Strigoi
Elita
- Poruka
- 19.737
Ali ja se nisam obrazovao u SFRJ, niti sam učio ulicu u SFRJ, nego kad je ulica bila malo žešća.
Obnova Jugoslavije
- Začetnik teme Aqua Heba
- Datum pokretanja
Ali ja se nisam obrazovao u SFRJ, niti sam učio ulicu u SFRJ, nego kad je ulica bila malo žešća.
marsijaner
Buduća legenda
- Poruka
- 48.716
pa sto ne kazes da si bre
se ispilio i da si produkt one SRJ.
e onda ti se izvinjavam , mlogo se izvinjavam.
a sto se tice zakona tj propisa i nacina rada medj raznih bandi u kraju ili ti ulici.
marsijaner je iha ha , apsolvira , a ne da je samo zna.
Strigoi
Elita
- Poruka
- 19.737
A ne, rođen sam u SFRJ. Komplikovano za tebe?
marsijaner
Buduća legenda
- Poruka
- 48.716
A ne, rođen sam u SFRJ. Komplikovano za tebe?
ma daj
ma nije bre to moguce.
kazes a i bogati i stavio si i velikim slovima.
sto mi daje tu nes
da ipak ti je bilo lipo u ...onoj bivsoj zemlji.
i ne moj da ti neko tu nabada da je u onom mracnom vremenu , neko kaze da je ISTA BILO DOBRO.
e da , mislim da te je pozdravio MILJENKO SMOJE
sa svicom....
oki1987
Domaćin
- Poruka
- 4.858
JUGOSLAVIJA, JUGOSLAVIJA, JUGOSLAVIJA!!!
Glupi politicari sve su z...ra..
Glupi politicari sve su z...ra..
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.776
Jasno kao dan.
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Reefer
Starosedelac
- Poruka
- 179.911
Drugovi zaostali u vremenu, obnoviste li tu vašu Jugoslaviju? Kako vam je, jel' k'o u druga Totija uspešno? Ekonomija opet cveta? A vojska, jel' opet u vrhu?
- Poruka
- 14.457
Sad ce da ti odgovore,al is'o si svake godine na more,besplatno skolstvo,besplatno zdravstvo,vozio fica,stojadina,juga,srednja klasa,butke preko sindikata.Mogao si spavati na klupici nocu e druze moj hahah..
A imaju na jutjubu dnevnike sa samog kraja osamdesetih,pa mogu da se podsete kako je propalo njihovo samoupravljanje,planska ekonomija,kolika je bila inflacija.Da vide kako je izledao autoput ,,bratsvo jedinstvo''. Ti dnevnici su pokazali da je titovina bila itekako zrela za raspad.
- - - - - - - - - -
A sto se ,,cetvrte vojne sile'' tice.Ko zeli da vidi kakva je zaista bila JNA nek pogleda film ,,Karaula''(ako vec nije).
Reefer
Starosedelac
- Poruka
- 179.911
Jesam curac išao besplatno. Svako letovanje je plaćeno. Sve knjige u školi plaćene. Te fiće i kečeve nismo nikad imali, ali ni to nije zbog rada u SFRJ, već što je moj otac imao neke druge planove.
buudala
Stara legenda
- Poruka
- 75.424
Ma pusti "Karaulu",to je snimano kad je sve već prošlo, trebalo bi pogledati šta muči Paju i Jareta u seriji "Kamiondžije".
Pogledati šta sve muči junake filmova i serija snimanih u ta vremena.
Sve u svemu ta raspad država je pravljena da potraje taman toliko dokle su je podupirali isti ti koji su je na kraju pustili da se sruši sama ko poljski klozet.
- Poruka
- 14.457
Bas kao poljski klozet.. odlicna komparacija.Ti filmovi su sve sami crni talas posle crnog talasa.Toliko mracno,toliko turobno,mucno da ja sebe ne volim da mucim domacom kinematografijom posebno iz ''zlatnog doba juge''.
- - - - - - - - - -
O ovome sam pisao.Odlican primer krvne slike tada vec uveliko crvljivog titolenda.
