Dudeizam

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.565
Инпспирисан ликом који се често може видети на аватарима који се врте по овом форуму а где је приказан лик из филма под називом "Биг Лебовски" погледао сам филм и мало се распитивао о њему. Филм није лош. Шта више! Међутим, оно што је интересантно јесте да је филм углавном хладно примљен деведесетих када се појавио, али касније је стекао култни статус и чак доспео дотле да постоји читава филозофија изграђена на том филму и главном јунаку истог.. звана Дудеизам.

Та филозофија може се свести на ово што је изјавила Кото на једној другој теми у овој реченици:

pa ono, kad ne gledam dnevniк manje sam skenjana:mrgreen:
ne kazu dzaba blago onom ko rano poludi, sav mu zivot u veselju prodje
realno, sekiracijom nista ne popravljamo, najmanje svet oko nas, i sopstveni zivot

Наиме, лик у филму пролази кроз живот на лежеран начин. Упада у разне невоље, које би по природи ствари сломиле човека, али он кроз све пролази хладно, лежерно, безбрижно. Као да га ништа то не дотиче..као да је изван свега.

Big-Lebowski.jpg


Таква ситација осим што бива комична, бива и узвишена јер указује и подсећа на дух изнад материје. Можемо рећи да симболише метафизички субјекат, ткз, чисти субјекат сазнања, који о свему сведочи али ни у чему не учествује. Он опажа деловање али из неке друге димензије.

Или подсећа на кинески Таоизам. Неделање, . Ву Веи Неузнемиравање. Кретање кроз живот без напора и узубуђења.

Управо интуиција овога учинила је можда тај филм култним и створила читаву једну филозофију звану "Дудаизам".

http://en.wikipedia.org/wiki/Dudeism

0dudeism.jpg


Моје мишљење је да то лепо звучи али није остварљиво. Таква особа попут Биг Лебовског морала би бити нешто попут Буде. Некога ко је негирао вољу или је близу тога.
Ипак, он нас подсећа на тај циљ.

Шта ви мислите о томе?
 
што сад моја другарица, зваћемо је Х, која је, самостално, дошла до закључка да је она "оно биће које све посматра, али не учествује" нема право да стане у ранг са Шопенхауером и његовом филозофијом?
јер, можда је закључак исти, али је метод другачији (аргумент који Шопенхауер користи у односу на Упанишаде)?

у таоизму, пут којим се иде и не упада у супротности, зове се рта и исправни је пут
у хришћанству је то уски пут до царства небеског
 
to je put kao u kad porastem bicu kengur......najprofitabilniji sam kad sam na terasi naduvan..nemam prihode al nemam ni rashode.....opusteno dud.....budes flegma i igra ti ona stvar ko ampermetar....sedis ,posmatras i zaebavas se bez ikakavih emocija prema stvarima....jer sve je ionako besmisleno.....:lol:
 
Poslednja izmena:
Ја бих рекао да је овај лик вероватно јарац у хороскопу ко ја чим је овако хладан и брадат :lol:

Шта знам, занимљива филозофија, мислим треба бити опуштен у свему, некад баш и не, али читав тај Дудеизам је чиста глупост и ложење слично типа Џедаја.

- - - - - - - - - -

to je put kao u kad porastem bicu kengur......najprofitabilniji sam kad sam na terasi naduvan..nemam prihode al nemam ni rashode.....opusteno dud.....budes flegma i igra ti ona stvar ko ampermetar....sedis ,posmatras i zaebavas se bez ikakavih emocija prema stvarima....jer sve je ionako besmisleno.....:lol:

Док се не појави летећи тањир :lol:
 
Ima tu pomalo načelnih ideja taoizma, ali ne baš naročito. Taoizam govori o tzv. "nedelanju", tačno, ali u kontekstu opšte sveprisutnosti u datom trenutku gde subjekat aktivno učestvuje u posmatranju stvari i time ih doživljava onako kakve zaista jesu.
 
што сад моја другарица, зваћемо је Х, која је, самостално, дошла до закључка да је она "оно биће које све посматра, али не учествује" нема право да стане у ранг са Шопенхауером и његовом филозофијом?
јер, можда је закључак исти, али је метод другачији (аргумент који Шопенхауер користи у односу на Упанишаде)?

Управо тако. Пошто смо сви уроњени у метафизички једно У једну мелодију при чему је свака особа варијација у оквиру исте, не Шопенхауер, многи ће то описивати на свој начин .

Међутим, оно у чему је филозофија у предности јесте знање како до таквих закључака доћи. Тако да човек може рећи знам, а не само интуитивно осећам.

у таоизму, пут којим се иде и не упада у супротности, зове се рта

Пут изнад супротности јесте управо стапање са чистим субјектом сазнања. Напуштање своје а стапање са универзалном мелодијом свега.

у хришћанству је то уски пут до царства небеског

"Ако се не лишите света, краљевство нећете наћи"

Исус - Јеванђеље по Томи 27
 
Управо тако. Пошто смо сви уроњени у метафизички једно У једну мелодију при чему је свака особа варијација у оквиру исте, не Шопенхауер, многи ће то описивати на свој начин .

нешто сам се погубила овде, не разумем шта си рекао да кажеш?
да сви можемо доћи до исте истине, али да ћемо је другачије изразити?

Пут изнад супротности јесте управо стапање са чистим субјектом сазнања. Напуштање своје а стапање са универзалном мелодијом свега.
па то сам и рекла, шта сам погрешила?
исто и за ову библијску параболу.

- - - - - - - - - -

"рекао да кажеш", omg
мислила сам "хтео да кажеш"
 
нешто сам се погубила овде, не разумем шта си рекао да кажеш?
да сви можемо доћи до исте истине, али да ћемо је другачије изразити?

Да. Онај ко успе продрети у свој сопствени дух наићиће на исто биће у метафизичком смислу, исту универзалну мелодију(квалитативну множину) на коју су филозофија и Шопенхауер наишли, и извести исте закључке.

Међутим, да цитрам и овде:
"Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama."Sopenhauer"

па то сам и рекла, шта сам погрешила?
исто и за ову библијску параболу.

Ништа ниси погрешила. Само сам допунио тим цитатима то што си написала. :)
 
Управо тако. Пошто смо сви уроњени у метафизички једно У једну мелодију при чему је свака особа варијација у оквиру исте, не Шопенхауер, многи ће то описивати на свој начин .

Међутим, оно у чему је филозофија у предности јесте знање како до таквих закључака доћи.
Тако да човек може рећи знам, а не само интуитивно осећам.



Пут изнад супротности јесте управо стапање са чистим субјектом сазнања. Напуштање своје а стапање са универзалном мелодијом свега.



"Ако се не лишите света, краљевство нећете наћи"

Исус - Јеванђеље по Томи 27

Sudeći po ovome naglašenom, ti uzdižeš instituisani intelekt (filozofsku logiku) iznad samog bića koje ne samo da u Sebi sadrži intelekt već sve-što-jeste, što znači da u sebi sadrži i to Znanje-o-svemu-što-jeste kako i način da ga izrazi.
A ja kažem da filozofi i filozofija nisu mjerilo tog Znanja... već je filozofija intelektualizacija tog Znanja (u odvojenosti i izolaciji od samog izvora tog Znanja) što ga (to Znanje) instantno pretvara u ubjeđenja. Zašto u ubjeđenja? Zato što biće mora da povjeruje u ono što intelektom zaključi. Intuitivno Znanje koje unosimo u Svjesnost ali ne kroz razum, može da bude dostupno (i jeste) svakom jednom izrazu bića-koje-jesmo (po volji), te kao takvo nema niti potrebu za zaključivanjem. To nas, dakle automatski postavlja na istinske temelje Znanja i njegove transformacije, na SEBE. Stoga, intuitivno Znanje je parcijalno Znanje Svijesti (kao cjelina o nečemu specifičnom) prenešeno iz Izvora, direktno kroz biće (Sebe) iz Izvora-Svijesti-o-Sebi (svemu-što-jeste) u Svjesnost-o-postajućem-Sebi a ne kroz intelekt, te ga stoga i doživljavamo kao cjelinu, odjednom a ne analizirajući ga i zaključujući šta smo to izanalizirali. U drugim riječima, intuitivno Znanje se prenosi 'DUHOM'. Duh je uvijek refleksija određnog stanja projekcije (Svjesnost) ili pak refleksija samog apsoluta (Svijest) i doživljava se cjelinom.

Stoga, niti jedna filozofska riječ ne može zamijeniti intuiciju. Zato je filozofski napor uzaludan a fiozofija služi zavođenju razuma u stvaranje ubjeđenja.
Sva istina je u nama, SADA.


Међутим, оно у чему је филозофија у предности јесте знање како до таквих закључака доћи. Тако да човек може рећи знам, а не само интуитивно осећам.


Upravo pogrešno. Znati jedino možeš kada ti je SVE o 'nečemu' osvijetljeno u JEDNOM, u cjelovitosti.

Oni koji prate filozofsku misao (kada je shvate onakvu kakva je izrečena i prihvate kao istinu) za sebe mogu reći "Ja ZNAM" već "JA SAM UBIJEĐEN-A".
 
Poslednja izmena:
Моје мишљење је да то лепо звучи али није остварљиво. Таква особа попут Биг Лебовског морала би бити нешто попут Буде. Некога ко је негирао вољу или је близу тога.
Ипак, он нас подсећа на тај циљ.

Шта ви мислите о томе?

VOLJU... ne možeš negirati.
VOLJOM jedino možeš negirati.

Svaka negacija je već VOLJA u akciji.
Da bi negacija mogla da se ostvari moraš načiniti izbor da ono što je već postojeće 'nešto' u tvojoj realnosti , dakle, što ti se 'nameće bez tvoje volje', negiraš.
Sam taj Izbor negacije se čini VOLJOM.
 
Poslednja izmena:
VOLJU... ne možeš negirati.
VOLJOM jedino možeš negirati.

Svaka negacija je već VOLJA u akciji.
Da bi negacija mogla da se ostvari moraš načiniti izbor da ono što je već postojeće 'nešto' u tvojoj realnosti , dakle, što ti se 'nameće bez tvoje volje', negiraš.
Sam taj Izbor negacije se čini VOLJOM.

"Moras shvatiti istinu, kasika zapravo ne postoji" - Matrix
 

Back
Top