Покушај бугаризације Срба у Нишу и Понишављу током 19. века
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 71

Tema: Покушај бугаризације Срба у Нишу и Понишављу током 19. века

  1. #1
    Početnik Нишки1987 (avatar)
    Učlanjen
    07.07.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Niš
    Poruke
    28
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Покушај бугаризације Срба у Нишу и Понишављу током 19. века

    Za rad komiteta u Nišu(misli se na Niški komitet), i uopšte, na teritoriji niškog mutesarifluka, posebno je bila značajna njegova aktivnost na suzbijanju asimilatorske politike Egzarhije i Bugarskog narodnog odbora iz Carigrada, kome je na čelu stajao Dragan Cankov, kao najagilniji za rad na niškom području. Posle stvaranja Egzarhije, zbog njenih napadnih bugarizatorskih tendencija da se suzbije nacionalni osećaj i srpske narodske običajne ustanove, Nišlije-slično Piroćancima u Nišavskoj eparhiji-nisu hteli ni da čuju za bugarsku liturgiju u crkvama, a naročito za bugarsku nastavu u školama, premda su se 1869, odnosno 1870.godine listom izjasnili protivu jurisdikcije fanariotskih arhijereja u ovim eparhijama.
    Koliko su Nišlije, a sa njima i seljaci Ponišavlja, držali do svojih istorijskih tradicija i do svog nacionalnog srpskog osećanja i posle osnivanja Egzarhije, videlo se po tome što i sam niški egzarhijski episkop "deda" Viktor(rodom iz Kalofera u Bugarskoj), nije hteo na silu da ide protiv svojih parohijana. Sve do kraja turske vlasti u niškom sandžaku nije postojala nijedna bugarska osnovna škola, a , s druge strane, pod pretnjom Nišlija da će ponovi prići Vaseljenskoj patrijaršiji, episkop Viktor je odustao od uvođenja bogosluženja na bugarskom jeziku po crkvama svoje eparhije.
    Uz Koleta Rašića, Mihaila Božidarca i Todora Stankovića u odbijanju bugarizatorskih težnji da crkveno-školsku opštinu uzmu egzarhisti iz Bugarske posebno se isticao i niški sveštenik Petar Ikonomović, član medžlisa Mihajlo Adamušević i učitelji Atanasije Petrović, Todor Milovanović i Milan Novičić. U ovome su oni imali punu podršku svih gradskih esnafa,a po selima svih seoskih kmetova, seoskih domaćina i sveštenika.
    Na čelu te borbe protiv pokušaja prodora Egzarhije u ustanove srpske nacionalne kulture i narodnog običajnog života stajao je Niški komitet, čiji je uticaj bio jak uopšte u vođenju narodnih poslova, i koji je uživao podršku sveg srpskog stanovništva u niškom mutesarifluku. Zbog svih ovih okolnosti, na njegovoj teritoriji sve do kraja turske uprave, postojanje srpske narodne političke organizacije, nije moglo biti dovedeno u pitanje. To se najbolje videlo pošto je započeo rat 1876.godine, kada su mnoga pogranična sela pristupila srpskoj vojsci, a još više u Drugom srpsko-turskom ratu 1877/78.godine. Koliko je ova srpska narodna organizacija bila uhvatila korena, moglo se suditi po tome pošto Turci nisu mogli uhvatiti ni jednog njenog člana, ni uhvatiti bilo šta iz tajne prepiske njenih vođa sa srpskim vlastima u Kneževini.
    Knjiga ISTORIJA NIŠA, I DEO, STRANA 300
    Poslednji put ažurirao/la Нишки1987 : 08.07.2015. u 21:26



  2. #2
    Početnik Нишки1987 (avatar)
    Učlanjen
    07.07.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Niš
    Poruke
    28
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Šezdesetih godina turska uprava u Nišu počela je da dovodi Bugare za činovnike; od 1868 počeli su da dobijaju i značajnija mesta-muteserafiski muavini (zamenici upravitelja) bili su Gavril Krstevič(bugaraš),Dragan Cankov(od novembra 1868),Kiruš efendija(Bugarin iz Trnova) i drugi. Posebno,pak,posle stvaranja Bugarske egzarhije(1870) bugarska buržoazija stalno pokušava da prodre u škole u ove krajeve,da uvede svoje udžbenike i svoje učitelje.
    Zato su se ovi turski činovnici bugarskog porekla zuzimali da se otvori u Nišu i bugarska škola. Ona je bila i otvorena,ali ju je posle četiri meseca zatvorio sam bugarski učitelj,jer su deca prestala da je pohađaju. Ni ponovljeni pokušaji nisu urodili plodom-bugarska škola se nije održala. Pošto su nailazili na otpor stanovništva,žalili su se na srpsku propagandu. Neki T.H.M Nešov pisao je u bugarskom listu "Pravo",s čijim je urednikom Ivanom Najdenovim vodio žestoku polemiku Svetozar Marković zbog pretenzija na granice do "Bugar-Morave",da se zbog srpskog uticaja školstvo u gradu navodno nalazi u rđavom stanju.
    Nijedan raniji pokušaj,kako biše beogradski "Svetovid",nije uspeo,jer Nišlije nisu htele da prime bugarskog učitelja,pa se ovaj potužio paši kako se srpski buntovnički jezik predaje u školi,a ne jezik verne raje-bugarski; srpski jezik vuče za sobom oslobođenje. Paša bane u školu i pita učitelja iz kojih knjiga uči decu. Na učiteljev odgovor da ih nabavljaju trgovci, paša ponudi da sam nabavi školske knjige iz Ruščuka i Carigrada. Trgovci na to odgovore da te knjige ne razumeju,i da bi se izvukli iz situacije izjave paši da nisu ni Srbi ni Bugari ,već Sloveni,a knjige će nabavljati sami iz Sarajeva.
    Knjiga ISTORIJA NIŠA, I DEO, STRANA 328

  3. #3
    Veoma poznat
    Učlanjen
    04.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    МАКЕДОНИЈА
    Poruke
    11.550
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Cekaj Cekaj....A sada ovo vam ne valja?

    A kada se mi Makedonci bunimo da ste svi preko Crkve hteli da nas bugarizujete,srbizujete i helenizujete onda je to bilo ok?


    Popis Otomanskog Carstva 1911 godine



    Kao sto gledamo na Kosovu NEMA SRBA, ima samo BUGARA i GRKA...531.000 Bugara i 93.000 Grka!

    Ista stvar je i u Makedoniji (Manastir, danasnja Bitola oblast i zapadna Makedonija).

    Posto ovakvim "Argumentima" se koriste bugari i grci da bi dokazali nekakvu "grcku i bugarsku prosutnost" u Makedoniji
    a vi ih siroko podrzavate, onda dajte to Kosovo Bugarima posto eto, Srba tamo koliko vidimo nije nikada bilo, sve samo bugari i grci

  4. #4
    Početnik Нишки1987 (avatar)
    Učlanjen
    07.07.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Niš
    Poruke
    28
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Citat Original postavio Sandanski Pogledaj poruku
    Cekaj Cekaj....A sada ovo vam ne valja?

    A kada se mi Makedonci bunimo da ste svi preko Crkve hteli da nas bugarizujete,srbizujete i helenizujete onda je to bilo ok?


