KianyRiws
Ističe se
- Poruka
- 2.747
Аранжман са ММФ-ом могућ тек у јуну или на јесен. Радуловић једини гурао реформе, Крстић није зрео за министра финансија
Без обзира на то што су избори замишљени тако да кампања буде кратка и брза, да нову владу добијемо у мају и да Скупштина усвоји реформске законе до краја јуна, они ће одложити реформе и све гурнути за пола године у страну. То време смо већ изгубили, тврди за НИН економиста Стојан Стаменковић, за кога би једина компензација за изгубљено време могло да буде убрзавање промена у другој половини године. „То не значи да нам треба компактна влада у виду једнопартијског састанка са неким малим додацима, него влада која ће успети да обезбеди способне министре за своје ресоре“.
У СНС-у тврде да је управо убрзавање реформи био разлог за нове изборе.
Нисам сигуран да су економски изазови били разлог за изборе. Да ли је ту мотив у другим сегментима, полицији, здравству? Не знам, али се питам.
Како гледате на то да је ова влада одбацила четири реформска закона министра привреде?
Без обзира на то што могу да се ставе неке замерке на те предлоге, Радуловић је једини у Влади гурао битне реформске законе о раду, стечају и приватизацији. Њега нисам ја измислио и довео за министра. На то место је дошао као ванпартијска личност и тај принцип је веома добар, да се људи бирају према способностима, а не према партијској дисциплини. Зато је ово што му се десило врло обесхрабрујуће. Мислим да је пожурио са давањем оставке, након оне побуне синдиката, махом из јавних предузећа, због закона о раду. Влада је прихватила његов Нацрт закона о раду, па га онда повукла и покриће за то могу да буду ти синдикални протести. Али повлачење друга два закона, о стечају и приватизацији, која је Влада чак послала у Скупштину, да би их погледао Социјално-економски савет, неозбиљно је. Чини ми се да је све то било директно уперено против Радуловића. А онда је чак испало да су га сменили, иако је поднео оставку. Помало је дегутантна и ова гласна кампања да сада против њега треба покренути некакве истраге и суђења. То нису радили само таблоиди већ и истакнути чланови СНС-а. Охрабрује то да се Вучић од тога оградио, јер у крајњој линији он је тог човека и довео.
Шта одлагање реформи значи за економију земље?
Значи да до јуна не можемо да рачунамо на неки доток страних инвестиција, а питање је и колико ће домаћи инвеститори улагати. Позитиван сигнал је што ће у фебруару доћи Мисија ММФ, али та мисија нема никаква овлашћења да преговара о аранжману. Само ће снимити ситуацију, дати препоруке о смањивању трошкова током кампање, али прави преговори о аранжману могу да буду тек крајем јуна или вероватније на јесен.
Дакле, због избора ће прво страдати инвестиције?
Тако је, и никакве приче о отварању радних места и смањењу незапослености не вреде ако нема инвестиција. Према рачуници МАТ-а, да бисмо до 2020. достигли привредни раст од четири одсто, морамо имати нето прилив страних директних инвестиција од 1,6 милијарди евра годишње. А оне су 2013. износиле тек нешто преко 600 милиона. Нама може да се деси да и 2014. буде изгубљена за инвестиције, а то би значило да се одлаже и убрзање привредног раста и повећање запослености. Очекујем да ће Србија у 2014. имати веома скроман привредни раст од један одсто. Нама је главни фактор привредног раста у прошлој години био извоз. У том извозу је главна компонента био Фијат, друга НИС. Проблем је што имамо индустрију чији раст у великој мери зависи не од малог броја привредних грана него чак унутар њих од појединог предузећа. Није то производња моторних возила него Фијат, није прерада нафте и гаса него НИС. И када се рецимо, таква једна фирма, као недавно Ју-Ес стил, повуче, тресне не само Смедерево већ читава привредна активност земље уђе у негативну стопу раста. Мене то брине.
Како гледате на рад министра финансија Лазара Крстића, за кога је унапред најављено да остаје и у некој новој влади?
Нисам убеђен да је Крстић одличан министар финансија како нам је то представљено. Зашто? Човек у тим годинама може да почне један посао као што је музика и да буде Моцарт. Или да буде Тесла. Значи, кад ради нешто индивидуално и његов геније може да дође до изражаја. Али, министар финансија мора да управља страховито сложеним системом, у коме је и Пореска управа и Управа царина и мислим да човек без икаквог искуства, почетник у суштини, не може да управља тиме на перфектан начин. Лично мислим да није био зрео да дође на то место. Други разлог је тај што још немамо одговарајућу фискалну стратегију, односно владина стратегија је јако нереална. Није усаглашена ни са ММФ-ом. Постоји опасност да у наредним годинама имамо озбиљан проблем са уравнотежењем платног биланса, а то би могло да доведе до топљења девизних резерви, које би до 2017. могле да се спусте на вредност двомесечног увоза. То је врло ризично. Да би се то избегло потребно је да стране директне инвестиције уместо 5 буду 7-8 одсто БДП-а, дакле веће за једну-две милијарде евра годишње. Само да ли је то реално? ..dalje na http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=84623
Ovo je intervju,za one mladje,sa covekom koji je bio desna ruka Anti Markovicu i njegovim reformama.Ne slazem se da bi trebali imati vise bilo kakav angazman sa MMF-om,ali odlicno je primetio neke druge stvari.Sve u svemu,mislim da ovaj intervju nije los za citanje,jer se da primetiti da njegova misljenja u dobroj meri se poklapaju sa misljenjima nekih diskutanata ovde.Spomenuo je kurs dinara uoci izbora,famozne arapske milijarde i Krsticevo nesnalazenje u veoma bitnim stvarima.