- - - - - - - - - -
O ovome sam pisao.Odlican primer krvne slike tada vec uveliko crvljivog titolenda.
buudala
Stara legenda
- Poruka
- 75.424
Tvrdim i garantujem-sve je tačno.
buudala
Stara legenda
- Poruka
- 75.424
mijak
Poznat
- Poruka
- 8.785
А Ви сво време у Швајцарској, једући оно што се не једе, уместо да сте учествовали у овоме што пропагирате опет једући оно што се не једе.
Ovo već potpisujem,jer tako je bilo.
- Poruka
- 14.457
marsijaner
Buduća legenda
- Poruka
- 48.716
dobro bre , dokle ces da ridas , suze lijes.
bila je , napravila te , nijesi i imao i prilike da zivis i uzivas u njoj.
zato sada , ajde radiiiiiiii
- - - - - - - - - -
nepotrebno da iko ista po tome kaze.
UPRAVO SI I SAM DOSAO DO ZAKLJUCKA I SAM SI SE IZDAO.
- - - - - - - - - -
ah , da licno iznad drugih
i takav si i bio i takav si i ostao.
places sto i ti nisi kao na stotine hiljada isli zajedno i na zimovanje i letovanje i na druzenje a ti , u sobici i bilo ti je krivo.
sta ces , vazno da je tebi SADA bolje a nije vazno sto su sve , TVOJI roditelji i dobili.
priznao ti ili ne , ali tako je.
- - - - - - - - - -
i sto se sada i bunis
lijepo je tebi u klozetu i jes , nesto je i mala ali i zato ti je i mirisljava
buudala
Stara legenda
- Poruka
- 75.424
http://katalaksija.com/2014/02/24/ekonomija-titove-jugoslavije-odlaganje-neminovnog-kraha/
Ovaj tekst namenjen je svima nama, a posebno onima koji misle da je jugoslovenska ekonomija za vreme Tita bila izgrađena na stabilnim temeljima. Ako pogledamo i analiziramo ekonomske pokazatelje, moramo priznati da je ideja o robusnosti jugoslovenske ekonomije bila iluzija i da je “blagostanje” o kojem mnogi jugonostalgičari danas govore1 bilo pozajmljeno na račun budućih generacija. Te generacije sada, uz plaćanje računa za destruktivne ratove devedestih i intervencionističke ekonomske politike2 država naslednica bivše Jugoslavije, plaćaju i račun kraha neodrživog ekonomskog sistema socijalističke Jugoslavije.
Prvi znak da je robusnost jugoslovenske ekonomje bila iluzija pojavio se odmah posle Titove smrti. Osamdesete godine bile su obeležene odlaganjem početka vraćanja spoljnog duga Jugoslavije zbog finansijske nemoći privrede. Jugoslavija je 1991. godinu dočekala sa oko 20 milijardi dolara duga. Prethodno joj je Međunarodni monetarni fond umanjio ukupna potraživanja za 1.8 milijardi3 jer zemlja jednostavno nije imala sredstava za vraćanje ni kamata, a kamoli glavnice. Šta je ovom stanju prethodilo? Prethodilo mu je nekoliko decenija izgradnje ekonomije čija je struktura bila takva da joj je opstanak zavisio baš od stalnog povećanja spoljnog duga – ekonomije zavisnika.
Grafikon ispod prikazuje ukupni dug Jugoslavije od 1961. do 1980.4 i liniju kojom se može aproksimirati trend kretanja ukupnog duga. Linija je eksponencijalnog oblika i prilično verno aproksimira stvarni dug u periodu 1961-1980. Po ovom trendu, ukupni dug se uvećavao za oko 17.6% svake godine u tom dvadesetgodišnjem periodu. Da se se taj tempo rasta nastavio i posle 1980., ukupni dug bi danas iznosio oko 6 hiljada milijardi dolara. Kada imamo u vidu da je danas ukupni godišnji bruto domaći proizvod (BDP) svih bivših jugoslovenskih republika zajedno oko 200 milijardi dolara, jasno nam je o kakvoj se astronomskoj sumi duga radi. Ovo nam isto tako jasno govori da je rast duga koji se beležio između 1961. i 1980. bio jednostavno neodrživ.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Ovaj tekst namenjen je svima nama, a posebno onima koji misle da je jugoslovenska ekonomija za vreme Tita bila izgrađena na stabilnim temeljima. Ako pogledamo i analiziramo ekonomske pokazatelje, moramo priznati da je ideja o robusnosti jugoslovenske ekonomije bila iluzija i da je “blagostanje” o kojem mnogi jugonostalgičari danas govore1 bilo pozajmljeno na račun budućih generacija. Te generacije sada, uz plaćanje računa za destruktivne ratove devedestih i intervencionističke ekonomske politike2 država naslednica bivše Jugoslavije, plaćaju i račun kraha neodrživog ekonomskog sistema socijalističke Jugoslavije.
