od nevernika je tesko ocekivati razumevanje.
to su prosti ljudi zele da pipnu pa ce da veruju. kad bi to tako islo
Pa ipak, Bog je i najvećim grešnicima uputio poziv:
"Vratite se, vratite se... jer zašto da mrete"
Eze 33:11 Reci im: Tako bio ja živ, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svog puta i bude živ; vratite se,
vratite se sa zlih puteva svojih, jer zašto da mrete, dome Izrailjev?
Ako su mogli ljudi poput Manasije da se pokaju, onda to mogu i današnji bezbožnici (svi vi rugači koji čitate)!
2Ch 33:12 I kad beše u nevolji, moljaše se Gospodu Bogu svom, i ponizi se veoma pred Bogom otaca svojih.
KONTEKST:
Kršćanska sadašnost (katolički prevod)
2Ch 33:1 Manašeu je bilo dvanaest godina kad se zakraljio. Pedeset i pet godina kraljevao je u Jeruzalemu.
2Ch 33:2 Činio je što je zlo u Jahvinim očima, povodeći se za gnusobama naroda što ih je Jahve protjerao pred sinovima Izraelovim.
2Ch 33:3 Obnovio je uzvišice što ih bijaše oborio otac mu Ezekija, podigao je žrtvenike Baalu, načinio ašere i stao se klanjati svoj nebeskoj vojsci i služiti joj.
2Ch 33:4 Podigao je žrtvenike i u Domu Jahvinu, za koji bijaše rekao Jahve: "U Jeruzalemu će prebivati Ime moje zauvijek."
2Ch 33:5 Sagradio je žrtvenike svoj nebeskoj vojsci u oba predvorja Doma Jahvina.
2Ch 33:6 I sinove je svoje proveo kroz oganj u dolini Hinomova sina. Vračao je, gatao, čarao, stvorio bajače i opsjenare i uopće učinio premnogo zla u Jahvinim očima razjarujući ga.
2Ch 33:7 Načinio je idolski lik i posadio ga u Domu Božjem, za koji Bog bijaše rekao Davidu i njegovu sinu Salomonu: "U ovom Domu i u Jeruzalemu, koji sam izabrao među svim izraelskim plemenima, postavit ću Ime svoje zauvijek.
2Ch 33:8 Neću više dati da noga Izraelaca uzmakne iz zemlje koju sam dao u baštinu vašim očevima, samo ako budu držali i provodili u djelo sve što sam im zapovjedio: sav Zakon, uredbe i običaje dane preko Mojsija."
2Ch 33:9 Ali je Manaše zaveo Judejce i Jeruzalemce te su radili još gore nego narodi što ih je Jahve iskorijenio pred sinovima Izraelovim.
2Ch 33:10 Jahve je opominjao Manašea i njegov narod, ali oni nisu poslušali.
2Ch 33:11 Stoga je Jahve doveo na njih vojskovođe asirskoga kralja. Uhvativši Manašea kukama, svezali su ga u dvoje mjedene verige i odveli u Babilon.
2Ch 33:12 Kad se našao u nevolji, počeo se moliti za milost Jahvi, svome Bogu, ponizivši se veoma pred Bogom otaca.
2Ch 33:13 Molio se i Bog mu se smilovao te usliša njegovu prošnju i vrati ga u Jeruzalem u kraljevstvo. Manaše tada spozna da je Jahve Bog.
