Windows vs ostali operativni sistemi?

Pozdrav forumasi,

Zanima me poredjenje windowsa sa recimo linuxom, i ostalim os

Brzina odziv zasita od virusa i slicno

ProBaby:

Pozdrav forumasi,

Zanima me poredjenje windowsa sa recimo linuxom, i ostalim os

Brzina odziv zasita od virusa i slicno

Kliknite za proširenje...

Ne znam kakvo je sada stanje ali nekad virusa za linuks skoro da uopste nije bilo. Stabilnost mu je vrhunska. U obicnim aplikacijama koje sam koristio nisam primetio da usporava ili problem sa odzivom. Linux ima mnogo drugaciju arhitekturu u odnosu na Windows. Cini mi se da instalacija/deinstalacija puno aplikacija mnogo manje usporava rad sistema.

Znaci Linux je cist plus?
A mane? Je l' ima nesto da nema za linux a da je vrlo bitno ?

ProBaby:

Znaci Linux je cist plus?
A mane? Je l' ima nesto da nema za linux a da je vrlo bitno ?

Kliknite za proširenje...

Ima, Windows...

ProBaby:

Znaci Linux je cist plus?
A mane? Je l' ima nesto da nema za linux a da je vrlo bitno ?

Kliknite za proširenje...

Све зависи од тога за које активности користиш рачунар и да ли ти треба неки конкретан (власнички програм7 формат) или си спреман да учиш и навикаваш се на нове програме.

У начелу, корисници који су ограничени са Адобеовом палетом професионалних алата морају да се одрекну Линукса или пак да буду спремни на коришћење и Виндовса на истом рачунару. Слична ствар је и са играма, истина ту се ствари лагано померају са мртве тачке па се преко Стима већ неко време могу играти игре и преко Линукса при чему је број доступних игара константно у порасту.

Као што је већ напоменуто у претходним порукама, Линукс функционише на другачији начин и ту је потребно одређено учење и навикавање на ново.
Један од већих проблема јесте и велики број дистрибуција као и више верзија једне исте дистрибуције при чему је тешко одабрати оно што би кориснику највише одговарало (нпр. пре неку годину на једном другом форуму поносни корисник Виндовс 7 одлучио је да испроба линукс и затражио је да му се препоручи најлепше радно окружење које би при том могло и да се даље подешава по сопственим замислима... обзиром да је одговор на то питање једноставан - препоручено му је неколико дистрибуција са КДЕ радним окружењем - епилог је био да је дотични корисник на крају одлучио да користи ИКСФЦЕ (XFCE) јербо у КДЕ има превише могућности за подешавање)...

Стабилност највише зависи од избора дистрибуције и радних окружења па тако на пример корисници који се одлуче да користе дистрибуције које служе за тестирање нових верзија програма морају да буду свесни да тај систем неће бити потпуно стабилан и да може доћи до одређених проблема... ту спадају и дистрибуције које иако се воде као стабилне изворно настају од тестирних верзија неких других дистрибуција - као што нпр Убунту настаје из Дебијанове тест гране а потом на основу Убунтуа настаје гомила других дистрибуцијакоје све вуку исте проблеме које је имао и Дебиан тестинг у датом тренутку кад су пакети који чине дате дистрибуције прекопирани из Дебиан тестинг складишта. С тим да се у Дебиан тестингу вероватно убрзо, кроз надоградње добила исправка....

Све у свему Линукс је добар избор за све који се не крију иза својих навика већ су спремни да науче и по нешто ново... Доста програма који на Висновсу могу да се инсталирају и на Линуску али не и Мајкрософтови програми

ДраганЖ:

Све зависи од тога за које активности користиш рачунар и да ли ти треба неки конкретан (власнички програм7 формат) или си спреман да учиш и навикаваш се на нове програме.

У начелу, корисници који су ограничени са Адобеовом палетом професионалних алата морају да се одрекну Линукса или пак да буду спремни на коришћење и Виндовса на истом рачунару. Слична ствар је и са играма, истина ту се ствари лагано померају са мртве тачке па се преко Стима већ неко време могу играти игре и преко Линукса при чему је број доступних игара константно у порасту.

