Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)
Prikazujem rezultate 1 do 15 od 15

Tema: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

  1. #1
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    50.980
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4385

    Podrazumevano Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    Stiglo je pet priča.
    Rok za glasanje: 5. juli (nedelja), do 20h.

    Čitajte i uživajte!


    Priča br.1

    Žrtve puc-puc groznice

    Tog petka bacilo me u postelju. Zvono na vratima oglasilo se te iste večeri. Predsednik kućnog saveta, otvorila mu je moja supruga, u rukama je držao retrovirusni brojač koji je se oglašavao baš kao i poznatiji mu rođak: puc-puc-puc-puc.
    Nije govorio mnogo, samo je uručio obaveštenje, a redari su zapečatili vrata. Više nismo mogli van. Ja nisam ni želeo - jedva sam uspevao otići do klonje. Moja mala porodica: supruga, četvero dece, pas, mačka i ja našli smo se u izolaciji. Mačku smo uspeli spasiti. Srednja ju je kćerkica izbacila kroz prozor pre nego što je stigla naredba o navlačenju zavesa. Tvrdila je - kćerkica - da se maca dočekala na noge, dok ju je stariji sin zezao (gad mali) da se dočekala na ruke. Pola dece mi se rasplakalo, a i ja sam bio zabrinut, onako znojan, pod temperaturom, u postelji.

    Oko 3 u noći začuo sam zvukove, vani kod samog prozora. Supruga je malo raširila zavese.. Umesto ulice i drveća ugledali smo smrdljivu žutu masu pur pene. Oduzeli su nam pogled. Potonuo sam natrag u znojnu vrelinu.
    Ipak, bio sam sretan kad sam ujutro ustanovio da se niko drugi nije razboleo. Deca su bila prezdrava; ludovala su od dosade. Pas je obavio nuždu na tepihu, a ne na pločicama u kuhinji, što bi bilo kudikamo...
    Televizijski signal je nestao; na ekranu se mogao videti samo prljavi sneg. Telefonska linija prekinuta. Potpuno su nas izolovali. Povremeno bi mi se učinilo da čujem glasove, vani, u zgradi ili drugde, ja ne znam, ali utihnuli bi, ti glasovi, već nakon nekoliko sekundi - kao da su svi pazili da odbolujemo to naše u miru. A jedini bolestan bio sam ja. Nisam dopuštao nikome - ni supruzi, ni deci, ni psu - da mi se približe na manje od metra. Stenjao sam kao pravi muškarac, dok su me ostali zaobilazili i posvećivali se malobrojnim aktivnostima koje su im preostale. Svađe su izbijale isprva svakih par sati, a potom sve češće. Uveče sam primetio da me bolest napušta. Kad bih zaklopio oči, uočavao sam unutar organizma široke prostore koji nisu znali za bolest.

    U nedelju ujutro bio sam kao nov. Ustao sam, pogledao svoju malu obitelj koja je još čvrsto spavala, obrisao pasju mokraću s već potpuno crnog parketa. Pokušao sam otvoriti ulazna vrata, ali ništa; dobro su ih zatemblačili. To nije slučajno; taj Borko - predsednik kućnog saveta - ima me na piku otkad sam mu sina šutnuo u dupe zbog onog prskanja za Đurđevdan.
    Otvorio sam prozor. Nožem za hleb stao komadati žutu masu pur pjene, dok nisam dospeo do dnevne svetlosti. Spustio sam se kroz prozor; visoki prvi sprat, i nije neka visina, a ja još nisam posve izašao iz forme.
    Krenuo sam prema ulazu u zgradu. Bio je zapečaćen. Buljio sam u ta vrata, prazno, kao da nikada kroz njih nisam prošao. Krenuo sam ulicom; tek kod pijace shvatio sam da je grad prazan. Sve je bilo u najboljem redu, automobili propisno parkirani, kontejneri za smeće ispražnjeni, ali u gradu nije bilo žive duše. Evakuacija, nisu ih valjda radi moje bedne nazovi-bolesti... Ili je bilo toga više.
    Bankomati nisu radili, prodavnice zatvorene, sva moguća vrata zapečaćena, vrata svih vozila zavarena. Telefonske govornice mrtve. Nisam znao šta ću, nisam imao kuda. Vratio sam se pod prozor moga stana. Pokušao sam se popeti nazad u stan, ali nije išlo. Obuzela me malaksalost. Ipak je to bila bolest, prava bolest, da, da...
    Ništa, još je rano, pričekat ću do 8, pa ću viknuti mojima... ne znam, da mi nešto spuste, da se popnem, pa da vidimo šta ćemo dalje. Ali ne odmah, neka još odspavaju malo. Nedelja je.