Prvi znak da je robusnost jugoslovenske ekonomje bila iluzija pojavio se odmah posle Titove smrti. Osamdesete godine bile su obeležene odlaganjem početka vraćanja spoljnog duga Jugoslavije zbog finansijske nemoći privrede. Jugoslavija je 1991. godinu dočekala sa oko 20 milijardi dolara duga. Prethodno joj je Međunarodni monetarni fond umanjio ukupna potraživanja za 1.8 milijardi3 jer zemlja jednostavno nije imala sredstava za vraćanje ni kamata, a kamoli glavnice. Šta je ovom stanju prethodilo? Prethodilo mu je nekoliko decenija izgradnje ekonomije čija je struktura bila takva da joj je opstanak zavisio baš od stalnog povećanja spoljnog duga – ekonomije zavisnika.
Grafikon ispod prikazuje ukupni dug Jugoslavije od 1961. do 1980.4 i liniju kojom se može aproksimirati trend kretanja ukupnog duga. Linija je eksponencijalnog oblika i prilično verno aproksimira stvarni dug u periodu 1961-1980. Po ovom trendu, ukupni dug se uvećavao za oko 17.6% svake godine u tom dvadesetgodišnjem periodu. Da se se taj tempo rasta nastavio i posle 1980., ukupni dug bi danas iznosio oko 6 hiljada milijardi dolara. Kada imamo u vidu da je danas ukupni godišnji bruto domaći proizvod (BDP) svih bivših jugoslovenskih republika zajedno oko 200 milijardi dolara, jasno nam je o kakvoj se astronomskoj sumi duga radi. Ovo nam isto tako jasno govori da je rast duga koji se beležio između 1961. i 1980. bio jednostavno neodrživ.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Poslednja izmena:
buudala
Stara legenda
- Poruka
- 75.424
Nedavno sam napisao članak u kojem sam iznio tezu da je ekonomija bivše Jugoslavije zavisila od inostranih kredita, a zavisila je na taj način što je za održavanje vrlo specifične strukture proizvdnje u Jugoslaviji bilo potrebno neprestano zaduživanje kod stranih kreditora. Članak je naišao na različite reakcije, od ovacija do pljuvanja. U toj šarolikoj publici, čini mi se, bilo je i nekih koji nisu u potpunsti razumjeli tezu tog mog teksta. Naravno, ne pripisujem to nerazumijevanje nekoj nesposobnosti publike da razumije tezu. Prije će biti da je to zbog pomalo apstraktnog načina na koji je ona argumentovana. Zato ću pokušati tu tezu ispričati u obliku analogije iz svakodnevnog života.
Zamislite sljedeću situaciju. Imate kravu. Kravu pomuzete i 20 litara mlijeka koje ste dobili prodate za 20 evra. Za 4 evra kupite hranu za sebe, a svih ostalih 16 evra potrošite da nahranite kravu. Ali pošto 16 evra nije sasvim dovoljno da se krava pravilno nahrani, još 4 evra pozajmite od komšije da biste je nahranili kako treba. Vaš ukupni dug komšiji je samo 4 evra ili 20% od vaše ukupne poroizvodnje, prava sića u odnosu na vašu ukupnu proizvodnju, mislite. Sljedećeg dana vaš komšija odbija da vam dalje pozajmljuje 4 evra. Vi, 20 evra koje ste zaradili od prodaje mlijeka toga dana, podijelite tako što za 16 kupite hranu za kravu, a za 4 evra kupite hranu za sebe.
