Branimir76
Veoma poznat
- Poruka
- 13.146
-
- Popularno:
- Ako nisi uz mene, protiv mene si
- Osećam se kao da su me svi zaboravili
- Autentično Mišljenje
- У Хрватској се деца играју yсташа
- Severina objavila singl "Pumpaj"
- Poseta predsednika Srbije bolesniku
- Статистика нестале деце
- Фотошоп у политици
- Rođen za negde drugde?
- Да ли би филм Титаник био забаван са...
Pusaci
- Začetnik teme Milan od Gruze
- Datum pokretanja
- stanje
ccaterpillar
Legenda
- Poruka
- 56.059
Da li si ti pripadnik kakve okultne sekte?
Pričam o običnim ljudima, koji ne bacaju đubre unaokolo, ali moraju da drže u ruci neku plastičnu bočicu dugo, dugo vremena dok konačno ne nađu kantu za đubre.
Što bih prihvatao odgovornost za ono što je dužnost opštinskih vlasti?Pa čak i tada ne bacam đubre unaokolo.
А ја говорим о пушачима којима су канте под носом, али је лакше бацити пикавац на улицу...
Milan od Gruze
Buduća legenda
- Poruka
- 46.833
E vidis u tome je razlika izmedju tebe ,kao prosecnog Srbina i jednog Nemca.
Za njega je to u njegovoj kuci. Nemacka je njegov dom.
Kada Srbi budu tako poceli da razmisljaju, mozda se u Srbiji nesto i promeni.
- - - - - - - - - -
To ti je sudbina Rajko.
Nisi dzaba tu gde jesi.
- - - - - - - - - -
Ko o tome treba da vodi racuna? Niko?
Ako narod bira, onda valjda je narod taj .
Milan od Gruze
Buduća legenda
- Poruka
- 46.833
Da li si ti pripadnik kakve okultne sekte?
Pričam o običnim ljudima, koji ne bacaju đubre unaokolo, ali moraju da drže u ruci neku plastičnu bočicu dugo, dugo vremena dok konačno ne nađu kantu za đubre.
Što bih prihvatao odgovornost za ono što je dužnost opštinskih vlasti?Pa čak i tada ne bacam đubre unaokolo.
Ne dopire ti do svesti da tada treba nesto da se preduzme .
Ne pada ti napamet da placas gradsku cistocu i da mozes od nje da trazis da ispunjava svoje obaveze?
kante za smece su osnov. No nemoj da izigravas princezu da ti je tesko da pruzis korak na deset , petnaest metara.
Grof Vronski
Legenda
- Poruka
- 60.495
Kerkyra
Legenda
- Poruka
- 62.480
To sto ti imas neku fiksaciju u vezi pusaca i to nerealnu, tvoj je problem. Vecina (ili bar krug u kome se krecem) ne baca pikavce nego ih ugasi u pepeljari a zatim izbaci i djubre. Valjda to treba crtati?
E sad, kad se nadju napolje, onde gde nema kanti za pikavce ili otpatke, pa gde ce da bace opuske? To je i do drzave, a ne do samih pusaca.
ja bacam..kada se uvece dovuku pod prozore i dernjaju se, samo istresem nesto na njih....i onda gledaju sta to bi. posto nikada ne provale odu, jer ko zna sta je sledece sad su pikavci, sitno djubre..sledeci put ko zna sta moze da bude.
Dala si mi dobru ideju, ali ovi moji komsije uvece se dernaju malo podalje, ne bas ispod prozora. Ovamo gde mogu da se izbace pikavci, s druge strane zgrade, nigde ih nema. 
gost 36952
Elita
- Poruka
- 17.066
Zar je moguce u XXI veku biti ovako primitivan?
Zar toliko nemas svesti?
Koju si skolu ti izucio?
Kako te nije sramota?
Sta je sa tvojim domacim vaspitanjem kada se ovako nadobudno i uvredljivo obracas nepoznatim ljudima o kojima ne znas nista? Obracas se na nacin kao da to vazi za sve ucesnike na temi i kao da si ti superioran u odnosu na bilo koga ovde.
Pa smesno da smesnije ne moze biti...
Poslednja izmena:
- Poruka
- 63.764
Не сећам се да смо у школи имали овај предмет, али смо имали предмет "Где залепити жваку и бацити омот од сладоледа".