    Popis Otomanskog Carstva 1911 godine



    Kao sto gledamo na Kosovu NEMA SRBA, ima samo BUGARA i GRKA...531.000 Bugara i 93.000 Grka!

    Ista stvar je i u Makedoniji (Manastir, danasnja Bitola oblast i zapadna Makedonija).

    Posto ovakvim "Argumentima" se koriste bugari i grci da bi dokazali nekakvu "grcku i bugarsku prosutnost" u Makedoniji
    a vi ih siroko podrzavate, onda dajte to Kosovo Bugarima posto eto, Srba tamo koliko vidimo nije nikada bilo, sve samo bugari i grci :roll:
    Sandanski,ja nisam otvorio temu,kako bi se ovde vodile šovinističke rasprave,i kako bi se u nedogled vodila prepucavanja.
    Na teritoriji Srbije i Makedonije nikada u istoriji nije bilo etničkih Bugara,a bugarsko ime se javlja tek od 1870.godine,kada je osnovana Bugarska egzarhija i kada je turski sultan stvorio BUGAR MILET(bugarski narod).
    Stanovništvo juga Srbije,Kosova i Metohije i Makedonije je na silu prepušteno tj. predato Bugarskoj egzarhiji,tako da je ono automatski upisivano kao BUGAR MILET,bez obzira na njegova prava nacionalna osećanja.

    Recognition of the Bulgarian Millet
    The Bulgarian "Church Struggle" was resolved with a Sultan decree in 1870, which established the Bulgarian Exarchate. The act also instituted the Bulgarian Millet - an entity combining the modern notion for a nation with the Ottoman principle of Millet. It also turned the Bulgarian Exarch into both a religious leader and an administrative head of the Millet. The new entity enjoyed internal cultural and administrative autonomy. However, it excluded non-Orthodox Bulgarians and, thus, failed to embrace all representatives of the Bulgarian ethnos. Scholars argue that the millet system was instrumental to transforming the Bulgarian Exarchate into an entity that promoted ethnoreligious nationalism amongst Orthodox Bulgarians
    Poslednji put ažurirao/la Нишки1987 : 08.07.2015. u 23:13

  5. #5
    Iskusan
    Učlanjen
    28.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.237
    Reputaciona moć
    190

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Citat Original postavio Нишки1987 Pogledaj poruku
    Sandanski,ja nisam otvorio temu,kako bi se ovde vodile šovinističke rasprave,i kako bi se u nedogled vodila prepucavanja.
    Na teritoriji Srbije i Makedonije nikada u istoriji nije bilo etničkih Bugara,a bugarsko ime se javlja tek od 1870.godine,kada je osnovana Bugarska egzarhija i kada je turski sultan stvorio BUGAR MILET(bugarski narod).
    Stanovništvo juga Srbije,Kosova i Metohije i Makedonije je na silu prepušteno tj. predato Bugarskoj egzarhiji,tako da je ono automatski upisivano kao BUGAR MILET,bez obzira na njegova prava nacionalna osećanja.
    Ovo nije tacno. Bugari se spominju u turskim defterima na teritoriji sjeverozapadne Makedonije u 15. vijeku zajedno sa Srbima i Slovenima - vecinskim stanovnistvom (preci danasnjih Makedonaca).

  6. #6
    Početnik Нишки1987 (avatar)
    Učlanjen
    07.07.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Niš
    Poruke
    28
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Posle stvaranja Bugarske egzarhije 1870, srpska štampa je pružala posebnu podršku Srbima u Jugoistočnoj Srbiji u borbi protiv turskih nasilja, zloupotreba grčkih vladika i bugarskih egzarhijskih propagandista. Bugarski list ,,Makedonija'', čiji je urednik bio pesnik Petko R. Slavejkov, a glavni cilj propaganda bugarskog nacionalnog duha u Makedoniji, Pomoravlju i Ponišavlju, polemisao je sa beogradskim ,,Vidovdanom" povodom "srpske propagande" u Nišu, tvrdeći da je njegovo stanovništvo bugarske narodnosti, a sam Niš bugarski grad.
    Povodom ovih aspiracija bugarske buržoazije na Niš, beogradski liberalni list ,,Srbija'', u članku posvećenom srpsko-bugarskim odnosima, odgovarajući ,,Makedoniji'', odlučno je zaključio : NIŠ JE SRPSKI GRAD.
    U jednom opširnom ,,Pismu iz Stare Srbije'', isti list je osudio politiku Mithat-paše, koji, iako se predstavljao kao pravičan upravnik, u suštini vrši ista nasilja kao i njegovi prethodnici. ,,Srbija'' je osudila postupak niškog paše kada je početkom avgusta 1870. poslao u Stambol ,,vrlog Srbina i rodoljuba'' Dimitraća Čohadžića. To je onaj bogati niški trgovac, koji je početkom januara 1857.godine poklonio dve hiljade dukata za izgradnju crkve u svom rodnom mestu. Ovi dopisi nisu bili prijatni turskim vlastima, pa je dopisnik iz Niša javio kako su oni ,,veoma uzrujali'' Turke u gradu. Beogradski list je navodio konkretne primere turskih nasilja u Nišu. To je bila moralna podrška Srbima u gradu i okolini, da istraju pod tuđinskom vlašću.
    S druge strane, poznato je da je Mithat-paša, dok je upravljao niškim mutaserflikom (1862-1866), morao da koristi srpski jezik u saobraćaju sa stanovništvom, jer ono nije razumelo bugarski jezik. Ipak, prilikom stvaranja Bugarske egzarhije 1870.godine i Nišlije su, pod pritiskom turskih vlasti, morale da se opredele, kojima je odgovarao verski rascep između hrišćana u Turskoj. Turcima je posebno odgovaralo stvaranje netrpeljivosti između srpskog i bugarskog naroda, pa su podržavali bugarske teritorijalne pretenzije u pogledu eparhija koje treba da dođu pod jurisdikciju Bugarske egzarhije. Eparhijski zbor izabrao je 15. februara 1871. arhimandrita Viktora za predstavnika eparhije u crkveno-narodnom zboru u Carigradu, a maja 1872. građani su morali da pišu egzarhu da postavi Viktora za Niškog mitropolita. Viktor je više od 30 godina živeo u Nišu, i uživao je do izvesne mere simpatije građana. Poluzvanični beogradski list ,,Jedinstvo'' optužilo je onda učitelja Tasu za izdaju srpskog naroda, jer je niški kraj nasilno pripao Bugarskoj egzarhiji, a za njegovog predstavnika nametnut vladika Viktor.
    Međutim, uskoro su niški građani uvideli, da nije toliko reč o borbi protiv Patrijaršije i rđavih grčkih vladika i njihovih nasilja i zloupotreba, koliko da se preko Bugarske egzarhije Nišu nametne nekakvo bugarsko obeležje. Vladika Viktor je morao da vodi računa o raspoloženju naroda; zato je već početkom 1875.godine bugarska štampa počela da ga optužuje za nerad i rđavo vladanje, a aprila meseca da piše o glasinama da će se Niš odreći Egzarhije i priključiti Patrijaršiji. Borba protiv Egzarhije u Nišu i okolini bila je dugotrajna i uporna; struja patrijaršista stalno je jačala, što je morao da prizna i zvanični vilajetski list ,,Dunav'', donoseći podatak da pristalica Patrijaršije u Nišu ima 4764 muškarca. Ovaj broj jasno govori da se niško stanovništvo, iako je više volelo crkveno bogosluženje na slovenskom jeziku nego na grčkom, razočaralo u politiku Bugarske egzarhije, koja je preko crkve htela da propagira svoje teritorijalne zahteve, naravno u okviru Turske carevine, ali s pogledom na stvaranje buduće Velike Bugarske.
    Knjiga ISTORIJA NIŠA, I DEO, STRANE 329 i 330