Као што је већ напоменуто у претходним порукама, Линукс функционише на другачији начин и ту је потребно одређено учење и навикавање на ново.
Један од већих проблема јесте и велики број дистрибуција као и више верзија једне исте дистрибуције при чему је тешко одабрати оно што би кориснику највише одговарало (нпр. пре неку годину на једном другом форуму поносни корисник Виндовс 7 одлучио је да испроба линукс и затражио је да му се препоручи најлепше радно окружење које би при том могло и да се даље подешава по сопственим замислима... обзиром да је одговор на то питање једноставан - препоручено му је неколико дистрибуција са КДЕ радним окружењем - епилог је био да је дотични корисник на крају одлучио да користи ИКСФЦЕ (XFCE) јербо у КДЕ има превише могућности за подешавање)...

Стабилност највише зависи од избора дистрибуције и радних окружења па тако на пример корисници који се одлуче да користе дистрибуције које служе за тестирање нових верзија програма морају да буду свесни да тај систем неће бити потпуно стабилан и да може доћи до одређених проблема... ту спадају и дистрибуције које иако се воде као стабилне изворно настају од тестирних верзија неких других дистрибуција - као што нпр Убунту настаје из Дебијанове тест гране а потом на основу Убунтуа настаје гомила других дистрибуцијакоје све вуку исте проблеме које је имао и Дебиан тестинг у датом тренутку кад су пакети који чине дате дистрибуције прекопирани из Дебиан тестинг складишта. С тим да се у Дебиан тестингу вероватно убрзо, кроз надоградње добила исправка....

Све у свему Линукс је добар избор за све који се не крију иза својих навика већ су спремни да науче и по нешто ново... Доста програма који на Висновсу могу да се инсталирају и на Линуску али не и Мајкрософтови програми

Kliknite za proširenje...

Odličan tekst s tim da treba napomenuti i razliku u fajl sistemu kao i u extenzijama koji nisu na svim sistemima kompatibilni jedni sa drugima . Što se virusa tiče linux jeste bezbedniji ali ne toliko da se ne pišu virusi i malveri za njega , sa porastom broja korisnika linuxa se povećava i broj onih koji pišu viruse za iste tako da se ubrzano pojavljuju i antivirusi za linux sisteme. Kod vindowsa kada zakačiš virus i đene đene možeš da se oporaviš kod linuxa je najčešće jedini izlaz reinstalacija sistema.

Hvala Vam puno, dosta te mi pomogli.

Укратко:


Virusi

Ovim člankom pokušaćemo odgovoriti na neka od najčešćih pitanja u vezi virusa na Linux operativnom sistemu.Postoje li virusi za Linux?

Da, postoje. Postoji svega nekoliko virusa za Linux koji su uglavnom eksperimentalne prirode i nisu primijećeni u javnosti.i.
Poznati Linux virusi

• Bliss
• Staog ^*
• Remote Shell Trojan
• RST.b

[http://www.viruslist.com/eng/viruslistfind.asp?findWhere=011&findTxt=linux www.viruslist.com navodi 19 virusa koji mogu zaraziti Linux]. Većina su neškodljivi, "proof-of-concept" virusi, objavljeni na raznim Usenet grupama.
^* Stranica nedostupna. Koristite www.archive.org.

Kada bi Linux postao najpopularniji OS, da li bi bilo više virusa za njega?

Da, ali ne onoliko koliko trenutno postoji Windows virusa, tj. virusi ne bi imali ni približno toliki uticaj na rad sistemâ širom svijeta. Ovo ćemo obrazložiti u nastavku.
Pod pojmom "virus" danas se obično podrazumijevaju svi programi koji operišu mimo znanja i želje korisnika, a konkretno tri vrste takvih programa: virusi (u užem smislu), "trojanski konji" i crvi (eng. worms).

