Budžet, MMF i hor beogradskih dečaka
Pod dirigentskom palicom moćnog MMF-a, hor beogradskih dečaka, sa ponekom devojčicom, danima izvodi oratorijum „Strahote budžetskog deficita“. MMF i domaća klimoglava ekonomska pamet imaju spremnu dijagnozu, a i rešenje za sve bolesti srpske ekonomije. Potrebno je samo uravnotežiti budžet, a to će se postići smanjivanjem javne potrošenje, zamrzavanjem penzija i zamrzavanjem plata u javnom sektoru.
Kao nekada Garinča, ili danas Roben, MMF uvek dribla na istu, budžetsku stranu i uvek lako predriblava sluđenu domaću javnost. Posle svakog takvog driblinga, Srbija je u sve težoj situacija.
http://nkatic.wordpress.com/
Још један текст од истог аутора:
NEBOJŠA KATIĆ: SVI NA SVETU MENJAJU EKONOMSKU PARADIGMU, SAMO SRBIJA NE
Domaći ekonomski stratezi i njihovi savetnici nemaju ideju o tome kako da podstaknu ekonomski rast i državu izvuku iz krize, i to se mora glasno reći
Centralne banke SAD i Velike Britanije najavljuju veliki zaokret u vođenju monetarne politike. Umesto dosadašnjeg fokusiranja na visinu stope inflacije, akcenat će se pomeriti na stimulisanje zaposlenosti i na privredni rast. Stavljajući problem nezaposlenosti danas u prvi plan, sve velike ekonomije tome žrtvuju i do juče vladajuću monetarnu doktrinu. To je ogromna tektonska promena. Srpska ekonomska politika se, međutim, ne menja. Ona ostaje nepokolebljivo neoliberalna, pravoverna, čvrsta i istrajna – do potpune ekonomske propasti.
Decenijama unazad doktrina centralnih banka zapadnih zemalja počivala je na stavu da je zadatak centralne banke da brine o stabilnosti cena, a da su zaposlenost i privredni rast u domenu vlade i samoregulišućeg tržišta.
Logika monetarne neutralnosti centralne banke počivala je na uverenju da se štampanjem novca pre stiže do inflacije nego do privrednog rasta, te da od štampanja novca ima više štete nego koristi, pogotovo dugoročno.
Tehnika koju je najveći broj centralnih banaka do sada primenjivala oslanjala se na tzv. ciljanu inflaciju. Banke bi određivale raspon dozvoljenog kretanja inflacije, a zatim bi, shodno tome, otvarale ili zatvarale novčanu slavinu, ne obazirući se na kretanja u realnoj ekonomiji.
Američka centralna banka sada najavljuje da će se fokusirati na visinu stope nezaposlenosti i da će kamate držati na nivou blizu nule, sve dok se stopa nezaposlenosti ne spusti ispod 6,5 procenata. Nije sasvim jasno kako će banka reagovati ako u tom procesu dođe do naglog rasta inflacije, ali to za trenutak nije previše važno. Ključni signal je poslat – zaposlenost nije samo prvi prioritet vlade, ona postaje i prioritet centralne banke. Ovako jasna poruka bi trebalo da ohrabri i investitore i potrošače. Za svakoga ko prati monetarna zbivanja ovo nije samo promena monetarne politike, ovo je promena paradigme.
NEZAPOSLENOST NE BRINE
Vlada Srbije a ni Narodna banka Srbije (NBS) ne najavljuju ništa što može pomoći rastu zaposlenosti. Katastrofalno stanje zaposlenosti i recesija u kojoj Srbija efektivno obitava već četvrtu godinu njih kao da se ne tiču. Manje ili više eksplicitno rast zaposlenosti se sada najavljuje tek za 2014. godinu.
Za razliku od SAD, gde se stopa nezaposlenosti kreće oko osam procenata i smatra se previsokom, u Srbiji je ona iznad 25 procenata i taj problem se doživljava kao usud za koji niko nije kriv. Bar tako sledi iz onoga što vlada Srbije i NBS govore i rade.
Vlada je ponosna na svoj plan smanjivanja budžetskog deficita i na planirano realno smanjivanje budžetske potrošnje. Domaći ekonomisti uglavnom iskazuju skepsu prema realnosti ovakvog budžetskog planiranja, ali ne i prema njegovoj logici i ciljevima. Svi se takmiče u iskazivanju budžetske ortodoksnosti, kao da su se zakleli na vernost MMF. Uostalom, oni znaju da ih samo pravovernost i može dovesti do sinekure u nekom od lukrativnih državnih saveta.
No na ključno pitanje niko ne nudi odgovor, ako se odgovor uopšte i traži. Ako građani sve manje troše, ako privreda ne investira, ako stranci ne dolaze, ako je u takvoj situaciji budžet restriktivan, odakle onda može doći privredni rast?
Jedini mogući odgovor je da se rast može podstaći monetarnom politikom, dakle snižavanjem kamatnih stopa, a time i podsticanjem potrošnje i investicija. To je logika na kojoj sada počiva ekonomska politika zapadnih država. Iako sam veoma, veoma skeptičan prema mogućnosti da se iz recesije brzo izađe oslanjanjem samo na instrumente monetarne politike, bar ohrabruje činjenica da se problemu nezaposlenosti konačno poklanja pažnja.
NASTAVAK NESREĆE
Za razliku od drugih centralnih banaka koje svoju monetarnu politiku menjaju, NBS ne haje nizašta što se u realnoj ekonomiji događa. I to tako radi već desetak godina. Toj pravovernosti i konzistentnosti gotovo da nema ravne. NBS i sada kani da istraje na politici visokih kamatnih stopa i jakog dinara – sve do potpune propasti domaće ekonomije.
NBS je i dalje fokusirana na inflaciju, i dalje nastavlja da podiže kamatne stope, i dalje nije u stanju da suzbije inflaciju, i dalje nije u stanju da objasni šta to zapravo radi. A i ne mora. Konačno, NBS suštinski ne odgovora nikome i može činiti šta joj je volja, pod uslovom da ima podršku MMF za politiku koju vodi. A takvu podršku NBS ima. Tu počinje i tu se završava svaka rasprava u vezi sa monetarnom politikom Srbije kao i njenim ekonomskim suverenitetom.
Srpska privreda nastavlja da živi svoju nesreću, između čekića visokih kamata i na nakovnju ortodoksne budžetske politike. To nije ni kaljenje, ni kovanje, ni oblikovanje – to je ubijanje ekonomije. Domaći ekonomski stratezi i njihovi savetnici nemaju ideju o tome kako da podstaknu ekonomski rast i državu izvuku iz krize, i to se mora glasno reći.
http://www.standard.rs/nebojsa-katic-svi-na-svetu-menjaju-ekonomsku-paradigmu-samo-srbija-ne.html
.