Pošto ste kravu slabo nahranili ovaj put, ona vam sljedeći dan da manje mlijeka--16 litara. Tih 16 litara prodate za 16 evra. Sada već uviđate da morate da smanjite vlasitu potrošnju da biste kravu bolje nahranili. Na svoju hranu ovaj put potrošite samo 2 evra, a ostalih 14 potrošite na hranu za kravu. Ali, ovo znači da ste kravu danas nahranili još manje nego prethodnog dana, kada ste kupili hrane za 16 evra.
Sljedeći dan vam krava uslijed slabe ishrane da još manje mlijeka--samo 10 litara. Sada već uviđate da je situacija alarmantna. Sada na svoju hranu trošite samo 1 evro, a na kravinu hranu ostalih 9 evra koje ste zaradili prodajom 10 litara mlijeka. Ovo je manje nego pola količine hrane potrebne kravi da normalno živi.
Uslijed slabe ishrane, krava sada više ne daje mlijeko i vi ste primorani da je prodate komšiji i postanete njegov najamni radnik kako biste se prehranili. Sa sjetom se sjećate vremena kad ste imali vlastitu kravu i sebi kupovali hranu kakvu ste željeli. Kunete komšiju koji vas je ekonomski uništio jer je odbio da vam pozajmljuje pišljivih 4 evra dnevno. Smatrate da je to sve bio dio njegovog plana da vas učini svojim kmetom.
Ali, da li je komšija kriv ili vaša loša procjena vlastitih ekonomskih potencijala? Da ste, recimo, umjesto krave odlučili da posjedujete kozu, koja proizvodi 5 litara mlijeka a troši hrane u vrijednosti od 2 evra, mogli ste da ostvarite profit od 3 evra bez ikakvog pozajmljivanja. Taj profit biste onda mogli upotrijebiti da kupite hranu za sebe. Jeste da je to malo skromnije od 4 evra, koliko ste imali kad ste posjedovali kravu dok vam je komšija pozajmljivao novac za stočnu hranu, ali ovaj ekonomski model sa kozom je dugoročno održiv, a onaj sa kravom nije bio održiv bez komšijine finansijske pomoći.
U ovoj priči ekonomski model sa kravom je analogija za ekonomiju bivše Jugoslavije koja je bila održiva samo dok je uvoz jednog dijela repromaterijala finansiran spoljnim zaduživanjem. Struktura te ekonomije je bila takva da sama ta ekonomije nije proizvodila dovoljno sredstava da bi samu sebe održala u životu. U tom slušaju je nebitno što je 80% ukupnih potreba te ekonomije za samoregeneriranjem zadovoljeno domaćom proizvodnjom. Ako onih preostalih 20% ne dođe izvana u obliku novih kredita, stabilnost ekonomije će biti narušena i to započinje silaznu spiralu događaja koja vodi do kraha ukupne ekonomske strukture ako se prije toga ne izvrše neke bitne promjene.
Osamdesetih godina prošlog vijeka, odmah poslije Titove smrti i odmah pošto je priliv stranih kredita presušio, naša "krava" je počela davati sve manje mlijeka. 1989 ona je već prilično izgladnjela i posustaje. Tadašnji premijer, Ante Marković, predlaže da se započne proces planskog klanja "krave" i da se umjesto nje kupi "koza". To je bio pedlog restruktuiranja ekonomije kojim bi se neprofitabilna preduzeća zatvorila, a radna snaga postepeno preusmjerila u produktivnije sektore. Nažalost, taj prijedlog nije prošao kod političkog vrha zemlje tako da smo odlučili čekati da "krava" crkne dok smo se mi devedesetih prepirali i tukli oko toga ko je kriv što je ona gladna.
