Došao je II svetski rat, 1941. godina. U četvrtak 17. aprila 1941. g., sa kapitulacijom Jugoslavije, u Novi Pazar su ušli Nemci dočekani trijumfalno od mase Arnauta s Kosova i Muslimana iz Sandžaka, sa zastavama s kukastim krstovima i Hitlerovim slikama, i sa paradom šiptarsko-muslimanske dece u fesovima i s kukastim krstovima.
Nemci su tada uzeli vlast u Sandžaku i odmah su je predali isključivo Albancima i muslimanima. Novi Pazar i Sandžak "spašeni su" pripajanjem "Velikoj Albaniji". Vlast u Novom Pazaru i srezu Deževskom preuzeli su Daca Ahmed i Aćif Hadžiahmetbegović. Nove vlasti, s albanskom žandarmerijom i naoružanim muslimanskim pljačkaškim grupama, počeli su to, nedavno u Novom Pazaru slavljeno, "spasavanje".
Jedan očevidac, srpski oficir Jugoslovenske vojske, svedoči šta je tada video u Novom Pazaru: "Pravu strahotu videli smo u Novom Pazaru, koji je sav bio iskićen kukastim krstovima. Poslao sam jednog vojnika, bez bluze naravno, bez oznake, bez šajkače, da vidi šta se dešava u varoši. Vratio se i kaže: na svakoj banderi, sa jedne i sa druge strane, vise obešeni Srbi. E sada ja vas pitam, ja koji sam ne odobravam smrtnu kaznu: da vidite oca obešenog, ili brata, šta biste činili? Ko bi vam mogao narediti da se ne svetite onome koji je ubio vaše ukućane?" (Nin, 27. jul 1990, str. 50). Ovaj srpski oficir otišao je u četnike, i borio se protiv tog zla.
Jedan drugi svedok očevidac svedoči da je, u jesen 1941. godine, video na ogradi manastira Sopoćana: na svakom kocu po jedna nabijena srpska glava. Sopoćanska monahinja Katarina Jovanović izjavila je i potpisala doslovno (dokumenat u Arhivu Sv. Sinoda):
"Ubijena je sestra monahinja Pelagija i opljačkan manastir Sopoćani.