  7. #7
    Aktivan član DareS (avatar)
    Učlanjen
    08.07.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.051
    Reputaciona moć
    61

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Интересантна тема.Питање је само како би се ствари одвијале да Ниш није ослобођен 1878. и ушао у састав Кнежевине,односно да је народ у тој области дуже остао под притиском бугара.На примеру Вардарске Македоније видели смо да после не много успешног бугаризовања деловањем бугарске егзархије и бугарског школства,долази талас терора бугарских банди над угледним Србима,српским учитељима и свештеницима.Не сумњам да би се народ организовао и супроставио,али питање је колико њих би поклекло пред могућношћу да га неко искасапи и измрцвари зато што је Србин.
    http://www.youtube.com/watch?v=BtzTdqoYRYI

  8. #8
    Poznat zlatko01 (avatar)
    Učlanjen
    28.03.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    plavi hotel
    Poruke
    8.625
    Reputaciona moć
    173

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Шта би било да је Русија остала при одредбама сан-стефанског уговора и војно подржала своје ставове и Бугарску. Да ли би дошло до ситуације сличне Криму и где би србија била војно укључена против Русије

  9. #9
    Aktivan član DareS (avatar)
    Učlanjen
    08.07.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.051
    Reputaciona moć
    61

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Да су војно подржали Сан Стефански уговор,сигурно би им се десило да остану усамљени наспрам остатка Европе и прошли би вероватно као и на Криму.Али пошто су тада већ имали такво искуство иза себе,ушли су у нове преговоре.А не сумњам уопште како би се бугари понели према становништву које би им припало Сан Стефаном,њихове методе су добро познате...
    http://www.youtube.com/watch?v=BtzTdqoYRYI

  10. #10
    Početnik Нишки1987 (avatar)
    Učlanjen
    07.07.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Niš
    Poruke
    28
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Citat Original postavio DareS Pogledaj poruku
    Да су војно подржали Сан Стефански уговор,сигурно би им се десило да остану усамљени наспрам остатка Европе и прошли би вероватно као и на Криму.Али пошто су тада већ имали такво искуство иза себе,ушли су у нове преговоре.А не сумњам уопште како би се бугари понели према становништву које би им припало Сан Стефаном,њихове методе су добро познате...
    Бугарске банде нису могле да продру на југ Србије,зато што је српско становништво у тим крајева имало развијену националну свест,и зато што је постојала јака четничка организација Нишки комитет,која је деловала на огромном простору између Ниша,Брезника и Врања.

  11. #11
    Veoma poznat
    Učlanjen
    04.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    МАКЕДОНИЈА
    Poruke
    11.550
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Citat Original postavio Нишки1987 Pogledaj poruku
    Sandanski,ja nisam otvorio temu,kako bi se ovde vodile šovinističke rasprave,i kako bi se u nedogled vodila prepucavanja.
    Na teritoriji Srbije i Makedonije nikada u istoriji nije bilo etničkih Bugara,a bugarsko ime se javlja tek od 1870.godine,kada je osnovana Bugarska egzarhija
    Ја се не препуцавам нити сам шовинистички настројен...Само сам дао пример како се бугари позивају на глупости и да је све бугарско.
    Попис Косова из 1911 то доказује.

    Није било бугара али су зато долазиле бугарске банде да убијају Македонски народ, касније Српски народ је убијао сваког Македонцa под изговором да је бугарин ако неће да прихвати да буде Србин...

    Citat Original postavio Нишки1987 Pogledaj poruku
    Bugarski list ,,Makedonija'', čiji je urednik bio pesnik Petko R. Slavejkov, a glavni cilj propaganda bugarskog nacionalnog duha u Makedoniji,
    Када смо код поменутог листа и поменутог човека...

    Ево.. 1871

    "Много пута сам чуо од Македонаца да они нису бугари већ Македонци, потомци древних Македонаца"

    "Неки Македонци кажу да ми Бугари нисмо Словени, него Татари и шта ти ја знаш шта још.."

    ------

    Било такво мишљење код нас Македонаца да су Бугари Татари далеке 1871..остало и данас 2015.

  12. #12
    Početnik Нишки1987 (avatar)
    Učlanjen
    07.07.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Niš
    Poruke
    28
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Citat Original postavio Sandanski Pogledaj poruku
    Ја се не препуцавам нити сам шовинистички настројен...Само сам дао пример како се бугари позивају на глупости и да је све бугарско.
    Попис Косова из 1911 то доказује.

    Није било бугара али су зато долазиле бугарске банде да убијају Македонски народ, касније Српски народ је убијао сваког Македонцa под изговором да је бугарин ако неће да прихвати да буде Србин...



    Када смо код поменутог листа и поменутог човека...

    Ево.. 1871

    "Много пута сам чуо од Македонаца да они нису бугари већ Македонци, потомци древних Македонаца"

    "Неки Македонци кажу да ми Бугари нисмо Словени, него Татари и шта ти ја знаш шта још.."

    ------

    Било такво мишљење код нас Македонаца да су Бугари Татари далеке 1871..остало и данас 2015.
    Тема није Македонија,али одговорићу пошто си већ започео...
    Све до оснивања Бугарске егзархије и признања "Бугар милета" 1870.године,становништво Македоније је било веома просрпски расположено,и оно није знало за бугарско име и бугарску националну свест.
    На северу и западу Македоније су живели Срби,а у другим деловима македонски Словени...Обе ове групе чине срж модерне македонске нације...
    Ime:  Macedonians_coloured_on_this_map_from_1922 (1).jpg
Pregleda: 284
Veličina:  132,1 KB

  13. #13
    Početnik Нишки1987 (avatar)
    Učlanjen
    07.07.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Niš
    Poruke
    28
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    За разлику од бугарског,српско народно име у Македонији постоји од раног средњег века,и њега нико није морао накнадно да измишља и намеће.

    Уредник: Игор Малиновски

    1) Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град "Серблиа" на положају југо-западно од Солуна има своје име од својих српских основача (око раног 7-ог века) .У 10-ом веку исти град је споменут као "Српчиште" у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.

    Constantin Porphyrogenitos "De Administrando Imperio" cap.32, pp.152 ed.Bonn
    "Starine" 14, 1882 pp.16

    2) Око 680 године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малој Азији од стране Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар (БЈР Македонија) .Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681 и чињеница да је овај град био Епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну Српску популацију.Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа - (Српско Насеље) .

    Constantin Porfyrogenitus "De Administrando Imperio"
    Ердељановић, Ј. "О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века" Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189
    Lequen, M. "Oriens Christianus" I, 1740, pp.659-660
    Micotky, J."Otiorum Chroate", Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112
    Niederle, L. "Slovanske starozhitnosti" Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446
    Ostrogorski, G."Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi", Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599
    Ramsay, W.M. "The Historical Geography Of Asia Minor", London, 1890, pp.183, pp.210

    3) Око 1229-1230 године Бугарски Цар Иван Асен II поставља натпис у Трнову: "Узео сам земљу од Адријанополиса до Драча, грчку, албанску, још и српску".Изразито севернији положај српских држава тог датума даје повод хипотези да је споменута српска земља јужно од те црте област насељена Србима.


