Savremeni domaci pisci

Rayela:
Da, citali smo ga ( barem ja), o utiscima sam i pisala, uglavnom je utisak " dobar"
Kliknite za proširenje...
Dobio i Ruski prozor i Islednika i ne ide mi čitanje...I Basarinog nagrađivanog Anđela atentata jedva pročitao...A Basara mi ok...
Od Milke Knežević čitam ponešto,inače mi ovi naši pisci ,za moj ukus,posustali ili sam se ja "profinio" previše...

- - - - - - - - - -

BLAJBI:
Ljiljana Habjanović Đurović .........:ok:
Kliknite za proširenje...
Moraću i ja Blajbiša konačno uzeti neku njenu knjigu,mada
mi moderno žensko pisanje dosta nečitljivo-previše prenemaganja i previše vode na ljubofnu vodenicu...Udave me ybg...

- - - - - - - - - -

Neki dan dobio knjigu od jedne vremešne dame-spisateljice i kad stigao ćiku,otvorim,a ono pesme!
Frk u kantu!
Ne mogu više ni jednu pesmu da pročitam pa to ti je...:roll:
 
Dragoljub69:
Dobio i Ruski prozor i Islednika i ne ide mi čitanje...I Basarinog nagrađivanog Anđela atentata jedva pročitao...A Basara mi ok...
Od Milke Knežević čitam ponešto,inače mi ovi naši pisci ,za moj ukus,posustali ili sam se ja "profinio" previše...

- - - - - - - - - -

Moraću i ja Blajbiša konačno uzeti neku njenu knjigu,mada
mi moderno žensko pisanje dosta nečitljivo-previše prenemaganja i previše vode na ljubofnu vodenicu...Udave me ybg...

- - - - - - - - - -

Neki dan dobio knjigu od jedne vremešne dame-spisateljice i kad stigao ćiku,otvorim,a ono pesme!
Frk u kantu!
Ne mogu više ni jednu pesmu da pročitam pa to ti je...:roll:
Kliknite za proširenje...

Od Velikica je jedino taj Islednik njegovo neko zivotno delo (a sve sam njegove knjige procitala, a posle citanja i zaboravila o kome i cemu pise).
Ove zenske tipa tipa Habjanovic ne nameravam da citam, ali ni ove nove genijalce koji se bave Dushanom Silnim i Svetom Gorom.

Poeziju na svoju veliku zalost nikada nisam citala, a tako ce i ostati.
 
PetarSamotnjak:
Svetislav Basara
Kliknite za proširenje...

Citao sam Mien Kamph od njega i zaključio da previše iznosi neke svoje političke stavove i da je baš ostrascen. Jedno 1000 puta je ponovio pridev velikog Sotone i kontekstu Slobe Miloševića. Malo ga pretera što se politike tiče, To su neki koji utisci. Teme su mu previše ovozemaljske. Msm to je sto se ove knjige tiče. Za ostale ne znam.
 
momcilo95:
Citao sam Mien Kamph od njega i zaključio da previše iznosi neke svoje političke stavove i da je baš ostrascen. Jedno 1000 puta je ponovio pridev velikog Sotone i kontekstu Slobe Miloševića. Malo ga pretera što se politike tiče, To su neki koji utisci. Teme su mu previše ovozemaljske. Msm to je sto se ove knjige tiče. Za ostale ne znam.
Kliknite za proširenje...
Pročitaj neke od ostalih...Recimo "Dugovečnost" je zanimljiva s dosta humora...
Fama o biciklistima njegov roman se smatra našim prvim postmodernim romanom...Antologijski je!
 
Rane knjige pisaca "stvarnosne proze" (Vidosav Stevanović - "Refuz mrtvak", "Nišči", "Konstantin Gorča", Milisav Savić - "Budarska baraka", "Mladići z Raške", "Ujak naše varoši"), Miroslava Josića Višnjića ("Lepa Jelena", "Dvanaest godova") treba ponovo čitati.
 
momcilo95:
Citao sam Mien Kamph od njega i zaključio da previše iznosi neke svoje političke stavove i da je baš ostrascen. Jedno 1000 puta je ponovio pridev velikog Sotone i kontekstu Slobe Miloševića. Malo ga pretera što se politike tiče, To su neki koji utisci. Teme su mu previše ovozemaljske. Msm to je sto se ove knjige tiče. Za ostale ne znam.
Kliknite za proširenje...