Poenta ove priče je da je sjeme propasti Jugoslovenske ekonomije posijano davno prije 1990. To sjeme je bilo u činjenici da struktura ekonomije nije bila usklađena sa produktivnošću te ekonomije. Muzli smo kravu koju nam je komšija dohranjivao, umjesto da smo sami hranili svoju kozu. Nismo htjeli vjerovati da nam krava lipsava, pa smo ostali skoro i bez koze. Sada krivimo komšiju što nam je krava crkla i sanjarimo o "dobrim starim veremnima" umjesto da se potrudimo da nam se isto ne desi i sa ovom kozom koju sad imamo.
http://predragrajsic.blogspot.rs/2014/04/da-li-je-komsija-kriv-sto-nam-je-crkla.html
Zamislite sljedeću situaciju. Imate kravu. Kravu pomuzete i 20 litara mlijeka koje ste dobili prodate za 20 evra. Za 4 evra kupite hranu za sebe, a svih ostalih 16 evra potrošite da nahranite kravu. Ali pošto 16 evra nije sasvim dovoljno da se krava pravilno nahrani, još 4 evra pozajmite od komšije da biste je nahranili kako treba. Vaš ukupni dug komšiji je samo 4 evra ili 20% od vaše ukupne poroizvodnje, prava sića u odnosu na vašu ukupnu proizvodnju, mislite. Sljedećeg dana vaš komšija odbija da vam dalje pozajmljuje 4 evra. Vi, 20 evra koje ste zaradili od prodaje mlijeka toga dana, podijelite tako što za 16 kupite hranu za kravu, a za 4 evra kupite hranu za sebe.
Pošto ste kravu slabo nahranili ovaj put, ona vam sljedeći dan da manje mlijeka--16 litara. Tih 16 litara prodate za 16 evra. Sada već uviđate da morate da smanjite vlasitu potrošnju da biste kravu bolje nahranili. Na svoju hranu ovaj put potrošite samo 2 evra, a ostalih 14 potrošite na hranu za kravu. Ali, ovo znači da ste kravu danas nahranili još manje nego prethodnog dana, kada ste kupili hrane za 16 evra.
Sljedeći dan vam krava uslijed slabe ishrane da još manje mlijeka--samo 10 litara. Sada već uviđate da je situacija alarmantna. Sada na svoju hranu trošite samo 1 evro, a na kravinu hranu ostalih 9 evra koje ste zaradili prodajom 10 litara mlijeka. Ovo je manje nego pola količine hrane potrebne kravi da normalno živi.
Uslijed slabe ishrane, krava sada više ne daje mlijeko i vi ste primorani da je prodate komšiji i postanete njegov najamni radnik kako biste se prehranili. Sa sjetom se sjećate vremena kad ste imali vlastitu kravu i sebi kupovali hranu kakvu ste željeli. Kunete komšiju koji vas je ekonomski uništio jer je odbio da vam pozajmljuje pišljivih 4 evra dnevno. Smatrate da je to sve bio dio njegovog plana da vas učini svojim kmetom.
Ali, da li je komšija kriv ili vaša loša procjena vlastitih ekonomskih potencijala? Da ste, recimo, umjesto krave odlučili da posjedujete kozu, koja proizvodi 5 litara mlijeka a troši hrane u vrijednosti od 2 evra, mogli ste da ostvarite profit od 3 evra bez ikakvog pozajmljivanja. Taj profit biste onda mogli upotrijebiti da kupite hranu za sebe. Jeste da je to malo skromnije od 4 evra, koliko ste imali kad ste posjedovali kravu dok vam je komšija pozajmljivao novac za stočnu hranu, ali ovaj ekonomski model sa kozom je dugoročno održiv, a onaj sa kravom nije bio održiv bez komšijine finansijske pomoći.
U ovoj priči ekonomski model sa kravom je analogija za ekonomiju bivše Jugoslavije koja je bila održiva samo dok je uvoz jednog dijela repromaterijala finansiran spoljnim zaduživanjem. Struktura te ekonomije je bila takva da sama ta ekonomije nije proizvodila dovoljno sredstava da bi samu sebe održala u životu. U tom slušaju je nebitno što je 80% ukupnih potreba te ekonomije za samoregeneriranjem zadovoljeno domaćom proizvodnjom. Ako onih preostalih 20% ne dođe izvana u obliku novih kredita, stabilnost ekonomije će biti narušena i to započinje silaznu spiralu događaja koja vodi do kraha ukupne ekonomske strukture ako se prije toga ne izvrše neke bitne promjene.
