Uginula maca :(

zmtcp

Početnik
Poruka
7
Juče mi je uginula maca. Mlada maca, stara samo tri godine. Bila je mažena i pažena, pravilno hranjena itd. Bolovala je dva dana. Čim sam primjetio da ne jede i teško pije vodu odnio sam je veterinaru. Temperatura joj je bila snižena 36 sa nešto, primila je injekcije. Napretka nije bilo, šta više stanje se pogoršalo. Sutradan (juče) sam je ponovo odnio u veterinarsku ambulantu. Opet joj je izmjerena temperatura i ponovo je bila snižena, kapci su joj bili suvi. Primila je neke druge injekcije (ne znam koje). Donio sam je kući, izlagao sam je suncu, pomalo je pila vodu. Nadao sam se da joj ima spasa iako je stanje bilo teško. Kasnije sam je unio u kuću, nekako se sama popela na fotelju i tu je spavala do sinoć oko 9 kada je sišla, legla na patos i u roku od 3-5 minuta uginula i to bukvalno na mjestu gdje se i rodila.

Šta može biti uzrok da jedna vesela, razigrana i naizgled potpuno zdrava maca ovako, praktično naprasno, ugine?
Maca je imala slobodu da se kreće napolju koliko i gdje želi, znači bila je polu kućna.

Evo nekoliko činjenica:
-Dan - dva prije nego što će da se razboli počelo je tjeranje, ali nije bilo parenja, mačora ni od korova.
-Slabo ili nikako nije jela, a vodu je normalno pila (mislio sam da joj do hrane nije zbog tjeranja pa tome nisam pridavao neki značaj).
-U subotu kada sam shvatio da s njom nešto nije u redu teško se kretala, za hranu potpuno nezainteresovana, vodu jedva da malo pije. Nosim je veterinaru.
-U nedelju stanje još gore, jedva hoda razmaknutih zadnjih nogu priljubljena uz zemlju ide na sunce. Vodu pomalo pije. Nosim je veterinaru.
-U nedelju uveče je uginula.
 
:( pretpostavljam da maca nije bila vakcinisana, ima ovde ljudi koji znaju mnogo o bolestima, sigurno će ti se javiti, dobro je znati za ubuduće.U svakom slučaju, jako mi je žao malene, mnogi od nas ovde izgubili su ljubimce i znam koliko ti je teško.
 
:( pretpostavljam da maca nije bila vakcinisana, ima ovde ljudi koji znaju mnogo o bolestima, sigurno će ti se javiti, dobro je znati za ubuduće.U svakom slučaju, jako mi je žao malene, mnogi od nas ovde izgubili su ljubimce i znam koliko ti je teško.

Jeste, teško mi je. Ne prestajem da mislim na nju. Lutkica, tako smo je zvali. Baš mi je žao, pogotovo što se to nekako odjednom i prebrzo desilo.
Nije bila vakcinisana. Nešto mislim da su kod nje u pitanju,.... ne znam kako bih rekao.... macini ženski problemi. Eto, ne znam kako drukčije da kažem. Uvijek je imala probleme kad bi imala tjeranje. Desetak puta se parila, a macila se samo jednom i to uz povelike teškoće. Možda da sam je sterilisao.... Gledao sam na internetu pa sam naišao na slučajeve trovanja gdje su simptomi bili kao kod moje mace, ne znam zašto ali trovanje bih isključio.

Ovo su ona i njeni mačići:
 
Žao mi je zbog loših vesti, snižena temperatura odnosno hipotermija se javlja kod mačije kuge. Dakle u pitanju je opasna virusna infekcija, u ovom slučaju prilično brzo se razvila odnosno nije davala rane simptome. Lično mislim da je to u pitanju, mada malo zbunjuje opis hodanja razmaknutih nogu, postoji slabost u nogama ali baš za takav stav nisam čuo. Šta kaže veterinar. Nešto više o tome ovde: Bolesno mače (virusna infekcija)
Vakcinišite mačiće, za svaki slučaj ako imate druge mačke dezinfikujte sve domestosom i asepsolom, u slučaju da je bio virus.
Link....Poruka andjela
 
Poslednja izmena:
Žao mi je zbog loših vesti, snižena temperatura odnosno hipotermija se javlja kod mačije kuge. Dakle u pitanju je opasna virusna infekcija, u ovom slučaju prilično brzo se razvila odnosno nije davala rane simptome. Lično mislim da je to u pitanju, mada malo zbunjuje opis hodanja razmaknutih nogu, postoji slabost u nogama ali baš za takav stav nisam čuo. Šta kaže veterinar. Nešto više o tome ovde: Bolesno mače (virusna infekcija)
Vakcinišite mačiće, za svaki slučaj ako imate druge mačke dezinfikujte sve domestosom i asepsolom, u slučaju da je bio virus.
Link....Poruka andjela

Hvala na linkovima...

