Kuda idemo - dokle više ovo neprijateljsko pitanje ?!

Svako veče u nekom političkom TV blebetanju
nađe se bar po jedan koji će izjaviti da mi ( misli valjda na Srbiju )
ne znamo gde idemo !

Večeras je to bio neki golobradi dopisnik Al Džazire,
vidim čak i knjige piše.

Iznenadilo me da Marić takve zove u emisiju.

Setio sam se, zove se Aljoša, prezime, hmmm, bem li ga ..

Jel' ima i ovde neko da ne zna gde idemo ?
Daj da objasnim !

Sa naprednjacima idemo u propast i to ubrzanim koracima.

Rade Kornjaca:

Sa naprednjacima idemo u propast i to ubrzanim koracima.

Kliknite za proširenje...

Čekaj prijatelju,
frapantno si duhovit i domišljat,
dao si mi odgovor koji je tako dubokouman ..
Zaista ga nisam očekivao !

Ali,
zar ne idemo u kapitalizam, Evropu,
a voleli bi i na neko svetsko u fudbalu da odemo ?

Voleli bi da imamo posla, para, lepih žena ..
Jel' da ?!

Koji deo nije jasan ?
( pitam normalne )

Ah da,
voleli bi i Kosovo da zadržimo,
ali ako može da ne ratujemo za njega.

Ako ne može,
daće Bog, ih, ima dana ..

Ako sam ja sad izneo nešto nepoznato i revolucionarno
i nešto što niko nije znao,
vi recite, slobodno !
Da likujem !

То ти је колега једно од оних уопштених, реторичких питања на које се традиционално не даје одговор осим можда тешког уздаха, знаш.

Као рецимо "шта да се ради?" или "шта ми ту можемо?" или "ко би разумео жене/мушкарце?" и сл

Немој много да се жацнеш кад чујеш, наравно да је наша траса у светлу будућност зацртана

sef gradilista:

Svako veče u nekom političkom TV blebetanju
nađe se bar po jedan koji će izjaviti da mi ( misli valjda na Srbiju )
ne znamo gde idemo !

Večeras je to bio neki golobradi dopisnik Al Džazire,
vidim čak i knjige piše.

Iznenadilo me da Marić takve zove u emisiju.

Setio sam se, zove se Aljoša, prezime, hmmm, bem li ga ..

Jel' ima i ovde neko da ne zna gde idemo ?

Daj da objasnim !

Kliknite za proširenje...

Pa to je znao i Radoje Domanovic ( jos pre 100 godina).

Приповетка „Размишљање једног обичног српског вола“ Радоја Домановића (1873-1908) је политичко-друштвена сатира. Написана је у априлу 1902. године.[1]

Као и у осталим Доманојевићим делима долази до исмевања и критике тадашњег, и садашњег, друштва, у овом случају поноса тог народа.

Име приповетке је и тема приповетке. Говори се о једном српском волу који у свом монологу пореди себе, вола, са својим газдом, Србином. Он у том свом поређењу пређе кратку српску историју, веру и грађанска права и српски понос до тих ствари који они у ствари нису ни стекли. Он на крају закључи да је он можда чак и бољи од Срба, он као један „обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова“.

Паво у ПМ.

Idemo u tri lepe Precice Male.

Победоносцев:

То ти је колега једно од оних уопштених, реторичких питања на које се традиционално не даје одговор осим можда тешког уздаха, знаш.

Као рецимо "шта да се ради?" или "шта ми ту можемо?" или "ко би разумео жене/мушкарце?" и сл

Немој много да се жацнеш кад чујеш, наравно да је наша траса у светлу будућност зацртана

Kliknite za proširenje...

Razumem šta hoćeš da kažeš,
pokušaću da to shvatam u buduće na taj način.
Mirnije ću spavati.

Ali ..
Ne znaju mnogi brale ni pertle da vežu,
a kamoli kuda idemo !!!

Idemo u EU bez Kosova i Metohije i za jedno 15 godina bićemo zemlja tako kao Litvanija, Estonija ili Slovenija, nećemo se pitati ni za šta u svojoj zemlji, imaćemo neke platice i živećemo svoje male živote u skladu sa svojim novčanikom.

sef gradilista:

Jel' ima i ovde neko da ne zna gde idemo ?
Daj da objasnim !

Kliknite za proširenje...

Идемо у властиту пропаст.

Đorđo:

Idemo u EU bez Kosova i Metohije i za jedno 15 godina bićemo zemlja tako kao Litvanija, Estonija ili Slovenija, nećemo se pitati ni za šta u svojoj zemlji, imaćemo neke platice i živećemo svoje male živote u skladu sa svojim novčanikom.

Kliknite za proširenje...

Kao da sam ja pisao


E a sad, kad već otkrivamo ono što je očigledno,
da kažemo i šta će biti kroz tridesetak - četrdest godina !

Svet će biti zvanično jedna država
( svet je već ujedinjen ali to nije bilo na TV dnevniku ).

A šta će biti Srbija, Indija, Engleska ..?

Isto što i sad !
Manje ili više uticajna pokrajina Sveta !

Па... Све смо то већ имали, у време СФРЈ. Поготово овај део:

... nećemo se pitati ni za šta u svojoj zemlji, imaćemo neke platice i živećemo svoje male živote u skladu sa svojim novčanikom.

Kliknite za proširenje...

E, a sad ono glavno !

Zašto je bitno znati kuda idemo ?
Da bi uticali na budućnost ?
Neeee ..
Već ?

Već da bi :

1. Ne išli u eventualni neki rat, jer ćemo svi uskoro biti jedna država !
2. Slali decu na školovanje u inostranstvo jer ćemo svi uskoro biti jedna država !
3. Otvarali firme gde nam se više isplati jer ćemo svi uskorro biti jedna država !
4. Radili za onoga ko nam više plati jer ćemo svi uskoro biti jedna država !
5. Kupovali svetsko jer je i to domaće pošto ćemo uskoro svi biti jedna država !

Kad sve ovo napisah, shvatih da neki odavno ovako postupaju.
( Hmmm, a ja mislio da samo ja znam za ujedinjenje sveta ! )

Neko izbrisao bazu podataka

Polako ali sigurno idemo u propast,
jedino da zamolimo Boga da nam da jos jednu sansu,ili mozda dvije.

sef gradilista:

Čekaj prijatelju,
frapantno si duhovit i domišljat,
dao si mi odgovor koji je tako dubokouman ..
Zaista ga nisam očekivao !

Ali,
zar ne idemo u kapitalizam, Evropu,
a voleli bi i na neko svetsko u fudbalu da odemo ?

Voleli bi da imamo posla, para, lepih žena ..
Jel' da ?!

Koji deo nije jasan ?
( pitam normalne )

Kliknite za proširenje...

Не бре пријатељу!!! Ми не идемо у капитализам већ се све дубље закопавамо у социјализам. А ове комуњаре социјалистичке по систему "држ'те лопова" кукају да је капитализам крив за тоталну пропаст Србије. Да живимо у капитализму или да идемо ка њему, човек би могао да отвори фирму и да га држава не разгузује порезима да би нахранила огроман број запослених социјалиста. Да живимо или да идемо ка капитализму, држава не би гурала нос у све и свашта већ би пуштала да се ствари развијају природним путем, на слободном тржишту. Да живимо у капитализму, сви би били једнаки на тржишту а не би се они блиски власти, били то Костићи (ДС), Бекои (СНС), Шеици (пуЋко), Мишко (сви редом, с малим инцидентом зарад вуЋкове популарности) и сл. захваљујући својој блискости са властима, партијским врховима и социјал комуњарама добијали преко реда послове зато што социјалистичка држава тако одређује својим одлукама и декретима.

Како бисмо лепо живели да у Смрдији има бар К од Капитализма.