Ово је прилика да се подсетимо веровања везаног за крвну освету који је описан код Казимировића.
Сећате ли се стиха из "Почетка буне против дахија"
Јер је крвца из земље проврела,
Земан дош'о ваља војевати,
За крст часни крвцу прољевати,
Сваки своје да покаје старе.
Овако на први поглед реч је о песничкој фигури. Међутим не, према Казимировићу, крв убијеног заиста у неком тренутку почиње да ври из земље и то је час када његова душа тражи освету.
Наиме, неписани закон је тражио да породица убијеног његову крв чува у нарочитој посуди која се држала унутар дома, закопана у земљу. То је тако могло трајати и годинама, а онда би се догодило да, због нечега, та крв почиње да пени да "ври". То је знак братственицима да је куцнуо час за освету.
Значај крвне освете није довољно уважен, јер је крвна освета по свему судећи била главни фактор расељавања из Херцеговине и Црне Горе. Ако би породица пала "под крв", то је могло значити да нико од мушких чланова породице не сме да напушта кућу. Не заборавимо, крвна освета се није односила само на убицу, него на све мушке чланове његове породице. Чак је ствар престижа била да се убије што истакнутији члан породице, а не нужно баш онај ко је одговоран за убиство.
Што се тиче самог феномена "кључања крви", о томе не бих знао ништа додатно да кажем. Казимировићева књига се уосталом и зове "Тајанствене појаве у нашем народу".