Virusi u užem smislu

Virus u užem smislu je program koji se razmnožava tako da se "zakači" na kraj nekog drugog programa. Program se izvršava potpuno normalno, korisnik ne primjećuje ništa dok u pozadini virus izmjenjuje druge programe koje pronađe na sistemu. Ovakvi virusi su posebno rašireni bili 80tih i početkom 90tih godina kada su se programi razmjenjivali na disketama. Danas su oni rijetkost, jer se većina programa downloaduje sa jedne jedinstvene (po definiciji pouzdane) lokacije na Internetu, a korisnici međusobno ne razmjenjuju već instalirane programe. Programi su postali mnogo složeniji, tako da ne možete jednostavno prekopirati direktorij sa instaliranim programom, nego je potrebno koristiti poseban instaler. Dakle, sam instaler mora biti zaražen. Glavni izvor virusa i trojanaca su danas peer-to-peer mreže za razmjenu ilegalnih (piratskih) programa.
Ovakvi virusi ne mogu postojati na Linuxu iz više razloga. Prije svega, na Linuxu je razmjena piratskih programa vrlo rijetka jer je gotovo sve što vam treba raspoloživo u formi open-sourcea. Programi se ne instaliraju kopiranjem direktorija, nego isključivo iz izvornog koda ili iz binarnih paketa (RPM, DEB ili tar.gz). U slučaju izvornog koda, bilo kome je vrlo lako uočiti da je u kodu prisutan virus i upozoriti autora i druge na to.
Kada instalirate binarni paket, on razbacuje datoteke po čitavom sistemu, tako da je vrlo teško i nepraktično opet "zapakovati" te datoteke nazad. Iz tog razloga, ne postoji situacija kada korisnici međusobno razmjenjuju već instalirane programe, nego razmjenjuju linkove na pakete ili (u vrlo rijetkim situacijama) same binarne pakete. Opet, RPM i DEB paketi posjeduju digitalne MD5 ključeve koji garantuju autentičnost svakog paketa. Ključeve izdaje centralni autoritet, u ovom slučaju distributer (RedHat, Debian, SuSE itd.)
Konačno, sve i kad bi korisnik pokrenuo virus, on ne bi bio u stanju da izmijeni programske datoteke jer je njihov vlasnik root (super-korisnik), tako da običan korisnik nema privilegije da ih mijenja, nego samo da ih izvršava.

Crvi (Internet worms)

Crvi su dobili ime po tome što koriste "rupe" (bugove, programerske propuste) u programima da bi se širili putem Interneta bez znanja korisnika sistema. Svaki programer griješi - samim time, svaki program ima rupe.
Velika većina savremenih crva i gotovo svi "virusi" za koje ste čuli u proteklih par godina koriste rupe u jednom jedinom programu: a to je Microsoft Outlook. Iako je ovo opštepoznata stvar, korisnici i dalje insistiraju da koriste baš ovaj e-mail program i ne instaliraju njegove nove verzije sa zakrpljenim rupama. Linux je siguran od ovih crva samim time što ne postoji Outlook za Linux
Upravo možemo reći da je pošast crva kojoj smo izloženi u proteklih par godina uzrokovana "monokulturom", odnosno činjenicom da velika većina korisnika koristi isti software. Često se navodi primjer Velike gladi u Irskoj krajem 19. vijeka koja je uzrokovana prevelikim oslanjanjem na jednu sortu krompira koja je u svega par godina potpuno uništena parazitima. Isto se odnosi i na računarske programe. "Standardizovanje" na jedan određeni softver možda malo olakšava stvari za korisnike, ali neproporcionalno povećava opasnost od pojave crva.
Linux kao operativni sistem promovira raznolikost. Postoje stotine distribucija Linuxa - od toga 5-6 vodećih - koje međusobno imaju suptilne razlike ali dovoljne da zbune crve. Na svakoj distribuciji imate 3-4 e-mail aplikacije, 2-3 web preglednika itd. od kojih su svi podjednako popularni i nijedan nije favorizovan. Stoga, moglo bi se reći da je upravo ta raznolikost koju mnogi kritikuju onaj gen koji čini Linux imunim na crve.
Jedino pravo rješenje za crve ipak je redovno instaliranje novih verzija programa. Vodeće Linux distribucije dolaze sa alatima za automatiziranje updatea sistema i svih instaliranih programa. Microsoft je u posljednje vrijeme razvio slične alate, ali mnogi se boje da ih koriste zbog raznih neželjenih posljedica. Windows je po svojoj prirodi zatvoren sistem, te je jako teško znati šta se dešava "ispod haube" prilikom updatea ako je ta hauba zavarena, umjesto otvorena kao što je slučaj kod Linuxa. Osim toga, često se dešavalo da nakon updatea piratske verzije Windowsa prestaju raditi, u kojem slučaju nemate nikoga kriviti osim sebe.
Brzina reakcije je takođe bitna stvar. Za mnoge sigurnosne propuste Microsoft je znao godinama prije nego što je izdao zakrpu. Neki nedavni propusti u Windows OS-u (DCOM) su omogućavali slanje i pokretanje bilo kojeg programa na računaru žrtve bez potrebe za ikakvom interakcijom od strane žrtve. Ti propusti su se mogli koristiti i za ubacivanje trojana i najiskusnijem korisniku. Proces izdavanja zakrpi za open-source programe je i sam otvoren, pa se možete i sami u njega uključiti i doprinijeti mu (ako posjedujete potrebno znanje). Zakrpe se često izdaju u roku od nekoliko sati nakon otkrivanja rupe.

