Prvo. Vlast mora da se promeni.
Za ovakvo očajno stanje u državi najviše je odgovorna naša vlada, ljudi u vladi koji donose odluke, premijer i ministri. Keramičar na mestu ministra mora da se vrati u toalete da radi pločice. Ne može on da bude ministar, on to ne ume da radi čak i da hoće.
Na mesto predsednika države treba da dođe neko ko zna Srpski jezik, ne neki nepismeni upravnik groblja.
Svaki željeni napredak u Srbiji, u principu, može da se ostvari jedino ako se pronmeni vlada i ključni ljudi u vladi. Ne može drugačije. To je neminovan proces.
Da bi se vlada promenila, a mi praktično imamo iste ljude u vladi već 20 godina, samo se vrte jedni te isti ljudi, i to da bi se promenilo narod mora da bude aktiniji, politički aktivniji. Ja mogu da razumem Amerikance da ih ne interesuje politika jer oni imaju stabilnu državu i mogu sebi takav luksuz da priušte. Mi u Srbiji živimo u nemaštini i ne možemo da se ponašamo pasivno. ljudi moraju da shvate da je izlazak na izbore investicija u budućnost.
Ludilo je po definiciji - raditi iste stvari i pritom očekivati drugačije rezultate.
Drugo. Zakoni moraju da počnu da se poštuju i primenjuju.
Srbija je sada pravno polovična država. Za jedne zakon važi, a za neke druge zakon ne važi. Ako ste u ekipi, imate neke ljude u SNS-u, pri nekom ministarstvu, sve vam se može. Ako niste, e onda vas zakonski procesuiraju. To je samo odraz naše vlade. Dakle, da bi Srbija postala pravna država gde postoji vladavina prava, mora, neminovno, da se promeni vlast. Dakle, da bi se ispunilo drugo, mora da se ispuni prvo.
Ja sam Srbin i želim da moja zemlja bude stabilna i prosperitetna, jer ja u Srbiji živim. Nezadovoljan sam jer mojom zemljom upravlja antisrpska vlada na čelu sa lažovima, prevarantima i šizofreničarima.
Naprimer, na ovom sajtu može se utvrditi koliko je lažanih izjava i obćeanja dao naš premijer.
http://www.istinomer.rs/akter/aleksandar-vucic/
Gotovo 90% onoga što je rekao premijer moje zemlje je laž i izmišljotina. Srbija je u ozbiljnom problemu kad ima namenskog lažova na mestu predsednika vlade. Šta u takvoj državi čovek uopšte može da očekuje?
Konkretne ekonomske mere koje bi trebala vlada da uvede (zato i mora da se ispuni gore navedeno jer je nerealno očekivati od sadašnje kriminalne vlade tako nešto) bi trebalo da bude podsticanje preduzentištva kreditnim olakšticama, subvencijama i smanjenje poreza. Povećanje PDV-a sa 18% na 20% ima negativan uticaj na privredu i povećava sivu ekonomiju. To povećanje poreza je samo odraz principa i načina razmišljanja vodećih ljudi u vladi koji vode brigu samo o tome kako da na silu napune budžet kako bi posle mogli više da kradu, manipulišu i bezumno rasipaju isti taj budžet. Oni su podigli porez čime su otežali poslovanje privrednicima u Srbiji koji dalje moraju da smanje plate radnicima kako bi uopšte pozitivno poslovali ili neke naterali da pređu u sivu zonu.
Država treba da pomaže i investira u poljoprivredu za izvoz u inostranstvo. Srbija neminovno ima prirodni potencijal da bude konkurentna na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda. Srbija u ovakvim okolnostima jedino i može da ulaže u poljoprivredu.
Država takođe treba da ulaže i pomaže IT sektor. Srbija i u toj industriji može da bude veoma konkurentna na svetskom tržištu.
Državne firme, javni sktor, mora da se smanji. Ja predpostavljam da 50% zaposlenih ljudi u državnim firmama, po opštinama, sudovima, univerzitetima i fakultetima itd. mogu odmah da dobiju otkaz jer su obični paraziti. Socijalni slučajevi. Ne može privatni sektor tako osakaćen i opterećen porezima u Srbiji da finansira lezileboviće u javnom sktoru koji su posao dobili na prevaru preko rođaka, strine, teča itd. ili partije SNS-a ili DS-a ili LDP-a i koji su tamo obično levo smetalo, čiji je jedni posao da podigne platu na kraju meseca. To je ozbiljan problem koji samo vuče privredu Srbije na dole.
