Zahvaljujem svima na odvojenom vremenu za čitanje i glasanje.
Izuzetno mi je drago što sam svojim pokušajem doprineo ovoj lepoj inicijativi.
Posebno se zahvaljujem Borkinji što me pozvala na ovaj topik; nedostaju mi te radionice i neobavezni konkursi.
Takođe mi je drago što vam se (večini) moj pokušaj svideo.
Ne bih da objašnjavam svoju pričicu; autor ne može svakome da sedi na ramenu i pojašnjava «šta sam hteo da kažem»
Uradak, kada se pusti u javnost, započinje svoj samostalni život. Nesigurni i početnici u pisaniji imaju konstantnu potrebu da se pravdaju i objašnjavaju, a to je loše po samopouzdanje.
No, ipak moram da potegnem sledeće.
Dragoljupče, šta si mislio pod time da sam omašio temu, kada je čežnja za rodnom grudom i umrlim, dragim, u mom pokušaju očita, i šta je suština svakog pokušaja ako ne izazivanje reakcije (emocije) kod čitaoca?
Kakvu ja to prepotenciju i nadobudnost u svojoj pisaniji pokazujem?
Imam više objavljenih stranica nego ti postova, i niko mi nikada to nije rekao.
No, uporno iskazuješ da večina nema pojma, poređenje sa Pinkom ti je neumesno, a pucaš iz prazne.
No, dosta o tome. Ostajem dužan ovoj veseloj i talentovanoj družini da zadam sledeću temu i da prokomentarišem uradke.
Priča br 1: Sve čestitke autoru. Uprkos što mi se migolji obrt, pančlajn, tvist, poenta, kako god to sada zvali, pripovedanje me oduševilo. Vrcavo i protkano šeretlukom. Da sam glasao, bez razmišljanja bih zviznuo tri boda i jedan minus. Bodovi za spomenuto pripovedanje, koje i nije lako ostvariti da bude baš onako kako sam nabrojao, a minus zbog migoljena panča, poente, bla bla...
Ponovo, čestitke autoru, uz napomenu da je shvatanje pročitanog subjektivna stvar, i da je jako teško, ako ne i nemoguće, biti objektivan u nekim aspektima kritike.
Izvinjavam se na održanoj katedri, nije mi bila namera da tupim i da se pravim pametan, ali sve vreme trajanja konkursa sam redovno čitao postove pa se nagomilalo. Ostaje mi da kasnije zadam novu temu i da prozborim pokoju o ostalim uradcima; red je.
Zato nas koji smo zaposleni po ceo dan niko ne voli?
I šta će ti glagol u perfektu? 
, sinoć sam bila dekoncentrisana ... čežnjom. 
