ВЕХАБИЈА ПРЕКО ФЕЈСБУКА ПРЕТИ ЉАЈИЋУ!!!

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.180
10. 12. 2013.
Vehabija preko fejsbuka preti Ljajiću
Novopazarski mudžahedin i vehabija Mirza Ganić uputio je pretnje ministru Rasimu Ljajiću i ministru sigurnosti BiH Fahrudinu Radončiću, koji su u inicirali zabranu odlazaka u strane vojne i paravojne formacije državljanima Srbije i BiH.

mirza-ganic.jpg

Ganić (19), koji se u Siriji bori na strani pobunjenika i koristi ratničko ime Ebu Sheheed, postavio je na svom Fejsbuk profilu fotografije dvojice ministara uz natpis „Prostitutke Zapada. Kafiri!!!“.


- Ovo su izdajnici islama i kafiri, ljudi koji traže da se zabrani ono što je Alah naredio, a to po Kuranu, Sunetu i konsenzusu svih učenjaka islama, izvodi iz islama. Dakle traže uvođenje „zakona“ koji će zabraniti odlazak u džihad. Oni bi da mi sedimo dok Umet krvari. Ništa od toga. Kad svoje namere sprovedu u delo možda i ispoštujemo da ne ratujemo u drugim državama. Ostaju nam naša Bosna i Srbija. Radujte se Radončiću i Ljajiću. Možda vi budete ti koji su pokrenuli džihad na Balkanu - napisao je Ganić.


Rasim Ljajić kaže da je o ovim pretnjama obavestio odmah direktora policije Milorada Veljovića.


- I ranije su mi na imejl i preko društvenih mreža stizale razne uvrede i psovke, ali ih nisam shvatio kao pretnje. Ova od Ganića je prva u kojoj se kolegi Radončiću i meni otvoreno preti zbog inicijative da svaki odlazak naših državljana na strana ratišta i priključenje stranim vojnim i paravojnim formacija bude tretirano kao krivično delo. Ovakve pretnje neće me pokolebati da izguramo inicijativu do kraja - izjavio je Ljajić, koji je i lider Socijaldemokratske partije Srbije.
Ganić je svojevremeno pretio i novinarki Aidi Ćorović. Njen lik montirao je na fotografiju koja prikazuje spaljeni leš, iznad kojeg stoji on u ratničkoj uniformi sa uperenom puškom u njenu glavu.

"Da smo hteli u realnosti bi bilo, kao i na ovoj slici. Ne umišljaj, nebitna si. Metak je skup za neljude poput tebe, zato nož. I to onaj višestrukih namena", poručuje je tada on na svom Fejsbuk profilu. Zbog ove i sličnih pretnji, Aidi Ćorović je pre dve nedelje dodeljeno je policijsko obezbeđenje.


Ona kaže da odlazak Ganića i drugih mladića u Siriju nema veze sa ideologijom i islamom, već ima veze isključivo sa interesom i novcem i poziva "sve mladiće i devojke da, ako hoće da budu dobri muslimani, ostanu u Sandžaku i pokažu koliko je islam dobar i tolerantan".


Izvor: Kurir

**********************************************************************************************

Ово што се догађа је ПОСЛЕДИЊА НЕЧИЊЕЊА НАШИХ КРЕТЕНА НА ВЛАСТИ који се упорно праве блесави, који се упорно ПРАВЕ ДА СЕ ОВАКВИ СКАНДАЛИ НЕ ДОГАЂАЈУ..........
 
