Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Vrati se osnovnu školu, pa obnovi gradivo odakle su bili "ekonomski savjetnici" države Nemanjića, kao i prvi trgovci pri kopovima rude gvožđa, bakra i zlata doseljeni u Novom Brdu i sl...
To nije sporno jer je normalno da su se neuki srbi služili znanjem tada jedne od najbogatije državice sveta Dubrovnika. Ali ono što je najbitnije - nikada u istoriji se nije u Dubrovniku vijorila ni srpska ni hrvatska zastava, pa bre ni Turci se nisu usuđivali da naruše tu SLOBUDU. Jednostavno Ragusa Libertas. Ponavljam, šteta što nije ispalo kao Monako, San Marino, Lihtenštajn... ali na kraju je ipak hrvatizovan i današni dubrovčani se osećaju kao hrvati i nema povratka. Istu priči imamo u Kotoru.
To nije sporno jer je normalno da su se neuki srbi služili znanjem tada jedne od najbogatije državice sveta Dubrovnika. Ali ono što je najbitnije - nikada u istoriji se nije u Dubrovniku vijorila ni srpska ni hrvatska zastava, pa bre ni Turci se nisu usuđivali da naruše tu SLOBUDU. Jednostavno Ragusa Libertas. Ponavljam, šteta što nije ispalo kao Monako, San Marino, Lihtenštajn... ali na kraju je ipak hrvatizovan i današni dubrovčani se osećaju kao hrvati i nema povratka. Istu priči imamo u Kotoru.
Dubrovnik će u perspektivi morati da dobije određenu autonomiju po principu podunavskih regija (pod tim konceptom obuhvaćeno puno šire od Podunavlja samog) od Pelješca do Konavala gdje je i bila oblast Republike, onako kako to uređuje EU regionalizacijom svih država članica što će podrazumijevati bližu tješnju vezu sa Crnom Gorom, BiH, ali i Srbijom. Ne može se istina vječito držati zakopanom jer je jasno da je ovakva hrvatska država samo privremenog trajanja u cilju ispunjenja nekih viših interesa krupnijih zvijerki. Onako kako Brisel bude zapovijedio Hrvati će se tome bespogovorno povinovati kao što su nekada Berlinu ili Beču. Nije nikom bogomdano da vječito beskrupulozno otima od drugih bez ikakvih sankcija.
Sve će se događati samo od sebe kada domoljubna šovinistička rapsodija krene da utihnjuje što je na pomolu.
Dubrovnik će u perspektivi morati da dobije određenu autonomiju po principu podunavskih regija (pod tim konceptom obuhvaćeno puno šire od Podunavlja samog) od Pelješca do Konavala gdje je i bila oblast Republike, onako kako to uređuje EU regionalizacijom svih država članica što će podrazumijevati bližu tješnju vezu sa Crnom Gorom, BiH, ali i Srbijom. Ne može se istina vječito držati zakopanom jer je jasno da je ovakva hrvatska država samo privremenog trajanja u cilju ispunjenja nekih viših interesa krupnijih zvijerki. Onako kako Brisel bude zapovijedio Hrvati će se tome bespogovorno povinovati kao što su nekada Berlinu ili Beču. Nije nikom bogomdano da vječito beskrupulozno otima od drugih bez ikakvih sankcija.
Sve će se događati samo od sebe kada domoljubna šovinistička rapsodija krene da utihnjuje što je na pomolu.
Smešno. I tako će biti sa Kotorom, Novim Sadom, Suboticom, Somborom ... ? Problem je u tome što je istorija lepa za proučavanje, a realnost je realnost. Većina dubrovčana je izgubila vezu sa romanizovanim ilirima raguzijanima već se osećaju kao Hrvati i sada bi ti da ih odvajaš od Hrvatske. Ja nisam primetio te specijalne, raguzijane u Dubrovniku, Kotorane u Crnoj Gori, venecijance i đenovljane u Italiji ... jednostavno kada se sada jedno malo dete rodi u Dubrovniku ono stasa u dubrovničkog Hrvata.
Smešno. I tako će biti sa Kotorom, Novim Sadom, Suboticom, Somborom ... ? Problem je u tome što je istorija lepa za proučavanje, a realnost je realnost. Većina dubrovčana je izgubila vezu sa romanizovanim ilirima raguzijanima već se osećaju kao Hrvati i sada bi ti da ih odvajaš od Hrvatske. Ja nisam primetio te specijalne, raguzijane u Dubrovniku, Kotorane u Crnoj Gori, venecijance i đenovljane u Italiji ... jednostavno kada se sada jedno malo dete rodi u Dubrovniku ono stasa u dubrovničkog Hrvata.