Osamdesetih godina prošlog vijeka, odmah poslije Titove smrti i odmah pošto je priliv stranih kredita presušio, naša "krava" je počela davati sve manje mlijeka. 1989 ona je već prilično izgladnjela i posustaje. Tadašnji premijer, Ante Marković, predlaže da se započne proces planskog klanja "krave" i da se umjesto nje kupi "koza". To je bio pedlog restruktuiranja ekonomije kojim bi se neprofitabilna preduzeća zatvorila, a radna snaga postepeno preusmjerila u produktivnije sektore. Nažalost, taj prijedlog nije prošao kod političkog vrha zemlje tako da smo odlučili čekati da "krava" crkne dok smo se mi devedesetih prepirali i tukli oko toga ko je kriv što je ona gladna.
Poenta ove priče je da je sjeme propasti Jugoslovenske ekonomije posijano davno prije 1990. To sjeme je bilo u činjenici da struktura ekonomije nije bila usklađena sa produktivnošću te ekonomije. Muzli smo kravu koju nam je komšija dohranjivao, umjesto da smo sami hranili svoju kozu. Nismo htjeli vjerovati da nam krava lipsava, pa smo ostali skoro i bez koze. Sada krivimo komšiju što nam je krava crkla i sanjarimo o "dobrim starim veremnima" umjesto da se potrudimo da nam se isto ne desi i sa ovom kozom koju sad imamo.
http://predragrajsic.blogspot.rs/2014/04/da-li-je-komsija-kriv-sto-nam-je-crkla.html
ISTRAZIVAC9
Elita
- Poruka
- 15.219
Ti si izgleda zaboravcio na deku Avramovica i njegov zlatni dinar, koji je takodje bio jak izmedju dva svetska rata, 
www.blic.rs/vesti/ekonomija
Kako je ovaj "super deka" 1994. uveo NOVI DINAR i razbio DVE ZABLUDE O SRPSKOJ EKONOMIJI
Tačno 24 godine prošlo je od kada je Dragoslav Avramović svojim programom zaustavio monetarni haos u SR Jugoslaviji. Bezvredne dinarske novčanice sa mnoštvom nula zamenio je super dinar, a hiperinflacija, kada su se cene u proseku povećavale 62,02 odsto dnevno, dva odsto na sat i 0,029 odsto u minuti, konačno je ukroćena. Super deka, kako je narod prozvao novog guvernera Narodne banke Jugoslavije, uspeo je do tada nezamislivo.
Istorija cena u Jugoslaviji je oduvek bila istorija inflacije, a onda se taj rast cena pretvorio u hiperinflaciju, nezabeleženu do tad u svetskoj ekonomskoj istoriji. Sve je počelo, neosetno 1990. godine, koja je završena inflacijom od 121,7 odsto, usledila je 1991. sa inflacijom od 235 odsto, sledeće godine 1992. uvode se sankcije i sve se otelo kontroli, a zapravo sve je bio strogo kontrolisan uvod u monetarni haos.
Hiperinflacija je trajala 24 meseca, i za taj period izdate su 33 nove novčanice, od toga 24 u 1993. godini. Januara 1994. imali smo mesečnu stopu rasta cena od 313.563.558 odsto, dok je rast kursa marke iznosio 40.540.440 odsto!
Jedan potez i slomljena hiperinflacija
Jednim potezom, divljanje hiperinflacije slomio je u poslednjoj nedelji janauara 1994. godine Dragoslav Avramović, novoizabrani guverner Narodne banke Jugoslavije, sedamdesetpetogodišnji profesor u penziji, bivši ekspert Svetske banke. Njega je lično na mesto guvernera NBJ predložio Slobodan Milošević. Kasnije, ispostaviće se, on ga je i sklonio sa tog mesta.
Novi dinar - marka 1:1
Tog spasonosnog 24. januara 1994. izvršena je zamena novca - uveden je novi dinar, koji se menjao za 12 miliona starih dinara, odnosno vredeo je koliko i jedna nemačka marka. Inače tokom hiperinfilacije bili su obavljene tri denominacije starog dinara, kojima je izbrisano čak 16 nula! Upravo taj paritet 1:1 imao je psihološko dejstvo na stanovništvo, koje je bilo naviknuto da svoje transakcije obračunava i plaća u markama. Jer dinar, bio je samo papir sa nulama.