Trojanski konji

Trojanski konj je zloćudan program koji omogučuje napadaču da ostvari kontrolu nad vašim računarom. Najčešće se trojanski konji koriste za preuzimanje kontrole nad serverima, slanje spam pošte, izvršavanje distribuiranih napada i druge nelegalne radnje.
Trojanski konji se u principu šire metodama "socijalnog inženjeringa". To znači da ih npr. napadač maskira u neki koristan program i pošalje žrtvi za koju pretpostavlja da će nasjesti. Operativni sistem tu apsolutno ne čini nikakvu razliku.
Veći broj trojanskih konja postoji za Linux. Rootkit je alat koji omogućuje da napadač ostvari root privilegije (kontrolu) nad sistemom potpuno transparentno za korisnika tog sistema.
Jedina prava zaštita od trojanskih konja je edukacija korisnika. Mnoge Linux mašine postale su žrtva trojanaca prije svega radi neznanja njihovih vlasnika. Savremene Linux distribucije u pravilu dolaze u potpunosti zatvorene, ali to ne znači da neko neće u neznanju ukloniti ove zaštite. Isto se odnosi i na Windows. Možemo reći da je Linux trenutno manje podložan trojanskim konjima isključivo zato što su njegovi korisnici u prosjeku više obrazovani iz oblasti informacionih tehnologija. Iskreno se nadamo da će tako i ostati

http://vljubovic.members.epn.ba/bhlddocs/bhld/docs/start/virusi.html

https://www.linux.com/learn/tutorials/284124-myth-busting-is-linux-immune-to-viruses
imun si dok ne naletiš na rootkit i onda ti odoše gaće na vašar

Неке Линукс дистрибуције садрже и алате за откривање ко све користи рооткит, ко се дрзнуо да упада...

snejks:

Odličan tekst s tim da treba napomenuti i razliku u fajl sistemu kao i u extenzijama koji nisu na svim sistemima kompatibilni jedni sa drugima . Što se virusa tiče linux jeste bezbedniji ali ne toliko da se ne pišu virusi i malveri za njega , sa porastom broja korisnika linuxa se povećava i broj onih koji pišu viruse za iste tako da se ubrzano pojavljuju i antivirusi za linux sisteme. Kod vindowsa kada zakačiš virus i đene đene možeš da se oporaviš kod linuxa je najčešće jedini izlaz reinstalacija sistema.

Kliknite za proširenje...

https://blogs.sophos.com/2015/03/26/...inux-security/

Kliknite za proširenje...