Šta je ovde nejasno? Građani su se sami tako izjasili, niko ih nije bio po ušima.
Dokaz da je ispravan popis je da je te 1991. godine popisano 581.663 Srba u Hrvatskoj što nije mali zataškan broj.
Evo šta je hrvatski istoričar Slavko Ježić u knjizi Hrvatska književnost, koja je štampana 1944. u Zagrebu u vrijeme NDH kazao o Ilirskom pokretu čime ukratko oslikava njegovu suštinu:
Ilirsko ime nije u prvi mah izgledalo ni protivnicima hrvatskih narodnih ideala opasno, jer je imalo iza sebe dugotrajnu i neopasnu upotrebu, izgledalo je neutralno, a osim toga je, barem prolazno, uklonilo i hrvatsko ime iz javnoga života. Ali ilirsko je imalo jednu neslućenu prednost: od 650 000 Hrvata pod banskom vlašću, a svega 1 300 000 žitelja Hrvatske i Slavonije, postalo je gotovo preko noći dvanaest milijuna Ilira, što je već impozantan broj prema Mađarima kojih se broj tada računao do tri i po milijuna!
Time se silno dizala narodna samosvijest, ili kako se onda govorilo "narodnost", kod Hrvata. To je davalo smisao Gajevoj krilatici "Narod bez narodnosti jest tielo bez kosti". U tu svrhu naročito je služila književnost. To je već u ono doba jasno istaknuo Ivan Kukuljević riečima: "Kao što i kod ostalih Slavena, tako je i u Hrvatskoj i Slavoniji narodnost probuđena književnošću. Da ovoj nije dano hrvatsko ili slavensko, nego daleko razšireno ilirsko ime, leži u samoj naravi stvari. Tako i narodnost nisu hrvatskom ili slavonskom, nego ilirskom nazivali, jer bez te bi narodnosti Hrvatska i Slavonija možda već prestale biti, što jesu; šest županija, ili kako se rado govorilo Regna Pigmea, bilo bi s provincijalno-horvatsko-slavenskom književnošću i narodnošću izvrgnuto smiehu i doskora pokopano; ali sada, kada se hrvatski i slavonski puk osjeća dielom velikoga ilirko-slavenskog plemena, s kojim hoće da se duhovno poveže, on je jak i pobuđuje pažnju, ako ne u Europi, a ono u čitavoj austrijskoj monarhiji.
(Die nationalitat in Kroatien und Slavonien. Luna, 1842., Nr. 77., 24 Sept.).
Са овим можеш да не кажем шта.......
Прво за господина Леополда Аубургера нисам могао да нађем никакве препоруке да је признат и познат у свету лингвистике, сем да је студирао славистику, филозофију, социологију и католичку теологију, као и да дописни члан ХАЗУ, што му по мени и није нека сатисфакција за успешан и објективан рад. http://hr.wikipedia.org/wiki/Leopold_Auburger
Што се дела тиче, оно је настало у време највеће немачке харанге на Србе 1999 године, а преведено на хрватски 10 година касније у Ријеци, с тим да се каже да "Hrvatsko izdanje autor je izmijenio i dopunio u odnosu na njemački izvornik.", шта је изменио то се не каже, а вероватно је прилагођено новим тенденцијама.
Прочитао сам неколико првих глава и види се да аутор не барата ни историјским подацима, а камоли познавањем основних лингвистичких елемената, што је очигледно и за сваког ко се не бави лингвистиком.Уз то је дело прилично једнострано одрађено тако да нема говора о објективности, уз то прелази преко бројних детаља не доводећи их у питање. "Do dodira s jezicima iz vlastite, slavenske jezične obitelji dolazilo je već od vremena u kojem su
sv. braća Ćiril (oko 826. – 869.) i Metod (oko 815. – 885.) te njihovi neposredni sljedbenici stvorili
starocrkvenoslavenski jezik.",
овај цитат говори да дотични господин не прави разлику између језика и писма шта даље рећи о делу.