Znači mačija kuga. Tačno je imala sve nabrojane simptome osim povraćanja i proliva.

Da li je onda greška veterinara to što su joj davali ikakve injekcije? Veterinar je samo rekao da su joj kapci suvi, da je počela da se hladi i suši. Tehničaru je rekao da joj da neki lijek... samo sam zapamtio da počinje na slovo B. Kako je dobila tu stomačnu infekciju? Bila je slobodna da se kreće gdje želi, možda je negdje nešto pojela... ne znam.

Sreća je da joj nisam davao nikakvu hranu na silu, sad bi mi bilo još teže.

Još jednom hvala na razjašnjenju.
 
Poslednja izmena:
Pazi, to je najverovatnije ali me zbunjuje tvoj opis hodanja raširenih zadjih nogu.....da li postoji mogućnost da je mačka već bila noseća ili komplikacije na genitalijama usled hormonske injekcije. nisi rekao koliko je prošlo vremena od te hormonske injekcije.
Inače virus je sve prisutan, možeš ga i na nogama uneti u kuću. Jedini spas je preventivna vakcinacija, to nije bačena para.
 
Poslednja izmena:
I veterinar me je pitao da li je slučajno maca skotna. Rekao sam mu da nije. Parila se prije mjesec dana, a par dana prije nego što će se razboliti počelo joj je tjeranje. Da je nosila mačiće ne bi ponovo imala tjeranje.

Mislim da je ona imala neke probleme sa reproduktivnim organima, ali hormonsku injekciju (ako je to injekcija za sterilizaciju) ona nije primila. Injekcije koje je primila su valjda neki antibiotici, vitamini ili protivotrovi (zaista ne znam) i njih je primila u subotu 19. maja (dvije) i nedelju 20. maja (takođe dvije). Uginula je u nedelju uveče 20. maja.

Što se tiče prisutnosti virusa, ja nemam više maca, imao sam samo nju. Mačiće sam sve udomio. Da li je virus opasan za ljude?
 
Nije virus opasan za ljude , za druge mačke jeste. Inače nisam siguran da skotna mačke ne može imati teranje u nekim situacijama.....baš ovih dana mačke su poludele kao da je februar. Veterinar bi trebao prepoznati da li je mačka skotna.
 
Veterinar je možda i prepoznao, ali nije ništa rekao. Inače u 99% slučajeva veterinari iz ove stanice liječe krupnije domaće životinje. Vole životinje, potrudili su se da pomognu, ništa im ne mogu zamjeriti.

Pregledao sam mnoge stranice tražeći odgovor šta se maci desilo i nisam ga našao dok nisam došao ovde. Po svemu sudeći ti si prepoznao šta je uzrok uginuća. Hvala puno na svim zaista korisnim informacijama.
 
Nezahvalno je komentarisati išta ,bez nekih detaljnijih informacija . pregleda, ali , ovako mogu reći da mi je žao što je ova maca uginula. Drago mi je što je vlasnik odmah reagovao i odveo je veterinaru, no, verovatno je oboljenje bilo takvog intenziteta da joj nije bilo pomoći.
Sugerisao bih svim ljubiteljima maca da obrate pažnju na sledeće stvari:
- Mace se vakcinišu, slično štencima, u prvim mesecima života. U suprotnom češće oboljevaju, često fatalno.
- Dobro bi bilo macu sterilisati. kako žensku , tako i mušku. Mirnije su, manje oboljevaju i ne beže od kuće. Mnogima se mace , posle " februara " ne vrate jer stradaju od drugih životinja i u saobraćaju
- Maca bi oda rane mladosti trebala jesti Ph neutralnu hranu. Mesne preradjevine nikako jer su osetljive na prisustvo određenih materija u toj hrani koje joj mogu uticati na stavranje peska u m. bešici. Takva maca mora na hitnu intervenciju u totalnoj anesteziji. Ovaj zahvat nije nimalo jeftin, tako da se više isplati hraniti macu korektno.
Nadam se da sam pomogao ...
 
