Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
Ovog puta stigle su 4 (ČETIRI! 
) priče.
Ali ok - slave, pretpraznično raspoloženje, skupoća, politika, EU, Vatikan ... pa vam se prašta.
Pre nego što počnemo, mlađe učesnike bih htela da obavestim da je nekada davno, davno ... sedamdesetih godina, postojala domaća serija "Ljubav na seoski način".
Ja se ne sećam sadržaja serija jer sam bila jako, jako mala
A sad krećemo u brda i doline, šumarke i njive, da vidimo kako se volu tamo.
- - - - - - - - - -
Priča br. 1
***
- Radooo to Rado... - rekao je Čkalja dok mu je Silvana pevala na uvce "Šta će mi život bez tebe dragi" a onda tresnuo rakicu iz čokanja i sa obema rukama uhvatio se za svoj slamnati šešir.
- Iiijaooo - čulo se u pozadini. Neko je uživao kao i on samo ga on nije čuo. Nije čuo ni video više ništa. Bio je isuviše upleten u svoju tugu na dnu čaše i skoro pa opčinjen Radinom lepotom. Skočio je na noge i raširio ruke a onda se uneo u pesmu dok su mu usne drhtale nedaleko od radinog mikrofona.
- Rado... - rekao je kao da je moli, kao da nema smisla više što ga ovako muči, kao da se poverava svojoj jedinoj neprežaljenoj ljubavi... a onda stegao desnom rukom jako čašu, podigao je i potom razbio o zemlju.
Otimao se dok ga je njegov kompanjon Živorad, povratnik iz Fransucku, pokušavao da smiri vukući za rukav. Čim je ostao praznih ruku dohvatio je sa stola čokanjče za svaki slučaj a konobarica već par sekundi kasnije neprimetno spustila drugi. Kafana je vikala - polako bre! Ali on i dalje ništa nije primećivao. Polako se unosio u blizinu mikrofona i ponavljao reči pesme "Samo je on u srcu mooom..." Rada ga nežno pomilova po obrazu a onda pusti glas... "Noćaaas miii srce patiii" a on nastavi.. "Noćas meee DUŠA boli" naglašavjući da i on ima dušu i da ga je pogodila upravo tamo. Širio je ruke oko nje kao da je hteo da ja zagrli ali je nije dotakao. Gledao ju je kao da je bio spreman da joj u tom trenutku da sve! Sve što je imao, a nije imao puno... Zato je i svratio u kafanu sa Živoradom. Dosta mu je bilo više da se muči. Takav je bio njegov život. Pre samo par trenutaka sve je več bilo rečeno.
- Takav je moj život, Živorade, gorak! Ni pelin mu nije ravan, Živorade. Ruši staru kuću - zidaj novu.. - objašnjavao mu je dok mu je glas postajao drhtaviji - drugi imaju kupatilo, ja NEMAM Živorade.
Živorad, u velikim belim naočarima za sunce koje je kupio u Francusku, otpuhnu dim cigarete Gitanes i samo odmahnu glavom kao da mu je bilo mnogo krivo al i svestan da bi on mogao malo šta da učini. Ipak, slušao je ovo ispovedanje bez pogovora.
- Pregrađuj, oziđuj, ruši, kopaj, riljaj! Peri noge u lavor... Srči klot pasulj. A okolo... okolo cveta život. - nastavi on da se jada dok ga je violina pratila na uvce nekom tihom i tužnom muzikom.
- Kao bašta Živorade - i okrenu se kao da se obraća publici držeći ruku podignutu ka njoj zamišljajući pred sobom prelepu i bogatu baštu - Ali bez mene! U tu baštu nema cvet koji se zove Gvozden. Miriše život, kao dve ruže u Nikolijinim nedrima - a onda odmahnu glavom - al nije za mene.
Potom spusti glavu pobeđen i prazan.
Živorad i on već pripit se šeretski nasmeja i reče - Jao bre Gvozdene ako te čuje Jagoda za ova nedra.. heheheh.
Gvozden, već odlutao u svojoj mentalnoj projekciji ne primetivši, nastavi.
- Cvetaju ruže, beli čoveci. Cvetaju i lepe Kate. Cveta i ruzmarin. - a onda napravi dramsku pauzu - Al ne za mene. Zarozanog i žuljevitog Živorade.
A potom usade slomljen i zagrli ga kao da se oprašta sa životom, potom u nemogućnosti da pobegne od sopstvenog života zavrljači čokanjče sa rakijom i ono se razbi o pod kafane. A onda pade na kolena grabeći i gužvajući stolnjak i poče da plače. Živorad skoči na noge i poče da ga teši..