Он под сербокроатизмом сматра: "Od druge polovice 19. st. taj je jezični dodir programski vođen i ideološki racionaliziran. Bio je
usmjeren prema unifikaciji hrvatskoga i srpskoga, a u korist srpskoga jezika, što je bio i konačni cilj
unifikacije. Program tog jezičnog dodira kao kompleksne, povijesnojezične i posebice
jezičnopolitički dinamične cjeline ovdje se označava nazivom serbokroatizam."
Наравно не рече шта је то хрватско у новодобијеном језику, чији је то програм и идеологија била.Пошто знамо да Вукова није сигурно, а нисам сигуран да ли је дотични господин ишта и прочитао од њега.
"U tom procesu izgradnje hrvatska novoštokavština sredinom 18. st. postala
je jedinim glavnim lektalnim temeljem budućega svehrvatskoga književnoga jezika."
наравно не каже откуда штокавица међу Хрватима.
"Bosna i Hercegovina međunarodno je priznata 6. travnja 1992. god. U Republici Bosni i Hercegovini je potom nakon
katastrofalnih godina genocidnoga rata, čije su žrtve i gubitnici na prvom mjestu bili bosanski Hrvati."
опет објективност на делу.
"Jugoslavenski službeni jezik bio je u svojim brojnim područjima primjene "srpskohrvatski" što de
facto znači srpski jezik.",с овим се слажем и јасно ми је да аутор уствари нема појма шта хоће.
"Rekroatizacija i daljnji razvoj jedinstvenoga književnoga i standardnoga hrvatskoga jezika uslijedili su u 5. razdoblju, utemeljeni
na vlastitoj Zakonskoj odredbi o hrvatskome jeziku, o njegovoj čistoći i pravopisu; ta je odredba
izdana 14. kolovoza 1941. god. zajedno s odredbom o njezinu provođenju (27. lipnja 1942.),
posebice što se tiče rječničkoga blaga (zajedno s njegovim terminološkim dijelom), kao i
ortografije, pri čijemu su oblikovanju posebice uzimani u obzir morfološki i etimološki aspekti."
не види он проблем ни у усташком режиму све је то добро за хрватски језик и тд...
Екавски и ијекавски по госн Леополду,
Primjeri za fonološke i druge kontraste paradigmatske vrste
Hrvatski Srpski
1. lijep, ljepota lep, lepota
2. babo, brato, medo, striko,vujo, zeko baba, brata, meda, strika,vuja, zeka
3. utjecati uticati (nesvr. od utaknuti) uticati uticati
4. kemija, kirurg, kor, kršćanin hemija, hirurg, hor,hrišćanin
5. Abraham, barbarin,Betlehem Avraham, varvarin,Vitlejem
6. kuhar, suh, uho kuvar, suv, uvo Objašnjenja:
1. U hrvatskom je jeziku ekavsko samo kajkavsko narječjei djelomice čakavsko; u štokavskom
srpskom ekavski je izgovor ne samo prisutan, već ima i funkcionalnu prednost pred ijekavskim
srpskim lektima. Hrvatski je ijekavski izgovor pak jednosložno diftonški, dok je primjerice u
crnogorskom dvosložno monoftonški.Шта рећи!!!!!
Ово му је литература:
[100] Crnogorski narod: Crnogorski narod i srpska politika genocida nad njim: Elementa
Montenegrina: Hrestomatija, 1., Titograd, 1990.
[124] Etničko čišćenje: Povijesni dokumenti o jednoj srpskoj ideologiji (priredili: M. Grmek,
M. Gjidara, N. Šimac), Zagreb, 1993.
[388] Tuđman, Franjo: Bespuća povijesne zbiljnosti: Rasprava o povijesti i filozofiji zlosilja,
Zagreb, 1989.
[389] Tuđman, Franjo: Hrvatska u monarhističkoj Jugoslaviji 1918.–1941., 1.–2., Zagreb,
1993.
Све у свему гомила глупости.
Овај први тупи о ономе што је одавно утврђено као бесмислица, али ваљда је у пензији па нема шта да ради, па ајде да спасава хрватску књижевну немаштину, ко зна можда му никне споменик испред неке библиотеке у Сплиту.