Искрено та прича о уклањању вируса са Виндовса је млако, хм, па, оно, више у домену наде
Чињеница је да сигурност оперативног система највише почива на самом кориснику и његове свести о могућим рањивостима система који користи. Тренутно, Линукс базиране дистрибуције јесу поприлично безбедније али се и ту ваља пазити разних програма треће стране а које свесно уграђујемо у оперативни систем. Баналан (али не и мање озбиљан) пример јесте Гуглов Хром, позната фирма, познат интернет прегледач, базира се на пројекту отвореног кода (Хромијум) али оно мало затвореног кода који уграђује сам Гугл претвара интернет прегледач у одличан шпијунски алат... а маса га и даље уграђује у своје оперативне системе и још се поноси истим... Такође добар пример корпоративне (у садејеству са државним службама) усмерености програма ка прикупљању података о кориснику јесу последњих пар верзија Виндовса који су тако конципирани и подешени да аутоматски шаљу све корисникове податке на удаљене сервере којима имају приступ сви- од оних који су спремни да плате за исте (у "маркетиншке" сврхе) или пак имају одређене уговоре.Сећа ли се још когод пројекта "ПРИЗМА" и које све ИТ компаније су приступиле истом?

Наравно већом приступачношћу Линукса почели су и велики произвођачи програма да прилагођавају своје програме и за употребу на Линукс базираним оперативним системима али, најчешће без икаквог напретка по питању безбедности те су исте рањивости њихових програма једнаке без обзира на оператини ситестем на ком се извршавају... Једино што и ту јесте мало боља ситуација обзиром да често постоје и отворене замене за корпоративне програме које ипак мало боље третирају проблематику бебедности (мада често на уштрб неких функција).

За оне који баш полажу на безбедност увек има доступних пар дистрибуција које су наменски компоноване за повећањем безбедности како података тако и локације корисника....

ajde kada smo krenuli onda da kompletiramo malo priču i o virusima
1. lično sam ranijih godina masu puta uklanjao viruse raznih vrsta -bez ikakvoga antivirusnog alata tj ručno i na oko 80% slučajeva prolazio bez reinstalacija sistema-toliko o tome da se virus ne može ukloniti iz sistema
2. tačno je da sami linuxi nisu ostljivi na windows based -viruse i baš zato su oni jedni od najvećih krivaca za širenje istih preko interneta jer oko 40% serverskoga tržišta drže linuxi dok kod servera sa windows OS-om nema širenja virusa pisanih za windowse jer ih blokiraju antivirusni programi namenjeni serverima , inače oko 40% servera su i UNIX sistemi dok svega oko 15% otpada na windovse - u prevodu oko 80% serverskoga tržišta dozvoljava širenje virusa , adwera , malwera , itd. itd. pisanih za windowse
3. da ne pričamo da je dokazano da hakeri više vole linux sisteme jer sa tuđih linux sistema mogu hakerišu iz komandne linije , praveći "zombi" mašine bez znanja korisnika linux sistema
4. ima toga još ali nažalost niko ne zna sve , pre neki dan sam čitao artikal iz 2013-e godine da je sophos zabeležio dnevno oko 24000 kompromitovanih stranica sa servera koji su širili zaražene datoteke i da je otprilike 99,99% bilo sa linux operativnim sistemima

snejks:

ajde kada smo krenuli onda da kompletiramo malo priču i o virusima
1. lično sam ranijih godina masu puta uklanjao viruse raznih vrsta -bez ikakvoga antivirusnog alata tj ručno i na oko 80% slučajeva prolazio bez reinstalacija sistema-toliko o tome da se virus ne može ukloniti iz sistema
2. tačno je da sami linuxi nisu ostljivi na windows based -viruse i baš zato su oni jedni od najvećih krivaca za širenje istih preko interneta jer oko 40% serverskoga tržišta drže linuxi dok kod servera sa windows OS-om nema širenja virusa pisanih za windowse jer ih blokiraju antivirusni programi namenjeni serverima , inače oko 40% servera su i UNIX sistemi dok svega oko 15% otpada na windovse - u prevodu oko 80% serverskoga tržišta dozvoljava širenje virusa , adwera , malwera , itd. itd. pisanih za windowse
3. da ne pričamo da je dokazano da hakeri više vole linux sisteme jer sa tuđih linux sistema mogu hakerišu iz komandne linije , praveći "zombi" mašine bez znanja korisnika linux sistema
4. ima toga još ali nažalost niko ne zna sve , pre neki dan sam čitao artikal iz 2013-e godine da je sophos zabeležio dnevno oko 24000 kompromitovanih stranica sa servera koji su širili zaražene datoteke i da je otprilike 99,99% bilo sa linux operativnim sistemima

Kliknite za proširenje...