Zao mi je malene. Moguce su i macija kuga i genitalna infekcija ali ipak ne bih iskljucila ni trovanje, i kod trovanja je obicno jedan od simptoma hipotermija. Ima li u blizini golubarnika? Macke najcesce truju upravo golubari-moj komsija je pre par godina u par dana otrovao mog, macka svoje macehe i slucajno i svog macka. Inace, slazem se sa NF i Palvet i oko vakcinacije i oko sterilizacije. Da se moj muz slaze, sad ne bih morala da strepim od jezeva i da dosadjujem narodu pitanjem treba li im mace. (Sreca pa ih imam samo dvoje.)
 
Poslednja izmena:
Juče mi je uginula maca. Mlada maca, stara samo tri godine. Bila je mažena i pažena, pravilno hranjena itd. Bolovala je dva dana. Čim sam primjetio da ne jede i teško pije vodu odnio sam je veterinaru. Temperatura joj je bila snižena 36 sa nešto, primila je injekcije. Napretka nije bilo, šta više stanje se pogoršalo. Sutradan (juče) sam je ponovo odnio u veterinarsku ambulantu. Opet joj je izmjerena temperatura i ponovo je bila snižena, kapci su joj bili suvi. Primila je neke druge injekcije (ne znam koje). Donio sam je kući, izlagao sam je suncu, pomalo je pila vodu. Nadao sam se da joj ima spasa iako je stanje bilo teško. Kasnije sam je unio u kuću, nekako se sama popela na fotelju i tu je spavala do sinoć oko 9 kada je sišla, legla na patos i u roku od 3-5 minuta uginula i to bukvalno na mjestu gdje se i rodila.

Šta može biti uzrok da jedna vesela, razigrana i naizgled potpuno zdrava maca ovako, praktično naprasno, ugine?
Maca je imala slobodu da se kreće napolju koliko i gdje želi, znači bila je polu kućna.

Evo nekoliko činjenica:
-Dan - dva prije nego što će da se razboli počelo je tjeranje, ali nije bilo parenja, mačora ni od korova.
-Slabo ili nikako nije jela, a vodu je normalno pila (mislio sam da joj do hrane nije zbog tjeranja pa tome nisam pridavao neki značaj).
-U subotu kada sam shvatio da s njom nešto nije u redu teško se kretala, za hranu potpuno nezainteresovana, vodu jedva da malo pije. Nosim je veterinaru.
-U nedelju stanje još gore, jedva hoda razmaknutih zadnjih nogu priljubljena uz zemlju ide na sunce. Vodu pomalo pije. Nosim je veterinaru.
-U nedelju uveče je uginula.

Ovako... Jedan stari, iskusni, najiskusniji mackar me je iskritikovao sto nisam vise insistirala na svojoj "dijagnozi" u ovom slucaju jer, prema njegovom visedecenijskom iskustvu, nema sta drugo da bude, nego trovanje. A knjigu toplo preporucujem: https://groups.google.com/forum/?hl=en-GB&fromgroups#!topic/volim_mace/KsOpbQCyOiY
 
A evo malo i o "famoznoj" panleukopeniji:

ПАНЛЕУКОПЕНИЈА

Панлеукопенија је врло заразна, понекад фатална, вирусна болест мачака, која се виђа широм света. Најјаче погађа мачиће. Вирус узрочник је врло отпоран; може да опстане месецима у окружењу, осим ако се не употребе веома моћна дезинфекциона средства за његово деактивирање. Ветеринари сада не виђају често панлеукопенију, по свој прилици као последицу вакцинације распрострањене широм света. Међутим, степен заразе остаје висок међу невакцинисаном мачјом популацијом, а болест се каткад виђа и код вакцинисаних, педигрираних мачића који су били изложени великој количини вируса.

Порекло, преношење и развој болести

Мачји вирус панлеукопеније (FPV) је у тесној вези са ентеритис вирусом канадске куне и псећим парвовирусом (варијанта 2, основни, и подврсте a и b). FPV може да изазове болест код свих животиња фамилије мачака (фелиде) и неких чланова сродних фамилија (на пример ракун), али не погађа животиње фамилије паса (каниде). Обрнуто, недавно је доказано да псећи парвовируси варијанте 2 изазивају болест налик на панлеукопенију код домаћих мачака и великих фелида. У једној студији која је обухватила америчке и немачке мачке са клиничком дијагнозом панлеукопеније, код приближно 10% случајева су изоловани псећи парвовируси варијанте 2, пре него FPV. У једној вијетнамској студији, од укупно изолованих парвовируса код здравих мачака, било је 80% псећих и само 20% мачјих.

Честице вируса постоје у свим секретима и екскретима за време акутне фазе болести и могу да се избацују преко столице преживелих животиња све до 6 седмица након опоравка. Парвовируси су крајње отпорни према инактивацији; могу да преживе дуже од године у прикладном окружењу и могу да буду пренети на велика растојања путем одеће и обуће. Међутим, парвовирусе уништава излагање 6% раствору избељивача (водени раствор натријум хипохлорита - "Снежник", "Варикина" и сл.) у трајању од 10 минута на собној температури. Дезинфекциона средства на бази пероксигена (водоник пероксид - "хидроген") су такође врло ефикасни.

Мачке се заражавају преко носа и уста када су у додиру са зараженим животињама, њиховим секретима, или гардеробом којом је вирус пренет. Већина мачака које слободно лутају је изложена вирусу током прве године живота. Оне које код којих се развије субклиничка инфекција (асимптоматична инфекција - без очигледних симптома), или преживе акутну болест, изграде снажан, дуготрајни, заштитни имуни одговор.

FPV заражава и разара ћелије које се активно деле у коштаној сржи, лимфоидним тквима, цревном епителијуму (површински слој) и - код врло младих животиња - малом мозгу и мрежњачи ока. Код трудних мачака, вирус може да се пренесе преко постељице и да изазове ресорпцију ембриона, мумификацију фетуса, абортус, или рађање мртвог младунца. Алтернативно, инфекција мачића у перинаталном периоду (непосредно пре или после рођења) може да уништи епителијум дупље малог мозга, доводећи до закржљавања малог мозга, некоординације и дрхтавице. Церебеларна атаксија (некоординираност мишића изазвана болешћу малог мозга) изазвана FPV-ом је постала релативно ретка дијагноза, јер већина мајки пасивно преноси довољно антитела својим мачићима и тиме их штите у периоду пријемчивости на болест.

Клинички налаз

Већина инфекција су субклиничке, што се евидентира преовлађивањем анти-FPV антитела међу невакцинисаним, здравим мачкама. Оне које се разболе, обично су старе <1 године. Код жестоких случајева смрт може да наступи изненада, без упозорења (углавном мачићи). Код акутних случајева се после инкубационог периода од 2-7 дана јавља температура (40-41.7°C), депресија и анорексија (губитак апетита). Повраћање обично почиње 1-2 дана после наступања високе температуре, типично садржи жуч и није у вези са храњењем. Пролив може да наступи мало касније, али није увек присутан. Екстремна дехидрација се развија нагло. Погођене мачке могу сатима да седе поред чинија за воду, мада можда неће превише да пију. Код случајева који су у завршној фази јавља се хипотермија и може да се развије септички шок и дисеминирана интраваскуларна коагулација (поремећај код кога су, погрешном стимулацијом услед болести, тромбоцити натерани да стварају тромбове у капиларима, па их зато не буде довољно за деловање на местима стварне повреде крвних судова).

Физички преглед обично указује на дубоку депресију, дехидрацију, а понекад и бол у трбуху. Опипавање трбуха - које може да изазове повраћање - може да покаже задебљање цревних завоја (петљи) и увећане лимфне чворове у мезентеријуму (унутар превоја трбушне марамице). У случају хипоплазије (закржљавања) малог мозга приметни су атаксија и дрхтавица, уз нормалну менталну активност. Оштећења мрежњаче, ако их има, јављају се као раздвојене сиве тачке.

Трајање ове самоограничавајуће болести ретко је дуже од 5-7 дана. Смртност је највећа код мачића млађих од 5 месеци.

Патолошке промене

Типично, постоји мали број већих, локализованих патолошких промена, иако је дехидрација обично изражена. Превоји црева су обично проширени и могу да имају задебљане, хиперемичне (повећане прокрвљености) зидове. Јављају се петехије (крварење величине главе чиоде) или ехимозе (прелазак крви из оштећеног крвног суда и разливање испод површине ткива) на површини црева. Перинатално заражени мачићи могу да инају приметно смањен мали мозак. Хистолошки, крипте црева (жлезде у цревном епителијуму) су обично проширене и садрже отпад који се састоји од изумрлих некрозних ћелија епителијума.