Код овог другог анонимиса већ имамо и теорије завере на којима би му и Роберт Ландлам позавидео. "Jernej je Kopitar u suradnji s austrijskim redarstvom odlučio srpski književni
jezik reformirati tako da mu prekine razvojni kontinuitet i da mu
nametne hrvatski književnojezični tip kao novu osnovicu. Time je htio
prekinuti srpske kulturno-političke veze s Rusijom i pravoslavne Srbe
vezati uz katoličke Hrvate. Nakon prihvaćanja hrvatskih književnojezičnih
zasada od strane Srba posredstvom V. S. Karadžića Hrvatima je
trebalo nametnuti Kopitar-Karadžićevu pravopisnu i jezičnu kodifikaciju.
Srpsko-hrvatskim književnojezičnim ujedinjenjem Kopitar je kanio
potaknuti nastanak nove srpske nacije koja bi dobrim dijelom bila katolička,
prozapadno orijentirana i privržena Austriji. Preko nje bi se širio
aus trijski utjecaj prema istoku."
1481. Калочки надбискуп му је, међу осталим, поручивао и то да је »Бог створио Угарску хришћанском, а не шизматичком земљом, и деспот нема ту власт да од ње начини српску државу«.
Šta je ovde nejasno? Građani su se sami tako izjasili, niko ih nije bio po ušima.
Dokaz da je ispravan popis je da je te 1991. godine popisano 581.663 Srba u Hrvatskoj što nije mali zataškan broj.
Pojela ih tkz. "jugoslavija". Kao i sve ostale Srbe... sad ostali samo "Srbi".
Taj nesretni jugo-eksperiment je najveci zlocin u istoriji nad bilo kojim narodom, s obzirom na nesagledive posljedice u svakom smislu dje su razorene sve duhovne, mentalne i fizicke niti jednog naroda. Cak ni rusko stradanje pod sovjetizmom nije ostavilo takve gadne posljedice, prije svega sto su sovjetski komunisti odustali od "sovjetizacije" Rusa... dok jugoslavizacija Srba (tj. zatiranje svega srpskog u Srbima) nikad nije prestajala, nego se svaki put nastavljala i pojacavala u sve gadnije obliku.
У задње вријеме све чешће се чује како Срби бивају доведени у везу са Илирима. Међу кругом познаника постоје особе које су ову идеју у потпуности преузели, па тако Србе не сматрају потомцима Словенских народа, него пак Илира. Мислим да се већина води том логиком да се сматра да ако су Срби староседиоци Балкана, нама то некако иде у корист у смислу некаквог престижа и парола "Срби нај у свему, па тако и у овоме".
Ако појам илиризам потражите по интернету он је јасно дефинисан као "hrvatski književni,kulturni i politički pokret..." тј. као водећа идеја Хрватског народног препорода.
Ја лично мислим да је та идеја створена као пандам панславистичком покрету 18. вијека; те да она и данас бива ширена управо као противидеја словенској струји.
Постоји и књига Виктора Новака "Magnus tempus" гдје он илиризам доводи у везу са Ватиканом и његовим свештенством.
Такође сам овде на форуму прочитао један пост гдје се каже да је "цијела та прича служи гурању Србске културе у Косовско-Шопски Мелос" и "одвајању Срба са леве и десне стране Дрине". Мој закључак је да Илирски покрет доживљава своју ренесансу, као и многе друге идеје и покрети, што је уреду; али ми није јасно којом се логиком долази до закључка да смо и ми Илири. Чуо сам за примјер у историји гдје су Римљани, не могавши покорити Германске земље, стварали "прокси" племена правећи раздор међу осталим племенима, и тако успијевали да остваре своје циљеве.
У задње вријеме све чешће се чује како Срби бивају доведени у везу са Илирима. Међу кругом познаника постоје особе које су ову идеју у потпуности преузели, па тако Србе не сматрају потомцима Словенских народа, него пак Илира. Мислим да се већина води том логиком да се сматра да ако су Срби староседиоци Балкана, нама то некако иде у корист у смислу некаквог престижа и парола "Срби нај у свему, па тако и у овоме".
Ако појам илиризам потражите по интернету он је јасно дефинисан као "hrvatski književni,kulturni i politički pokret..." тј. као водећа идеја Хрватског народног препорода.
Ја лично мислим да је та идеја створена као пандам панславистичком покрету 18. вијека; те да она и данас бива ширена управо као противидеја словенској струји.
Постоји и књига Виктора Новака "Magnus tempus" гдје он илиризам доводи у везу са Ватиканом и његовим свештенством.