Gvozdene, Gvozdene... nemoj bre Gvozdene...
- - - - - - - - - -
Priča br.2
Ljubav na seoski način
„Kad samo pomislim na selo, uhvati me neka žgravica. Ne pitajte me za selo, ne volim ni selo ni seljake. Da nije bilo sela, nikada ne bih bio ovde.“
To ovde, je bila klinika za seksualnu rahabilitaciju Podignuta sreća.
Bio je prijatan martovski dan i mi smo sedeli na terasi sa koje su se videli brežuljci prekriveni četinarima i snegom.
„Ne razumem, kakve veze ima selo sa vašim boravkom ovde?“
Moj sagovornik, muškarac od nekih tidesetak godina, visok, lep i zgodan, crn sa plavim očima, svaka žena da ga poželi, započeo je svoju priču.
„Evo sada ću vam sve potanko objasniti, ako budem imao snage.
Moji baba i deda imali su divnu prizemnu kućicu u G u jednom selu u srcu Šumadije. Oboje su umrli kada sam bio mali. Nakon toga smo retko odlazili, tek nekoliko puta godišnje da pokosimo travu i da okrenemo neki roštilj.
Imao sam dvadestidve kada sam, jednog jula, otišao potpuno sam, da malo odmorim mozak od fakulteta, grada, bivše devojke. Iako je kuća bila potpuno prazna, donela mi je preko potreban mir i spokoj.
Tako sam sedeo ispred kuće, čitao knjigu, uživao u hladu ispod oraha,
U jednom trenutku, u dvorištu pored nas primetio sam komšinicu Radunku, mada se ona uvek predstavljala kao Rada. Ima blizu četrdeset, ne izgleda loše, uprkos teškom životu. O njoj se svašta pričalo, ali nisam obraćao pažnju, seoski jezici znaju da budu isuviše dugački.
Pozvala me da joj nešto pomognem. Kao za inat, njen muž, Životije, je otišao u gradsku bolnicu da obiđe svoju onemoćalu baku, baba Stanu, staricu od dobrih osamdeset i kusur godina. Pošto su Životiju rano umrli roditelji, baba Stana ga je odgajila i za nju je bio vezan više nego za svoju ženu Radu. A Rada se već snalazila kako je znala.
Da je tu bio bilo ko od starijih, sigurno bi mi rekao da ne mrdam i da se ne glupiram sa komšilukom. Ali, nije bilo nikog, bili smo tu samo ja, lepa Rada i moji uzaverli hormoni.
Pošto sam vaspitan da pomognem dami u nevolji, zakoračio sam u komšijsko dvorište i ušao u kuću za Radom. Dok sam je pratio, nisam mogao da ne primetim da je njena cvetna haljina odlično isticala sve atribute. Pohotne misli su mi već uspalile mozak.
Rada nije gubila vreme na igrarije, obgrlila me oko vrata i počala da me ljubi. Cele tri sekunde sam odolevao, ali sam se onda prepustio stihiji i uzvratio joj poljubac.
Počeli smo ubrzano da dišemo, dok su nam ruke ispitivale jedno drugo. Spustio sam poljubac na njena ramena i polako sam joj skinuo haljinu ispod koje nije nosila ništa. Pogled na njeno telo me još više uzbudio i istog trenutka sam skinuo sve sa sebe.
Začuli smo automobil u dvorištu, baš kad smo hteli da se prepustimo divljoj strasti.
Njen muž.
Brzo smo počeli da se osvrćemo levo-desno, ne bi li našli neko mesto za sakrivanje, jer ako me komšija Životije zatekne ovakvog, istog trenutka će mi presuditi sekirom.
Rada me gurnula u sobu baba Stane i rela mi da budem miran i tih. Tu neće niko ulaziti, pošto je baba u bolnici. Kada bude vazduh čist, Rada će doći da me izvede iz kuće.
Šta ću, uvučem se u babin krevet i ćutim. Čujem da Životije i Rada nešto pričaju u hodniku, ali ništa ne mogu da razumem kroz zatvorena vrata, nešto baba Stana, lekari, bolnica. Čuo sam i treći glas, ali nisam mogao da razaznam čiji. Sigurno je Životije nekog pokupio dok se vraćao iz grada, pa ga je pozvao na čašicu. Prolaze minuti ništa se ne događa i ja počeo polako da se opuštam. Mekan jastuk, udoban dušek, a u sobi sveže, pa nije ni čudo što me savladao san.
U polusnu, osetio sam nečiju ruku koja polako prelazi preko mog organa.