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 2

    Efemera

    Veliki ciljevi zahtevaju veliku žrtvu. Nekada je žrtva neophodnost...

    Daleko od najbliže ljudske naseobine, uz obalu velike ustajale, stare bare koju, verovatno, niko nikada ni ugledao nije sedeo je, u prljavoj vodi jedan poveći, pozeleneli kamen. Beše dugačak, svojom dužinom do pola zariven u barsko dno, dok mu je drugi, zašiljeni deo štrčao kroz vodu zaklapavši sa tlom ugao od četrdesetpet stepeni. Bare su, razume se, prepune kamenja i obično oko njih nema nekih naročito čudnih i zanimljivih detalja, ali ovaj, gore pomenuti, ipak, po nečemu beše poseban – na sebi je dobro krio jednu tajnu, jedan jednostavni, majušni život i jednu ogromnu, opravdanu žrtvu.

    Sa svoje gornje strane, bio je prošaran beličastim tačkicama – malim, gotovo nevidljivim jajašcima koja je na njega položio neki, reklo bi se, sićušni insekt. Zalepljena za njegovu površinu sedela su i čekala svojih pet minuta – trenutak kada će njihov stanar probiti opnu i izaći iz njih napolje, u život. Spuštene su u baru na njima nepoznat način i iz njima nepoznatog razloga. Niko ih od tada pa nadalje nije posetio, niko nikada štitio, niko pazio ili obilazio. Ostavljeni su na milost i nemilost barskih predatora. Nesposobni da se brane nisu uspeli odoleti njihovim konstantnim napadima i od svih tih sićušnih jajašaca koji su krasili barski kamen ubrzo osta samo jedno...

    Prolazili su dani, smenjivali se jedan za drugim, a jajašce je raslo i postepeno se pretvaralo u čauru. Posle upornog i dugog, višemesečnog čekanja konačno je došao i taj dan – dan kada će se ova, preostala jedinka konačno osloboditi zidova koji je okružuju i izaći iz njih slobodna. Opna je polako počela da se napinje i nateže ne bi li najednom pukla i iz sebe izbacila maleno stvorenje – ženku mušice duguljatog tela, prozračnih krilaca i tankih, jedva vidljivih nožica. Došla je na svet potpuno sama – od samog svog početka prepuštena isključivo sebi i bez ikakve predstave ko joj je, uopšte i podario život. Rođena je, ne videvši pritom niti majku, niti oca.

    Samo par trenutaka nakon svog odčaurenja, mušica počinje da maše krilima i grabi ka površini. Nekoliko desetina zamaha kasnije i ona je isplivala. Doplivavši do obale, našla je mesto na kome će moći da se odmori i osuši svoja mokra krila. Sada je spremna za svoj prvi let. Zalepršala je krilima i vinula se gore u potrazi za sebi sličnim. Vođena isključivo prirodnim nagonom, unapred programirana samo jednom funkcijom, ona se podigla par metara naviše, priključila grupi mušica i počela da traži partnera koji će joj pomoći da stvori potomstvo. Sparivši se, oni se razilaze. On će na kraju dana umreti od gladi, ili će utoliti glad kakvoj žabi ili gušteru. Neće poživeti duže od dvadesetčetiri časa.