Такође сам овде на форуму прочитао један пост гдје се каже да је "цијела та прича служи гурању Србске културе у Косовско-Шопски Мелос" и "одвајању Срба са леве и десне стране Дрине". Мој закључак је да Илирски покрет доживљава своју ренесансу, као и многе друге идеје и покрети, што је уреду; али ми није јасно којом се логиком долази до закључка да смо и ми Илири. Чуо сам за примјер у историји гдје су Римљани, не могавши покорити Германске земље, стварали "прокси" племена правећи раздор међу осталим племенима, и тако успијевали да остваре своје циљеве.
Да је ико старим Србима XIX столећа казао да ће неко бранити и истицати илирско име као пожељно за који век, можда би одустали и од стварања модерне српске државе. У то време, укључив и оно на које ти сматраш, термин Илир био је средство с једне стране прозелитизма Римокатоличке цркве, тј. пропаганде Ватикана, а са друге десрбизације; однарођивања Срба ради укидања њихове самосталне државности и националне посебности и утапање у неку већу државотворну заједницу, у којој би унијаћење било прелазни корак на путу ка потпуном покатоличавању. Постављао сам већ на форум овде доста цитата учених Срба који су се свесрдно борили против илирског имена. Нпр. Вук Караџић:
Вук Стефановић Караџић:
А осим тога, кад би ова разлика у говору могла бити довољан узрок да се они који говоре дита, вира, симе не могу звати Срби, како би се онда чакавци (који говоре дите, вира, симе) и кекавци (који говоре дете, вера семе) и мало прије поменути штокавци (који говоре дијете, вјера, сјеме) сви заједно могли звати Хрвати? Да реко да су Илири, Илирци, тол и је мртво и тамно име, које данас не значи ништа; јер сад сви знатнији историци доказују да стари Илири нијесу били Славени, и тако би се они тијем именом само зато називали што живе у земљи која се негда звала Илирик, по чему би се и остали сви народи који у староме Илирику данас живе (нпр. Бугари, Арнаути, Цинцари итд.) исто тако звати могли.
Данас је врло популарна теорија код теоретичара завере да је стара српска научна елита из предјугословенског периода била школована по западњачким центрима, те да су готово као у служби Хабзбуршке монархије или неког другог радили, па тако и тврдили ове ствари, наводно против српских интереса. Не улазећи сад у појединости тих заблуда које отписују једну читаву армију људи која је радила између 1804. и 1918. године готово као парче тоалет папира, мислим да је сада барем, после толико година, више него јасно ко је био у праву и кога је требало слушати. Илирство (илирско име, као нешто што би код у првом реду римокатолика који су или слабије изграђене националне свести, или непотпуне српске, односно нешто треће слично, било прихваћено) је било не само то што су стари Срби упозоравали, већ и својеврсна функција прелазног ка кроатизацији. И тачно се то и догодило; то је био стуб коначне етногенезе Хрвата и стварања савремене хрватске нације.
Потпуно је парадоксално, да не кажем смехотресно, што се у 21. веку налазе неки људи, који се баш и не могу прозвати некаквим кроатофилима и који подсећају и истичу на историјске изворе који сведоче о негирању и сузбијању Српства. Замислите да сада неко крене истицати са поносом историјске изворе који Србе зову пежоративно Власима и тврдити како се игнорише што је Хусеин-капетан Градашчевић тим влашким ђаволима претио говорећи колико је његова сабља натопљена српском крвљу, или да убацимо неке ствари из пречанских крајева о набијањима на колац. Е, сад се то толико игнорише, па треба да имамо на уму да су Срби заправо Власи. И да сада на основу тога (без икакве критике тих конкретних извора у којима је српски живаљ називан влашким именом) попуњавамо фикцијом причу да су, рецимо, Срби заправо изворно били неко романско племе које је дошло из Италије скупа са Римљанима или шта ли већ друго падне коме на памет.