За разлику од ПРИЗМЕ и других пројеката масовне контроле горе наведени подаци су прилично изведени из контекста и малко су искривљене информације намењене онима који нису довољно упознати а служе за плашење потенцијалних корисника...

1) Свиђа ми се та прича око уклањања вируса без антивирусних алата - лично са преносних уређаја тако и уклањам запаћене вирусе али и то уз помоћ Линукса,
2)ова прича је већ из домена ЕПП-а, ако ниси упознат свако озбиљнији штити своје сервере без обзира на оператвни систем који је на серверу баш из разлога заштите корисника који користе Виндовсе...
3)Зомби машине, изгледа да ниси упознат са масовношћу разних DDOS напада онда би брзо схватио да у твојој тврдњи нешто не штима - по теби у сваком масовнијем нападу учествују сви уређаји базирани на Линуксу? С друге стране не бих баш тврдио да хакери ручно контролишу сваку зомби машину... то је поприлично неозбиљна тврдња... Ако ниси знао упадање у туђ рачунар и преузимање контроле над њим не врши се у графичком моду као кад некоме пружаш техничку подршку преко алата као што је Тим Вјувер и сл...
4) Ова прича је недоречена, већ сам напомињао да разни власнички програми имају своје слабости које су често познате одређеним структурама, исте слабости уочавају и други као што су хакери и крекери, стога да би "артикал из 2013.године" био комплетан требало би навести преко ког лата су крекери успоставили контролу над компромитваним серверима.

Поента приче јесте да се свака информаија може злоупотребити и представити у неком одређеном циљу поготово кад су у питању почетници...
Него snejks да се ти небавиш случајно сервисирањем рачунара?
Некако највећи отпор према линуксу имају управо ликови који се баве сервисирањем- јер док је корисника који се не размеју ( а то је отприлике 95% обичних корисника Виндовса) биће и лаке и редовне паре...

Да се размемо, имамо сам прилике да видим исте такве кориснике и линукс дистрибуција који не залазе даље од надоградње на нову верзију (јербо је иста уз пар кликова) и практично користе унапред дефинисане програме без да се упуштају у самостално истраживање складишта. Такви дају паре сервисерима чак и кад нема посла за сервисера - као на пример кад треба прикачити штампач те од теога направе баук као да је потребан факултет за инсталирање драјвера а често је довољно само прикачити уређај и система га аутоматски препозна. То ми се и лично десило где нисам могао да верујем кад је пријатељ узео мултифункцијски уређај те је од продавца тражио да му одмах инсталирају и драјвере за Убунту који користи на преносном рачунару. Продавац га упутио на техничку подршку, они се фрапирали па сат времена тражили по нету и нешто као покушавали - да би на крају препоручили да ипак промени оперативни систем ако жели да користи и мултифункцијски уређај... Иначе, да би наведени уређај радио било је довољно повезати уређај на рачунар, и покренути одговарајуће програме- за штампање односно скенирање... и то без потребе за додатном уградњом драјвера... За оне који су баш желели драјвере произвођача исти је био доступан на званучној страници произвођача са комплетним упутством са све сликама ... .

Другим речима, лако је манипулисати уплашеним корисницима и уваљивати и нешто тајанствено али "сигурно" добро јер је затворено и недоступно за проверу...