    Naša mušica se izdvojila iz roja i počela naglo da se obrušava dole, prema bari – ka mestu iz kog je, neposredno nakon napuštanja svoje čaure, izronila. Spustivši se do njega, ona je potopila zadnji deo svog duguljastog tela u zamućenu vodu i, ne prekidavši svoj let po površini, polako počela da ispušta beličasta jajašca koja će pasti na potopljene biljke i kamenje, za njih se zalepiti i ostati da bespomoćno čekaju trenutak kada će i sama biti pozvana da iz sebe iznedre život.

    Ispustivši poslednje jajašce, mušica je upala u vodu, pokvasila svoja prethodno osušena tanana krilca i ostala da pluta po površini zamućene bare – bespomična i beživotna, sa nadom da će bar jedna mušica uspeti da izvrda predatoru, probije opnu, ispliva na površinu i obnovi ciklus.

    Daleko od najbliže ljudske naseobine, uz obalu velike ustajale, stare bare koju, verovatno, niko nikada ni ugledao nije sedeo je, u prljavoj vodi jedan poveći, pozeleneli kamen…

    - - - - - - - - - -

    Priča br.3

    Ja nemam drugi put

    Postoje ljudi, vojnici dužnosti, koji svoj život pretpostavljaju principu po kojem žive i ostaju mu vjerni do kraja. Te s toga oni “nemaju drugi put osim onog koji im zakoni njihove sudbine nalažu”.

    Nedugo nakon preseljenja njegove djevojeke Leah u Ameriku Johan je dobio ponudu, od jednog prestižnog američkog univerziteta, za mjesto asistenta na katedri za tehničku fiziku. To je bilo ostvarenje njegovog davnašnjeg sna..a on i Leah nakon 10 godina veze mogu otpočeti neki bolji život. Ponuda je prevazilazila okvire njegovih očekivanja, bio je i više nego zadovoljan. Konačno ce njih dvoje moći biti partneri u poslu. Brojni njihovi projekti ugledaće svjetlost dana. To je bilo nešto kao nagrada nakon dugih godina siromaštva, patnje, raznih saplitanja koja su ga snalazila sa svake strane.

    Čim je pročitao pismo odlučio je otići kod svojih i saopštiti im lijepu vijest.

    No, umjesto radosnog oduševljenja dočekala ga je zabrinutost i prekor roditelja što ih namjerava ostaviti same. Njegova majka bješe zatečena takvom sinovljevom odlukom jer je bila uvjerena da on shvata da je vrijeme da konačno pokaže zahvalnost za sve što su ucinili da bi od njega stvorili stabilnog, obrazovanog čovjeka..kad eto on bi u Ameriku. Otac je ćutao ali je njegovo neslaganje tim prije bilo glasnije od majčinog.

    Kada je po svršetku fakulteta dobio priliku da upiše postdiplomske studije, na grupi koja nije bila finansirana iz budžeta, htio je da odustane zbog novca. Njegovi roditelji nisu to dozvolili, zamjenili su stan za manji u lošijem dijelu grada i dali mu ostatak novca za upis. Sjetio se odlucnog glasa svoje majke kojim je izgovorila: “Upisuješ i tačka, pa makar morali sve da prodamo. To je ono do čega ti je stalo.”

    Osjeti jaku grižnju savjesti i nalet čudne tuge..ali brzo se trže. Predjoše na druge teme..

    Kad je izašao iz roditeljskog doma, bješe kasno. Uputi se nekim dugim mracnim prolazom..ne bi li prije stigao do stana u kom je živio. Teturao se kao pijan. Uhvati ga strah i drhtanje.

    Kad je stigao leže, onako u garderobi, sav ošamućen, i ubrzo zaspa.

    Ujutru se probudio s jasnom odlukom. Otišao je pravo Dekanu kod kojeg je bilo zvanično pismo ponude iz Amerike.
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.