ватиканска и хурватска идеја је била, као и код југословенштине, да се хурватство приближи српству, његова култура назове нилирском, југословенском, нашом - да би после била само хурватска
Током 19. века писало се о појму илироманија. Ево нпр. једног цитата од Теодора Павловића:
..ми нећемо да нас илиромани, у нашем језику, кад нашки пишу и говоре, у својим и иностраним списанијима новинамa Илирима зову и називају; нећемо да нам језик матерни и прави и правилни, а притом народни, нам кваре и нов илирски, који стихије растворенија и разрушања правог језика нашег у себи носи, намећу; нећемо да под имена Србаља који братски у Даници ил' ма гди содејствовали буду, име Илир потписују, да српски написане прилоге у речма, језику и смислу испорчавају; да нас Србље и што је наше макар да би заједно иначе у ком смислу и њино било у својим и страним новинама за илирско крсте, издају и предају с једном речју: нећемо воопште илирство. Друго је у латинском и друго је што се дипломатически тако у Аустрији и зовемо, дипломатически и Мађари се Хунгари називају, ал' зато они сами себе у свом језику Мађарима зову а не Унгарима. Тако и ми Србљи у нашем језику нећемо Илирима да се зовемо, нег' хоћемо Србљи што јесмо да останемо, српски језик да бранимо и изображавамо, српску народност да хранимо до века! А од браће Хрвата, и други желимо и захтевамо да себе писајући и називајући и исповедајући како хоће, нас у том закованом српству и српствовању оставе, пак ћемо и тако, ал' само тако, као браћу љубити и почитовати.
zapitaj se zašto nije uzet kajkavski? da ste ostali kajkavci nikada ne bi izašli na more između ostalog.
naravno da su srbi asimilovali okolne narode kao što su to radili svi drugi. to je prirodan proces i tu nema ništa sporno. mi ovdje pričamo o političkom projektu preuzimanja tuđeg jezika i prevođenja srba u političke hrvate. u evropi ne postoje dva naroda koji pričaju istim jezikom jer je jezički i kulturni identitet osnova za građenje kasnijih nacionalinih identiteta. hrvati su tu izuzetak, jer su na srpskom etničkom prostoru izgradili svoj politički identitet.
Ako je to krivica Njemacke i Vatikana, zasto onda nema problema sa Njemcima, Talijanima, Slovencima, Madjarima itd. kao sa Hrvatima? Ta vrsta problema ne postoji nidje dje Srbi dolaze u dodir sa drugim narodima kroz istoriju.
Nisam nigdje i nikada pročitao da Srbi imaju ili su imali želje i planove za osvajanjem i asimilacijom Nijemaca, Mađara i Talijana. Shodno tome, ne postoji i nije postojao problem tih naroda i Srba.
Из ког си мрака ти искочио да ми је знати.
Клали сте нас и једни и други какав ваш препород бре,која ваша државност,ја не знам народ у Европи да има више фалсификата у историји од вашег,уз то сте успели и рођени језик да угасите зарад територијалних аспирација на туђе земље.
Лепо вас је Дучић описао,свака му је златна:
"Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде."
"Непријатељи, то су само наши прерушени пријатељи које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда."
''Cinizmom koji se u našoj poštenoj kući ne da ni zamisliti,
Ilirci su uzeli srpski jezik najpre da prisvoje dubrovačku književnost,
a zatim da po Bosni mogu da poharaju srpske narodne pesme
i onako ih bestidno štampaju u Zagrebu kao hrvatsku narodnu poeziju.''
"Branio si zemlju od nejaci nase,
iz kolevke pio krv nevine dece.
Pod znamenjem srama uz ime Ustase,
slavio si Hrista,Slobodu i Svece."
"Jedino Rusi i Hrvati od svih slavenskih naroda imaju neprekidan kontinuitet državnosti od ranog srednjeg vijeka do 20. stoljeća“ – tvrdi vodeći ruski slavist dr sc Denis Jevgenjevič Alimov u razgovoru za Jutarnji list."
Nisam nigdje i nikada pročitao da Srbi imaju ili su imali želje i planove za osvajanjem i asimilacijom Nijemaca, Mađara i Talijana. Shodno tome, ne postoji i nije postojao problem tih naroda i Srba.
Ови коцкасти су "генијалци", доведу неког Руса у лијепу њихову, гурну му мало кеша, сандук ракије и пар Хрватица да га мало "релаксирају", потуре му жељену изјаву (овдје)
.... i upozorava kako jedino Rusi i Hrvati od svih slavenskih naroda imaju neprekidan kontinuitet državnosti od ranoga srednjeg vijeka do 20. stoljeća.
Како ваља образложити ову неопјевану глупост иде "потврда"
Hrvatska je nakon sklapanja unije s Ugarskom 1102. godine cijelo vrijeme, ma pod čijom vlašću bila, koliko-toliko zadržavala neke oblike i atribute samostalnosti i državnosti.