Nemam ja nikakve fobije od linuxa , ja ih redovno testiram i koristim , čak mislim da su neki od njih napredniji nego bilo koji windovs , gledano iz ugla servisera današnje instalacije linuxa nisu ništa gore i teže od windowsa , što do pre 3-4 godine nije bio slučaj, a recimo da je 2005-e su instalacije linuxa bile mnogo daleko od instalacija i oni što se danas duvaju i kunu u linux sa tim distroima ne bi znali da se pokupe sami sa sobom.
Sa korisničke strane mnogi ne vole da menjaju i da uče stvari opet i opet , windovsi su godinama nudili frendly user okruženja naspram njih su linuxi sa komandnim linijama bili čudovišta i sada imaš ljude koji su koristili deset i više godina takva okruženja i to je ono čega se mnogi ne odriču lako pa makar i platili za korišćenje istoga jer oni jednostavno ne žele da se menjaju.

snejks:

Nemam ja nikakve fobije od linuxa , ja ih redovno testiram i koristim , čak mislim da su neki od njih napredniji nego bilo koji windovs , gledano iz ugla servisera današnje instalacije linuxa nisu ništa gore i teže od windowsa , što do pre 3-4 godine nije bio slučaj, a recimo da je 2005-e su instalacije linuxa bile mnogo daleko od instalacija i oni što se danas duvaju i kunu u linux sa tim distroima ne bi znali da se pokupe sami sa sobom.
Sa korisničke strane mnogi ne vole da menjaju i da uče stvari opet i opet , windovsi su godinama nudili frendly user okruženja naspram njih su linuxi sa komandnim linijama bili čudovišta i sada imaš ljude koji su koristili deset i više godina takva okruženja i to je ono čega se mnogi ne odriču lako pa makar i platili za korišćenje istoga jer oni jednostavno ne žele da se menjaju.

Kliknite za proširenje...

Гледано из угла обичног корисника, данас је инсталација већине линукс дистрибуција једноставнија од инсталације било које верзије Виндовса....

Ако немаш фобије од линукса зашто ти је свака прича о Линуксу везана за рад у терминалу? Оно, јесте да већина упутстава преферира рад кроз терминал истина је да се скоро све из тих упутстава може одрадити и преко графичког окружења...

Што се тиче промена, нико никог ни нетера да се мења.. Просто, свако има слободу избора да проба и одабере што му одговара... Оно што је смешно у целој причи јесу намерна ширења неистина и полуистина не би ли се заплашили потенцијални корисници...

Истина има ту и разних ликова који су пробали једну до две дистрибуције а и то са основним сетом програма па убијају у појам покушајима да изигравају линукс адвокате...

ДраганЖ:

Гледано из угла обичног корисника, данас је инсталација већине линукс дистрибуција једноставнија од инсталације било које верзије Виндовса....

Ако немаш фобије од линукса зашто ти је свака прича о Линуксу везана за рад у терминалу? Оно, јесте да већина упутстава преферира рад кроз терминал истина је да се скоро све из тих упутстава може одрадити и преко графичког окружења...

Што се тиче промена, нико никог ни нетера да се мења.. Просто, свако има слободу избора да проба и одабере што му одговара... Оно што је смешно у целој причи јесу намерна ширења неистина и полуистина не би ли се заплашили потенцијални корисници...

Истина има ту и разних ликова који су пробали једну до две дистрибуције а и то са основним сетом програма па убијају у појам покушајима да изигравају линукс адвокате...

Kliknite za proširenje...

ne znam da li si ikada pokušavao nekome da objasniš kako da instalira nešto sa čim on nema veze pa potom i to da koristi , veruj mi mnogo je jednostavnije ući u nečiji računar , odraditi sve to i zatim pokušati korisnika navesti da koristi taj program a pri tome radiš sa osobama koje se nalaze 2 dve hiljade kilometara od tebe a koriste računar unatrag desetak godina , i sl. , ja sam se sa tim počeo baviti negde od 2004-e godine kada teawiwer i slični programi nisu bili ni na vidiku i znam da to uopšte nije jednostavan posao a sada bi trebalo nekoga da pokušam da ubedim da zanemari sve ono što je sa teškom mukom naučio i zna gde da se snađe i da se prebaci na sasvim drugi operativni sistem i krene sve iz početka a pritom se žale na antivirus , usporavanje kompa čudan rad i razna blokiranja - mission immposible
to sa novim OS-om linuxom treba kretati sa decom dok nisu ušli u neku kolotečinu oko korištenja sistema jer kasnije je kasno i ljudi ne žele da menjaju stečene navike ili to rade nevoljno i jako teško ,

Ko ima mogucnosti i rezervni HD,treba da proba i neki OS pored Windowsa.