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Sednem ja u baštu omiljenog kafića da popijem kafu i popušim jednu (dve, tri), kad ono – nema više piksle. „Mićo“, kažem konobaru, „donesi pepeljaru.“ On se nekako čudno presamiti, skoro stidljivo, kao da mu je zbog nečeg neprijatno, pa tiho odgovori: „Gazda zabranio pušenje.“ „Jeeel?“, začudim se i odustanem od kafe, opsujem i kafić i gazdu (to me nisu učili u školi, ali sam se, eto, tokom života, iskalila), osvetoljubivo razmišljajući o tome da će gazda ostati bez mojih 150 dinara koje mu – samo zarad sedenja ispod bogate krošnje - ostavljam dva puta nedeljno. Za susednim stolom sedi komšija iz ulice, već pripit u ranim prepodnevnim satima. Ispred njega je čaša vinjaka i dve prazne flaše piva. Najverovatnije će se kasnije ispišati na nekom ćošku Topolske, ali bitno je da ne zagađuje okolinu, baš kao što je za ekologiju i civilizacijske tekovine potpuno nebitno hoće li, pijan, pretući ženu.
Poučena iskustvom da je prihvatljivije biti alkoholičar nego pušač, odlazim u drugi kafić. Tamo ima piksli na stolovima. Vreme je toplo, sunčano, pa gustiram kafu i cigaretu. Starija gospođa za susednim stolom glasno komentariše: „Čovek ne može da živi od ovih pušača! Ne mogu na miru da se nadišem svežeg vazduha!“ Nije bitno što uličicom upravo prolazi krntija sa neispravnim auspuhom i što gospođin parfem guši čak i miris rasvetale lipe; bitna je SVEST o štetnosti pušenja po okolinu. To je tako trendi; i „Politika“ i Nada Macura stalno upozravaju na pošast zvanu duvan. Ne samo da vam, ako pušite, garantuju rak, već i požutele prste, smrdljiv dah, loše zube, probleme sa srcem i krvotokom, pa čak i nedostatak libida. Gospođi nije dovoljno što gunđa, nego ustaje i prilazi mom stolu, te tobože blagonaklono i pokroviteljski savetuje: „Valjda znate da cigarete škode tenu.“ Moj ten je odličan, hvala na pitanju, iako pušim više od tri decenije; štaviše, jedva da imam po neku boru. Gospođino lice je, međutim, smežurano, pa pretpostavljam da je jedna od onih bivših pušača koji su, nakon što su izbrojali 365 dana od prestanka pušenja, postali najvatreniji pripadnici anti-pušačkog lobija.
Sa paklice cigareta me upozorava duvanska industrija: PUŠENJE UBIJA. DECA SE UGLEDAJU NA VAS! DECA PUŠAČA I SAMA ČEŠĆE POSTAJU PUŠAČI.“ Interesantno, imam dva odrasla sina-nepušača. Mora biti da sam negde omanula kao majka i vaspitač, čim se ne ugledaju na mene. A i ta duvanska industrija – dušebrižnica, hvala joj na upozorenju koje postoji samo zato da bi čovek bio svestan da, ukoliko dobije rak pluća, nema prava da ih tuži. Oni su UPOZORILI, i time skinuli odgovornost sa sebe. Osećam nostalgiju za starim, dobrim vremenima, kada je paklica cigareta bila LEPA, bez vrištećih pretnji. Ne mogu da se setim piše li, npr, na flaši alkoholnog pića, da alkohol UBIJA; verovatno ne, jer je nazdravljanje deo tradicionalne kulture. Možete li zamisliti, recimo, slavu bez čašice-dve rakije? Naravno, ne možete. Možete li zamisliti pušača koji, na istoj slavi, izlazi na terasu kako bi zapalio jednu? Naravno da možete, jer je ta odvratna navika (pušenje) produkt trulih zapadnjačkih društava. Kod nas se, naime, malo pušilo, a ako se i pušilo, koristio se „zdrav“ duvan iz kućne radinosti.
Ophrvana tugom zbog spoznaje da me je vreme pregazilo, odlazim kući da tamo na miru pušim. Jeste da će posle soba da mi smrdi na duvan (umesto na nešto zdravije – zapršku, na primer), ali to je MOJA kuća, MOJA soba, MOJA zavesa, MOJ nameštaj. U neko doba svraća prijateljica, bivši pušač, i priča mi anegdotu svog sina koji živi i radi u Kanadi: na nekoj kućnoj večeri nestalo struje, i domaćica nije imala čime da upali sveće. Kada je jedan od gostiju iz džepa izvadio upaljač, svi su ga sablažnjeno pogledali: otkud njemu upaljač, šta će mu? Ali posle im je taj isti upaljač dobro došao da zapale džoint (doduše, na terasi).
Skuvam kafu i taman da zapalim, a moja prijateljica će: „Jao, molim te, nemoj da pušiš, smeta mi!“ Mislim se – More, mars u p.m, ja se – protivno svim načelima – u tvojoj kući izuvam, a ti hoćeš da sprovodiš pravila u mojoj! Pa joj kažem: „Znaš šta, izađi ti na moju terasu pa tamo pij kafu i udiši čist vazduh iz Sinđelićeve, a ja ću ovde.“ Neću, bre, da budem diskriminisana u sopstvenom životnom prostoru.