.То "склапање уније" са Угарском само у хрватској википедији која и тако обилује будалаштина, прихватају озбиљно. И енглеска википедија (овдје) о том "пакту"
Pacta conventa (Latin for "agreed accords") was an alleged agreement concluded between King Coloman of Hungary and the Croatian nobility in 1102 or afterwards, defining the status of Croatia in the union with Hungary. The earliest manuscript of the document is of the fourteenth century.
The document titled Pacta conventa or Qualiter (the first word in the document) was found in a Trogir library.[1] Until the 19th century it was considered that it dated to 1102. However, most historians today hold that it is not an authentic document from 1102 and likely a forgery from the 14th century, but that the contents of the Pacta Conventa still correspond to the political situation of that time in Croatia.
наглашава да је у питању наводни споразум и по мишљењу историчара фалсификат урађен у XIV вијеку и за потребе поитичке ситуације у Хрватској тог времена.
Чак и енглеска википедија у којој су иначе опрезни и уздржавају се од оваквих квалификација, овај лажни документ означавају сумњивим, благо речено.
Али ето видимо у лијепој њиховој афирмишу такве будалаштине. Симпатични, забавни дјечаци.
"Jedino Rusi i Hrvati od svih slavenskih naroda imaju neprekidan kontinuitet državnosti od ranog srednjeg vijeka do 20. stoljeća“ – tvrdi vodeći ruski slavist dr sc Denis Jevgenjevič Alimov u razgovoru za Jutarnji list.
Nisam nigdje i nikada pročitao da Srbi imaju ili su imali želje i planove za osvajanjem i asimilacijom Nijemaca, Mađara i Talijana. Shodno tome, ne postoji i nije postojao problem tih naroda i Srba.
Заборавио си само да Срби живе поред Њемаца, Мађара и Талијана исто као и поред Хрвата. Са овим првима није било такви проблема.
Читам прије неки дан аустријске документе из 1531. године. Срби се договарају са аустријским властима и траже да им се призна посебан статус, те ако то није могуће "радије се враћају међу Турке него да буду под Хрватима".
Сад ти замисли да ли је ту икад ишта било нормално између Срба и Хрвата.
И није у питању да Срби одбијају да буду кметови (пошто је један од договора био и то да буду слободни 6 година а онда да плаћају десетину итд.), већ изричито неће да буду под Хрватима.
Не смета им да буду под Словенцима али неће под Хрватима.
Ови коцкасти су "генијалци", доведу неког Руса у лијепу њихову, гурну му мало кеша, сандук ракије и пар Хрватица да га мало "релаксирају", потуре му жељену изјаву (овдје)Како ваља образложити ову неопјевану глупост иде "потврда" .То "склапање уније" са Угарском само у хрватској википедији која и тако обилује будалаштина, прихватају озбиљно. И енглеска википедија (овдје) о том "пакту" наглашава да је у питању наводни споразум и по мишљењу историчара фалсификат урађен у XIV вијеку и за потребе поитичке ситуације у Хрватској тог времена.
Чак и енглеска википедија у којој су иначе опрезни и уздржавају се од оваквих квалификација, овај лажни документ означавају сумњивим, благо речено.
Али ето видимо у лијепој њиховој афирмишу такве будалаштине. Симпатични, забавни дјечаци.
Svi domaći i inozemni povjesničari tvrde da je ugovor koji je zapisan u 14. stoljeću neautentičan, ali također naglašavaju da je do nekog sporazuma očito došlo, jer se bez njega ne može nikako objasniti poseban položaj Hrvatske u okviru Zemalja krune sv. Stjepana. Hrvatska je pod Arpadovićima i kasnije zadržala vlastiti teritorij, odjeljen od Kraljevine Ugarske, prvi zajednički kralj Koloman je imao zasebnu krunidbu za hrvatsko-dalmatinskog kralja u Biogradu na moru, Hrvatskom je upravljao zasebni vladar s naslovom hercega, koji je imao kraljevske ovlasti, vlastiti dvor, dvorsku kancelariju i pravo izdavanja povelja i provođenja zakona. Trogirski privilegij također ide u prilog postojanju dogovora između ugarskog kralja i hrvatskih velikaša. Ugarski je kralj morao pridobiti hrvatske velikaše za sebe, jer nije imao vojske ni moći držati Hrvatsku pod okupacijom. Činjenica je da su ugarski vladari zadržali hrvatske zakone, upravno teriotrijalno uređenje, vlast i status hrvatskog plemstva, sudsku neovisnost.