Samo neka s ekolju medjusobno. Podrzavam Vehabiju. Rokaj brate rokaj!!!!!!!!!! :hahaha:

Алексеј Воробјов: ЕВРОПСКИ ПУТНИК ЗА РИЈАД
или УПОЗНАЈТЕ РАСИМА ЉАЈИЋА


Он је као сенка, увек присутан мада га ретко примећујемо. Али, чак и када га приметимо, заборавимо на њега чим нам нестане из видокруга. А често нестаје. Не воли публицитет, ретко говори више него што мора, али никада не заборавља на своју мисију. А мисија му је важна и вишеструка. 11.12.2013. Фонд стратешке културе

У српској политичкој сфери он је увек центар како год да се она нагиње. Никоме се не нуди, али га се сви сете. Никада се не извињава, али му је увек све опроштено. Једини је политичар који је од петооктобарског пуча до данас био члан свих наших влада и свих минута њихове владавине, па ипак нико не помиње да је он за нешто крив. У његовој изборној бази виоре се турске заставе, обучавају вехабије и формирају паравојске, али он није екстреман. На утакмици клуба у коме је председник УО, његови телохранитељи и суграђани, славе „жуту кућу“ (1), али он, наравно, нема ништа с тим...
Јер, он је Расим Љајић, тихи део свих наших постоктобарских страдања, патњи и понижења, човек у коме се спајају анти-српски интереси евроатлантизма и исламског фундаментализма и, како време показује, највеће завештање Алије Изетбеговића земљи Србији. Његово политичко трајање показује да он нас познаје одлично, а ми њега веома лоше. Можда је крајње време да га упознамо мало боље...
Политички корени
Када су, својевремено, упитали Алију Изетбеговића кога сматра могућим политичким наследником у СДА избегао је директан одговор, али је јасно истакао да највећим политичким потенцијалом ове партије сматра Хариса Силајџића и Расима Љајића (тадашњег генералног секретара СДА Санџака). За првог је истакао да га одликује изузетан интелектуални потенцијал и енергичност која га, истина, повремено води у исхитрене реакције али је тако неопходна у тешким временима, а код овог другог нахвалио је стрпљење, методичност и упорност у остваривању зацртаних циљева. Ни код једног није погрешио.

Али, откуда је Алија Изетбеговић, рођен 1925-те, босански исламски дисидент Титове Југославије, дошао у додир са Расимом Љајићем, санџачким студентом медицине, млађим од њега готово 40 година. Ма, сасвим случајно, ако желите веровати самом Љајићу. Ево шта он каже о почетку своје политичке каријере: „Једном приликом сам са групом санџачких студената који су студирали у Сарајеву био у Беговој џамији, на централној молитви за Муслимане. Ту је био и Изетбеговић, кога тад нисам знао, и неко од студената ме замолио да се распитам за оснивачку скупштину СДА, која је одржана 26. маја у Холидеј ину у Сарајеву. Питао сам га како можемо да добијемо неколико позивница. Изненадио се и позвао нас да дођемо код њега. Отишли смо и видели да је врло мало знао о Санџаку, стекао сам утисак да не зна ни које су општине у границама Санџака. Питао је да ли можемо да оснујемо одборе странке у Санџаку, с обзиром на то да ће то бити странка за целу бившу Југославију, са централом у Сарајеву.

Рачунао сам да ћу бити само онај који ће да пронађе људе. Видео сам да су сви народи формирали своје националне странке. С друге стране, СДА је тад био на позицији очувања бивше Југославије, која је представљала оптимални интерес за Муслимане, с обзиром на то да су после Срба били најраспрострањенији народ, живели су од Македоније до Словеније....“ (2)

Лепа, очишћена прича. И питка. Толико питка да би неко ко Љајићу не верује могао помислити да су је обликовали стручњаци неке тајне службе (рецимо, МИ-6).Дакле, година је 1989-та. Наивни, санџачки студент медицине, двадесетпетогодишњак, са групом земљака одлази на молитву у сарајевску Бегову џамију баш у време када тамо долази и, од глобалистичких намесника, одабрани будући лидер југословенских муслимана, кога он, наравно, не зна. Но, зато га препознаје неки други студент (наравно, без имена), који жели да се распита о оснивачкој скупштини СДА, али из непознатог разлога не прилази лидеру сам, него моли баш Љајића да то учини. А, замислите сад то, одушевљени лидер који не зна готово ништа о Санџаку, одмах га зове к себи и даје му задатак да оснива страначке одборе. И то је почетак...