  2. #2
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    50.980
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4385

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    - Jeste li sigurni da ne prihvatate? Pa ovo je ponuda koja se ne odbija!
    - Da, da...pa već sam rekao. Uostalom, ne vidim da drugacije moze biti, nemam izbora.
    - Hm..pa..to za izbor..nisam siguran..Mislim da imate prilično opcija. Vi pristajete na žrtvu..a za tim nema potrebe.
    - Sa vaše tačke gledišta je moguce..za mene to je jedina opcija, ne žrtvujem se. ..izgovori tiho uz ironičan osmjeh i misli mu odlutaše nekud...

    Nikad nije vjerovao u koncept žrtve, zapravo možda je vjerovao ali ga nije imenovao tako, to što su drugi nazivali žrtvom za njega je bilo pitanje principa. Nerviralo ga je to što ljudi gotovo romatičarski gledaju na pojam žrtve...skoro da mu se gadilo od tog. Ne trazi da se bilo ko žrtvuje za njega niti se on želi žrtvovati za druge.
    Ne vidi sebe kao bespomocnog gubitnika, niti kao žrtvu u ovoj situaciji, naprotiv to je karta za mir. Razum donosi krajnji sud.

    Kad je prvi put još kao vrlo mlad čuo starozavjetnu priču o žrtvovanju....a kasnije i sve druge priče u kojima polažući na žrtveni oltar nešto najvrijednije...ljubav..šta god..covjek biva nagradjen, sve mu je bilo jasno..takva odluka..sve. Ko je spreman da izgubi taj će dobiti...No u njgovoj uobrazilji sve je imalo neko drugo značenje...
    Nije proračunat, nije vjernik, i ne misli da će na kraju ove svoje situacije išta dobiti..njavjerovatnije neće ništa..ali pred sobom je jasno vidio dane mira bez kojeg bi njegov život bio nemoguć.

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 4

    Žrtva

    Sve je počelo kad je Hevije Flak iz čiste lenjosti prestao da izgovara juternje molitve bogu Janu, čuvaru ulaznih vrata u dom. To se nekako poklopilo sa periodom kad je Flak usvojio običaj da sve manje vode doliva u vino, pa su ga robovi zbog pijanstva svaki put kad zajaše, vezivali za konja da ne bi padao. Međutim, prave godine stradanja i siromaštva usledile su sa Domecijanovim povećanjem poreza u provincijama i sa zabranom uzgoja vinove loze van Lacijuma. Helvijevima je zbog toga pretio gubitak statusa građana i prelazak čitave porodice u ropstvo. Da bi to izbegli, Helvijevi se popeše na brdo da prinošenjem žrtve odobrovolje boga Janu koji brine o blagostanju doma.

    Kratkim mačem Helvije Flak prereza vrat onog krupnijeg petla u svom domaćinstvu. Uz svu moguću opreznost, levom rukom, kao što nalaže običaj, krenu da nacedi u glinenom peharu koju kap krvi, kad obezglavljeni petao poče da cima udovima i telom, te mu izmigolji iz desne, osakaćene šake kojoj ne samo da nedostajaše prsti, već beše i previše otupela od pijanstva da bi mogla da drži priklanog petla. Korvo vide kako zadrhta brada njegove majke, i kako sestra, steže majčin dlan bodreći je da ne zaplače. Četvorica starije braće pogledaše Korva pretećim pogledima kao da je on krivac zbog očeve nesmotrenosti. Nije stigao da protimači sve te čudne reakcije članova porodice jer ga iznenadi postupak njihovog crnog roba Didija. Spretno i brzo, Brok Didi ščepa mrtvu životinju koja se bacakala po kamenjaru, preklopi joj krila pod svojim pazuhom i primiče je peharu. Pošto nacedi malo petlove krvi, primiče lice peharu da vidi da li je to dovoljno da se ceremonija žrtvovanja valjano dovrši, no u tom trenu jak mlaz krvi šiknu iz grkljana petla i poprska mu oči, te on zaslepe na čas. Kako nije mogao da vidi pehar, Didi proli po oltaru ono malo preostale krvi. Majka ne izdrža i zaplaka zbog tog krajnje nepovoljnog znamenja. Korvu neka zebnja prostruja srcem, no ubrzo u čitavom činu prinošenja žrtve ne vide loše znamenje, koliko još jednu nesposobnost svog oca, usporenog trapavka i potpunog smetenjaka.

