...
Bog nam je dao svoju Reč da bismo se upoznali s njenim učenjem i saznali šta On traži od nas. Kada je neki zakonik došao Isusu i postavio mu pitanje: »Šta da činim da dobijem život večni?« Spasitelj mu je usmerio pažnju na Pismo, govoreći: »Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš?« Neznanje neće opravdati ni stare ni mlade, niti ih osloboditi kazne propisane za kršenje Božjeg zakona; jer imaju u rukama imaju veran prepis toga Zakona, njegovih načela i zahteva. Nije dovoljno imati dobre namere, nije dovoljno činiti samo ono što čovek smatra da je pravo ili što mu je propovednik rekao da je pravo. Njegovo spasenje je u pitanju, i zato svako mora da istražuje Pismo. Bez obzira koliko su jaka njegova uverenja, koliko god da je uveren da njegov propovednik zna šta je istina, to nije temelj na kome bi trebalo da zida. On ima kartu na kojoj je označen svaki putokaz na njegovom putu prema Nebu i zato ne sme da nagađa ili da pretpostavlja.
Prva i najviša dužnost svakog razumnog stvorenja je da iz Svetog pisma sazna šta je istina, i da onda hodi u tom videlu i ohrabri i druge da pođu za njegovim primerom. Bibliju treba, iz dana u dan, marljivo proučavati, udubljujući se u svaku misao i upoređujući tekst sa tekstom. Uz božansku pomoć sami treba da stvorimo svoje mišljenje, jer ćemo sami i odgovarati pred Bogom.
Istine koje su najjasnije otkrivene u Bibliji, učeni ljudi zaogrnuli su sumnjom i tamom, oni isti učeni ljudi koji su, smatrajući da raspolažu velikom mudrošću, govorili da Biblija ima mistično, tajno, duhovno značenje koje nije uočljivo iz upotrebljenih reči. Ti ljudi su lažni učitelji. Upravo takvima Isus je kazao: »Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje!« (Marko 12,24) Biblijski jezik se mora objašnjavati jedino u skladu s njegovim očiglednim značenjem, osim ako nisu upotrebljeni simboli ili slike. Hristos je obećao: »Ko hoće njegovu volju tvoriti razumeće je li ova nauka od Boga!« (Jovan 7,17) Kada bi ljudi prihvatili biblijski tekst onako kako je napisan, kada ne bi bilo lažnih učitelja da zavode i zbunjuju ljudski um, moglo bi se obaviti delo koje bi obradovalo anđele i dovelo u Hristovo stado hiljade i hiljade onih koji sada lutaju stazom zablude.
Prilikom proučavanja Biblije treba da napregnemo sve snage svoga uma, treba da uposlimo svoj razum da shvati dubine Božje, onoliko koliko je to smrtnom čoveku moguće, ali ne smemo zaboraviti da samo dečija poslušnost i pokornost predstavljaju duh pravog učenika. Teškoće sa biblijskim tekstom nikada se ne mogu rešavati istim metodama kojima se služimo prilikom rešavanja filozofskih problema. U proučavanje Biblije ne smemo se upuštati sa istim samopouzdanjem s kojim prilazimo području nauke, već se molitvom i oslanjajući se na Boga, sa iskrenom željom da upoznamo Njegovu volju. Moramo dolaziti s poniznim i poučljivim duhom da bismo stekli znanje od velikog JA SAM. U protivnom, zli anđeli zaslepiće naš um i otvrdnuti naše srce tako da istina neće uticati na nas.
Mnogi delovi Biblije koje su učeni ljudi proglasili tajnom ili ih zanemarili kao nevažne, puni su utehe i pouke onome koji se učio u Hristovoj školi. Jedan od razloga zašto mnogi teolozi nemaju jasnije razumevanje Božje Reči krije se u njihovom zatvaranju očiju pred istinama koje ne žele da sprovedu u život. Razumevanje biblijske istine ne zavisi toliko od snage intelekta koji je uključen u proučavanje, već od iskrenosti namere, od duboke čežnje za pravednošću.
