEGEL", u jeku ovih protivkampanja krajem 2005. godine objavio da nameravaju da se vrate na stari pravopis, ali su već par meseci kasnije, početkom 2006. godine objavili da ipak prihvataju novi pravopis i to u potpunosti, i to obrazložili kao "
povratak zdravom razumu"
U Švajcarskoj nikada nije postojao ni približno nekakav "bes" kakav ti opisuješ, to je neozbiljno. Predstava da su se Švajcarci
razbesneli (ej, Švajcarci se razbesneli
) jer im je tu nešto, kao,
natureno je besmislena i smešna, jer Savet za nemački jezik i pravopis (
Rat für deutsche Rechtschreibung) obuhvata ne samo Nemačku, već i Austriju, Švajcarsku, Lihtenštajn, nemačke zajednice u Belgiji i Južnom Tirolu.
Sve izmene koje se popularno zovu "novi pravopis" su donesene zajedno i jednoglasno, i, što je još važnije, sve izmene su zvanično ratifikovane i prihvaćene u svakoj od država (odnosno delova država) posebno.
Najbitnije:
U praktično svim školama, knjigama, udžbenicima, naučnim radovima, rečnicima, časopisima, internetu, na televiziji, plakatima, natpisima, tablama i generalno u javnosti se novi pravopis nemačkog jezika koristi dosledno i bez izuzetka (i bez ikakvog značajnijeg otpora), i u Austriji i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, itd.
Švajcarci imaju već godinama tendenciju i želju da (na)prave posebni jezik od
Schwiizerdütsch-a (tj, da sopstvene dijalekte nemačkog promovišu u poseban jezik), ali im to ne uspeva ni interno, jer dijalekata je puno, a ne mogu da se slože koji će imati primat - ovde se radi, pre svega o načinu
pisanja dijalekata. Ali to nikakve veze nema sa pisanim
standardnim nemačkim jezikom - u Švajcarskoj se pisani
Hochdeutsch (standardni nemački jezik) uči na potpuno istim osnovama i sa potpuno istim pravopisom kao i u Hamburgu, Minhenu, Beču, Bocenu (Bozen) ili Ojpenu (Eupen).
На западу ништа ново.