Grube ruke imaju ove žene sa sela, ali znaju posao, pomislio sam dok sam uživao. Za nekoliko trenutaka sam bio ponovo čvrst kao stena. A odmah posle ruku, osetio sam i nečije tople usne oko vrha mog ponosa. Činilo mi se da je nekako bilo mljackavije nego kada mi je istu stvar radila moja bivša devojka. I dalje nisam želeo da otvaram oči.
Uh, ova Rada je krealjica oralnog seksa.
Uplašio sam se da od uzbuđenja i Radinog ritma ne stignem suviše brzo do vrhunca.
Malo sporije, svršiću, promrmljao sam, dok sam spustio ruku na Radinu glavu i pod prstima osetio njenu retku kosu.
Retku kosu?
Širom sam otvorio oči i imao sam šta da vidim. Baba Stana se igra sa mojim vršnjakom kao sa lizalicom.
Počeo sam da vičem, a stomak se pobunio i izbacio sve iz sebe.
Uz tresak su se otvorila vrata, a na njima stoji Životije, iza njega Rada i šokirani gledaju scenu. Ležim potpuno go, ispovraćan, a oko mog međunožja, baba Stana.
Šta to radiš, majku ti tvoju bolesnu!, zagrmeo je Životije.
Naterao me na ove gadosti, zakukala je baba Stana. Slušam i ne verujem, kako mi je baba u sekundi zavukla jadac.
'bem ti lebac, sada ću da ti pokažem koga si našao da siluješ.
Ne časeći ni časa, gurnuo sam babu na Životija, progurao se kroz vrata.
Čini mi se da mi da sam stigao do moje kuće za dve sekunde, zgrabio ključeve sa stola, utrčao u auto i projurio kroz, srećom, otvorenu kapiju.
Tako sam go vozio do Beograda, mesecima sam se krio da me slučajno Životije ne nađe, čak me i policija tražila. Kuću su moji ubrzo prodali.
Posle mnogih seksulanih neuspeha, na kraju sam završio u ovoj klinici.Svaki put kada bih bio blizu vrhunca, počeo bih da povraćam.
Eto, to je moja priča. Zato je bolje da ne pričamo o selu.“
Zapanjen, pogledao sam sagovornika, isključio diktafon i tupa pogleda zagledao se u pitome brežuljke prekrivene četinarima i snegom.
) priče. Ali ok - slave, pretpraznično raspoloženje, skupoća, politika, EU, Vatikan ... pa vam se prašta.
Pre nego što počnemo, mlađe učesnike bih htela da obavestim da je nekada davno, davno ... sedamdesetih godina, postojala domaća serija "Ljubav na seoski način".
Ja se ne sećam sadržaja serija jer sam bila jako, jako mala
A sad krećemo u brda i doline, šumarke i njive, da vidimo kako se volu tamo.
- - - - - - - - - -
Priča br. 1
***
- Radooo to Rado... - rekao je Čkalja dok mu je Silvana pevala na uvce "Šta će mi život bez tebe dragi" a onda tresnuo rakicu iz čokanja i sa obema rukama uhvatio se za svoj slamnati šešir.
- Iiijaooo - čulo se u pozadini. Neko je uživao kao i on samo ga on nije čuo. Nije čuo ni video više ništa. Bio je isuviše upleten u svoju tugu na dnu čaše i skoro pa opčinjen Radinom lepotom. Skočio je na noge i raširio ruke a onda se uneo u pesmu dok su mu usne drhtale nedaleko od radinog mikrofona.
- Rado... - rekao je kao da je moli, kao da nema smisla više što ga ovako muči, kao da se poverava svojoj jedinoj neprežaljenoj ljubavi... a onda stegao desnom rukom jako čašu, podigao je i potom razbio o zemlju.
Otimao se dok ga je njegov kompanjon Živorad, povratnik iz Fransucku, pokušavao da smiri vukući za rukav. Čim je ostao praznih ruku dohvatio je sa stola čokanjče za svaki slučaj a konobarica već par sekundi kasnije neprimetno spustila drugi. Kafana je vikala - polako bre! Ali on i dalje ništa nije primećivao. Polako se unosio u blizinu mikrofona i ponavljao reči pesme "Samo je on u srcu mooom..." Rada ga nežno pomilova po obrazu a onda pusti glas... "Noćaaas miii srce patiii" a on nastavi.. "Noćas meee DUŠA boli" naglašavjući da i on ima dušu i da ga je pogodila upravo tamo. Širio je ruke oko nje kao da je hteo da ja zagrli ali je nije dotakao. Gledao ju je kao da je bio spreman da joj u tom trenutku da sve! Sve što je imao, a nije imao puno... Zato je i svratio u kafanu sa Živoradom. Dosta mu je bilo više da se muči. Takav je bio njegov život. Pre samo par trenutaka sve je več bilo rečeno.