Bibliju nikada ne treba proučavati bez molitve. Samo Sveti Duh može nas navesti da osetimo važnost onoga što se lako razume, ili nas sprečiti da iskvarimo istine koje su teške za razumevanje. Služba nebeskih anđela ogleda se u pripremi našeg srca da shvati Božju Reč, tako da budemo oduševljeni njenom lepotom, upozoreni njenim opomenama, oživljeni i ojačani njenim obećanjima. Molitva koju je izgovorio psalmista treba da postane i naša: »Otvori oči moje da bih video čudesa zakona tvojega!« (Psalam 119,18) Iskušenja često izgledaju nesavladiva zato što čovek, koji je zanemario molitvu i proučavanje Biblije, ne može odmah da se seti Božjih obećanja i da se tako biblijskim oružjem odupre sotoni. Međutim, anđeli se neprestano nalaze oko onih koji su spremni da budu poučeni božanskim istinama i da ih u vreme velike potrebe podsete na neophodne istine. Prema tome, kada neprijatelj navali kao reka, »duh će Gospodnji podignuti zastavu nasuprot njemu«. (Isaija 59,19)
Isus je obećao svojim učenicima: »A utešitelj, Duh Sveti, kojega će otac poslati u ime moje, on će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.« (Jovan 14,26) Međutim, Hristova učenja prethodno moraju da se urežu u sećanje da bi Božji Duh u vreme opasnosti mogao da nas podseti na njih. David je rekao: »U srce svoje zatvorio sam reč tvoju da ti ne grešim!« (Psalam 119,11)
Svi koji visoko cene svoje večno dobro treba da onemoguće svaki napad sumnje. Napadima će biti izloženi i sami stubovi istine. Skoro je nemoguće ostati izvan domašaja ruganja i lukavstva, podmuklih i zaraznih učenja savremenih nevernika. Sotona svoja iskušenja prilagođava svim klasama. On neobrazovane napada ruganjem i podsmehom, dok obrazovane dočekuje naučnim primedbama i filozofskim shvatanjima, sračunatim da izazovu nepoverenje ili prezir prema Pismu. Čak se i mladi sa vrlo oskudnim iskustvom usuđuju da izraze sumnje u osnovna hrišćanska načela. To mladalačko neverstvo, bez obzira koliko je plitko, širi svoj uticaj. Mnogi su tako bili navedeni da se rugaju veri svojih otaca i da prezru Duh blagodati (Jevrejima 10,29). Mnogi mladi život, koji je obećavao da bude na čast Bogu i blagoslov svetu, bio je zatrovan dahom neverstva. Svi koji se pouzdaju u ohole odluke ljudskog razuma, koji zamišljaju da mogu da objasne božanske tajne i dopru do istine bez Božje mudrosti, svakako da će se zaplesti u sotonine zamke.
Živimo u najsvečanijem razdoblju istorije ovoga sveta. Sudbina čovečanstva koje živi na ovoj Zemlji uskoro će biti odlučena. Naše buduće blagostanje, ali i spasenje drugih duša zavise od puta kojim sada idemo. Nama je neophodno vođstvo Duha istine. Svaki Hristov sledbenik treba ozbiljno da se upita: »Gospode, šta želiš da činim?« Mi se u postu i molitvi moramo poniziti pred Gospodom, duboko razmišljati o Njegovoj Reči, a posebno o prizorima suda. Sada treba da težimo za dubokim i živim iskustvom u onome što je Božje. Nemamo vremena za gubljenje. Događaji od životne važnosti zbivaju se svuda oko nas, nalazimo se na sotoninom začaranom tlu. Božji stražari, nemojte spavati, neprijatelj je blizu i vreba, spreman u svakom trenutku, da ukoliko zadremate ili postanete nemarni, skoči na vas i da vas učini svojim plenom.
Mnogi su prevareni u razmišljanju o svom stvarnom položaju pred Bogom. Zadovoljni su što nisu učinili zla dela, a zaboravljaju da prebroje dobra i plemenita dela koja Bog očekuje od njih, a koja su zanemarili da učine. Nije dovoljno što su postali stabla u Gospodnjem vrtu. Oni treba da odgovore na Njegova očekivanja i donesu rod. On ih smatra odgovornim za sve što su propustili da postignu, za sva dobra dela koja su mogli da učine uz Njegovu blagodati koja im daje snagu. U nebeskim knjigama zapisani su kao stabla koja smetaju zemlji. Ali, čak ni slučaj ovih ljudi nije potpuno beznadežan. Ljubav koja dugo trpi i dalje poziva sve one koji su prezreli Njegovu milost i zloupotrebili Njegovu blagodat. »Zato govori: ustani ti koji spavaš, vaskrsni iz mrtvih i obasjaće te Hristos. Gledajte, dakle, da uredno živite… pazite na vreme, jer su dani zli.« (Efescima 5,14-16)
Kada bude stiglo vreme probe, pokazaće se ko je prihvatio Božju Reč kao svoje životno pravilo. U leto ne postoje velike razlike između listopadnog i zimzelenog drveća, ali kada dunu zimski vetrovi, zimzeleno drveće ostaje nepromenjeno, a svako drugo gubi lišće. Tako se i danas nedosledni vernik možda ne može razlikovati od stvarnog hrišćanina, ali uskoro nastaće vreme kada će razlika postati vidljiva. Kada se podigne protivljenje, kada se licemerna verska revnost i netrpeljivost raspale, kada progonstva počnu da se ponavljaju, mlaki i licemerni počeće da se kolebaju i odbacuju svoju veru, ali pravi hrišćanin ostaće čvrst kao stena, njegova vera postaće još jača, njegova nada još blistavija nego u danima blagostanja.
Psalmista kaže: »Razumniji postah od svih učitelja svojih, jer razmišljam o tvojim otkrivenjima… od zapovesti tvojih postadoh razuman, toga radi mrzim na svaki put lažni.« (Psalam 119,99.104)
»Blago čoveku koji nađe mudrost.« »Jer će biti kao drvo usađeno kraj vode i koje niz potok pušta žile svoje, koje ne oseća kada dođe pripeka, nego mu se list zeleni, i sušne godine ne brine se i ne prestaje rađati rod.« (Priče 3,13; Jeremija 17,8)
http://velikaborba.com/knjiga/#tab-1362485862324-5-38