Без обзира на то што су избори замишљени тако да кампања буде кратка и брза, да нову владу добијемо у мају и да Скупштина усвоји реформске законе до краја јуна, они ће одложити реформе и све гурнути за пола године у страну. То време смо већ изгубили, тврди за НИН економиста Стојан Стаменковић, за кога би једина компензација за изгубљено време могло да буде убрзавање промена у другој половини године. „То не значи да нам треба компактна влада у виду једнопартијског састанка са неким малим додацима, него влада која ће успети да обезбеди способне министре за своје ресоре“.
У СНС-у тврде да је управо убрзавање реформи био разлог за нове изборе.
Нисам сигуран да су економски изазови били разлог за изборе. Да ли је ту мотив у другим сегментима, полицији, здравству? Не знам, али се питам.
Како гледате на то да је ова влада одбацила четири реформска закона министра привреде?
Без обзира на то што могу да се ставе неке замерке на те предлоге, Радуловић је једини у Влади гурао битне реформске законе о раду, стечају и приватизацији. Њега нисам ја измислио и довео за министра. На то место је дошао као ванпартијска личност и тај принцип је веома добар, да се људи бирају према способностима, а не према партијској дисциплини. Зато је ово што му се десило врло обесхрабрујуће. Мислим да је пожурио са давањем оставке, након оне побуне синдиката, махом из јавних предузећа, због закона о раду. Влада је прихватила његов Нацрт закона о раду, па га онда повукла и покриће за то могу да буду ти синдикални протести. Али повлачење друга два закона, о стечају и приватизацији, која је Влада чак послала у Скупштину, да би их погледао Социјално-економски савет, неозбиљно је. Чини ми се да је све то било директно уперено против Радуловића. А онда је чак испало да су га сменили, иако је поднео оставку. Помало је дегутантна и ова гласна кампања да сада против њега треба покренути некакве истраге и суђења. То нису радили само таблоиди већ и истакнути чланови СНС-а. Охрабрује то да се Вучић од тога оградио, јер у крајњој линији он је тог човека и довео.
Шта одлагање реформи значи за економију земље?
Значи да до јуна не можемо да рачунамо на неки доток страних инвестиција, а питање је и колико ће домаћи инвеститори улагати. Позитиван сигнал је што ће у фебруару доћи Мисија ММФ, али та мисија нема никаква овлашћења да преговара о аранжману. Само ће снимити ситуацију, дати препоруке о смањивању трошкова током кампање, али прави преговори о аранжману могу да буду тек крајем јуна или вероватније на јесен.
Дакле, због избора ће прво страдати инвестиције?
Тако је, и никакве приче о отварању радних места и смањењу незапослености не вреде ако нема инвестиција. Према рачуници МАТ-а, да бисмо до 2020. достигли привредни раст од четири одсто, морамо имати нето прилив страних директних инвестиција од 1,6 милијарди евра годишње. А оне су 2013. износиле тек нешто преко 600 милиона. Нама може да се деси да и 2014. буде изгубљена за инвестиције, а то би значило да се одлаже и убрзање привредног раста и повећање запослености. Очекујем да ће Србија у 2014. имати веома скроман привредни раст од један одсто. Нама је главни фактор привредног раста у прошлој години био извоз. У том извозу је главна компонента био Фијат, друга НИС. Проблем је што имамо индустрију чији раст у великој мери зависи не од малог броја привредних грана него чак унутар њих од појединог предузећа. Није то производња моторних возила него Фијат, није прерада нафте и гаса него НИС. И када се рецимо, таква једна фирма, као недавно Ју-Ес стил, повуче, тресне не само Смедерево већ читава привредна активност земље уђе у негативну стопу раста. Мене то брине.
Како гледате на рад министра финансија Лазара Крстића, за кога је унапред најављено да остаје и у некој новој влади?
Нисам убеђен да је Крстић одличан министар финансија како нам је то представљено. Зашто? Човек у тим годинама може да почне један посао као што је музика и да буде Моцарт. Или да буде Тесла. Значи, кад ради нешто индивидуално и његов геније може да дође до изражаја. Али, министар финансија мора да управља страховито сложеним системом, у коме је и Пореска управа и Управа царина и мислим да човек без икаквог искуства, почетник у суштини, не може да управља тиме на перфектан начин. Лично мислим да није био зрео да дође на то место. Други разлог је тај што још немамо одговарајућу фискалну стратегију, односно владина стратегија је јако нереална. Није усаглашена ни са ММФ-ом. Постоји опасност да у наредним годинама имамо озбиљан проблем са уравнотежењем платног биланса, а то би могло да доведе до топљења девизних резерви, које би до 2017. могле да се спусте на вредност двомесечног увоза. То је врло ризично. Да би се то избегло потребно је да стране директне инвестиције уместо 5 буду 7-8 одсто БДП-а, дакле веће за једну-две милијарде евра годишње. Само да ли је то реално? ..dalje na http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=84623
Ovo je intervju,za one mladje,sa covekom koji je bio desna ruka Anti Markovicu i njegovim reformama.Ne slazem se da bi trebali imati vise bilo kakav angazman sa MMF-om,ali odlicno je primetio neke druge stvari.Sve u svemu,mislim da ovaj intervju nije los za citanje,jer se da primetiti da njegova misljenja u dobroj meri se poklapaju sa misljenjima nekih diskutanata ovde.Spomenuo je kurs dinara uoci izbora,famozne arapske milijarde i Krsticevo nesnalazenje u veoma bitnim stvarima.