    Daskalov, H.S. "Otkritija v drevnei stolicji Bolgarskoi, Ternovo"Moskva, 1859 pp.18-19
    Дуйчев , И. "Цар Иван Асен II" ,София, 1941 стр.23-24
    Makushev, V "Bolgarija v' koncjah XII i v pervoi polovini XIII veka" , 1872 pp.56-57

    4) У Душановом Законику изданом 1349 и 1354 у Скопљу и Сересу, спомињу се следећи народи као становници Србије: Срби, Грци, Албанци (Арбанаси) (Чл.77, 82) , Арумуни (Власи) (Чл.32, 77, 82) , Саксонци (Саси) (Чл.123).

    Новаковић, Ст.. "Законик Стефана Душана Цара Српског 1349-1354", Београд, 1898

    5) Деспот Угљеша у писми из 1366 писаном у Скопљу каже да је господар српске земље, Грчке и Поморја.

    Новаковић, Ст. "Законски Споменици Српских Држава Средњег Века", 1912, стр.509

    6) Патријарх Цариграда спомиње господара Србије, Угљешу у писму из 1371 године.Држава Угљеше налазила се око доње Струме.

    Mikloshich, F & Muller, J. "Acta et diplomata" I, 1860, pp.571

    7) Место битке на Марици 1371 године, када су се Краљеви Вукашин и Угљеша, предводећи своје војске, сукобили са Турцима, било је названо "Сирф-Синдуги"-"Српски Пораз".

    Jorga, N. "Geschiste des Osmanischen Reiches" Vol.I, cap IV, pp241

    8) У другој половини 14-ог века, монах Исаија спомиње да је Угљеша покренуо Српску и Грчку војску и његовог брата Вукашина, и да су са том војском кренули на надирајуће Турке.

    Новаковић, Ст."Срби и Турци 14 и 15-ог века, 1893, стр.184
    Mikloshich , F. "S.Joannis Chrystostomi homilia in ramos palmarum", 1845, pp.71
    Mikloshich, F. "Chrestomatia Paleoslovenica", 1861, pp 41

    9) 1395 године Михаил Палеолог и његова супруга Јелена успоставили су задужбину Јеленином оцу, Константину Дејановићу, Господару Србије.Држава Константина налазила се око реке Струме.

    Mikloshich, F. & Joseph, M. "Acta et dipolomata", 1862, pp.260

    10) Белешка из 1401 од стране владе Млетака спомиње посланика "Константина, господара Србије, која је око наше драчке области" (Constantini domini Servie teritorii, quod est circa teritorium nostrum Durachii) .

    Ljubich, S. "Listine" 4, 1874, pp.437

    11) Бугарске Хронике, пореклом из 15-ог века садрже одломак по коме је Турски Султан Мурат отишао да покори или Бугаре или Угљешу.Угљеша и Краљ Вукашин "скупили су велику српску војску".

    Bogdan, J. "Archiv fur Slavische philologie" 13, 1891, pp.481; pp.493

    12) Димитар, писац из Кратова, записао је да му је задатак да преведе "Закон" (v ezhe sastaviti mi pisaniem srbskoga ezika sochinenie, rekshe knigu imenuemu zakonik) за Охридску Архиепископију из грчког на српски језик, по наређењу Охридског Архиепископа Доротеја, који га је посетио у Кратову јер саборна Црква у Охриду није имала ту књигу на српском језику (po eziku srbskom) него само на грчком.

    Kachanovski, V. "Starine" 12, 1880 , pp.255

    13) Остаци Ивана Рилског су пребачени од Трнова у Рилски Манастир.Тај догађај је био описан од стране Владислава Граматика, 1469 године, који спомиње српске војнике на Маричкој Битки Remains of John Rilski are transferred from Trnovo in the Monastery of Rila.That was described by Vladislav Gramatik, in 1469, who also mentioned Serbian soldiers (Srbskiie voje) in the 1371 Marica battle.

    Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог ДруштваGlasnik Srpskog uchenog drushtva" 22, 1867, стр..287

    14) Негде при крају 15-ог века Мађарски историчар Бонфини пише о "Македонији, коју сада зову Србија".("Macedoniam quam Serbua nunc appelant") .

    Ant.Bonfini "Rerum Hungarii Indec." II lib IX, Viennae, 1774 pp.248a

    15) Године 1515 Ђорђе Кратовац је спаљен.У његовом житију стоји.."..од српског корена и вођен Светим Духом оставио си отаџбину и сроднике у Кратову и пришао си граду Софији".(Ot korene srpskago i douhom svetim vodimi ostavil jesi otachastvo i srodniki izhe v' Kratovja, prishel jesi k' Gradou Sardaskomu).

    Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог Друштва" 21, 1867, стр..154

    16) Стефан Герлах пише 1574-те да је рођак Мехмед Паше постао Архиепископ у Бугарској, и његово седиште је десет дана далеко од Једрења, у граду Охриду, на граници Епира и Србије.(Zu eineim Erz-bischopff in der Bulgarey gemacht worden, hat seinen Sitz zehn Tagreiss von Adrianopol, in der Stadt Ochrida, in der Grantzen Epiri und Servien) .

    Gerlach, S. "Tage-Buch", Frankfurt, 1674, pp.64a

    17) Јаков Соранцо из Венеције стиже у Скопље, у провинцији Србији, године 1575.

    Matkovich.P."Rad. Jugosl. Akad." 124, 1895, str.131

    18) У Краљеву (Румунија) , Поп Јован оставља запис да је Србин од места Кратова (Srbin od mjasta Kratova) .

    Стојановић, Љ."Стари Српски Записи и Натписи" I, 1902 , стр..752

    19) Мартин Крузис у својој књизи спомиње "...Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини".("Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia").

    Crusius, M. "Turcogreciae libri octo", 1584, pp.5

    20) 1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији ("Servia"), Скопље главни град ("Scopia principale citta") и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia) .

    Fermendzhin, E. "Acta Bosniae" "Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39

    21) У 17-ом веку, Хаџи Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима.Такођер спомиње да на обали језера између Сереса, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима.

    "Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer" Wien 1812 pp.80; pp.97

    22) Митрополит Јеремија из града "Пелагон" (Битољ) стиже у Русију 1603 године рекавши да је дошао из српске земље

    Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7112, Дец..19

    23) Октобра 1605 изаслаништво монаха иде у Русији и међу њима био је Ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици (ЋSerbskoi zemli nikolskoga monastira chto na Strumicja, Diakon AvksentiiЋ) .

    "Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" , I, 1858

    24) 1609, у архиву Ватикана, споменута је Католичка Црква у Скопљу, Србија ("La chiesa di Scopia in Servia") .

    Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909

    25) Митрополит Сергије каже да је постављен за Митрополита Гревена од стране Охридског Архиепископа Нектарија српске земље. ("Posvjashchen on na mitropoliju grevenskuju arhiepiskop ohridskim , Nektariem serbskoi zemli") .

    "Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" II, 1860 pp.29

    26) Коментар Доминиканца Никола Лонгија из Дубровника:"Корисно је поставити 3-4 српских свештеника у Србији, јер у Нишу, Крагујевцу, Јагодини, Црној Гори* и Кратову, говори се српски."

