Tupava I primitivna ontološka pitanja filosofije podsećaju na dečija pitanja petogodišnjaka koji se tek
osvestio...Petogodišnjak ne postavlja pitanje o sledećem:
Теорија
хаоса
Иван
Вукадиновић
Тамо
где
Хаос
почиње
,
класична
наука
престаје
.
Наука
је
живела
у
незнању
у
вези
са
нередом
у
атмосфери
,
ускомешаном
мору
,
флуктуацијама
живих
бића
,
осцилацијама
у
срцу
и
мозгу
.
Сада
наука
види
Хаос
у
свему
–
дим
цигарете
,
танак
разиђе
се
у
мноштво
кривуљица
;
капљање
воде
из
чесме
;
метереологија
,
никад
сасвим
предвидљива
;
понашање
авиона
у
лету
...
Још
увек
преовладава
склоност
ка
редукционизму
,
али
Теорија
хаоса
поставља
тренд
посматрања
целине
.
Релативност
је
избрисала
њутновску
илузију
о
апсолутном
простору
и
времену
,
квантна
физика
је
срушила
сан
да
се
мерења
контролишу
,
а
Хаос
елиминише
лапласовску
фантазију
о
детерминистичкој
предвидљивости
.
Коначно
је
питање
–
како
уопште
настаје
ред
у
једном
свемиру
који
је
у
власти
ентропије
,
који
због
тога
клизи
ка
тоталном
расулу
?!
Све
је
почело
од
Алана
Тјуринга
,
великог
математичара
који
је
дао
основе
вештачке
интелигенције
–
чувени
тест
да
ли
је
машина
разумна
. 1952.
објавио
је
рад
о
морфогенези
.
Математичка
формула
,
по
њему
,
дефинише
развој
живог
бића
само
-
организацијом
.
Једначина
је
веома
једноставна
,
али
рађа
комплексност
...
И
сасвим
једноставне
једначине
могу
моделовати
системе
који
по
својој
ускомешаности
нимало
не
заостају
за
водопадом
.
То
је
познати
Ефекат
лептира
.
Одавно
је
познато
да
мале
ствари
могу
низом
догађаја
изазвати
велике
проблеме
,
ево
шта
каже
једна
енглеска
средњевековна
песма
:
Због
једног
ексера
отпала
је
потковица
Због
потковице
изгубљен
је
коњ
Због
коња
изгубљен
је
и
јахач
Због
тог
јахача
изгубљена
је
битка
Због
те
изгубљене
битке
–
пала
је
краљевина
Узмимо
,
на
пример
,
Навиер
-
Стоуксову
једначину
,
све
се
своди
на
њу
у
динамици
флуида
.
Карактер
једначине
мења
се
истовремено
у
свим
релевантним
аспектима
.
Она
је
право
чудо
сажетости
,
али
нелинеарна
.
Једначина
описује
кретање
флуидних
супстанци
,
користи
се
за
моделовање
времена
,
морских
струја
,
протока
воде
у
цевима
и
ваздуха
над
авионским
крилом
...
Нема
једноставнијег
система
од
клатна
,
рекло
би
се
да
нема
система
више
детерминистичког
.
Али
у
реалном
свету
,
где
трење
успорава
клатно
,
потребан
је
неки
механизам
да
подстиче
на
даље
кретање
.
Испоставља
се
да
осцилације
никада
нису
сасвим
исте
,
нити
сасвим
периодичне
.
Осцилације
у
природи
тако
функционишу
.
Физичар
не
би
могао
да
разуме
турбуленцију
или
сложеност
,
ако
не
би
схватио
клатна
.
Потребно
је
разјаснити
да
су
хаос
и
нестабилност
две
различите
ствари
.
Хаотичан
систем
може
да
буде
стабилан
ако
његова
специфична
неправилност
остаје
у
малим
границама
.
Робустан
,
али
чудноват
.
Требало
је
да
прође
време
после
Тјуринга
да
би
се
Хаос
даље
упознао
.
Занимљива
је
подударност
да
је
развој
области
битно
везан
за
све
јаче
рачунарске
машине
,
којима
је
између
осталих
кумовао
сам
Тјуринг
.
Развој
рачунарства
дао
је
наде
да
ће
време
моћи
тачно
да
се
предвиди
,
можда
на
исто
да
се
утиче
.
Теорија
хаоса
показаће
да
су
те
наде
биле
неосноване
.