    - Obezglavljen je moj otac, a ne petao – mislio je Korvo i smeškao se dok je gledao kako
    se uplašeni Didi trudi da spere krv iz svojih beonjača. Umeso petla, pod pazuhom je držao krčag i mučio se da iz njega sipa vodu u šake, te da se umije bez tuđe pomoći jer nijednog roba, sem njega, ne beše u blizini da mu pospe vodu. Po završetku ceremonije, ukućani, praćeni prvim komšijama kao svedocima prinosa žrtve, vraćali su se domu prečeći noge na krševitoj nizbrdici. Korvo ih je posmatrao idući poslednji u koloni. Sandale su im proklizavale po kamenjaru i Korvo je samo čekao kad će jedan po jedan početi da padaju na leđa, koliko zbog nagiba i krša, toliko i zbog lošeg znamenja obavijenog nejasnim osećanjem sramote. Kao da ih se sam bog Jan pljunuo i ponizio i sada tako postiđeni tapkaju nogama po kršu kao po razlupanim keramičkim posudama.

    Uveče je od Didija saznao da nije žrtvovan petao, već on, Korvo, najmlađi i najlepši sin iz porodice Helvijevih i da su ga otac i braća prodali bogatom trgovcu koji će otplatiti njihova dugovanja državi. On će, dakle, biti usvojeni sin debelog, krezavog trgovca Strobila, onog smrdljivog gada koji ga je pre dva meseca pohotno gledao i pokušao da ga pomazi. Postade mu jasno zašto su ga braća ljutito gledala. Bog Jan nije na njihovoj strani. Bog je na strani Korva.

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 5

    Nenad

    Nenad se u oca i majke desio sasvim nenadano. Previše mladi i previše lakomisleni ni slutili nisu da njihove igrarije mogu imati tako ozbiljne posledice. No kad se već desilo, uradili su ono što se od njih očekivalo – uzeli se, iznajmili stan i ljuljali Nenada.

    Međutim, kao što to često biva, vrlo brzo se pokazalo da je brak nešto sasvim drugačije od zabavljanja. Ispostavilo se da je međusobna naklonost bila samo kratkotrajna avantura, ni blizu ljubavi. Majka je porodične obaveze doživljavala kao teret koji je došao prerano i nije ni pokušala, a ni želela da ih prihvati. Sa zavišću je gledala svoje vršnjakinje kako izlaze do sitnih sati, kako se zabavljaju i ne brinu ni o čemu. Dodatni teret bilo je to što je Nenad bio zahtevna i nežna beba, pa su besane noći provedene sa njim u naručju dovele do toga da onako neželjen postane i ostane nevoljen.

    Otac, nešto malo stariji od majke, osnivanje porodice je shvatio malo ozbiljnije, pokušao je da igra uglogu hranioca, ali poslovi koje je pronalazio bili su povremeni, teški i loše plaćeni. Uprkos tome što je uglavnom odlazio zorom i vraćao se kad uveliko omrkne, u kući je para bilo jedva za skroman život. Postao je umoran i nezadovoljan, a u nepostavljenom ručku i neočišćenoj kući pronalazio je i njeno nezadovoljstvo. San o porodici nasmejanoj kao na reklamama za Koka-Kolu ili supe iz kesice pukao je kao balon od sapunice.

    Kada je Nenadu bilo oko dve godine ona je počela sve češće da ga ostavlja svojima na čuvanje i da izlazi sa drugaricama. Najpre samo preko dana i samo sa drugarcama, kasnije uveče i sa „drugovima“. On je u početku na te izlaske gledao čak i blagonaklono - neka je , neka se malo provede, ne valja da neprekidno bude zatvorena u kući samo sa detetom. Kada su izlasci postali gotovo svakodnevni počeo je da joj prebacuje, najpre povremeno, a onda sve češće i češće. Uz prekore pao bi i poneki šamar. Vrag je odneo šalu jedne večeri kada se polupijana vratila iza ponoći, a on stvar rešio na jedini način za koji je znao, nakon čega je ona završila u Urgentnom centru.