Ова прича, истинита колико и теза да су нас наши западни „пријатељи“ бомбардовали ради нашег добра, лансирана је поводом избора Расима Љајића за личност 2004. године у избору часописа „Време“ и представља класичну операцију „прања“ биографије глобалистичког референта који улази у нову политичку раван, а у складу са улогом која му предстоји.
Но, о томе нешто касније. Да се вратимо наставку приче и 1990-тој години, када Расим Љајић успешно успоставља страначку структуру СДА по Санџаку, где у први план избацује Сулејмана Угљанина као председника, док он остаје у сенци као Генерални секретар, али са свим полугама одлучивања и директном везом са Изетбеговићем. Са тих позиција организује „Референдум о аутономији Санџака“ одржан 1991 године, а тих година по партијском налогу постаје колумниста листа „Муслимански глас“, као и шиптарског часописа „Зери“, познатом по промовисању албанског сепаратизма. (3).
Након разлаза са Угљанином, формира тзв. Коалицију „Санџак“ која 2000-те прераста у Санџачку демократску партију, где се већ профилише Љајићево наводно скретање према грађанској опцији, сходно припреми терена за евроатлантску окупацију Србије и улогу која је њему била намењена у том процесу.
Пред формирање ДОС-а борави у Лондону, наводно да би учио језик, и ту га, о какве ли случајности, проналази Зоран Ђинђић. Из те чудесне лондонске магле, Изетбеговићев перспективац, излази као део сложеног механизма за глобалистичко освајање и прекрајање Србије.
Па, ипак, своје корене није заборавио. На дан сахране Алије Изетбеговића скинуо је своју грађанско-демократску маску и, са позиција министра за људска и мањинска права СЦГ, у сарајевском листу „Дневни Аваз“ објавио скандалозну читуљу свом политичком учитељу, која почиње речима „Последњи селам, нашем драгом предсједнику...“ (4). Просто је невероватно како се јефтино, тада, политички извукао, дајући при том не само неубедљиво, већ сваком разумнијем човеку увредљиво, објашњење како је све то пропуст његовог пријатеља, новинара “Дневног Аваза” (извесног Сеада Нумановића) кога је он овластио да у његово име напише читуљу, а овај је, ето, занемарио чињеницу где живи и какву функцију Расим обавља.
Иако је сваком познаваоцу политичких прилика било јасно да овакво објашњење представља чист цинизам и да се читуља темељи на тада прокламованом ставу да је БиХ матична држава а Алија Изетбеговић председник свих муслимана бивше СФРЈ, из чега јасно произилази алузија на територијални интегритет Србије, нико од партнера из ДОС-а није озбиљно тражио разјашење оваквог текста читуље, а ни Расим Љајић, нити његова партија, никада се нису званично оградили од овог текста.
./.
 

Прокуратор Хашког суда
Након петооктобарског пуча Расим Љајић почиње да се одужује лондонским маглама за то што су убрзале његову метаморфозу и спојиле га са зораном Ђинђићем. Ни пријатељи из исламског света нису били незадовољни с њим. Његова преданост била је награђена новим функцијама и растом реалног утицаја у глобалистичком подјармљивању Србије. Круна његовог позиционирања у том смислу јесте именовање за председника „Националног савета за сарадњу са МКТЈ“ јула 2004. године, чиме добија кључну улогу у глобалистичком кажњавању Србије, њеном понижавању и убијању националног достојанства, кроз ову институцију. (5)

Мисија Хашког трибунала, као увођење новог механизма који чека непослушне вође и народе, била је од првенственог стратешког и оперативног интереса за стварање новог светског поретка, па је готово отворено пркошење Војислава Коштунице његовим захтевима уносило велику нервозу код осионих глобалиста. У том контексту избацивање у први план Расима Љајића, и његово упаривање са Бруном Векарићем, као првим оперативцем српског Тужилаштва за ратне злочине, било је увођење својеврсне прокуре Трибунала над Србијом и Србима, будући да њих двојица јесу грађани Србије, али не и Срби. Како би се ово маскирало Љајићу је профилисан нови имиџ и дат значајан простор у медијима, што је кулминирало његовим избором за личност 2004. године у часопису „Време“ и већ поменутом интервју тим поводом. (То мењање профила, иначе је саставни део глобалистичких манипулативних процеса и данас га гледамо на примеру Александра Вучића).