    *Скопској Црној Гори

    Acta. S. Congr. Vol.3. Fol.24 A D Congr. diie 20 decembris 1622
    http://www.scribd.com/doc/126614554/...A%D0%B8#scribd

  14. #14
    Veoma poznat
    Učlanjen
    04.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    МАКЕДОНИЈА
    Poruke
    11.550
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Ne znam sta si pokusao ovim da dokazes, ali krenuo si kao Bugari, tu sam te i cekao...

    Pisljivih 70-80 godina ste vladali u Makedoniji u srednjem veku i to ne na celoj teritoriji..vec na severu...

    U mom rodnom gradu na jugu danasnje Makedonije ste bili svega 36 godina.

    Od toga ste napravili Epsku fantaziju,

    Grad Servija su po tim dokumentima naselili Srbi i osnovali, Da ...KOJI SU KASNIJE OTISLI I VRATILI SE NA SEVER.
    Ako citiras citiraj sve do kraja...


    Da te podsetim decko da je u sred Beograda "Krunisan" SULTAN...

    Beograd je dakle Turski grad...srce Turske..

    Da te podsetim da se Beograd zvao "Alba Bulgarica" nekada davno...dakle Beograd je srce Bugarske..

    Da te podsetim koliko je samo Madjara poginulo za odbranu Beograda od Turaka, znaci Beograd je Madjarski..

    U Bratislavi - Gradu Slovaka je proglasavano za cara koliko oces Nemaca i Madjara pa nikome nista...


    Vracamo se na pocetku price..



    Na Kosovu ima samo Bugara i Grka...

    Posto ocigledno niko ne dovodi u pitanje i izjasnjavanje samoh stanovnika moramo tako zakljuciti
    isto kao sto si ti gore nalupao neku epsku fantaziju da je Makedinija Srpska i da su tamo Srbi dok su sami Makedonci
    pisali i slikali na freskama ko su i sta su...

    1236 година , Македонац из Охрида

    A MACEDONIAN BY BIRTH' ...!!! (To de genos Elkon ek Makedonon)
    Припадник Македонског Рода.

    ------

  15. #15
    Početnik Нишки1987 (avatar)
    Učlanjen
    07.07.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Niš
    Poruke
    28
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    27) Надбискуп Бара Бјанки дели Србију на Горњу и Доњу.У област Горње убраја Прокупље, Ново Брдо, Трепчу, Јањево, Скопску Црну Гору, Скопље и Кратово, места где су сви "Католици српског језика".У Доњу Србију убраја Призрен, Гури и Шегец.

    "Arch. S. Congr. Visitte.Vol 16. Fol. 239.

    28) Архиепископ Охрида Аврам, са пратњом, стиже 1634-те у Русију.При распиту, рекли су да су Грци српске земље града Охрида (Grechane Serpskie zemli iz Ahridona Goroda) .

    Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7142, No 8

    29) Обраћајући се Руском Цару Михаилу 1641 године, Скопски Митрополит Семион напомиње да је из српске земље. (Serbskie zemli Semion mitropolit) .

    Димитријевић.С. "Спом. Срп. Краљ. Акад." 38, 1908 стр.60a, стр 60b

    30) 1644-те, Србин Димитрије Николаев из Костура стиже у Русију (Serbjanin' Dmitrei Nikolaev).

    Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7156

    31) Католички свештеник Петар Богдани написао је 1650-те препоруку за његовог рођака, Андрију Богдани из Албаније, рекавши да је "препоручен за Архиепископију у Охриду у Србији".("Proposto per L'Archivescovato d' Ochrida su in confini della Servia") .

    Fermendzhin, E. "Starine" 25, 1892, pp.172

    32) 1651 године, Кратовски Митрополит пише Руском Цару: "Моји прародитељи и предци су господари српске земље Кратово".

    Димитријевић, С. "Гласник Српске Краљевске Академије", 58, 1900.

    33) 1652 У Архивама Руског Царског Дома , забележено је да је Српски Митрополит Михајло присутвовао ручку са Руским Царем.Ради се о истој личности из горњег одломка.(Serbskii Mitropolit Mihailo)

    "Filologicheskaja nabljudenija A.H. Vostokova".1865, pp.184

    34) 1653 Јеромонах Дамаскин је написао писмо своме рођаку, Митрополиту Кратова Михајлу, које садржи закључак о милости Руског Цара према "нашем српском језику".(Jeziku nashemu Srbskom) .

    Станојевић, Љ "Стари Српски Записи и Натписи", I, 1902. Бр. 1547, Бр. 1562

    35) Споменути су Католички мисионари у Србији (Servia) и међу њима господин Стефан кратовац ("In Cratovo d.Stefano da Cratovo") .

    Fermendzhin, E. "Starine" 25, 1892, str..194

    36) У натпису од 1659 стоји: "Михаил Митрополит, посетилац Светог Божјег Гроба Светог Јерусалима од Српске земље града Кратова" ("Mihail Mitropolit, poklonik bozhia groba svetago Ierusalima ot Srbskie zemli grada Kratova") .

    "Chtenija v imperatorskom' obshtesvja istorii i drevnosti Rossiiskih pri Moskovskom univerziteta" Moskva 1896 II 5th part pp.4a

    37) 1665 године Софијски Архиепископ Петар Archbishop Petar бележи да "Сада у овом Краљевству Србији постоји једна Митрополитска Црква, она Скопска""Al presente si trovano in cotesto regno di Servia una chiesa Metropolitana, cioe, Scopia") , додајући да је Папа Урбан 8-ми у својој декларацији оснивања "Илирског Колегија" изјавио да "постоје три Бискупије у Србији-оне у Скопљу, Јустинијани званој Призрен, и у Нишу".("Che sono del regno di Servia tre vescovati:cioe Scupi, ovvero Scopia, Justiniana detta Prisren, et anche Nissa") .

    Fermendzhin, E. "Starine" 25 , pp18

    38) Питер Хејлин, енглески географ под одредницом "Србија" ставља-"главни градови тамо су 1.Ниш 2. Видин (од Турака зван Киратов) 3. Кратово.....9.Скопље, од Птолемеја звано Скупи.": ("Principal towns hereof : 1.Nissa 2.Vidina (by the Turks called Kiratow) 3.Cratova........9.Scopi, by Ptolemy called Scupi.")

    Heylin, P. "Cosmographie in four books" London, 1666

    39) 1666 године Митрополит Ананије од Кратова у допису са Руским Царем, спомиње "Михајла, Митрополита Срба" ("Mihaila Mitropolita Srbian") .

    Димитријевић, С. "Споменица Српске Краљевске Академије", 38, 1900 стр.64б

    40) 1667-е Цар Леополд даје повластице Грцима (Graeci) и Србима (Rasciani) који су емигрирали ка Северној Мађарској при чему је "већина њих долазила из Македоније" ("Praesertim autem ex Macedonia adventum") .

    Витковић, Г. "Гласник Српског Ученог Друштва", 67, 1887, стр.128;стр.131

    41) Унутар "Извештаја о Српској или Скопској Диоцези ( Relazione della diocesi di Servia o Skopia ) набројана су главна места у Србији"Призрен, Скопље..."
    (" Li loughi principali della Servia: Prisren, Scopia ....")