    Sutradan, po otpustu, došla je u stančić po svoje stvari. Nenada je ovlaž poljubila i ostavila. Nije se vratila u roditeljski dom, otišla je u neki iznajmljeni stančić, kažu kod nekog muškarca. Otac je želeo dete, ali u brakorazvodnoj parnici zbog „minulog rada“ čiji je rezultat bila prijava za porodično nasilje nije ga mogao dobiti.

    Sudbina sirotog deteta zavisila je od majke koja ga ne želi i oca kome nije bilo moguće dati starateljstvo. Solomonsko rešenje pronađeno je u tome da se starateljstvo dodeli majci, a da dete živi kod njenih roditelja. Međutim, kako iver ne pada daleko od klade, ni oni nisu bili voljni da preuzmu neprekidnu brigu o detetu. U svemu tome, pojavila se napokon jedna razumna osoba, žena majčinog brata iliti Nenadova ujna. Sva je sreća te je taj brat imao dobru, brižnu i nesebičnu ženu.

    -Gde ima za naše dvoje, biće i za Nenada.

    Uzela ga je za ruku, odvela u svoj dom i pokušala, koliko je to moguće, da zameni majku.

    Nenad i danas živi kod ujaka i ujne. Kada je nedavno operisao slepo crevo obišli su ga i otac i majka. Majka je ostala petnaestak minuta , otac se zadržao nešto duže, ali su ga griža savesti i osećaj srama ubrzo oterali.
    Koliko vidim, ujna vrlo lepo vodi računa o Nenadu. Zdrav je, rumen, dobro obučen i fino vaspitan.

    Jedino se retko osmehuje.

    - - - - - - - - - -

    Glasanje može da počne!
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  3. #3
    Legenda svesnaglista (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    55.541
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    767

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    1 - 3p
    5 - 2p
    3 - 1p

  4. #4
    Primećen član Don Hose Fuentas (avatar)
    Učlanjen
    03.06.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    950
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    Odlične priče.
    Priča
    1 ***** 3
    2 ***** 2
    3 ***** 1 poen

  5. #5
    Ističe se Čovek bez imena (avatar)
    Učlanjen
    01.12.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    živim u iluziji sve oko mene je matriks
    Poruke
    2.671
    Tekstova u blogu
    25
    Reputaciona moć
    79

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    br. 4 - 3 p
    br. 5 - 2 p
    br. 1 - 1 p

    Poslednji put ažurirao/la Čovek bez imena : 30.06.2015. u 11:43 Razlog: greška u kucanju :)

  6. #6
    Buduća legenda Rayela (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    40.097
    Reputaciona moć
    957

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    5 = 3
    1 = 2
    3 = 1

  7. #7
    Ističe se smilingSun (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    daleko
    Poruke
    2.017
    Reputaciona moć
    60

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    Priča br. 4 - 3 poena
    br. 2 - 2 poena
    br. 1 - 1 poen

  8. #8
    Drevna Kornjača sanja* (avatar)
    Učlanjen
    25.03.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.538
    Tekstova u blogu
    169
    Reputaciona moć
    175

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    1 - 3 poena
    4 - 2 poena
    2 - 1 poen

    Ove tri sam izabrala jer obrađuju koncept žrtve odmaknuto od uobičajenih asocijacija, kao i zbog originalnosti stila (četvrta i prva) i kvaliteta književnog izraza (sve ti odabrane).
    Prva je najbolja što se tiče ideje, dopada mi se to zalaženje u fantastično i snovito hiperbolisanjem.
    Četvrta ima sjajan obrt, druga razmatra koncept nesvesne žrtve, odnosno žrtve kao instinktivnog obrasca i posredno govori o čoveku koji celu situaciju percipira kao žrtvu.
    Čim neko pokuša da mi se uvuče u dupe, ja pomislim da ima neke zadnje namere...