Ево за почетнике, а може и све друге, један веома лак Линукс ОС, сличан Виндовсу, има све, ChaletOS, који је проглашен за најтраженијег и најкоришћенијег ОС-а у свету.




https://sites.google.com/site/chaletoslinux/download

Легенда_001:

Ево за почетнике, а може и све друге, један веома лак Линукс ОС, сличан Виндовсу, има све, ChaletOS, који је проглашен за најтраженијег и најкоришћенијег ОС-а у свету.


https://sites.google.com/site/chaletoslinux/download

Kliknite za proširenje...

ChaletOS је занимљива дистрибуција коју развија и одржава човек из Србије - Дејан Петровић, иначе аутор и једног интернет радио плејера GLRP (нема верзије и за Виндовс).
У питању је дистрибуција која се базира на Xubuntu 14.04.3 (што значи да има подршку до 2019.године) и самим тим је основно радно окружење XFCE које представа мање захтевно радно окружење а опет довољно прилагодљиво. Такође ова дистрибуција је прилагођена почетницима и онима који желе да пробају Линукс а да опет не морају много да се муче око навикавања и прилагођавања система својим навикама...

ДраганЖ:

ChaletOS је занимљива дистрибуција коју развија и одржава човек из Србије - Дејан Петровић, иначе аутор и једног интернет радио плејера GLRP (нема верзије и за Виндовс).
У питању је дистрибуција која се базира на Xubuntu 14.04.3 (што значи да има подршку до 2019.године) и самим тим је основно радно окружење XFCE које представа мање захтевно радно окружење а опет довољно прилагодљиво. Такође ова дистрибуција је прилагођена почетницима и онима који желе да пробају Линукс а да опет не морају много да се муче око навикавања и прилагођавања система својим навикама...

Kliknite za proširenje...

Него Драгане, замолио бих те да опет помогнеш око оне скрипте за графику.

Прошли пут си дао како да се направи скрипта за нВидиа, а сад ми треба за АТИ драјвер.

Хвала унапред, и срећна Нова Година!

Легенда_001:

Ево за почетнике, а може и све друге, један веома лак Линукс ОС, сличан Виндовсу, има све, ChaletOS, који је проглашен за најтраженијег и најкоришћенијег ОС-а у свету.

https://sites.google.com/site/chaletoslinux/download

Kliknite za proširenje...

Veliko hvala za link za download dao bih ti bonu ali nemogu

acabg:

Veliko hvala za link za download dao bih ti bonu ali nemogu

Kliknite za proširenje...

Као и да си дао, срећна нова, жив и здрав био!

Легенда_001:

Него Драгане, замолио бих те да опет помогнеш око оне скрипте за графику.

Прошли пут си дао како да се направи скрипта за нВидиа, а сад ми треба за АТИ драјвер.

Хвала унапред, и срећна Нова Година!

Kliknite za proširenje...

Обзиром да не користим конфигурације са АТИ/АМД графичким картама немам неког искуства по том питању. Оно што сам испратио јесте да отворени драјвери који долазе са инсталацијом поприлично добро функционишу (много боље него што је то случај са енвидиом). Са друге стране читам да су су и власнички драјвери за ове картице доведени на употребљив ниво.

ДраганЖ:

Обзиром да не користим конфигурације са АТИ/АМД графичким картама немам неког искуства по том питању. Оно што сам испратио јесте да отворени драјвери који долазе са инсталацијом поприлично добро функционишу (много боље него што је то случај са енвидиом). Са друге стране читам да су су и власнички драјвери за ове картице доведени на употребљив ниво.

Kliknite za proširenje...

Хвала у сваком случају.

Да, раде драјвери добро, али овде се појављује проблем резолуције приликом учитавања Логин скрина, конкретно је у питању резолуција самог монитора, и нема у подешавањима корисника, те се моро, као код нВидие направити скрипта са подешеном резолуцијом, као што си и дао прошли пут.

Али потражићу на матичном сајту дистроа, како се то одрађује...