    Fermendzhin E., "Starine" 25, 1892. pp. 195-196

    42) 1676.Секретар "Друштва За Пропаганду Вере" "De Propaganda Fide" написао је извештај Папи Иночентију о Католичкој Цркви у Босни и суседним земљама, у којем је спомненут Бискуп Скопља, Андреа Богдани.

    Horvat, K. "Glasnik Zemaljskog Muzeja Bosne i Hercegovine" XXI, 1909, pp.393

    43) Око 1680 Урбан Чери јавља у рапорту папи Иноћентију IX о Архиепископу Скопља у Србији.

    Theiner, A." Vetera. Monum. Slav. Mer. Histor. Ill." II, 1875, pp 213

    44) Надбискуп Скопља описује Србију и каже да је "Скопље главни град Србије" ("Scopia....metropolli di Servia") .Даље, спомиње да су Православне "куће у Скопљу Грчке и Српске".("Case Greche e Serviane").

    Theiner, A. ibidem, pp. 220

    45) Канонска Посета Надбискупа Скопског Петра Богданија 1680-те садржи забелешку да су становници Скопља Грци, Срби, Јевреји и Јермени.


    "Scritture orig. rif. nelle. congr. gen. vol. 482 ad congr. die 5 maii 1681 Nro 24"

    46) У 1685-ој години Надбискуп Скопља Петар Богдани шаље допис Кардиналу Чибу, говоривши да су га Турци истерали из "целе Србије".("da tutta la Servia") .

    Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909, pp. 403

    47)Митрополит Јевтимије од "Српске земље града Скопља" (Serbskija zemli goroda Skopija) долази у Русију 1687-е године, доносећи молбу у којој спомиње да је "Митрополит српске земље скопске Цркве" ("Mitropolit Serbskije zemli Skopskie Crkve") .

    Димитријевић, С. "Гласник Српске Краљевске Академије" 60, 1901 стр.154

    48) 1690-те Бискуп Котора, Марин Драго, извештава да је "Скопље насељено Турцима, Србима Грчког Обреда и Католицима".

    "Scritture riferite nei congressi - Servia.Vol. I, Fol. 120"

    49) Аустријски Цар Леополд проглашава Јована Монастирлију из Битоља Војводом Срба у Аустрији 1691-е године.

    Трифуноски, Ф. Ј. "Македонизирање Јужне Србије", Београд, 1995, стр. 24
    http://www.scribd.com/doc/126614554/...A%D0%B8#scribd

  16. #16
    Početnik Нишки1987 (avatar)
    Učlanjen
    07.07.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Niš
    Poruke
    28
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    50) Братан Иванов, Србин из Македонске земље стиже у Москву 1704-е године.(Makedonskie zemli Serbin' Bratan' Ivanov) .

    Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Year 1704
    Kapterev, N.A. "Harakter otnoshenii Rossii k Pravoslavnomu Vostoku v XVI i XVII stoletija" 1914 pp.348

    51) Димитрије Петров из Кичева дошавши у Русију 1706 године ради скупљања средстава за изградњу Цркве Св.Димитрија у Кичеву, изјашњава се као полазник из српске земље града Кичева.(Serbskie zemli goroda Karacheva) .Долазак је регистриран као" српске земље охридске епархије кичевског града Србина димитрија Петровог":("Serbskie zemli Arhidonskija Eparhi Krachevskogo goroda Serbjanin Dmitrei Petrov".)

    Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 1706, No. 7

    52) Барски Надбискуп, Вићентије Змајевић константира "главна места у Србији су Београд, Смедерево, Ниш, Скопље, Прокупље, Ново Брдо, Приштина, Трепча, Призрен и Пећ, а утврђења Качаник, Тетово, Јањево, Вучитрн, Митровица, Ђаковица и Нови Пазар."


    "Scritture riferite nei congressi - Albania. Vol. V, Fol. 175"

    53) 1723-е Герард Корнелиус вон Дрих, Секретар аустријске делегације, на путу ка Цариграду спомиње за Пирот да има "Грка и Срба у тим земљама" ("Grichen oder Raitzen dieses landes") .Даље спомиње место звано "Гроблиан" ("Grobblian") источно од Софије за које говори да су већина његових житеља Срби (Raitzen).

    Cornelius, G.V.D. "Historische nachricht von der Rom. Kayser.Gross-Botschaft nacht Konstantinopol" Nurnberg 1723 pp.84; pp.102

    54) Ургентна Конгрегација Римске Католичке Цркве 1742-е године издаје рапорт који садржи изјаву да "Срби грчког обреда" настањују Хрватску, Славонију, Мађарску, Србију, Тракију, Македонију, Албанију и Црну Гору.

    Archivum Sacrae Congregationis de Propaganda Fide."Congregazioni Particolari"Vol.106.Fol.1

    55) у 1774 години Руска Царица Елизабета обраћа се"племенитим и часним господарима српских земаља у Македонији, Скандарији, Црној Гори и Приморју Црногорског Народа, управницима, војводама, принчевима и капетнима као и њиховим духовним и световним вођама".

    Милутиновић, С."Историја Црне Горе", 1835

    56) Писмо из 1756 спомиње главна места у Србији (La Servie) , мећу којима су "Скопље, где борави Српски Архиепископ; Кратово, по којем је провинција именована".("Scopia, ou reside Archeveque Rascien; Cratovo, qui donne son nom au Gouvernement") .

    "Le Voyager francois, ou la connoissance de l' ancien et du noveau monde mis au jour par M. l' Abbe Delaporte", tome XXIII, Paris, 1777

    57) Католички Надбискуп Скопља, Матија Масарек, Албанац, извештава де је град насељен "Грцима, шизматицима Србима, Јеврејима и Јерменима" ("Grece, scismatici Serviani, Ebrei et Armeni") у извештају написаном око 1770-е године.

    1790-те напомиње да Турци сумњају на Грке и Србе Скопља јер су послали писма Русији.

    "Scritture rif. nei congressi - Servia. Vol. III", marzo 1790

    58) Група француских штабних офицера 1807-е, дозволом Турака, путује кроз Македонију састављајући статистички преглед популације.Осим Грка, Турака, Албанаца и Арумуна затекли су само Србе.

    Slijepchevich, Dj. "The Macedonian Question", The American Institute For Balkan Affairs, Chicago, 1958

    59) Преписка чешког филолога Добровског до Словеначког колеге Б.Копитара између 1809-1810-е садржи ово мишљење Добровског Имам мало обзира спрема географским називима.Дубровчани, Македонци и Босанци су ипак Срби
    "Die geographischen Benennungen kummern mich wenig. Ragusiner, Macedonier, Bosnien sind doch Serben".


    Jagich, V. "Briefwechsel zwischen Dobrowsky und Kopitar" Berlin, 1885 pp.34

    60) Изјава Јозефа Милера, Аустријца, медицинског офицера Турске Армије у раном 19-ом веку који је радио у Албанији, о суседним земљама које је посетио.Др. Милер је течно говорио српски језик.

    .....Српска племена живе у источним планинама и побрђу око Дебра, у области Струге као и на источној обали Охридског језера, даље у долини Ресена и Преспе, у граду Битољу и његовом северо-источном опкружењу, у долини Сребрница, и по имену у заједницама Опторош, Србица, Махмуша, Мртвућа, широм леве, источне области Белог Дрима у заједницама Кремовик, Мирожиш,Ћупрево, Гребник, Злокуће....