Basara se mnogo kompromitovao, dovoljna je jedna knjiga od njega.
Ja sam ga nekada obozavala ( Dugovecnost incl.), ali to ponavljanje od nemila do bestraga, kopiranje nekih tudjih misli i stila zna da njegovom
vernom citaocu ( u ovom slucaju citateljki) omrzne sve sto je od njega pa cak i samo njegovo ime.
Suma sumarum u Srbiji danas i nema nekih knjizevnika koji su vredni paznje, a narocito ne ukoliko covek nije procitao silne svetske klasike
pa i neke moderne knjizevnike, a svet je prepun genijalnih pisaca.
 
Rayela:
Basara se mnogo kompromitovao, dovoljna je jedna knjiga od njega.
Ja sam ga nekada obozavala ( Dugovecnost incl.), ali to ponavljanje od nemila do bestraga, kopiranje nekih tudjih misli i stila zna da njegovom
vernom citaocu ( u ovom slucaju citateljki) omrzne sve sto je od njega pa cak i samo njegovo ime.
Suma sumarum u Srbiji danas i nema nekih knjizevnika koji su vredni paznje, a narocito ne ukoliko covek nije procitao silne svetske klasike
pa i neke moderne knjizevnike, a svet je prepun genijalnih pisaca.
Kliknite za proširenje...

Mene užasno nervira ta politička konotacija u svemu i striktna opredeljenost za takvozvanu prvu ili drugu Srbiju. I to primećujem kod svih savremenih pisaca. Brojni od njih su u u nekoj stranci. I onda to kod mene stvori startnu predrasudu o tim piscu.
 
momcilo95:
Mene užasno nervira ta politička konotacija u svemu i striktna opredeljenost za takvozvanu prvu ili drugu Srbiju. I to primećujem kod svih savremenih pisaca. Brojni od njih su u u nekoj stranci. I onda to kod mene stvori startnu predrasudu o tim piscu.
Kliknite za proširenje...
E onda citaj Islednika, dovoljna je ta jedna knjiga da upoznas Velikica, to je i neka vrsta rezimea njegovog celokupnog stvaralackog dela.
 
Никола Тесла "Чланци" .
Никола Тесла ће увек остати човек из будућности, па га сматрам модерним писцем за сва времена.
 
Što se Velikića tiče, meni su njegovi rani romani mnogo bolji. Astragan, Hamsin 51, Severni zid, svi su mi bili odlični. Danteov trg je bio posljednji koji mi je još bio OK. Slučaj Bremen, Dosije Domaševski, Ruski prozor - ne zna se koji je dosadniji. Mislim da neki od tih nisam mogao ni da pročitam do kraja. Bonaviju i Islednika nisam čitao.
Neko gore pomenu Teslu, pa sam se sjetio Vladimira Pištala. On piše finu lirsku prozu, ako se nekome tako nešto čita.
Inače, traganje za savremenim domaćim piscem koga vrijedi čitati pomalo je sizifovski posao. Basara je daleko najtalentovaniji, ali njega književnost više ne interesuje. Fama o bicklistima književno vrijedi više od svih knjiga koje su bile u užem izboru za NIN-ovu nagradu posljednjih pet-šest godina.
Ali, generalno, mazohizam je, da ne kažem gubljenje vremena, čitanje ogromne većine aktuelnih ovdašnjih pisaca.
 
PetarSamotnjak:
Rane knjige pisaca "stvarnosne proze" (Vidosav Stevanović - "Refuz mrtvak", "Nišči", "Konstantin Gorča", Milisav Savić - "Budarska baraka", "Mladići z Raške", "Ujak naše varoši"), Miroslava Josića Višnjića ("Lepa Jelena", "Dvanaest godova") treba ponovo čitati.
Kliknite za proširenje...

Da, to su stvarno dobre stvari, samo ne znam da li se tema baš odnosi na njih. Ali nema veze : )

quentin:
Ali, generalno, mazohizam je, da ne kažem gubljenje vremena, čitanje ogromne većine aktuelnih ovdašnjih pisaca.
Kliknite za proširenje...