Moje đubre je uredno upakovano i vezano u kesu koju potom bacam u kontejner. U tuđe đubre se ne zaviruje. Tako su mene učili u školi.
A sad lock na temu koja u uvodnom postu sadrži barem jednu neprihvatljivu stavku - generalizaciju.
Poučena iskustvom da je prihvatljivije biti alkoholičar nego pušač, odlazim u drugi kafić. Tamo ima piksli na stolovima. Vreme je toplo, sunčano, pa gustiram kafu i cigaretu. Starija gospođa za susednim stolom glasno komentariše: „Čovek ne može da živi od ovih pušača! Ne mogu na miru da se nadišem svežeg vazduha!“ Nije bitno što uličicom upravo prolazi krntija sa neispravnim auspuhom i što gospođin parfem guši čak i miris rasvetale lipe; bitna je SVEST o štetnosti pušenja po okolinu. To je tako trendi; i „Politika“ i Nada Macura stalno upozravaju na pošast zvanu duvan. Ne samo da vam, ako pušite, garantuju rak, već i požutele prste, smrdljiv dah, loše zube, probleme sa srcem i krvotokom, pa čak i nedostatak libida. Gospođi nije dovoljno što gunđa, nego ustaje i prilazi mom stolu, te tobože blagonaklono i pokroviteljski savetuje: „Valjda znate da cigarete škode tenu.“ Moj ten je odličan, hvala na pitanju, iako pušim više od tri decenije; štaviše, jedva da imam po neku boru. Gospođino lice je, međutim, smežurano, pa pretpostavljam da je jedna od onih bivših pušača koji su, nakon što su izbrojali 365 dana od prestanka pušenja, postali najvatreniji pripadnici anti-pušačkog lobija.
Sa paklice cigareta me upozorava duvanska industrija: PUŠENJE UBIJA. DECA SE UGLEDAJU NA VAS! DECA PUŠAČA I SAMA ČEŠĆE POSTAJU PUŠAČI.“ Interesantno, imam dva odrasla sina-nepušača. Mora biti da sam negde omanula kao majka i vaspitač, čim se ne ugledaju na mene. A i ta duvanska industrija – dušebrižnica, hvala joj na upozorenju koje postoji samo zato da bi čovek bio svestan da, ukoliko dobije rak pluća, nema prava da ih tuži. Oni su UPOZORILI, i time skinuli odgovornost sa sebe. Osećam nostalgiju za starim, dobrim vremenima, kada je paklica cigareta bila LEPA, bez vrištećih pretnji. Ne mogu da se setim piše li, npr, na flaši alkoholnog pića, da alkohol UBIJA; verovatno ne, jer je nazdravljanje deo tradicionalne kulture. Možete li zamisliti, recimo, slavu bez čašice-dve rakije? Naravno, ne možete. Možete li zamisliti pušača koji, na istoj slavi, izlazi na terasu kako bi zapalio jednu? Naravno da možete, jer je ta odvratna navika (pušenje) produkt trulih zapadnjačkih društava. Kod nas se, naime, malo pušilo, a ako se i pušilo, koristio se „zdrav“ duvan iz kućne radinosti.
Ophrvana tugom zbog spoznaje da me je vreme pregazilo, odlazim kući da tamo na miru pušim. Jeste da će posle soba da mi smrdi na duvan (umesto na nešto zdravije – zapršku, na primer), ali to je MOJA kuća, MOJA soba, MOJA zavesa, MOJ nameštaj. U neko doba svraća prijateljica, bivši pušač, i priča mi anegdotu svog sina koji živi i radi u Kanadi: na nekoj kućnoj večeri nestalo struje, i domaćica nije imala čime da upali sveće. Kada je jedan od gostiju iz džepa izvadio upaljač, svi su ga sablažnjeno pogledali: otkud njemu upaljač, šta će mu? Ali posle im je taj isti upaljač dobro došao da zapale džoint (doduše, na terasi).
Skuvam kafu i taman da zapalim, a moja prijateljica će: „Jao, molim te, nemoj da pušiš, smeta mi!“ Mislim se – More, mars u p.m, ja se – protivno svim načelima – u tvojoj kući izuvam, a ti hoćeš da sprovodiš pravila u mojoj! Pa joj kažem: „Znaš šta, izađi ti na moju terasu pa tamo pij kafu i udiši čist vazduh iz Sinđelićeve, a ja ću ovde.“ Neću, bre, da budem diskriminisana u sopstvenom životnom prostoru.
Moje đubre je uredno upakovano i vezano u kesu koju potom bacam u kontejner. U tuđe đubre se ne zaviruje. Tako su mene učili u školi.
A sad lock na temu koja u uvodnom postu sadrži barem jednu neprihvatljivu stavku - generalizaciju.
Poslednja izmena:
- stanje