Evo nešto kratko u vezi kvantne gravitacije! Mislim, nije tu puno toga posle Ajnštajna ni ostalo što može da se objasni, mada on nije uspeo da objasni (obračuna) neke stvari (kvantnog nivoa) pomoću njegove OTR, ali sad ćete da vidite ,,za kolicnato" je promašio:
ovo sa zakrivljenošću prostora (prostor-vreme) je jedan super princip, i u tom smislu je malo fatalno što je prostoru ostavljena samo subjektivna vrednost, a materiji, dakle, objektivna. S tim što ja definitivno pronalazim da bi prostor mogao biti malo bogatiji, ali opet u pogledu prostor-vreme i tu bi prostor mogao da dobije još dve-tri specifičnosti koje bi mogle da se pretumače iz osnova nekih dosadašnjih tumačenja. Pa recimo možda prostorna specifičnost prenosa i osnovna zakrivljenost. Ustvari da prostor ima tu specifičnost da telu u pokretu jednostavno vrši rekuperaciju kinetičke energije, odnosno, onoliku energiju koju s prednje strane u pokretu uzme, da isto toliko energije od pozadi vrati (težinu prostora koju telo u inerciji s preda potire, pada mu (dobija) isto tolika težina s traga, naravno kroz strukturalnu geometriju tela), ovo je i verovatno jedan od ujedinjavajućih svojstava prostora prema materiji, jer ako bi bilo obrnuto proporcionalno, što je i sam Ajnštajn do nekle imao u vidu, onda bi se gubila moć sjedinjavanja prema materiji koja je nedavno i dokazana. Znači princip nekog inertnog vrtloga bi mogao da bude u pitanju, a ne neutralnost ili posledica širenja prostora. E sad ako bi se dodala osnovna zakrivljenost, što bih onda doveo u vezu sa nekom težinom prostora i tu u tom slučaju bi elektroni imali tu vrednost da reaguju na nivou te osnovne zakrivljenosti, zakrivljenosti bez mase. Elektron koji ima osnovu spina i naelektrisanosti od Velikog Praska zbog prostorne prenosne specifičnosti ostaje u osnovi spina (deklarisanoj konstanti elektrona) osnovne prostor-vreme zakrivljenosti, kao inače i sve što vidimo, i eto samo što se elektron vezuje za jezgro, verovatno samo zbog balansa ili stabilizacije orbitalne distance (bez pretenzije). Što bi onda značilo da kvantna gravitacija ni ne postoji, već uprošteno rečeno da težina prostora drži vrednost kao elektron u relativnoj orbiti i težina prostora kroz specifičan prenos (vrtlog) mu takođe daje konstantu spina kao i svim telima, mislim kao i sva tela što idu pravo, a u stvari ostaju u zakrivljenom prostor-vremenu.
Dakle, sličan princip kao sa ,,spinom" zvezda po obodu galaksija. Njih izgleda ne drži gravitacija (hipotetične tamne materije mislim da neće ni biti, a izgleda ni hipotetičnog gravitona u atomu), već težina prostranstva izvan jednog tela kao što je galaksija (po Ajnštajnovom, nepoznata sila). Gravitacija bi bila u biti samo nekakva među faza (membrana, prirode uskog grla kojeg ne bi ni bilo bez pozadinske sile težine prostora, odnosno tenzije prostora, manje-veće, u odnosu na svoj poredak. Ovo je malo voše objašnjeno u tekstu Velikog Praska u potpunoj tami ?!?) koja u kvantu ne igra ulogu, a ni u ogromnom sistemu poput galaksije, već je tu, kod te skromne paralele, u pitanju objektivnija uloga prostora u celokupnom mehanizmu!
Dobro, Ajnštajn i jeste zamišljao nekakvu energiju vakuma. Pa možda je vakum, samo, zamišljao u smislu načeg imaterijalnog, pa u tom smislu mu ja dodajem težinu i prenosnu specifičnost. Šta znam, možda mi on to ne bi ni zamerio?
Pa sad, kumulativne vrednosti i svojstva na kvantnom nivou verovatno ni ne možemo razjasniti do detalja, a možda ni ne moramo. Jednostavno nam te neke stvari možda idu u korist što je to tako moguće ali ovo sa "težinom prostora" mi je prilično elegantno i izgleda da sve to i nije toliko nestabilno koliko se po nekim proračunima čini. Šta znam, teško da bi možda neki vid prostora mogao da se pojavi u manjoj vrednosti, odnosno u manjoj osnovnoj zakrivljenisti (težini) što bi relativnog elektrona povuklo na manje prostore orbitriranja. Vreme će izgleda dugo da traje, mada u večnost sistema jako sumnjam, ali verovatnoća je velika da ih ima više u ovoj konstanti. Ja inače podržavam ideju o beskonačnom prostoru (svemiru), u univerzum ubrajam samo ono što nastaje iz jedinice jednog Velikog Praska. Mada izgleda da postoji terminološka zbrka kako bi se šta zvalo, a još ja imam dodatnu zbrku od par jezika. Uglavnom, kao što sam ilustrovao Veliki Prasak u potpunoj tami, čijoj potvrdi se još i nadam, ali ono bitnije je da se hipotetičnošću tog tipa otvara varijanta koja oponuje neke proračune preterane svetlosti u neograničenom prostoru itd.
Šta znam, možda je Ajnštajn svoje jednačine trebao da postavlja obrnuto proporcionalno da bi celu OTR uklopio u sve strukture, a i ako je probavao nešto slično, može biti da mu je njegov čuveni ekvivalent malo smetao koji ne ide u pravcu opšte energije već samo termičke i kinetiče, a i dosta toga se u njegovo vreme jednostavno nije znalo. Uglavnom, njegova geometrijska odredba i kod ovog slučaja igra glavnu ulogu, samo što vrednost osnovne prostor-vreme zakrivljenosti (pa i takve konstante) izgleda mora da bude na početku, pa možda čak u osnovi i bez mase. Ustvari ako se proizvede pravilo da se prostor zbog svoje težine oko mase krivi, pa da bi dakle osnova strukturalne zakrivljenosti bila pri vrednostima relativnog elektrona, inače, baza (našeg) fizičkog postojanja!
ovo sa zakrivljenošću prostora (prostor-vreme) je jedan super princip, i u tom smislu je malo fatalno što je prostoru ostavljena samo subjektivna vrednost, a materiji, dakle, objektivna. S tim što ja definitivno pronalazim da bi prostor mogao biti malo bogatiji, ali opet u pogledu prostor-vreme i tu bi prostor mogao da dobije još dve-tri specifičnosti koje bi mogle da se pretumače iz osnova nekih dosadašnjih tumačenja. Pa recimo možda prostorna specifičnost prenosa i osnovna zakrivljenost. Ustvari da prostor ima tu specifičnost da telu u pokretu jednostavno vrši rekuperaciju kinetičke energije, odnosno, onoliku energiju koju s prednje strane u pokretu uzme, da isto toliko energije od pozadi vrati (težinu prostora koju telo u inerciji s preda potire, pada mu (dobija) isto tolika težina s traga, naravno kroz strukturalnu geometriju tela), ovo je i verovatno jedan od ujedinjavajućih svojstava prostora prema materiji, jer ako bi bilo obrnuto proporcionalno, što je i sam Ajnštajn do nekle imao u vidu, onda bi se gubila moć sjedinjavanja prema materiji koja je nedavno i dokazana. Znači princip nekog inertnog vrtloga bi mogao da bude u pitanju, a ne neutralnost ili posledica širenja prostora. E sad ako bi se dodala osnovna zakrivljenost, što bih onda doveo u vezu sa nekom težinom prostora i tu u tom slučaju bi elektroni imali tu vrednost da reaguju na nivou te osnovne zakrivljenosti, zakrivljenosti bez mase. Elektron koji ima osnovu spina i naelektrisanosti od Velikog Praska zbog prostorne prenosne specifičnosti ostaje u osnovi spina (deklarisanoj konstanti elektrona) osnovne prostor-vreme zakrivljenosti, kao inače i sve što vidimo, i eto samo što se elektron vezuje za jezgro, verovatno samo zbog balansa ili stabilizacije orbitalne distance (bez pretenzije). Što bi onda značilo da kvantna gravitacija ni ne postoji, već uprošteno rečeno da težina prostora drži vrednost kao elektron u relativnoj orbiti i težina prostora kroz specifičan prenos (vrtlog) mu takođe daje konstantu spina kao i svim telima, mislim kao i sva tela što idu pravo, a u stvari ostaju u zakrivljenom prostor-vremenu.
Dakle, sličan princip kao sa ,,spinom" zvezda po obodu galaksija. Njih izgleda ne drži gravitacija (hipotetične tamne materije mislim da neće ni biti, a izgleda ni hipotetičnog gravitona u atomu), već težina prostranstva izvan jednog tela kao što je galaksija (po Ajnštajnovom, nepoznata sila). Gravitacija bi bila u biti samo nekakva među faza (membrana, prirode uskog grla kojeg ne bi ni bilo bez pozadinske sile težine prostora, odnosno tenzije prostora, manje-veće, u odnosu na svoj poredak. Ovo je malo voše objašnjeno u tekstu Velikog Praska u potpunoj tami ?!?) koja u kvantu ne igra ulogu, a ni u ogromnom sistemu poput galaksije, već je tu, kod te skromne paralele, u pitanju objektivnija uloga prostora u celokupnom mehanizmu!
Dobro, Ajnštajn i jeste zamišljao nekakvu energiju vakuma. Pa možda je vakum, samo, zamišljao u smislu načeg imaterijalnog, pa u tom smislu mu ja dodajem težinu i prenosnu specifičnost. Šta znam, možda mi on to ne bi ni zamerio?
Pa sad, kumulativne vrednosti i svojstva na kvantnom nivou verovatno ni ne možemo razjasniti do detalja, a možda ni ne moramo. Jednostavno nam te neke stvari možda idu u korist što je to tako moguće ali ovo sa "težinom prostora" mi je prilično elegantno i izgleda da sve to i nije toliko nestabilno koliko se po nekim proračunima čini. Šta znam, teško da bi možda neki vid prostora mogao da se pojavi u manjoj vrednosti, odnosno u manjoj osnovnoj zakrivljenisti (težini) što bi relativnog elektrona povuklo na manje prostore orbitriranja. Vreme će izgleda dugo da traje, mada u večnost sistema jako sumnjam, ali verovatnoća je velika da ih ima više u ovoj konstanti. Ja inače podržavam ideju o beskonačnom prostoru (svemiru), u univerzum ubrajam samo ono što nastaje iz jedinice jednog Velikog Praska. Mada izgleda da postoji terminološka zbrka kako bi se šta zvalo, a još ja imam dodatnu zbrku od par jezika. Uglavnom, kao što sam ilustrovao Veliki Prasak u potpunoj tami, čijoj potvrdi se još i nadam, ali ono bitnije je da se hipotetičnošću tog tipa otvara varijanta koja oponuje neke proračune preterane svetlosti u neograničenom prostoru itd.
Šta znam, možda je Ajnštajn svoje jednačine trebao da postavlja obrnuto proporcionalno da bi celu OTR uklopio u sve strukture, a i ako je probavao nešto slično, može biti da mu je njegov čuveni ekvivalent malo smetao koji ne ide u pravcu opšte energije već samo termičke i kinetiče, a i dosta toga se u njegovo vreme jednostavno nije znalo. Uglavnom, njegova geometrijska odredba i kod ovog slučaja igra glavnu ulogu, samo što vrednost osnovne prostor-vreme zakrivljenosti (pa i takve konstante) izgleda mora da bude na početku, pa možda čak u osnovi i bez mase. Ustvari ako se proizvede pravilo da se prostor zbog svoje težine oko mase krivi, pa da bi dakle osnova strukturalne zakrivljenosti bila pri vrednostima relativnog elektrona, inače, baza (našeg) fizičkog postojanja!