24. januar početak primene Programa
Prvi dani Programa 24. januara 1994. godine bio je obeležen konfuzijom. Bilo je vrlo malo novih dinara na šalterima banaka i drugih finansijskih institucija. Ili je, napisao je Dragoslav Avramović u knjizi "Pobeda nad inflacijom 1994", "aparat Narodne banke Jugoslavije uprkos odlaganju početka Programa od 17. januara na 24. na njihov zahtev, bio nesposoban da na vreme dopremi novac bankama i drugim platežnim ustanovama. Ili, ove poslednje nisu bile spremne da ga prime. Čak i otkup ponuđene strane valute nije funkcionisao. Ispit za Program bio je odložen bar za 24 sata."
"Tada sam znao da je naša zemlja dobila prvu odlučnu bitku protiv inflacije na početku programa. Ovo je bilo potvrđeno 2. februara 1994. godine vestima sa Kosova, značajnog tržišta deviza. Crno tržište deviza u kosovskometohijskoj opštini Istok više ne funkcioniše, a jagma za super dinarom je sve veća. Vrednost nemačke marke opala je za 39 odsto u odnosu na paritet koji je utvrdila Narodna banka Jugoslavije. Albanci jednu DEM prodaju za 70 para. Međutim, interesovanje za kupovinu konvertibilne valute praktično ne postoji. Agencija "Jugobanke" u Istoku od ponedeljka obavljaju konverziju super dinara za devize i obratno. Tu mogućnost do sada je iskoristilo svega desetak građana. Mnogo je više onih koji bi kupili dinar za marku i tim novcem izmirili dospele račune za telefon, komunalije, struju, porez…", napisao je Dragoslav Avramović.
Ono što je Dragoslav Avramović uspeo svojim Programom monetarne rekonstrukcije, jeste i da razbije zablude. Prvu, da naša ekonomija ne može da funkcioniše bez inflacije, i da je jedini ispravan koncept bez inflacije. Drugu, da nije nikada problem da se napravi program, već je pitanje političke volje da se on i sprovede.
Dragoslav Avramović, smenjen je sa mesta guvernera 15. maja 1996. godine u skupštini. Pre toga u praksi je primenjen i njegov "Program 2". Uprkos tome što je monetarni sistem postavio na zdrave noge, vratio poverenje u domaću valutu i dostojanstvo svakom građaninu, smenjen je jer je ukazao i bezuspešno pokušao da osujeti ponovnu inflacionu igru, ali i još nekih igri tadašnje vlasti...
www.blic.rs/vesti/ekonomija
Kako je ovaj "super deka" 1994. uveo NOVI DINAR i razbio DVE ZABLUDE O SRPSKOJ EKONOMIJI
Tačno 24 godine prošlo je od kada je Dragoslav Avramović svojim programom zaustavio monetarni haos u SR Jugoslaviji. Bezvredne dinarske novčanice sa mnoštvom nula zamenio je super dinar, a hiperinflacija, kada su se cene u proseku povećavale 62,02 odsto dnevno, dva odsto na sat i 0,029 odsto u minuti, konačno je ukroćena. Super deka, kako je narod prozvao novog guvernera Narodne banke Jugoslavije, uspeo je do tada nezamislivo.
Istorija cena u Jugoslaviji je oduvek bila istorija inflacije, a onda se taj rast cena pretvorio u hiperinflaciju, nezabeleženu do tad u svetskoj ekonomskoj istoriji. Sve je počelo, neosetno 1990. godine, koja je završena inflacijom od 121,7 odsto, usledila je 1991. sa inflacijom od 235 odsto, sledeće godine 1992. uvode se sankcije i sve se otelo kontroli, a zapravo sve je bio strogo kontrolisan uvod u monetarni haos.
Hiperinflacija je trajala 24 meseca, i za taj period izdate su 33 nove novčanice, od toga 24 u 1993. godini. Januara 1994. imali smo mesečnu stopu rasta cena od 313.563.558 odsto, dok je rast kursa marke iznosio 40.540.440 odsto!