    Joseph Muller, “Albanien, Rumelien und die Osterreichisch-Montenegrinische Grenze”, Prague, 1844

    61) "Српска сточарска племена су одвојена од бугарског земљорадничког живља Македоније од Грка, који настаљују средишње и приобалне области ове велике земље".

    Cyprian Robert, "Les Slaves de Turque" Paris, 1844, Vol. II pp.234
    http://www.scribd.com/doc/126614554/...A%D0%B8#scribd

  17. #17
    Aktivan član DareS (avatar)
    Učlanjen
    08.07.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.051
    Reputaciona moć
    61

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Нишки,као отварач теме,држи се Ниша и нишког округа,има на форуму доколичара и смарача,који своје комплексе лече копи/пејстовањем будалаштина.А сама тема јесте интересантна,бар мени јер нисам знао ништа о томе.Можда напишеш нешто више о битним људима као што је био војвода Коле Рашић?
    http://www.youtube.com/watch?v=BtzTdqoYRYI

  18. #18
    Veoma poznat
    Učlanjen
    04.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    МАКЕДОНИЈА
    Poruke
    11.550
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19.veka

    Српске Новине из 1841 јасно пишу да у том граду живе Бугари..





    Срби сами признају да је Ниш бугарски град где живе Бугари .

  19. #19
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.281
    Reputaciona moć
    159

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19. veka

    Citat Original postavio Sandanski Pogledaj poruku
    Српске Новине из 1841 јасно пишу да у том граду живе Бугари..





    Срби сами признају да је Ниш бугарски град где живе Бугари .
    Pa to ovde uopšte ne piše. To je vest da je izaslanik Jakup paše došao da traži od srpskoga kneza da se vrate natrag neke izbeglice koje su zbog nemira u Bugarskoj pobegle na srpsku stranu, pošto su nemiri prošli. Niš se uopšte ne pominje, osim kao trenutno mesto boravka Jakup paše.

    Znači opet izmišljaš gluposti, mada u poređenju s Aleksandrom Velikim ovo i nije neka izmišljotina.

  20. #20
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    31.08.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    NYC
    Poruke
    413
    Reputaciona moć
    22

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19. veka

    Citat Original postavio Нишки1987 Pogledaj poruku
    Za rad komiteta u Nišu(misli se na Niški komitet), i uopšte, na teritoriji niškog mutesarifluka, posebno je bila značajna njegova aktivnost na suzbijanju asimilatorske politike Egzarhije i Bugarskog narodnog odbora iz Carigrada, kome je na čelu stajao Dragan Cankov, kao najagilniji za rad na niškom području. Posle stvaranja Egzarhije, zbog njenih napadnih bugarizatorskih tendencija da se suzbije nacionalni osećaj i srpske narodske običajne ustanove, Nišlije-slično Piroćancima u Nišavskoj eparhiji-nisu hteli ni da čuju za bugarsku liturgiju u crkvama, a naročito za bugarsku nastavu u školama, premda su se 1869, odnosno 1870.godine listom izjasnili protivu jurisdikcije fanariotskih arhijereja u ovim eparhijama.
    Koliko su Nišlije, a sa njima i seljaci Ponišavlja, držali do svojih istorijskih tradicija i do svog nacionalnog srpskog osećanja i posle osnivanja Egzarhije, videlo se po tome što i sam niški egzarhijski episkop "deda" Viktor(rodom iz Kalofera u Bugarskoj), nije hteo na silu da ide protiv svojih parohijana. Sve do kraja turske vlasti u niškom sandžaku nije postojala nijedna bugarska osnovna škola, a , s druge strane, pod pretnjom Nišlija da će ponovi prići Vaseljenskoj patrijaršiji, episkop Viktor je odustao od uvođenja bogosluženja na bugarskom jeziku po crkvama svoje eparhije.
    Uz Koleta Rašića, Mihaila Božidarca i Todora Stankovića u odbijanju bugarizatorskih težnji da crkveno-školsku opštinu uzmu egzarhisti iz Bugarske posebno se isticao i niški sveštenik Petar Ikonomović, član medžlisa Mihajlo Adamušević i učitelji Atanasije Petrović, Todor Milovanović i Milan Novičić. U ovome su oni imali punu podršku svih gradskih esnafa,a po selima svih seoskih kmetova, seoskih domaćina i sveštenika.
    Na čelu te borbe protiv pokušaja prodora Egzarhije u ustanove srpske nacionalne kulture i narodnog običajnog života stajao je Niški komitet, čiji je uticaj bio jak uopšte u vođenju narodnih poslova, i koji je uživao podršku sveg srpskog stanovništva u niškom mutesarifluku. Zbog svih ovih okolnosti, na njegovoj teritoriji sve do kraja turske uprave, postojanje srpske narodne političke organizacije, nije moglo biti dovedeno u pitanje. To se najbolje videlo pošto je započeo rat 1876.godine, kada su mnoga pogranična sela pristupila srpskoj vojsci, a još više u Drugom srpsko-turskom ratu 1877/78.godine. Koliko je ova srpska narodna organizacija bila uhvatila korena, moglo se suditi po tome pošto Turci nisu mogli uhvatiti ni jednog njenog člana, ni uhvatiti bilo šta iz tajne prepiske njenih vođa sa srpskim vlastima u Kneževini.
    Knjiga ISTORIJA NIŠA, I DEO, STRANA 300
    Мислим да питање није постављено правилно.
    Бугарска егзархија је настала пре свега као отпор хеленизације, т.ј. право да се богослужба буде на словенском језику. Чак је било идеја да се оснује Босанско-Бугарску егзархија која би обухватила све православне Словене у турском царству. Свакако да је ту било и политиче-националне тематике.
    Срби су генерално подржавали напоре егзархије. У то време није било никаквог антагонизма иѕмеђу Срба и Бугара и сматрало се питање времена да ће да буде у зајдничку државу, где би Србија имала улога Пијемонта. То је управо време када се Немачка и Италија уједињавала, а тамо је било превише примера (као и друге државе које су имали традиција вековима као Француска и Шпанија) где две провинције имају веће разлике него код Срба и Бугара, тако да је то ваљда звучило логично.

    Тек касније 1878, када Санстефанска Бугарска би било далеко већа држава него Србија долази до нагле промене те политике. А Ниш улази у Србију управо у то време, тако да и није било проблема.

    Ако те занима, прочитак овде како је то текло, више него довољно детаља

    https://books.google.com/books?id=Xz...%D0%90&f=false
    Poslednji put ažurirao/la Atentator : 14.07.2015. u 23:12

  21. #21
    Elita crni lepotan (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Дуле, давитељу, руке ти се позлатиле!
    Poruke
    20.802
    Reputaciona moć
    571

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19. veka

    Citat Original postavio Atentator Pogledaj poruku
    Мислим да питање није постављено правилно.
    Бугарска егзархија је настала пре свега као отпор хеленизације, т.ј. право да се богослужба буде на словенском језику. Чак је било идеја да се оснује Босанско-Бугарску егзархија која би обухватила све православне Словене у турском царству. Свакако да је ту било и политиче-националне тематике.
    Срби су генерално подржавали напоре егзархије. У то време није било никаквог антагонизма иѕмеђу Срба и Бугара и сматрало се питање времена да ће да буде у зајдничку државу, где би Србија имала улога Пијемонта. То је управо време када се Немачка и Италија уједињавала, а тамо је било превише примера (као и друге државе које су имали традиција вековима као Француска и Шпанија) где две провинције имају веће разлике него код Срба и Бугара, тако да је то ваљда звучило логично.