- Takav je moj život, Živorade, gorak! Ni pelin mu nije ravan, Živorade. Ruši staru kuću - zidaj novu.. - objašnjavao mu je dok mu je glas postajao drhtaviji - drugi imaju kupatilo, ja NEMAM Živorade.
Živorad, u velikim belim naočarima za sunce koje je kupio u Francusku, otpuhnu dim cigarete Gitanes i samo odmahnu glavom kao da mu je bilo mnogo krivo al i svestan da bi on mogao malo šta da učini. Ipak, slušao je ovo ispovedanje bez pogovora.
- Pregrađuj, oziđuj, ruši, kopaj, riljaj! Peri noge u lavor... Srči klot pasulj. A okolo... okolo cveta život. - nastavi on da se jada dok ga je violina pratila na uvce nekom tihom i tužnom muzikom.
- Kao bašta Živorade - i okrenu se kao da se obraća publici držeći ruku podignutu ka njoj zamišljajući pred sobom prelepu i bogatu baštu - Ali bez mene! U tu baštu nema cvet koji se zove Gvozden. Miriše život, kao dve ruže u Nikolijinim nedrima - a onda odmahnu glavom - al nije za mene.
Potom spusti glavu pobeđen i prazan.
Živorad i on već pripit se šeretski nasmeja i reče - Jao bre Gvozdene ako te čuje Jagoda za ova nedra.. heheheh.
Gvozden, već odlutao u svojoj mentalnoj projekciji ne primetivši, nastavi.
- Cvetaju ruže, beli čoveci. Cvetaju i lepe Kate. Cveta i ruzmarin. - a onda napravi dramsku pauzu - Al ne za mene. Zarozanog i žuljevitog Živorade.
A potom usade slomljen i zagrli ga kao da se oprašta sa životom, potom u nemogućnosti da pobegne od sopstvenog života zavrljači čokanjče sa rakijom i ono se razbi o pod kafane. A onda pade na kolena grabeći i gužvajući stolnjak i poče da plače. Živorad skoči na noge i poče da ga teši..
Gvozdene, Gvozdene... nemoj bre Gvozdene...
- - - - - - - - - -
Priča br.2
Ljubav na seoski način
„Kad samo pomislim na selo, uhvati me neka žgravica. Ne pitajte me za selo, ne volim ni selo ni seljake. Da nije bilo sela, nikada ne bih bio ovde.“
To ovde, je bila klinika za seksualnu rahabilitaciju Podignuta sreća.
Bio je prijatan martovski dan i mi smo sedeli na terasi sa koje su se videli brežuljci prekriveni četinarima i snegom.
„Ne razumem, kakve veze ima selo sa vašim boravkom ovde?“
Moj sagovornik, muškarac od nekih tidesetak godina, visok, lep i zgodan, crn sa plavim očima, svaka žena da ga poželi, započeo je svoju priču.
„Evo sada ću vam sve potanko objasniti, ako budem imao snage.
Moji baba i deda imali su divnu prizemnu kućicu u G u jednom selu u srcu Šumadije. Oboje su umrli kada sam bio mali. Nakon toga smo retko odlazili, tek nekoliko puta godišnje da pokosimo travu i da okrenemo neki roštilj.
Imao sam dvadestidve kada sam, jednog jula, otišao potpuno sam, da malo odmorim mozak od fakulteta, grada, bivše devojke. Iako je kuća bila potpuno prazna, donela mi je preko potreban mir i spokoj.
Tako sam sedeo ispred kuće, čitao knjigu, uživao u hladu ispod oraha,
U jednom trenutku, u dvorištu pored nas primetio sam komšinicu Radunku, mada se ona uvek predstavljala kao Rada. Ima blizu četrdeset, ne izgleda loše, uprkos teškom životu. O njoj se svašta pričalo, ali nisam obraćao pažnju, seoski jezici znaju da budu isuviše dugački.
Pozvala me da joj nešto pomognem. Kao za inat, njen muž, Životije, je otišao u gradsku bolnicu da obiđe svoju onemoćalu baku, baba Stanu, staricu od dobrih osamdeset i kusur godina. Pošto su Životiju rano umrli roditelji, baba Stana ga je odgajila i za nju je bio vezan više nego za svoju ženu Radu. A Rada se već snalazila kako je znala.
