...
Prva dva zla
Kada Hristos bude završio svoju posredničku službu u svetilištu, biće izliven nepomešani gnev kojim je zaprećeno onima koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni i primaju njen žig (Otkrivenje 14,9.10). Zla koja su zadesila Egipat, kada se Bog spremao da oslobodi Izrailj, bila su po karakteru slična ovim, doduše mnogo strašnijim i sveobuhvatnijim, sudovima koji će pogoditi svet neposredno pre konačnog izbavljenja Božjeg naroda. Opisujući ove strašne kazne, Jovan piše: »I postaše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zveri i koji se klanjaju ikoni njenoj.« I more »posta krv kao od mrtvaca i svaka duša živa umre u mora« (Otkrivenje 16, 2.3). (GC str. 627.628 - 1911)
Zla su pogađala stanovnike Zemlje. Neki su optuživali i proklinjali Boga. Drugi su trčali pripadnicima Božjeg naroda i tražili da ih nauče kako da izbegnu Božje sudove. Ali sveti nisu mogli da im pomognu. Već je bila prolivena poslednja suza za grešnike, upućena poslednja usrdna molitva, ponesen poslednji teret, objavljena poslednja opomena. (EW str. 281 - 1858)
Treće zlo
Videla sam da će četiri anđela zadržavati četiri vetra sve dok Isus ne bude dovršio svoje delo u svetilištu i da će onda biti izliveno sedam poslednjih zala. Ta zla će razgneviti bezbožnike i podići ih protiv pravednika; pomisliće da smo mi krivi što su Božji sudovi izliveni na njih i da će zla prestati ako Zemlju očiste od nas. Biće izdata naredba da se sveti pobiju, što će ove navesti da plaču dan i noć, moleći se za izbavljenje. (EW str. 36.37 - 1851)
»I treći anđeo izli čašu svoju na reke i na izvore vodene i posta krv.« Iako su ova zla tako strašna, Božja strogost je potpuno opravdana. Božji anđeo objašnjava: »Pravedan si, Gospode... što si ovo sudio. Jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju, jer su zaslužili.« (Otkrivenje 16,2-6) Osuđujući Božji narod na smrt, oni su na sebe navukli krivicu za njihovu krv kao da su je prolili svojim rukama. (GC str. 628 - 1911)
Četvrto zlo
U toku sledećeg zla Sunce dobija moć da »žeže ljude ognjem. I opališe se ljudi od velike vrućine.« (Otkrivenje 16,8.9) Evo kako proroci opisuju stanje Zemlje u to strašno vreme: »Opuste polje, tuži zemlja, jer je potrveno žito.« »Sva drveta poljska posahnuše, jer nesta radosti među sinovima ljudskim.« »Seme istrunu pod grudama svojim, puste su žitnice.« »Kako uzdiše stoka, kako su se smela goveda, jer nemaju paše... usahnuše potoci vodeni, i oganj sažeže paše u pustinji.«
»I pesme će crkvene biti ridanje u onaj dan, govori Gospod, biće mnoštvo mrtvih telesa, koja će se svuda ćuteći pobacati.« (Joilo 1,10-12. 17-20; Amos 8,3)
Ta zla nisu sveopšta, jer bi inače svi stanovnici Zemlje bili istrebljeni. Ipak, to će biti najstrašnija zla koja su ikad zadesila smrtna bića. (GC str. 628.629 - 1911)
Peto zlo
Uz pobedonosnu viku, ruganje i kletve čete zlikovaca spremaju se da jurnu na svoj plen ali, gle, iznenadna, duboka tama, mračnija od noći, spušta se na zemlju. Zatim se pojavljuje duga, blistajući slavom sa Božjeg prestola, i premošćuje nebo kao da želi da natkrili sve grupe koje su se okupile na molitvu. Gnevno mnoštvo se iznenađeno zaustavlja. Podrugljivi poklici prestaju. Žrtve ubilačkog gneva su zaboravljene. Sa strašnim predosećanjem grešnici posmatraju simbol Božjeg zaveta i žele da se zaštite od njegovog neizdrživog sjaja...
Upravo u ponoć Bog otkriva svoju moć da izbavi svoj narod. Sunce se pojavljuje, blistajući u punom sjaju. Znaci i čudesa brzo se smenjuju jedno za dragim. Bezbožnici sa užasom i zaprepašćenjem posmatraju prizor pred sobom, dok pravednici sa svečanom radošću prihvataju zaloge svoga izbavljenja. (GC str. 635.636 - 1911)
Božji zakon se pojavljuje na nebu
Tada se na nebu pojavljuje ruka koja drži dve kamene preklopljene ploče. Prorok kaže: »I nebesa oglasiše pravdu Njegovu, jer je taj sudija Bog.« (Psalam 50,6) Ovaj sveti Zakon, temelj Božje pravednosti, koji je uz gromove i oganj bio objavljen sa Sinaja kao vodič kroz život, sada je pokazan ljudima kao merilo po kojem će se suditi. Ruka razmiče ploče tako da se propisi Dekaloga vide kao urezani plamenim perom. Reči su tako jasne da ih svi mogu čitati. Sećanje se budi, tama sujeverja i jeresi nestaje iz misli i deset sažetih, razumljivih i autoritativnih Božjih reči pojavljuju se pred očima svih stanovnika Zemlje. (GC str. 639 - 1911)
Izgubljeni proklinju svoje lažne pastire
Vernici Crkve koji su ugledali svetlost i bili osvedočeni, ali su se za spasenje svoje duše oslonili na svoje duhovne pastire, shvatiće, u dan Gospodnji, da nijedan drugi čovek ne može da plati otkupninu za njihove prestupe. Odjeknuće užasnuta vika: »Izgubljen sam, zauvek izgubljen!« Ljudi će poželeti da na komade rastrgnu svoje duhovne pastire koji su im propovedali laži i osuđivali istinu. (4BC str. 1157 - 1900)
Svi će zajednički da obasipaju svoje duhovne pastire kletvama. Neverni pastiri su im proricali mile stvari; navodili su ih da odbace Božji zakon i da progone one koji su hteli da ga poštuju. Sada, u očajanju, ovi učitelji pred celim svetom priznaju svoje prevare. Gnev obuzima mnoštvo koje uzvikuje: »Mi smo izgubljeni, a vi ste prouzrokovali našu propast!« Ljudi se okreću protiv svojih lažnih pastira. Upravo oni koji su ih nekada najviše uzdizali, sada ih najstrašnije proklinju. Iste ruke koje su ih nekada ovenčavale, sada se pružaju da ih rastrgnu. Mačevi, koji su bili pripravljeni da pobiju Božji narod, sada se podižu da unište njegove neprijatelje. (GC str. 655.656 - 1911)
Ovde vidimo da je Crkva - Gospodnje svetilište - prva morala da oseti težinu Božjeg gneva. Starešine (Jezekilj 9,6), oni kojima je Bog poverio veliku svetlost i koji su bili postavljeni da budu čuvari duhovnih interesa naroda, izneverili su ukazano poverenje. (5T str. 211 - 1882)
Božja reč je izgubila svaki uticaj zbog lažnih pastira... Njihovo delo će se uskoro obrušiti na njih. I tada će se videti prizori opisani u osamnaestom poglavlju Otkrivenja, koji prikazuju izlivanje Božjih sudova na tajanstveni Vavilon. (Ms 60 - 1900)
...
.