Доласком Љајића на место председника „Националног савета за сарадњу са МКТЈ“ српске власти су према овој институцији заузеле крајње вазални став, не само спроводећи све њене захтеве, већ и стављајући целокупни државни апарат у службу хашког тужилаштва и НВО сектора који је водио сопствене селективне истраге ради сатанизације оптужених и наводног демаскирања српских злочина. Својим чињењем и нечињењем он је од хашког Суда направио пакао за српску државу и грађане, а посебно за оптужене. Тешко би се могли побројати сви намерни правни пропусти, сва кршења људских права, сва понижења и вређања, сва политичка и правна подметања, све манипулације „сведоцима“, сви притисци на пријатеље и родбину којима су били изложени осумњичени за ратне злочине, како у Хагу тако и у Србији, као и све лажи и срамна трговања којима су се Љајић и Векарић служили да би што хитније и што потпуније испунила налоге хашког антисрпског правног монструма.

У том послу нису се либили ни полузаконитих и незаконитих радњи, као ни злоупотребе репресивног државног апарата. Класичан пример за ово је хапшење генерала Лукића 2005. који је у болничкој пиџами и са прикључком за инфузију поведен на пут у Шевенинген, као и начин хапшења и испоруке тешко оболелог генерала Младића.

Такође, познати су многи случајеви отвореног одбијања државе да олакша одбрану оптужених пружајући увид у информације које нису државна тајна а могли би им бити од користи, док су се тужилаштву Трибунала и НВО сектору који им је отворено помагао, стављали на увид и најповерљивији документи.

У сваком случају, за прогон и кажњавање Срба оптужених у Трибуналу српска држава, у лику Расима Љајића, често је била далеко опаснији противник од хашког тужилаштва и никада није користила могућности које ју је пружао сам Трибунал да помогне својим грађанима, за разлику од Хрватске или Федерације БиХ.

Овај однос најбоље се може ценити кроз реакције Љајића односно „Националног савета за сарадњу са МКТЈ“ на сумњиву смрт Слободана Милошевића и Милана Бабића, као и толерисање потпуно незаконитог једанаестогодишњег држања у притвору Војислава Шешеља, који при том не одговара за конкретне злочине већ за своје политичке ставове и вербални деликт који они називају „говором мржње“.

Свакако да је Љајићево понашање као прокуратора Трибунала над Србијом, а не представника српске државе у односу са Трибуналом, умногоме допринело формирању статистике Хашког суда из које следи да су Срби једини народ који је на простору бивше СФРЈ чинио организоване злочине. О политичкој тежини такве статистике не треба ни говорити без обзира на компромитованост Трибунала.

./.
 
Иако се веома труди да не експонира суштину своје хашке прокураторске службе и на сваку хашку неправду нам поручује да „морамо сачувати хладне главе“, Љајић је веома нервозно реаговао када је Вук Јеремић заказао дебату о раду „ad hoc“ кривичних трибунала и поручио му:
„Одлука Вука Јеремића да као председавајући Генералне скупштине УН закаже расправу о Хашком трибуналу само доноси штету Србији. Нико озбиљан неће доћи на ту расправу, сем нас, Венецуеле и Кубе, на пример. Сутрадан ће све бити заборављено. Ефекат ће бити нула, минус. То је само Јеремићева лична помоција и ништа друго" (6)

На његову жалост, као и жалост његових ментора, бојкот није успео, па је говор председника Николића на 43 странице у коме се хашки суд пореди са инквизицијом и отвара питање зашто је злочин против мира искључен из хашких процеса, изазвао велику пажњу и сигурно ће бити значајан документ у историјској оцени улоге МТБЈ.


Тихи промотер исламских интереса
Служење евроатлантским циљевима у Србији, његов боравак у Лондону непосредно пред формирање ДОС-а, напуштање запаљиве реторике о обесправљености муслимана, као и поменута промена личног и политичког имиџа не би смела да вас наведе на помисао да се Расим Љајић удаљио од служења исламским циљевима. Напротив. Он је данас најважнији ослонац исламског фактора у Србији, човек из сенке који стоји иза наводног појачавања интереса арапских земаља за инвестирање у Србију, као и иза формирања балканске трилатерале (Турска, Србија, БиХ) која има за циљ враћање Турске до границе са Дунавом. То што се донедавно Тадић, а сада Вучић или Динкић шепуре пред камерама дајући некакве изјаве о својим заслугама за политичке, трговачке или финансијске аранжмане са тим земљама, значи само да имају мањак знања, а вишак похлепе. Јер, где год су они дошли данас Љајић је био пре годину или две. И фигуративно и физички.

Од 2003 до 2006. године он је обављао дужност копредседника (српског представника) Мешовитог комитета за економску сарадњу са арапским земљама. Стратешке везе и контакти које је тада остварио сада су у пуној реализацији.

Љајићево деловање у промоцији исламских интереса, као и снага његовог утицаја на српску стварност, може се јасно сагледати кроз последњи пример, успостављања дипломатских односа Саудијске Арабије и Србије.

Већ деценијама Саудијска Арабија отворено финансира све антисрпске противнике и пројекте дајући значајан допринос страдању српског народа. У Босни су финансирали куповину оружја муслиманским снагама, али и довођење муџахедина из целог света на босанско ратиште. На Косову су годинама финансирали најрадикалније снаге албанског сепаратизма, а након проглашења независности плаћали лобирање његовог признања. Сносили су део трошкова за злочиначко НАТО бомбардовање Србије, а од почетка финансирају антисрпски рад Хашког трибунала...

Због њиховог односа према Србији били су једина арапска земља са којом никада нису постојали дипломатски односи. Они су успостављени 17.04.2013. године, а већ 05.05.2013. у званичну посету Ријаду допутовао је Расим Љајић, и то на позив краља те државе Абдулаха бин Абдулазиза ал Сауда (7), а током тродневног боравка у Арабији састао се и са министром иностраних послова Саудом ал-Фејсалом и са министром економије Мухамедом ал-Џазером.

Надам се да је јасно да на овако високом нивоу не може бити примљен министар трговине било које земље, те да се овако дочекују само они најважнији гости. Шта мислите, чиме је то заслужио Расим Љајић?!

Уместо закључка
Формирањем Социјалдемократске Партије Србије (СДПС) током 2009. године Расим Љајић је формално завршио своју политичку метаморфозу од Алијиног фундаменталисте, који је у политичку орбиту Србије лансирао Сулејмана Угљанина, до лидера партије левог центра, релативно лагодно позиционираног на српској политичкој сцени.

Али, то је само маска за лаковерне, којих у Србији није мало. Основа његовог политичког деловања била је и остала дубоко антисрпска.

Управо то је оно што спаја његов боравак у Лондону пред формирање ДОС-а и овогодишњи пријем код суверена Саудијске Арабије. При томе не смемо заборавити да је управо ова земља главни финансијер вехабизма и осталих милитантних исламских покрета, као и да се много младих момака из Љајићеве изборне базе данас бори у Сирији на страни побуњеника које финансирају његови саудијски пријатељи.

И није проблем што је Љајић европски путник за Ријад, проблем је што за собом вуче и нас.
---------------------

Одреднице:

(1) – Инцидент на фудбалској утакмици Нови Пазар – Рад на којима је група пазарских навијача „Екстреми“ истакла транспарент у коме слави „жуту кућу“, место где су отетим српским цивилима од стране албанских терориста вађени органи за даљу продају.

http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:402904-Transparent-Srce-bubreg-pluca-zivela-Zuta-kuca-u-Novom-Paz
(2) – Интервју Расима Љајића часопису „Време“ бр.732 од 13.01.2005. године (http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=402759)
(3) – Исто

(4) – Дневни Аваз од 22.10.2003.

"POSLEDNJISELAM

našem dragom predsjedniku
ALIJI IZETBEGOVIĆU
Neka mu Allahdž.s. podari dženetski rahatluk, njegovoj porodici sabur, a
nama vječno pamćenje na njegov neprolazni lik i djelo.
Rasim Ljajić


(5) - Од јула 2006. Љајић делује као координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са МКТЈ

(6) – Ало 04.12.2012.

http://www.alo.rs/vesti/politika/jeremic-i-ljajic-u-verbalnom-ratu/5867

(7) – Б-92 05.05.2013

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=05&nav_id=710978

foto http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/67863/Ljajic-Bosnjaci-ne-mogu-biti-konstitutivni-narod
 
Љајић је најбољи човек на политичкој сцени ове јадне земље. Човек је искрен, не скрива ништа што мисли, и прави је Србин.
Он руши западно разбијање Срба на Православце - Србе, Католике - Кроате, и Муслимане - Босанце.

Иако се са њим не слажем, јако га поштујем.
 
Ma taj je neki majmun,ae nek pripreti Vučiću ako sme....

Prete i Vučiću!


ON JE PRETIO VUČIĆU SMRĆU: Uhapšen šampion u padobranstvu zbog uznemirujućih SMS poruka!

CRNA HRONIKA18:52, 13.12.2013.


SMEDEREVO/BEOGRAD - Sprečen atentat!
Policijski službenici Policijske uprave u Smederevu uhapsili su Aleksandra Cvetkovića (31) iz Smedereva, bivšeg reprezentativca padobranske reprezentacije Srbije, zbog sumnje da je Aleksandru Vučiću, potpredsedniku Vlade Srbije, pretio ubistvom!

Naime, Cvetković je više puta slao preteće poruke na telefone Vučićevih saradnika u kojima je ozbiljno pretio potpredsedniku Vlade! Nakon isteka roka za policijsko zadržavanje, osumnjičeni će biti sproveden Osnovnom javnom tužiocu u Smederevu.

"Vučiću, kako spavaš?"

- Nekoliko puta osumnjičeni Cvetković je saradnicima potpredsednika Vlade Srbije poslao poruku: "Vučiću, kako spavaš?", kao i pretnje da će po Vučićevom povratku iz Brisela u prostorije Srpske napredne stranke postaviti 14 kilograma eksploziva - saznaje Kurir iz izvora bliskog istrazi. Operativnim radom pripadnici UKP brzo su utvrdili da je poruke slao Aleksandar Cvetković!

- U saradnji sa smederevskom policijom odmah je pretresena Cvetkovićeva kuća i tom prilikom je nađeno i oduzeto više mobilnih telefona, kao i laptop, u kojima su pronađene preteće poruke. Nakon privođenja, osumnjičeni je čak i na saslušanju pred policijskim službenicima ponovio svoje pretnje, što ukazuje da je su te pretnje bile vrlo ozbiljne - saznaje Kurir od izvora bliskog istrazi. Aleksandar Cvetković bio je jedan od najboljih padobranaca u reprezentaciji, ali je krajem ove godine iz nje izbačen sa obrazloženjem da je svojim delovanjem "ugrozio interese i ugled Vazduhoplovnog saveza Srbije".

Kao odgovor na izbacivanje iz reprezentacije, Cvetković je objavio video-snimak na Jutjubu u kome je istakao da je on "atomska bomba i da zbog njega može da padne Vlada Srbije".

Umislio zaveru

- Izbačen sam iz Vazduhoplovnog saveza Srbije jer sam, po njihovim rečima, brukao zastavu i grb Srbije pošto sam bančio po klubovima u Rusiji na Evropskom prvenstvu. Najstrašnije su me ocrnili ljudi iz ekipe koji je trebalo da štite moj interes. Ja sam atomska bomba. Može da se desi da Vlada u Srbiji padne zbog mene! Dao sam intervju koji sigurno neće biti objavljen. Sto odsto, jer se time ljulja Vlada. Narod stoji iza mene. Iza mene stoji 100.000 navijača Zvezde. Stoji 10.000 motorista, jer i ja vozim motor. Stoji 16.000 traktorista koji su dve nedelje blokirali ulice Srbije jer su opljačkani. Moj život je ugrožen. Možda do petka neću biti živ. Možda ću biti uhapšen. Imam gomilu neoborivih dokaza koje će moj advokat, ukoliko budem ubijen, proslediti evropskim silama, jer u Srbiji mora pod hitno da dođe protektorat. Nema drugog rešenja. U medijima se čuje samo glas političara. Gde je glas druge strane? Pitanje je dana kad će nastati sveopšti haos u zemlji - ispričao je tad Cvetković.


Vojinović: Cvetkoviću je potrebna pomoć

Petar Vojinović, vazduhoplovni novinar i urednik bloga Tangosix.rs, navodi za Kurir da ne postoji nijedno zdravorazumno opravdanje postupaka Aleksandra Cvetkovića.

"Veoma sam tužan što je višemesečna neprijatna epizoda nezrelih i na kraju veoma opasnih javnih ispada Aleksandra Cvetkovića rezultirala njegovim hapšenjem. Iako ne postoji nijedno zdravorazumno opravdanje njegovih postupaka mi koji smo ga poznavali pre ovih neshvatljivih epizoda poznavali smo mladića koji je mogao biti uzor i ideal sportiste koji se bori u izuzetno teškim okolnostima za ono što je voleo i što mu je predstavljalo jedini izlaz iz izuzetno teških životnih okolnosti. Ne verujem da je ikada imao ozbiljnu nameru da bilo kome naudi. Mora snositi odgovornost za svoje postupke ali mu se mora i pomoći, jer mislim da je ovo bio, njemu svojstven, poziv u pomoć", kaže Vojinović.


Kao Feliks Baumgartner
Obećavao skok sa ivice svemira
Aleksandar Cvetković nedavno je izjavio da može da uradi isto ono što je učinio Feliks Baumgartner i da skoči sa ivice svemira, ali da mu je prvi cilj da obori rekord Evrope i skoči sa visine veće od 14.400 metara.

Najavio 145. derbi
Doskočio na Marakanu
Aleksandar Cvetković bio je član Padobranskog kluba Crvena zvezda i nedavno je s kolegama padobrancima, inače navijačima Crvene zvezde, najavio 145. "večiti derbi" skokom na centar terena na Marakani. Nakon Cvetkovićeve poruke na Jutjubu, Padobranski klub Crvena zvezda ogradio se od tih izjava, ističući da se oni bave samo sportom.
 
kako je ovaj srpski nacionalizam postao bolestan i stetan... sad su naisli i na urote kod Rasima Ljajica, mozda i najpostenijeg srpskog politicara

srpski nacionalizam je postao rak rana Srbije i srpskog naroda... jedino sto je uspeo je da nas sahranjuje zive... nista jos dobro i pozitivno nam doneo nije

Как' си ти наиван...
 
kako je ovaj srpski nacionalizam postao bolestan i stetan... sad su naisli i na urote kod Rasima Ljajica, mozda i najpostenijeg srpskog politicara

srpski nacionalizam je postao rak rana Srbije i srpskog naroda... jedino sto je uspeo je da nas sahranjuje zive... nista jos dobro i pozitivno nam doneo nije

Ма да, само српски национализам не ваља и он је дефинитивно најгори, а овај бошњачки вехабизам, ма то није ништа, то не представља никакву претњу никоме.

Е па стварно не могу више да поднесем вас којима су, после свега, Срби и српски националисти и даље највећи кривци за све.

Срамота стварно.

А што се тиче теме да ли ће држава реаговати поводом ових претњи или неће?
 

Back
Top