    Тек касније 1878, када Санстефанска Бугарска би било далеко већа држава него Србија долази до нагле промене те политике. А Ниш улази у Србију управо у то време, тако да и није било проблема.

    Ако те занима, прочитак овде како је то текло, више него довољно детаља

    https://books.google.com/books?id=Xz...%D0%90&f=false
    Ovo jednostavno nije tačno.
    Bugarska egzarhija je nastala kao interesna sfera Rusije u Turskoj. To je bio začetak velike Bugarske stvorene u San Stefanu, države pod ruskom komandom koja bi trebala da omogući Rusiji izlaz na Sredozemno more. S druge strane, još je u vreme Katarine II Rusija ponudila Austriji podelu interesnih sfera na Balkanu tako da Srbija pripadne Austriji, a Bugarska Rusiji.
    Upravo to stvaranje Bugarske egzarhije i predstavlja začetak problema između Srba i Bugara u modernoj istoriji.
    Треба забранити даље емитовање оне накараде од серије Немањићи!

  22. #22
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    31.08.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    NYC
    Poruke
    413
    Reputaciona moć
    22

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19. veka

    Citat Original postavio crni lepotan Pogledaj poruku
    Ovo jednostavno nije tačno.
    Bugarska egzarhija je nastala kao interesna sfera Rusije u Turskoj. To je bio začetak velike Bugarske stvorene u San Stefanu, države pod ruskom komandom koja bi trebala da omogući Rusiji izlaz na Sredozemno more. S druge strane, još je u vreme Katarine II Rusija ponudila Austriji podelu interesnih sfera na Balkanu tako da Srbija pripadne Austriji, a Bugarska Rusiji.
    Upravo to stvaranje Bugarske egzarhije i predstavlja začetak problema između Srba i Bugara u modernoj istoriji.
    Шта је нетачно конкретно?
    Постављач теме питао бугаризацији Срба у Нишу, иако тога није ни било. Бугарске митроплите нису постављени. Испада да Срби су били против бугарске литургије (тачније црквенословенске) него су хтеле да наставе на грчку литургију. Како да не.
    Прочитај мало линк који сам поставио.
    Забуна је у томе што Бугарска егзархија оснива 1872 а то је само пар година пре Санстефанске Бугарске. Истина је да касније постаје моћни пропаганди алат Бугарске али држимо се хронологије - егзархијске школе долазе тек после 1880, митрополити долазе у Македонији после 1890 а у Ниш и остале делове данашње Србије никада. Ја сам разумео питање за период пре 1878 а тада није било неких сукоба између Срба и Бугара.

    Пар исечака из линка:

    затим


  23. #23
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    31.08.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    NYC
    Poruke
    413
    Reputaciona moć
    22

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19. veka

    Да потсетим још пар детаља из тог времена
    Програм из 1867, где би Срби и Бугари требали бити у једну државу (југословенско царство) на чело са Обреновића
    https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9F...B8%D1%82%D0%B5
    Бугарске легије, оружане снаге Бугара спонзорисана од Српске државе
    https://en.wikipedia.org/wiki/Bulgarian_Legion
    Ако се све то дешавало 1868 а Егзархија почиње у то време, о каквим сукобима се може говорити на почетку.
    Poslednji put ažurirao/la Atentator : 15.07.2015. u 10:41

  24. #24
    Veoma poznat Лекизан (avatar)
    Učlanjen
    29.01.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Рас
    Poruke
    10.616
    Reputaciona moć
    250

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19. veka

    Сукоба на почетку није ни било, Србија је активно помагала бугарску борбу за слободу, тек после смрти кнеза Михаила ствари се погоршавају и тада се и формира бугарска егзархија на притисак Русије.

    О томе говори и Гарашаниново Нечертаније из 1844 године:
    "Ако смо ми расположење духа народног у Бугарској добро познали, и ако нисмо она родољубива средства која она притјажава отвећ мало уважавали, онда морамо казати да овде већа усиљавања за ослобођење отачества од турског јарма још су далеко. И опет Русија главна своја тежења овамо управља, јербо је ова земља управ пред вратима Цариграда и на њеном путу к овом положена; но и отношенију к Србији, Бугарска исто то положеније и значење има које и за Русију. Ако Русија само још неколико година овако у Бугарској дејствује, као што је до сад радила и ако за ово време Србија остави да Русија ради тамо без да и Србија што чини, заиста ће међутим Русија толико успјети, да неће ни мало више требати србског уплива у Бугарској. Нека ово за Србију буде знак и опомена и нека она не заборави да само ондај политическо пријатељство очекивати може, ако смо љубав нашу према пријатељу већ од пре посведочили и доказали. Србија мора за Бугарску нешто учинити, пошто љубав и помоћ мора бити взајмна."
    "Рука која пише трули и нестаје као прах, а писање, ако су и груба слова, али Божија су, и заувек остају." Савина књига,XI век.

  25. #25
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.001
    Reputaciona moć
    318

    Podrazumevano Re: Pokušaj bugarizacije Srba u Nišu i Ponišavlju tokom 19. veka

    Покушаји блгаризације српских истакнутих личности, српске историје и српских предела, не престају ни данас. Ево врло свежег примера, како се "Блгарима" проглашавају Старина Новак и слични, као и покушај да се пред ЕУ топоними у данашњој Румунији. у којима је јасно да се ради о српским, представе као "блгарски" :

    Localitatile cu populatie de origine bulgara mai importante din România sînt: Dudestii Vechi, Breste, Vinga (Banat), Bailesti, Brebeni-Sîrbi, Coteana-Sîrbi, Corlatesti-Sîrbi, Caraula, Dîlga-Sîrbi, Desa, Ciutura, Deveselu, Mîrza, Maracini, Poiana Mare, Stoienesti-Sîrbi, Selistioara, Urzicuta (Oltenia), Atîrnati, Butculesti, Baleni-Sîrbi, Izvoarele, Teleorman, Calomfiresti, Licurici, Corabia, Crîngeni, Spatarei, Udeni-Sîrbi, Puntea de Greci, Tîrgoviste, Afumati, Bila, Copaciu, Iepuresti, Varasti, Valea Dragului, Herasti, Chiselutu, Spantov, Ceacu, Ciocanesti, Plataresti, Manastirea, Hotarele, Dudesti-Cioplea, Popesti-Leordeni, Dobroiesti, Branesti, Chiajna, Novi Sliven, Galati, Braila (Muntenia), Caucagia, Pietrele, Babadag, Dunavat, Visina, Ciamurlia de Jos, Cerchezu, Enisala, Mila 23, Patagianca (Dobrogea), Buzau, Focsani, Rîmnicu Sarat, Husi, Bîrlad, Tecuci, Vaslui (Moldova).
    http://www.proeuropa.ro/bulgari.html
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

Slične teme

  1. Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 27.02.2014., 00:23
  2. Odgovora: 838
    Poslednja poruka: 26.12.2011., 13:03
  3. Наталитет у Срба
    Autor ЦарДушан u forumu Istorija
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 19.03.2011., 17:09
  4. Odgovora: 81
    Poslednja poruka: 30.05.2009., 03:51
  5. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 19.05.2009., 14:50

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •