Za sve one koji pišu srBski / За све оне који пишу срБски


ѤЛѢНА МИЛОСТИЮ БОЖИОВЬ КРАЛИЦА ВСЕ ЗЕМЛЄ СРПСКЄ И ПОМОРСКЄ

Из повеље краљице Јелене Дубровчанима, написана у Брњаку 3. фебруара 1267. или 1268.
"Српскє землє" стоји записано у уводу и у потпису.

http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/12670203__%E2%80%93_kraljica_Jelena/charter

2183_1.jpg

2183_2.jpg

2183_3.jpg

jelenadubrovnik.jpg


 
Poslednja izmena:
Deci se od malih nogu ne objasni da srpska azbuka ne prati savršeno izgovor i da skup slova u njoj ne odgovara savršeno skupu glasova koji se koriste u srpskom. I ne objasni im se razlika između govornog jezika i književnog jezičkog standarda, pa odatle ovakve tragikomične greške koje prejudiciraju da je Vuk svojom "reformom" istisnuo iz upotrebe nekakav živi i funkcionalni stariji srpski jezik, da etimološko pisanje reči ima neke veze sa njihovim organskim izgovorom i sl.

Bilo da pišemo srpski ili srbski, ova reč se u srpskom jeziku izgovara kao /s[SUP]ə[/SUP]rpski/. Glasovi koje opisuju slova C, Č i DŽ zapravo su sliveni glasovi t͡s, t͡š i d͡ž. Reči odšetati-otšetati-očetati u srpskom jeziku se izgovaraju na isti način, kao i predsednik-precednik, švedski-švetski-švecki itd.

Da bi se u reči "srbski" čulo i B i S, to jest da ne bude ni srpski ni srbzgi, ona se mora izgovoriti kao dve reči, srb-ski, kao npr. džet-ski, a tako se u srpskom jeziku, niti govornom niti standardnom, prirodno ne govori.

Problem je u pravilu jednačenja suglasnika po zvnučnosti i u tome što je osnovno obrazovanje zakazalo, pa ljudima nije razjašnjeno da se to pravilo ne odnosi na izgovor reči, već na njihov zapis i da je, shodno tome, stvar najobičnije konvencije, a ne slušanja kako ljudi govore.
 
Poslednja izmena:
HRVati i HRVatice
MADJari i MADJarice
JAPanci i JAPanke
BUGari i BUGarke
GRci i GRkinje
ALBanci i ALBanke
VLAsi i VLAhinje, tj RUMuni i RUMunke
RUSi i RUSkinje
NJEMci i NJEMice
...


SRBi i SRPkinje

srBsko i srPsko

Iako ste dokazali da se u izvorima pominje i srPski, sto nisam znao, nacionalni ponos zahtjeva da se korijen ocuva u svakom pogledu,pa kako cuvamo strana imena,po gramatickim pravilima i posemo Habzburska monarhija a ne hapsburska ili habspurska,tako treba pisati kako je ucestalo do vuka,a ne kako je sporadicno zapisano,makar i u starijim izvorima,jer i tamo je paralelno jedno i drugo,vise ovo srB,ali danas je ono apsolutno stigmatizovano kao necije neobrazovanost,a radi se o povratku na prijasnje,i sto je samo po sebi ispravnije.

Ako su Tesla, Miosic, Reljkovic, Gaj, Radic,a i mnogi u Biogradu do Vuka koristili srbsko,onda je najblaze receno,potrebno da obe varijante budu ravnopravne.Ipak,Kopitar je uticao na Vuka da se ova praksa promjeni da se okrnji srb korijen,jer nam zele ogoliti i dusu i sve oduzeti sto se i radi. Vuk,iako je,po meni napravio dobru stvar sa jezikom i pismom,ovde je pogresio!

Primeri nisu reprezentativni, jer se ni kod jednog ne nalazi zvučni suglasnik koji podleže jednačenju na kraju osnove imena. Pored osnove SRB, ja mogu da se setim jedino ENGLEZ, FRANCUZ, KAŠUB i tu je ista priča:

ENGLEZi i ENGLESkinje
FRANCUZi i FRANCUSkinje
KAŠUBi i KAŠUPkinje

Što se drugih stvari tiče, faze u razvoju modernog srpskog pravopisa ne mere se prema tome kako se u kojoj fazi pisao prisvojni pridev srpski. Vraćanje B u srpski nije moguće bez kompletnog menjanja dela pravopisa o jednačenju suglasnika po zvučnosti (a za šta ne postoji valjan razlog i čime bi se, npr. vratilo i Z u engleZki i francuZki) ili proglašavanja prisvojnog prideva srpski i reči Srpkinja za izuzetke (poput npr. Fejsbuk, Gibson itd.), ali tek za to ne postoji valjani razlozi. Tačnije, nijedan razlog osim udovoljavanja hiru jednog ekstremno malog dela populacije (iako je ekstremno glasan!) koji je, kako si dobro primetio, opterećen i stigmom, ali ne neobrazovanosti, već stigmom nedostatka visoke obrazovanosti po pitanju istorije jezika, morfologije i jezičke normativistike koju demonstriraju svaki put kad otvore usta ili nešto na ovu temu objave.
 
СрБство са Б


„Приметио сам“, пише читалац Душан Бојић, „да неки покрети или удружења пишу срБски, а не српски. Колико знам, облик срБски је коришћен у хрватском новоговору у време НДХ. У чему је ствар? По мени, правилно је само српски.“

[table="width: 600"]
[tr]
[td]
view_image.php
[/td]
[td]За анализу мотивације једних и других екстремиста требало би превише простора, али је јасно да ни једнима ни другима девиза није „Пиши као што говориш“ него „Пиши као што се некад писало“. Отуда им главни кривац мора бити Вук Караџић. Не могу праве Србенде да следе тог изрода који је живео у Бечу, оженио се Швабицом, сарађивао са Словенцем, зарадио жестоке осуде српских архимандрита и митрополита. Не могу хрватски домољуби да му опросте што је написао чланак „Срби сви и свуда“, што им је у Загреб послао Србина Даничића да покрене Речник ЈАЗУ (данашње ХАЗУ), а поготову што је за своја учења придобио хрватске језикословце, па су све до Првог светског рата, неки и касније, били убеђени вуковци.

Шалу на страну, у наше време многи разумни критичари (оне неразумне засад оставимо по страни) истичу да је Вук погрешио у веровању да се речник и граматика модерне цивилизације могу заснивати искључиво на народном говору, прекидајући везу с дотадашњим књижевним наслеђем. Не можемо му, међутим, замерити што је рускословенску ћирилицу заменио много доследнијим и једноставнијим писмом. Ко у то не верује, ко не признаје правила о једначењу по звучности и о губљењу сугласника, нека проба да и у Србији уведе ендехазијски „корјенопис“ (за који се и данас у Хрватској многи залажу), па ћемо писати „дружтво“, „гризти“, „сладко“, „подпуно“, „петдесет“, „шестдесет“, „гостба“, „мастноћа“, „беззвучан“ и томе слично.[/td]
[/tr]
[/table]

Иван Клајн
 
Била би страшна увреда све наше претке који су писали коренским језиком називати анти-Србима, а такође је лицемерно понашати се према том фонетском правилу "пиши као што говориш".
Па, ето: ако изговорим "подшишати" онда не треба тако да пишем јер говорим "потшишати", или реч "председник" се увек изговара као "претседник" а чак некад и као "прецедник", итд.итд.
Па будите онда доследни до краја..
Ако су ове речи (као и многе) друге наводно "изузетак од правила", па зашто ни "србски" није изузетак?..
Јасно као дан шта је циљ: гашење србских корена.
 
Била би страшна увреда све наше претке који су писали коренским језиком називати анти-Србима, а такође је лицемерно понашати се према том фонетском правилу "пиши као што говориш".
Па, ето: ако изговорим "подшишати" онда не треба тако да пишем јер говорим "потшишати", или реч "председник" се увек изговара као "претседник" а чак некад и као "прецедник", итд.итд.
Па будите онда доследни до краја..
Ако су ове речи (као и многе) друге наводно "изузетак од правила", па зашто ни "србски" није изузетак?..
Јасно као дан шта је циљ: гашење србских корена.

O cemu ti pricas vecina nasih predaka nije ni znalo da pise.
 
Сергијан је савршен пример србендества.
Вероватно не зна ни набројати падеже али зато зна како и зашто треба нешто писати.
Горе је имао примере дословних записа придева српски са П, али њему то није довољно.
Има и записану изјаву нашег најбољег савремениг језикословца , али ни то није довољно.

"Све за Отаџбину", осим да седне и научи свој језик како је нужно.
 
Poslednja izmena:
O cemu ti pricas vecina nasih predaka nije ni znalo da pise.
Они који су знали да пишу - писали су већином коренски.

Сергијан је савршен пример србендества.
Вероватно не зна ни набројати падеже али зато зна како и зашто треба нешто писати.
Горе је имао примере дословних записа придева српски са П, али њему то није довољно.
Има и записану изјаву нашег најбољег савремениг језикословца , али ни то није довољно.

"Све за Отаџбину", осим да седне и научи свој језик како је нужно.
Не буди безобразан и не провоцирај.
Много пута сам овде истакао да немам ништа против писања придева са словом П, али да у историји има више потврда о писању са Б.
Ви сте отворили тему да би што више напљували оне који пишу са Б.
 
Не буди безобразан и не провоцирај.
Много пута сам овде истакао да немам ништа против писања придева са словом П, али да у историји има више потврда о писању са Б.
Ви сте отворили тему да би што више напљували оне који пишу са Б.

Ова беседа је отворена да покаже повесне примере писање иначице са словом П.
Буди захвалан што се српски пише фонетски , или дословно како ја то зовем. Нама се људи муче с овако лаким правилима, замисли шта би било када би писали коренски.
 
Samo sto nije ni bilo pravila koja su fiksna. A i vecina vlastele koja je znala da pise se poturcila.
То је небитно. И код других народа се мењају правила, ево Грци за последњих 100 година су најмање 3 пута мењали нека правила правописа.
А нико овде не говори да не треба поштовати постојеће правило већ да се писало итекако коренски у историји.
 
Ова беседа је отворена да покаже повесне примере писање иначице са словом П.
Буди захвалан што се српски пише фонетски , или дословно како ја то зовем. Нама се људи муче с овако лаким правилима, замисли шта би било када би писали коренски.
Не измишљај. Тема је отворена зна се због чега, види се по наслову.
Ако се српски пише фонетски онда нек се и претседник пише фонетски и потшишати, итд.итд.
Фонетско писање није догма, то само код нас постоји.
 
Не измишљај. Тема је отворена зна се због чега, види се по наслову.
Ако се српски пише фонетски онда нек се и претседник пише фонетски и потшишати, итд.итд.
Фонетско писање није догма, то само код нас постоји.

Ово је слободна земља и нико те не спречава бити неписменим ако желиш.

"подшишати" "потписати" - није исти звук.
"представа" - "претпоставка" - није исти звук.

Него, што пишеш "отаџбина" а не отацбина ?
 
Ово је слободна земља и нико те не спречава бити неписменим ако желиш.

"подшишати" "потписати" - није исти звук.
"представа" - "претпоставка" - није исти звук.

Него, што пишеш "отаџбина" а не отацбина ?
Отаџбина пишем јер тако и изговарам. Председник пишем тако али не изговарам (чује се т уместо д). Исто важи и за подшишати.
Значи, фонетско правило није правично.

Јесте, земља је демократска и нико теби не забрањује да будеш безобразан и да провоцираш као што тако радиш.
 
Отаџбина пишем јер тако и изговарам. Председник пишем тако али не изговарам (чује се т уместо д). Исто важи и за подшишати.
Значи, фонетско правило није правично.

Јесте, земља је демократска и нико теби не забрањује да будеш безобразан и да провоцираш као што тако радиш.

Па срамота је писати "Отаџбина", ваљда имаш оца а не 'оџу.
 
Дослован препис повеље краља Милутина Хиландару.
Сам овај препис је реткост, фотографију изворника немам , ко исту иште нека скокне до Архива манастира Хиландара и услика.

У потпису је записано : СТЕФАНЬ ПО МИЛОСТИ БОЖИѤИ КРАЛЬ СРПЬСКІИ

kraljmilutinpoveljahila.png
 
Poslednja izmena:
Била би страшна увреда све наше претке који су писали коренским језиком називати анти-Србима, а такође је лицемерно понашати се према том фонетском правилу "пиши као што говориш".
Па, ето: ако изговорим "подшишати" онда не треба тако да пишем јер говорим "потшишати", или реч "председник" се увек изговара као "претседник" а чак некад и као "прецедник", итд.итд.
Па будите онда доследни до краја..
Ако су ове речи (као и многе) друге наводно "изузетак од правила", па зашто ни "србски" није изузетак?..
Јасно као дан шта је циљ: гашење србских корена.
Наши стари нису кромпир јели. Срамота је да се одричеш срБске традиције зарад пиреа.
 

Back
Top