gost 270414
Veoma poznat
- Poruka
- 13.578
Tријумф православља .Због чега су опасне речи "Православље или смрт" - Светијејши Патријарх Кирил
Његовој Светости су саслуживали митрополит Крутицки и Коломенски Јувеналије, архипастири Руске Цркве, представници Помесних Православних Цркава при Московској Патријаршији, духовништво Москве. После читања Јевандјеља Свјатијејши Патријарх Московски и целе Русије Кирил обратио се окупљеним богомољцима следећом проповеди.
Његова Светост је окупљенима у храму испричала о историјату борбе Цркве са иконоборачком јереси и о томе како је као ради коначне осуде те јереси донета одлука у првој Недељи Великог поста, у први недељни дан да се слави Тријумф Православља – као победа на иконоборством, а заједно са тим и – победа над свим јересима, које су потресале живот Цркве у првих хиљаду година.
Представник Руске Православне Цркве је са жаљењем напоменуо да су се и у другом хиљадугодишту после Христовог Родјења појавили покушаји да се подели Црква, и изопачи православно учење. Слични покушаји не престају ни данас и ето због чега је за верне празник Тријумфа Православља «не толико подвлачење неког сума сумарума борбе са јересима у првих хиљаду година, колико повод да се обратимо Господу са пламеном молитвом, како никакве јереси, поделе и одступања од истините вере не би поколебали јединство Божије Цркве».
«Сваки православни човек треба да разуме шта заиста лежи у основи црквених подела, - рекао је даље његова Светост. – У нашој обичној представи реч «јеретик» представља синоним за разбојника. Тако је било и у старо време: један од јеретичких сабора, који је негирао присутност људске природе у Сину Божијем, ушао је у историју Цркве као «разбојнички сабор». Медјутим без обзира на то што је јеретик за верујуће – разбојник, треба напоменути: медју јеретицима је увек било много благочестивих људи, пламених у вери, ревносних. И у ствари, зар би хиљаде пошле за правим разбојником, грешником? Људи иду за јаким вождом, који уме да убеди и који може да показује пример у животу. Већина јеретика су били тако јаки црквени вождови, и имали су огроман ауторитет у народу». «Са малим изузетком јеретичких покрета из првог и другог века, као и новијих секти, главни јеретички покрети у старо време били су повезани са покушајима да се заштити Православље, сачува његова чистота и људима пружи јасније схватање догмата», - приметио је Свјатијејши Патријарх Кирил.
«Тако се Арију чинило неопходним да приближи схватање Христовог Оваплоћења менталитету, знањима тадашњих људи, - додао је његова Светост. – Он је сматрао да ако се о Христу говори као о твари, то ће више одговарати Светом Писму и народ ће то прихватити, а значи и вера ће постати јача». Подвукавши то да је Арије био покренут добрим намерама – да заштити веру, Његова Светост је рекао да су и сви наредни покрети тежили да заштите веру, сачувају њену чистоту.
«Несторије, који је веровао у то да се од Дјеве Марије није родио Бог, већ човек, постепено се уздигао до Божанских висина, и говорио и учио тако убедљиво, да и дан - данас постоје његови следбеници, - наставио је Свјатијејши Владика. – Нама, православним људима, који живимо у Русији, то име је познато само из узбеника историје, и никоме не долази у главу да мисли о Несторијевој јереси. А када сам био у Ираку још пре последњег страшног рата, сретао сам локалне хришћане и схватио: већина од њих поштује Несторија».
Свјатијејши Патријарх Московски и целе Русије Кирил је рекао како је у таксију неочекивано ступио у богословски спор са ирачким водичем, који је тврдио неправичност наше употребе речи «Богомајка» за Дјеву Марију, како је то тврдио Несторије у далеком ИВ веку. «Да су му речи биле неуверљиве, а живот греховни, људи не би следили Несторија» - приметила је његова Светост. «Шта је то јерес? Како се јерес може разликовати од у Цркви дозвољеног различитог мишљења? Како разликовати јеретика од ревносног православног хришћанина, који жели да заштити и чува чистоту своје вере», - пита Свјатијејши Патријарх Кирил и даје одговор: «Постоји само један начин. Свака јерес радја раскол, а где је раскол тамо нема љубави. То ми добро знамо из нашег живота: породица се распада, супрузи се разилазе, деца се одвајају од родитеља тада, када из породице нестаје љубав... Тамо где нема љубави, нема чистоте односа и нема јединства.
То се исто дешава и у Цркви». «Ако се сретнемо са човеком, који тврди да се бори за чистоту Православља, али је у његовим очима опасни огањ гнева, њему се чуде јеретици, он је спреман да иде у бој и за поделу Цркве, спреман је да поколеба основе црквене заједнице, тобоже ститећи Православље; када у човеку... Не налазимо љубав, већ само гнев, - то је први знак јеретика, «вука у овчијој кожи», сличног Арију, Несторију и многим другима, који су пламено проповедали немајући љубави у срцу и који су били спремни да ради доказивања своје исправности иду на поделу црквеног живота», - рекао је даље Представник Руске Православне Цркве. «Ако од таквог човека чујемо много тога прљавог, што се обрушава на Цркву и њене служитеље, уколико чујемо пламене позиве на борбу, поделу и спасавање Православља чак до смрти, када чујемо слоган: «Православље или смрт! », - «треба да се пазимо сличних проповедника», - уверен је Свјатијејши Владика. «Никада Господ није говорио: «Моје учење или смрт! ».
Ниједан апостол није узвикивао: «Православље или смрт! » јер је Православље – живот вечни, радост у Светом Духу, лепота живота. Смрт је – трулеж, последица греховног пада и дјаволског деловања», - подвукао је Представник Руске Цркве и додао да се у наше дане с времена на време појављују лажни учитељи, који саблажњавају народ позивима да се спасава Православље и његова чистота и понављају ту опасну, лажну и унутрашње противуречну лозинку: «Православље или смрт! ». «У очима тих људи нећете наћи љубав, тамо гори дјаволски огањ гордости, тежње ка црквеној власти, рушењу црквеног јединства, иако споља све може да се одене у добре одежде, благочестиву спољашност», - наставио је његова Светост приметивши да некада и на парохијама настају поделе измедју духовништва и мирјана; они су често повезани са борбом за неко првенство и власт у парохији: «Знамо како могу да се раздвоје верници групишући се око једног или другог свештеника. Поштовање овог или оног пастира и љубав према њему је законска, али подела у име љубави је – греховна, јер тамо где има љубави не може да буде подела». «Треба да чувамо не само јединство Васељенског Православља од неких јереси и раскола, и не само да као зеницу ока треба да чувамо јединство наше Помесне Цркве - мученице, већ и јединство наших парохија, манастира, имајући на уму најважнији критеријум оцене делатности било ког црквеног делатеља од Патријарха до мирјанина – љубав. Ако постоји љубав – ту је и Христос.
Ако нема љубави – нема Христа», - рекао је Свјатијејши Патријарх Московски и целе Русије Кирил. У закључку његова Светост је пожелео богомољцима да се поучавају примерима из прошлости, надахњујући се подвигом светих Отаца седам Васељенских Сабора, који су штитили и подржавали јединство Христове Цркве, и позивали све да чувају јединство Цркве, учвршчујући у основи црквеног живота Богом одредјени закон љубави.
Аутор: Светијејши Патријарх Кирил
http://www.pouke.org/news.php?cid=0&id=8942&do=view
Надам се да ће многи наћи у горњем тексту објашњења о неким недоумицама које сам приметио у другим темама...
Његовој Светости су саслуживали митрополит Крутицки и Коломенски Јувеналије, архипастири Руске Цркве, представници Помесних Православних Цркава при Московској Патријаршији, духовништво Москве. После читања Јевандјеља Свјатијејши Патријарх Московски и целе Русије Кирил обратио се окупљеним богомољцима следећом проповеди.
Његова Светост је окупљенима у храму испричала о историјату борбе Цркве са иконоборачком јереси и о томе како је као ради коначне осуде те јереси донета одлука у првој Недељи Великог поста, у први недељни дан да се слави Тријумф Православља – као победа на иконоборством, а заједно са тим и – победа над свим јересима, које су потресале живот Цркве у првих хиљаду година.
Представник Руске Православне Цркве је са жаљењем напоменуо да су се и у другом хиљадугодишту после Христовог Родјења појавили покушаји да се подели Црква, и изопачи православно учење. Слични покушаји не престају ни данас и ето због чега је за верне празник Тријумфа Православља «не толико подвлачење неког сума сумарума борбе са јересима у првих хиљаду година, колико повод да се обратимо Господу са пламеном молитвом, како никакве јереси, поделе и одступања од истините вере не би поколебали јединство Божије Цркве».
«Сваки православни човек треба да разуме шта заиста лежи у основи црквених подела, - рекао је даље његова Светост. – У нашој обичној представи реч «јеретик» представља синоним за разбојника. Тако је било и у старо време: један од јеретичких сабора, који је негирао присутност људске природе у Сину Божијем, ушао је у историју Цркве као «разбојнички сабор». Медјутим без обзира на то што је јеретик за верујуће – разбојник, треба напоменути: медју јеретицима је увек било много благочестивих људи, пламених у вери, ревносних. И у ствари, зар би хиљаде пошле за правим разбојником, грешником? Људи иду за јаким вождом, који уме да убеди и који може да показује пример у животу. Већина јеретика су били тако јаки црквени вождови, и имали су огроман ауторитет у народу». «Са малим изузетком јеретичких покрета из првог и другог века, као и новијих секти, главни јеретички покрети у старо време били су повезани са покушајима да се заштити Православље, сачува његова чистота и људима пружи јасније схватање догмата», - приметио је Свјатијејши Патријарх Кирил.
«Тако се Арију чинило неопходним да приближи схватање Христовог Оваплоћења менталитету, знањима тадашњих људи, - додао је његова Светост. – Он је сматрао да ако се о Христу говори као о твари, то ће више одговарати Светом Писму и народ ће то прихватити, а значи и вера ће постати јача». Подвукавши то да је Арије био покренут добрим намерама – да заштити веру, Његова Светост је рекао да су и сви наредни покрети тежили да заштите веру, сачувају њену чистоту.
«Несторије, који је веровао у то да се од Дјеве Марије није родио Бог, већ човек, постепено се уздигао до Божанских висина, и говорио и учио тако убедљиво, да и дан - данас постоје његови следбеници, - наставио је Свјатијејши Владика. – Нама, православним људима, који живимо у Русији, то име је познато само из узбеника историје, и никоме не долази у главу да мисли о Несторијевој јереси. А када сам био у Ираку још пре последњег страшног рата, сретао сам локалне хришћане и схватио: већина од њих поштује Несторија».
Свјатијејши Патријарх Московски и целе Русије Кирил је рекао како је у таксију неочекивано ступио у богословски спор са ирачким водичем, који је тврдио неправичност наше употребе речи «Богомајка» за Дјеву Марију, како је то тврдио Несторије у далеком ИВ веку. «Да су му речи биле неуверљиве, а живот греховни, људи не би следили Несторија» - приметила је његова Светост. «Шта је то јерес? Како се јерес може разликовати од у Цркви дозвољеног различитог мишљења? Како разликовати јеретика од ревносног православног хришћанина, који жели да заштити и чува чистоту своје вере», - пита Свјатијејши Патријарх Кирил и даје одговор: «Постоји само један начин. Свака јерес радја раскол, а где је раскол тамо нема љубави. То ми добро знамо из нашег живота: породица се распада, супрузи се разилазе, деца се одвајају од родитеља тада, када из породице нестаје љубав... Тамо где нема љубави, нема чистоте односа и нема јединства.
То се исто дешава и у Цркви». «Ако се сретнемо са човеком, који тврди да се бори за чистоту Православља, али је у његовим очима опасни огањ гнева, њему се чуде јеретици, он је спреман да иде у бој и за поделу Цркве, спреман је да поколеба основе црквене заједнице, тобоже ститећи Православље; када у човеку... Не налазимо љубав, већ само гнев, - то је први знак јеретика, «вука у овчијој кожи», сличног Арију, Несторију и многим другима, који су пламено проповедали немајући љубави у срцу и који су били спремни да ради доказивања своје исправности иду на поделу црквеног живота», - рекао је даље Представник Руске Православне Цркве. «Ако од таквог човека чујемо много тога прљавог, што се обрушава на Цркву и њене служитеље, уколико чујемо пламене позиве на борбу, поделу и спасавање Православља чак до смрти, када чујемо слоган: «Православље или смрт! », - «треба да се пазимо сличних проповедника», - уверен је Свјатијејши Владика. «Никада Господ није говорио: «Моје учење или смрт! ».
Ниједан апостол није узвикивао: «Православље или смрт! » јер је Православље – живот вечни, радост у Светом Духу, лепота живота. Смрт је – трулеж, последица греховног пада и дјаволског деловања», - подвукао је Представник Руске Цркве и додао да се у наше дане с времена на време појављују лажни учитељи, који саблажњавају народ позивима да се спасава Православље и његова чистота и понављају ту опасну, лажну и унутрашње противуречну лозинку: «Православље или смрт! ». «У очима тих људи нећете наћи љубав, тамо гори дјаволски огањ гордости, тежње ка црквеној власти, рушењу црквеног јединства, иако споља све може да се одене у добре одежде, благочестиву спољашност», - наставио је његова Светост приметивши да некада и на парохијама настају поделе измедју духовништва и мирјана; они су често повезани са борбом за неко првенство и власт у парохији: «Знамо како могу да се раздвоје верници групишући се око једног или другог свештеника. Поштовање овог или оног пастира и љубав према њему је законска, али подела у име љубави је – греховна, јер тамо где има љубави не може да буде подела». «Треба да чувамо не само јединство Васељенског Православља од неких јереси и раскола, и не само да као зеницу ока треба да чувамо јединство наше Помесне Цркве - мученице, већ и јединство наших парохија, манастира, имајући на уму најважнији критеријум оцене делатности било ког црквеног делатеља од Патријарха до мирјанина – љубав. Ако постоји љубав – ту је и Христос.
Ако нема љубави – нема Христа», - рекао је Свјатијејши Патријарх Московски и целе Русије Кирил. У закључку његова Светост је пожелео богомољцима да се поучавају примерима из прошлости, надахњујући се подвигом светих Отаца седам Васељенских Сабора, који су штитили и подржавали јединство Христове Цркве, и позивали све да чувају јединство Цркве, учвршчујући у основи црквеног живота Богом одредјени закон љубави.
Аутор: Светијејши Патријарх Кирил
http://www.pouke.org/news.php?cid=0&id=8942&do=view
Надам се да ће многи наћи у горњем тексту објашњења о неким недоумицама које сам приметио у другим темама...