Jedan potez i slomljena hiperinflacija
Jednim potezom, divljanje hiperinflacije slomio je u poslednjoj nedelji janauara 1994. godine Dragoslav Avramović, novoizabrani guverner Narodne banke Jugoslavije, sedamdesetpetogodišnji profesor u penziji, bivši ekspert Svetske banke. Njega je lično na mesto guvernera NBJ predložio Slobodan Milošević. Kasnije, ispostaviće se, on ga je i sklonio sa tog mesta.
Novi dinar - marka 1:1
Tog spasonosnog 24. januara 1994. izvršena je zamena novca - uveden je novi dinar, koji se menjao za 12 miliona starih dinara, odnosno vredeo je koliko i jedna nemačka marka. Inače tokom hiperinfilacije bili su obavljene tri denominacije starog dinara, kojima je izbrisano čak 16 nula! Upravo taj paritet 1:1 imao je psihološko dejstvo na stanovništvo, koje je bilo naviknuto da svoje transakcije obračunava i plaća u markama. Jer dinar, bio je samo papir sa nulama.
24. januar početak primene Programa
Prvi dani Programa 24. januara 1994. godine bio je obeležen konfuzijom. Bilo je vrlo malo novih dinara na šalterima banaka i drugih finansijskih institucija. Ili je, napisao je Dragoslav Avramović u knjizi "Pobeda nad inflacijom 1994", "aparat Narodne banke Jugoslavije uprkos odlaganju početka Programa od 17. januara na 24. na njihov zahtev, bio nesposoban da na vreme dopremi novac bankama i drugim platežnim ustanovama. Ili, ove poslednje nisu bile spremne da ga prime. Čak i otkup ponuđene strane valute nije funkcionisao. Ispit za Program bio je odložen bar za 24 sata."
"Tada sam znao da je naša zemlja dobila prvu odlučnu bitku protiv inflacije na početku programa. Ovo je bilo potvrđeno 2. februara 1994. godine vestima sa Kosova, značajnog tržišta deviza. Crno tržište deviza u kosovskometohijskoj opštini Istok više ne funkcioniše, a jagma za super dinarom je sve veća. Vrednost nemačke marke opala je za 39 odsto u odnosu na paritet koji je utvrdila Narodna banka Jugoslavije. Albanci jednu DEM prodaju za 70 para. Međutim, interesovanje za kupovinu konvertibilne valute praktično ne postoji. Agencija "Jugobanke" u Istoku od ponedeljka obavljaju konverziju super dinara za devize i obratno. Tu mogućnost do sada je iskoristilo svega desetak građana. Mnogo je više onih koji bi kupili dinar za marku i tim novcem izmirili dospele račune za telefon, komunalije, struju, porez…", napisao je Dragoslav Avramović.
Ono što je Dragoslav Avramović uspeo svojim Programom monetarne rekonstrukcije, jeste i da razbije zablude. Prvu, da naša ekonomija ne može da funkcioniše bez inflacije, i da je jedini ispravan koncept bez inflacije. Drugu, da nije nikada problem da se napravi program, već je pitanje političke volje da se on i sprovede.
Dragoslav Avramović, smenjen je sa mesta guvernera 15. maja 1996. godine u skupštini. Pre toga u praksi je primenjen i njegov "Program 2". Uprkos tome što je monetarni sistem postavio na zdrave noge, vratio poverenje u domaću valutu i dostojanstvo svakom građaninu, smenjen je jer je ukazao i bezuspešno pokušao da osujeti ponovnu inflacionu igru, ali i još nekih igri tadašnje vlasti...
Reefer
Starosedelac
- Poruka
- 179.911
To sa Avramovićem je bio samo neuspešni pokušaj zaustavljanja lavine, koji nije imao izgleda na uspeh. Jeste da se godinu dana živelo bolje, ali to "bolje" je bilo samo bolje od prethodnog očajnog stanja, a ne dobro.
- Poruka
- 14.457
I Markovica i Avramovica je Milosevic ekspresno uklonio.. a covek bankar cc.