  9. #9
    ILUZIJA Poli46 (avatar)
    Učlanjen
    25.12.2013.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    25.535
    Reputaciona moć
    1572

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    Za pricu br 2...dajem 5poena...zbog originalnosti,i lepote opisa ciklusa radjanja ,zivota ..i produzenja vrste.

    Podseca me pomalo na ideju Viktora Peljevina,i njegov maestralni opis zivota insekata.
    Mislim....dakle, nisam prisutna

  10. #10
    Iskusan EIIe (avatar)
    Učlanjen
    02.08.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.190
    Reputaciona moć
    153

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    priča br 4 - 3 poena
    priča br 2 - 2 poena
    priča br 1 - 1 poen

  11. #11
    Iskusan coco bill (avatar)
    Učlanjen
    15.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ovde
    Poruke
    6.671
    Tekstova u blogu
    149
    Reputaciona moć
    558

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    priča br. 2 - 3 poena

    priča br. 3 - 2 poena

    priča br. 5 - 1 poen
    Tišina je početak mudrosti.

  12. #12
    gospođa Vineti Modesti B. (avatar)
    Učlanjen
    27.12.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Strip
    Poruke
    48.138
    Reputaciona moć
    6354

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    4 - 3p.
    5 - 2p.
    3 - 1p.
    Dođe to. Neko iz dosade izmišlja novi rat, neko iz dosade izmišlja brakolomstvo, neko iz dosade ima mamu, neko iz dosade ima Mocarta, neko tbc.

  13. #13
    Buduća legenda Dragoljub69 (avatar)
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    25.253
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    605

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    5-3 ("Jedino se retko osmehuje." priča je iz života.ali je treba uraditi literarnije...Super je misaono!)
    4-2 (Odlično pisaneje-"vuče na čitanje",ali je ideja -nako...Imaš ti daleko boljih priča!)
    1-1 (Ni ja nebih ni gore ni bolje...)

    - - - - - - - - - -

    Nešto sam bio u gužvanjcima.koje sam .naravno ,isporešavao,ali sam bio manje na Krsti inače bih napisao i ja,
    bar da učestvujem-na brzinu...
    Za šankom sa zastavom na pola koplja

  14. #14
    Buduća legenda Rayela (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    40.097
    Reputaciona moć
    957

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    Citat Original postavio Dragoljub69;30622224[B
    ]5-3 [/B]("Jedino se retko osmehuje." priča je iz života.ali je treba uraditi literarnije...Super je misaono!)
    4-2 (Odlično pisaneje-"vuče na čitanje",ali je ideja -nako...Imaš ti daleko boljih priča!)
    1-1 (Ni ja nebih ni gore ni bolje...)

    - - - - - - - - - -

    Nešto sam bio u gužvanjcima.koje sam .naravno ,isporešavao,ali sam bio manje na Krsti inače bih napisao i ja,
    bar da učestvujem-na brzinu...
    Vidi, vidi, pa ti i ja imamo slican ukus , barem za krace price

  15. #15
    Buduća legenda Dragoljub69 (avatar)
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    25.253
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    605

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu "Žrtva" (rok 5.juli)

    Citat Original postavio Rayela Pogledaj poruku
    Vidi, vidi, pa ti i ja imamo slican ukus , barem za krace price
    I miris i miris...
    Za šankom sa zastavom na pola koplja

Slične teme

  1. Glasanje na proznu temu ~ A te oči...(rok 26. mart)
    Autor lanavi u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 25.03.2015., 09:43
  2. Glasanje na proznu temu ~ More (rok 9. mart)
    Autor lanavi u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 09.03.2015., 19:08
  3. Glasanje na proznu temu ~ Bajka (rok 20. jan)
    Autor lanavi u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 20.01.2015., 15:09
  4. GLASANJE NA PROZNU TEMU "Šešir, kačket, beretka ... itd /rok 3.januar
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 03.01.2015., 20:00
  5. GLASANJE NA PROZNU TEMU "VOĆE/POVRĆE" (rok 15. decembar)
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 15.12.2014., 22:09

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •