Zemlja

flaj:
Moja Slika sveta je samo moja slika o njemu i ne obavezuje nikoga.
Ne tražim tumača, znam ja da nisam bogznašta.
Da nije teleskopa i mikroskopa, moj vid bi bio jedva nešto bolji od vida krtice.
A ko zna kakav je njen svet, a ja ga nikada neću videti ?
I svaki put kada zavirim u za mene nevidljive svetove, setim se Sokrata.


Ja sam ona koja u prolazu posmatra sa željom da vidi i shvati.
Danas jesam, sutra nisam.
To je sve.
Kliknite za proširenje...

Ovo je fenomenalno!:heart:
 
Najlepše reči ikada upućene našoj Planeti napisao je Karl Sagan.
Izrečene božanstvenim glasom zvuče kao poema, oda, himna Zemlji.
I opomena svima nama.


Ovo bi trebalo da čuje svako dete na svetu na prvom školskom času i
da je sluša ponovo i ponovo.

carl-sagan.jpg

Karl Sagan, astrofizičar.

Ja bih dodala- pesnik nad pesnicima. :)
 
unnamed-1.jpg


Халил Џубран | ИЗМЕЂУ НОЋИ И ЈУТРА


Ослушни, срце моје, и послушај шта говорим:
Душа ми беше моћно стабло
Чије корење сеже у дубине земље,
А гране му се извијају према бескрају.
Душа ми процвета у пролеће, плодове даде у лето,
А када јесен дође сакупих плодове у сребрне посуде
И ставих их на раскрсницу.
Пролазници су их узимали,
Јели и својим путем настављали.

Када јесен мину, када се њени кликтаји
У плач и јадиковку претворише,
У посудама видех само један плод
Који људи мени оставише.
Ја га узех и видех да је несношљиво горак,
Кисео као зелено грожђе, те рекох својој души:
Тешко мени.
Људима сам у уста ставио проклетство
И у утробе непријатељство.
Шта си, душо, учинила са слашћу коју си
Корењем сисала из дубине земље,
Шта си учинила са мирисом
Који су твоје гране упијале из сунчеве светлости?
Потом ишчупах моћно стабло своје душе.

Ишчупах га заједно са кореном из земље
Из које је расло и из које се хранило.
Ишчупах га из прошлости и одузех му
Сећање на хиљаду пролећа и хиљаду јесени.
Затим посадих стабло своје душе на друго место.
Засадих га у поље далеко од стаза времена.
И бдио сам над њим говорећи:
Бдење нас приближава звездама.
Заливао сам га крвљу и сузама говорећи:
У крви има мириса и у сузама сласти.

А када дође пролеће,
Моја душа поново процвета и у лето плодове даде.
У јесен сакупих зреле плодове у златне
Посуде и ставих их на раскрсницу.
Људи су пролазили, сами или у групама,
Али нико не пружи руку да узме из мојих посуда.
Узех и поједох један плод те осетих
Да је сладак попут меда, укусан као рајско врело,
Пријатан као вавилонско вино, мирисан као дах јасмина.
Тада ускликнух:
Људи не желе да кушају благослов, нити истину,
Јер благослов је плод суза , а истина је плод крви!
Затим седох у сенку стабла своје осамљене душе,
У пољу далеко од стаза времена.
Ћути, срце моје, до јутра.
Ћути, јер ваздух засићен одвратним мирисима
Које дах неће да куша.
 
U početku sam se pitala zašto Dragoljub, dragi Drakče, Fišerman,
svaki post na filozofiji završava smajlićem koji se kikoće i valja od smeha.
Ubrzo sam shvatila i prestala da se čudim. :zcepanje::rotf:
I sada, svaki put kada pored reke vidim ukipljenog pecaroša kako bulji u plovak,
čak i kada je sve smrznuto i sivo, setim se Fišermana.

A kada mi se sve smuči, bežim i ja na reku.
Reka je utočište, mir, najbolji razgovor, spas.
Reka je lepota, uživanje, lek.
Moj najbolji prijatelj.

reka-drina-15.jpg

Drina

Pozdrav Dragoljube , i ne čekaj me, ja ću sigirno doći. :)
 
FmWk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvWVd JN01EQV8vY2I2MjQwMjM0NjlhYTY1YThlNzhiYTExZWQzZjU4Y TUuanBnkZMCzQLkAIGhMAE


Uvek stiže na vreme, proleće ne može ništa ni sprečiti ni zaustaviti.
Navijeno je na ciklični sunčani sat, kao Zemlja, kao Život.
U krug, svi u krug, vrti se kosmički ringišpil.
I svaki stvor zna tačno šta treba i kako da radi.
Jedino se čovek preispituje, okleva i pušta da mu iscuri vreme tek tako.
A onda zanoveta i jadikuje uz melanholične balade.

Proleće je vreme za ljubav.
Pa kreni.

" Kreni prema meni".
Žestoko, ili ne kreći.:)

 
Često čujem izraz "ljudi bi trebalo…" ili "trebalo bi". I iz godine u godinu me sve više čudi.
Zna li iko zaista kako bi trebalo biti?
Imamo borce za različite "vredne" ciljeve, koji smatraju da znaju kako bi "trebalo biti".
Ali, zašto bi tako trebalo biti? I ko je zaista dovoljno udaljen od lične perspektive,
ko zaista ima dovoljno širok i dalek uvid da bi znao kako bi trebalo biti ?
Zašto "bi trebalo" spasiti Zemlju? Zašto je izumiranje vrsta nešto što je potrebno oplakivati?
Zašto je patnja nešto nad čime se užasavamo? Zašto bismo se trebali boriti protiv ... ičega?
Ne događa li se sve što se događa upravo zato što je u tom trenutku potrebno da se dogodi?
Istina je da čovečanstvo ne postupa najinteligentnije, ali čovečanstvo je na svom vlastitom putu.
Ko zna kakav bi taj put "trebao biti" pa može suditi da ovaj nije dovoljno dobar?
Čovečanstvo kao celina je prosečno inteligentno.
Njegov put i njegovo trenutno stanje su odraz te činjenice.
Lično mislim da je to sasvim u redu. Zapravo, bolje ne može biti. Drugačije ne bi trebalo biti.
Da može, bilo bi. Živimo u savršenom svetu. Naša stvarnost savršeno odražava
naše stanje svesti i naše potrebe. A svesni smo..Ili nismo?:eek:

7Cf6bNm.jpg
 
Ako postoji razlika između dobra i zla, onda su odgovori na sva ova pitanja laki.
A svako može slobodno da se opredeljuje i bira svoju stranu.
Ravnodušni ostaju nemi posmatrači, sudbina im je izgovor za svaku priliku i nepriliku.

Na sreću čovečanstva uvek je bilo i biće onih koji vide bolje i dalje od ostalih.
Svetionici.
 
:)

Setih se neke pesme koju sam davno napisao...

Čoveku

Večeras
Slušam neku sentimentalnu muziku
Gledam kroz prozor
Kroz krošnju breze
U mrak
I razmišljam o čoveku
On mora da je
Kao svetionik u olujnoj noći
Kao zvezda na ponoćnom nebu
Ispod tepiha od betona
Vrelo Srce Majke
Kuca za takvo dete
 
evo ga

The people who are crazy enough to think they can change the world are the ones who do.

- - - - - - - - - -

vidim ovo:
moj drugi nalog
nedostaje mi hakim...
Pa i nama nedostaje - neka se vrati:D
 
Poli46:
Često čujem izraz "ljudi bi trebalo…" ili "trebalo bi". I iz godine u godinu me sve više čudi.
Zna li iko zaista kako bi trebalo biti?
Imamo borce za različite "vredne" ciljeve, koji smatraju da znaju kako bi "trebalo biti".
Ali, zašto bi tako trebalo biti? I ko je zaista dovoljno udaljen od lične perspektive,
ko zaista ima dovoljno širok i dalek uvid da bi znao kako bi trebalo biti ?
Zašto "bi trebalo" spasiti Zemlju? Zašto je izumiranje vrsta nešto što je potrebno oplakivati?
Zašto je patnja nešto nad čime se užasavamo? Zašto bismo se trebali boriti protiv ... ičega?
Ne događa li se sve što se događa upravo zato što je u tom trenutku potrebno da se dogodi?
Istina je da čovečanstvo ne postupa najinteligentnije, ali čovečanstvo je na svom vlastitom putu.
Ko zna kakav bi taj put "trebao biti" pa može suditi da ovaj nije dovoljno dobar?
Čovečanstvo kao celina je prosečno inteligentno.
Njegov put i njegovo trenutno stanje su odraz te činjenice.
Lično mislim da je to sasvim u redu. Zapravo, bolje ne može biti. Drugačije ne bi trebalo biti.
Da može, bilo bi. Živimo u savršenom svetu. Naša stvarnost savršeno odražava
naše stanje svesti i naše potrebe. A svesni smo..Ili nismo?:eek:

7Cf6bNm.jpg
Kliknite za proširenje...

Dobri ljudi su ono što pokreće društvene promene, jer bi inače bili osuđeni na ideje države.
 
"Vodu na slobodu!"
"Hoću reku, neću cevovod!"

Da se dobri ljudi nisu podigli i stali u zaštitu,
na stotine planinskih rečica lepotica u parkovima prirode bilo bi zarobljeno u ovakve skalamerije,
a sav živi svet u njima i oko njih mrtav.
Od lepote ostale bi samo uspomene.
Sve zbog još kojeg kilovata više za nezajažljive aparate, luksuznu rasvetu i grejanje....svetleće reklame...

Šta tek reći o rasprodaji zemlje i izvora pijaće vode bogatim vlasnicima pustinjskog peska i nafte?

power-plant-feed-pipes-3472085_1920.jpg


Da se ne osvrćemo kao da nas se ne tiče,
sve dok se jednog dana ne probudimo mrtvi žedni i gladni, u mrklom mraku?

To je samo mali deo, mnogo veće nevolje ima Planeta i svi koji ne žmure.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top