Ja ne znam šta da izaberem pa uvek završim sa nekom ličnom pričom ili limunadom.Tako sam pročitala:
Najnormalniji čovek na svetu, Tokin. Simpatična i nežna knjiga, priča o romantičnom gubitniku. Ono sentiš je, ali sa merom. (Malo je smešno što u istom postu hvalim Dvanaest godova i ovo, ali nema veze)
Kaja, Beograd i dobri Amerikanac. Zabavno štivo, vokabular i glavna junakinja ponekad idu na živce, ali drago mi je što sam pročitala, piše neke zanimljive stvari o Beogradu.
Gringo, Bešić. Čovek bio u Meksiku i ispričao šta mu se tamo desilo. OK dok čitaš, posle odmah zaboraviš.
Priče sa dijagnozom, Vidojković. Pa smešan je, ima stvarno dobre fore. Sad se više ne sećam ničega, ali baš je bilo zabavno dok sam čitala.
I verovatno još dvadeseak romana ovog tipa kojih se više ni ne sećam.

Niko od ovih pisaca koje sam spomenula nije u istom rangu sa spomenutim Basarom i Velikićem. Svaka čast toj dvojici (pogotovo Velikiću!), ali meni su već dosadili. Znam da je to nebitan podatak : ) ali baš bih volela da naletim na nekog našeg pisca koji je naš, ali da razmišlja malo drugačije, modernije, manje zadriglo, manje ženomrzački, i još da bude talentovan/a. Eto, to tražim :)
 
Poslednja izmena:
Honduras:
Da, to su stvarno dobre stvari, samo ne znam da li se tema baš odnosi na njih. Ali nema veze : )



Ja ne znam šta da izaberem pa uvek završim sa nekom ličnom pričom ili limunadom.Tako sam pročitala:
Najnormalniji čovek na svetu, Tokin. Simpatična i nežna knjiga, priča o romantičnom gubitniku. Ono sentiš je, ali sa merom. (Malo je smešno što u istom postu hvalim Dvanaest godova i ovo, ali nema veze)
Kaja, Beograd i dobri Amerikanac. Zabavno štivo, vokabular i glavna junakinja ponekad idu na živce, ali drago mi je što sam pročitala, piše neke zanimljive stvari o Beogradu.
Gringo, Bešić. Čovek bio u Meksiku i ispričao šta mu se tamo desilo. OK dok čitaš, posle odmah zaboraviš.
Priče sa dijagnozom, Vidojković. Pa smešan je, ima stvarno dobre fore. Sad se više ne sećam ničega, ali baš je bilo zabavno dok sam čitala.
I verovatno još dvadeseak romana ovog tipa kojih se više ni ne sećam.

Niko od ovih pisaca koje sam spomenula nije u istom rangu sa spomenutim Basarom i Velikićem. Svaka čast toj dvojici (pogotovo Velikiću!), ali meni su već dosadili. Znam da je to nebitan podatak : ) ali baš bih volela da naletim na nekog našeg pisca koji je naš, ali da razmišlja malo drugačije, modernije, manje zadriglo, manje ženomrzački, i još da bude talentovan/a. Eto, to tražim :)
Kliknite za proširenje...

Ako volis fikcije čitaj Marka Selica, nije loš. A čitao sam i nekoliko Vidojkovicevih knjiga i čini mi se kao preslikani Bukovski. Ne znam, možda tripujem. Samo sto je Bukovski bio veci depresivac. Ovaj je nekako previše ekstravagantan, impulsivan i ne uklapa se u šablon prototipa prosečnih pisaca.
 
quentin:
Što se Velikića tiče, meni su njegovi rani romani mnogo bolji. Astragan, Hamsin 51, Severni zid, svi su mi bili odlični. Danteov trg je bio posljednji koji mi je još bio OK. Slučaj Bremen, Dosije Domaševski, Ruski prozor - ne zna se koji je dosadniji. Mislim da neki od tih nisam mogao ni da pročitam do kraja. Bonaviju i Islednika nisam čitao.
Neko gore pomenu Teslu, pa sam se sjetio Vladimira Pištala. On piše finu lirsku prozu, ako se nekome tako nešto čita.
Inače, traganje za savremenim domaćim piscem koga vrijedi čitati pomalo je sizifovski posao. Basara je daleko najtalentovaniji, ali njega književnost više ne interesuje. Fama o bicklistima književno vrijedi više od svih knjiga koje su bile u užem izboru za NIN-ovu nagradu posljednjih pet-šest godina.
Ali, generalno, mazohizam je, da ne kažem gubljenje vremena, čitanje ogromne većine aktuelnih ovdašnjih pisaca.
Kliknite za proširenje...
Skoro kao da je književnost u Srbiji na blagom izdisaju...:sad2:
Kako bi mi prijala neka polenta ,inteligentna knjižica bez tog filozofskog lamentiranja! Čak I Koeljo bolje piše
od ovih naših kretena...:evil::hahaha:

- - - - - - - - - -

Msm,nigde tog afirmativnog...Samo neki apsurdizam I filozofikarenje-pravljenjem pametnim od
balkanske gluposti ksenofobne...Jako su dekorativni naši seljoši...:lol:
Bolje neka idu da beru maline-inače nema ko...Cela Francuska 7 može slobodno na jug Srbije da se seli...:roll:
 
poslednje domaće zanimljivo što sam pročitao je kniga poezije "bremeplov" Nikole Vranjkovića.
ima i par priča u knjizi, evo jedna od njih (valjda neće da sue my ass zbog ovoga):

Kastracija potencijala

U ponedeljak, dan posle Titove smrti, prvi čas u svim osnovnim školama, pa i u mojoj, naravno, bio je o Njemu. Dobili smo zadatak da se, sa što više epiteta, isplačemo u sveske. Sledeća dva časa smo opet jedni drugima čitali svoje radove i zajedno sa učiteljicom ih ocenjivali. Među tom gomilom dečjih govana od rečenica ipak se izdvojio jedan rad mog druga Saše koji je tako verno opisao svoju pionirsku tugu da je čak i nastavnica zaplakala. Ali, gle qrca.

Mi, učenici, rad smo ocenili peticom, ali nam je naša draga učiteljica objasnila neke važne stvari i svi smo se složili da ocena bude 3 +.

Važne stvari:

1) Bilo je gramatičkih grešaka, što je jako važno kada su osećanja u pitanju.
2) Rukopis je bio nedopustivo nečitak, a to je, svakako, veoma važno kad neko žuri da što brže istrese misao na papir, naročito ako u glavi na red čeka još neka.
3) NAJVAŽNIJE: učiteljica je i nama i njemu objasnila da je sastav zaista lep i da je to zato jer je moj drug Saša jako potresen, ali svi znamo da je Saša, ipak, polupismeni dvojkaš i da na pismenim zadacima obično promaši temu, te da je ovo ipak slučajnost i da zbog toga ne možemo da mu damo veću ocenu.

Moj drug Saša nije planirao da bude pisac kad poraste. Ni ocena ga nije iznenadila jer je i on znao kakvi su mu gramatika, rukopis itd. Znao je samo da je, dok smo se mi takmičili ko će više da se uvuče u dupe mrtvom Titu i živoj učiteljici, pisao iz srca i jedini od nas bio umoran jer je uspeo da rečima naslika jako teško i retko kojem detetu poznato osećanje gubitka voljene osobe... Nije planirao da bude pisac. Nije ni postao. Nikad više nije to ni pokušao. Syebala ga neka učiteljica.

Toga dana sam rešio da postanem pisac. Ja sam tada dobio peticu, a sve što sam želeo je da naučim da pišem kao Saša.

Nikola Vranjković
 
momcilo95:
Ako volis fikcije čitaj Marka Selica, nije loš. A čitao sam i nekoliko Vidojkovicevih knjiga i čini mi se kao preslikani Bukovski. Ne znam, možda tripujem. Samo sto je Bukovski bio veci depresivac. Ovaj je nekako previše ekstravagantan, impulsivan i ne uklapa se u šablon prototipa prosečnih pisaca.
Kliknite za proširenje...

Važi, potražiću, hvala na preporuci!
(Meni Vidojkovoć ne liči na Bukovskog, ali razumem zašto si to rekao.)
 
Poslednja izmena:
Nikola Vranjković? Je l to onaj muzikant? Block Out? Što se mene tiče, mnogo bolje tambura, nego što piše. :p

Od Vidojkovića sam pročitao Kandže, i to mi je dosta. Po meni, to je književnost za neke fanzine ili blogove. Žalosna je činjenica da se njega u našoj kulturi uopšte doživljava kao legitimnog pisca.

I da odgovorim na jedno pitanje iz reputacije - nisam čitao Vladana Dobrijevića, zapravo nisam ni čuo za tog pisca.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top