Da je tu bio bilo ko od starijih, sigurno bi mi rekao da ne mrdam i da se ne glupiram sa komšilukom. Ali, nije bilo nikog, bili smo tu samo ja, lepa Rada i moji uzaverli hormoni.
Pošto sam vaspitan da pomognem dami u nevolji, zakoračio sam u komšijsko dvorište i ušao u kuću za Radom. Dok sam je pratio, nisam mogao da ne primetim da je njena cvetna haljina odlično isticala sve atribute. Pohotne misli su mi već uspalile mozak.
Rada nije gubila vreme na igrarije, obgrlila me oko vrata i počala da me ljubi. Cele tri sekunde sam odolevao, ali sam se onda prepustio stihiji i uzvratio joj poljubac.
Počeli smo ubrzano da dišemo, dok su nam ruke ispitivale jedno drugo. Spustio sam poljubac na njena ramena i polako sam joj skinuo haljinu ispod koje nije nosila ništa. Pogled na njeno telo me još više uzbudio i istog trenutka sam skinuo sve sa sebe.
Začuli smo automobil u dvorištu, baš kad smo hteli da se prepustimo divljoj strasti.
Njen muž.
Brzo smo počeli da se osvrćemo levo-desno, ne bi li našli neko mesto za sakrivanje, jer ako me komšija Životije zatekne ovakvog, istog trenutka će mi presuditi sekirom.
Rada me gurnula u sobu baba Stane i rela mi da budem miran i tih. Tu neće niko ulaziti, pošto je baba u bolnici. Kada bude vazduh čist, Rada će doći da me izvede iz kuće.
Šta ću, uvučem se u babin krevet i ćutim. Čujem da Životije i Rada nešto pričaju u hodniku, ali ništa ne mogu da razumem kroz zatvorena vrata, nešto baba Stana, lekari, bolnica. Čuo sam i treći glas, ali nisam mogao da razaznam čiji. Sigurno je Životije nekog pokupio dok se vraćao iz grada, pa ga je pozvao na čašicu. Prolaze minuti ništa se ne događa i ja počeo polako da se opuštam. Mekan jastuk, udoban dušek, a u sobi sveže, pa nije ni čudo što me savladao san.
U polusnu, osetio sam nečiju ruku koja polako prelazi preko mog organa.
Grube ruke imaju ove žene sa sela, ali znaju posao, pomislio sam dok sam uživao. Za nekoliko trenutaka sam bio ponovo čvrst kao stena. A odmah posle ruku, osetio sam i nečije tople usne oko vrha mog ponosa. Činilo mi se da je nekako bilo mljackavije nego kada mi je istu stvar radila moja bivša devojka. I dalje nisam želeo da otvaram oči.
Uh, ova Rada je krealjica oralnog seksa.
Uplašio sam se da od uzbuđenja i Radinog ritma ne stignem suviše brzo do vrhunca.
Malo sporije, svršiću, promrmljao sam, dok sam spustio ruku na Radinu glavu i pod prstima osetio njenu retku kosu.
Retku kosu?
Širom sam otvorio oči i imao sam šta da vidim. Baba Stana se igra sa mojim vršnjakom kao sa lizalicom.
Počeo sam da vičem, a stomak se pobunio i izbacio sve iz sebe.
Uz tresak su se otvorila vrata, a na njima stoji Životije, iza njega Rada i šokirani gledaju scenu. Ležim potpuno go, ispovraćan, a oko mog međunožja, baba Stana.
Šta to radiš, majku ti tvoju bolesnu!, zagrmeo je Životije.
Naterao me na ove gadosti, zakukala je baba Stana. Slušam i ne verujem, kako mi je baba u sekundi zavukla jadac.
'bem ti lebac, sada ću da ti pokažem koga si našao da siluješ.
Ne časeći ni časa, gurnuo sam babu na Životija, progurao se kroz vrata.
Čini mi se da mi da sam stigao do moje kuće za dve sekunde, zgrabio ključeve sa stola, utrčao u auto i projurio kroz, srećom, otvorenu kapiju.
Tako sam go vozio do Beograda, mesecima sam se krio da me slučajno Životije ne nađe, čak me i policija tražila. Kuću su moji ubrzo prodali.
Posle mnogih seksulanih neuspeha, na kraju sam završio u ovoj klinici.Svaki put kada bih bio blizu vrhunca, počeo bih da povraćam.
Eto, to je moja priča. Zato je bolje da ne pričamo o selu.“
Zapanjen, pogledao sam sagovornika, isključio diktafon i tupa pogleda zagledao se u pitome brežuljke prekrivene četinarima i snegom.
NE LARMAJ! ! !