Дијагноза

Дијагноза се претпоставља и обично се заснива на одговарајућим клиничким знацима и присуству панлеукопеније (опште смањење броја леукоцита - белих крвних зрнаца; одавде потиче име болести), са најнижом вредношћу од 50-3000 БКЗ/µL. Неутропенија (мањак неутрофила) је много доследнији налаз него лимфопенија (мањак лимфоцита). Укупни број БКЗ <2000 ћелија у микролитру асоцира на лошу прогнозу. За време опоравка од инфекције, типично се јавља неутрофилија (вишак неутрофила) са значајним помаком у лево (помак у лево је традиционални назив за повећани број младих, т.зв. штапићастих неутрофила). Дијагноза може да се потврди појавом FPV антигена у столици. Неки имунохроматографски тест китови за амбулантну примену, за детекцију CPV (псећи парво вирус), могу такође да детектују FPV антиген за време акутне фазе инфекције.

Диференцијална дијагноза треба да укључи остале узроке дубоке депресије, леукопеније и гастроинтестиналних симптома. Салмонелоза и инфекција мачјим вирусом леукемије (FeLV) и имунонедостајућим вирусом (FIV - пандан HIV вирусу код људи), такође треба да буду узети у разматрање. Једновремена инфекција вирусом леукемије (FeLV) и панлеукопенија вирусом (FPV) може да изазове код одраслих мачака синдром налик панлеукопенији.

Третман и превенција

Успешан третман акутних случајева захтева енергичну терапију течношћу и потпорну медицинску негу у изолованој просторији. Поремећаји електролита (т.ј. хипокалемија), хипогликемија, хипопротеинемија, анемија и опортунистичке секундарне инфекције* (види звездицу на крају текста) се често развијају код мачака веома погођених болешћу. Предвиђање ових могућности, пажљиво надгледање и хитна интервенција ће по свој прилици да побољшају исход. Интравенска надокнада течности (Хартманов раствор са прорачунатим додатком калијума) је основ терапије. Инфузији треба додати В витамине, заједно са 5% глукозом ако се сумња на хипогликемију, или је пак потврђена налазом. У додатку на Хартманов раствор, трансфузија свеже замрзнуте крвне плазме помаже у подржавању онкотичког притиска плазме (осмотски притисак који потиче од протеина плазме) и обезбеђује факторе згрушавања опако болесним мачићима са хипопротеинемијом. За жестоко анемичне пацијенте треба радије одабрати потпуну крв уместо плазме. Индикована је терапија парентералним антибиотицима широког спектра; међутим, нефротоксични лекови (н.пр. гентамицин, амикацин) треба да буду избегнути све док се не успостави нормална хидрација. Антиеметичка терапија (н.пр. метоклопрамид) може да обезбеди извесно олакшање и омогући раније ентерално храњење (помоћу црева уметнутог у желудац) меканом, лако сварљивом храном. Код жестоко погођених пацијената индиковано је парентерално храњење (у вену).

За превенцију FPV инфекције доступне су одличне вакцине са инактивираним и модификованим живим вирусом, које обезбеђују солидан, дуготрајан имунитет. Живе вакцине не треба давати мачкама које су трудне, имају потиснут имунитет, или су болесне, или пак мачићима млађим од 4 седмице. Већина произвођача вакцина препоручује да мачићи треба да приме 2 или 3 дозе модофикованих живих вакцина, у размаку од 3 седмице. Прва вакцинација се обично даје у узрасту 6-9 седмица. Последња доза почетне серије вакцинације не треба да се да пре него што маче наврши 12-14 седмица, да би било сигурно да мајчина антитела неће да деактивирају модификовани живи вирус. Излагање вирусу треба избегавати бар једну седмицу после комплетирања серије вакцинације. Бустер ревакцинацију (за појачавање имунитета) вршити сваке треће године.

* хипокалемија - мањак калијума у крви
хипогликемија - мањак гликозе (шећера) у крви
хипопротеинемија - мањак беланчевина у крви
анемија - малокрвност
опортунистичке секундарне инфекције - обично инфекције бактеријама које користе ситуацију у којој се имуни систем бори против друге болести.

Izvor: https://groups.google.com/forum/?hl=en-GB&fromgroups#!topic/volim_mace/Qa_mszXbC18
 
Mnogo mi je zao....Ono sto ti mogu reci je da je vazno da si je ti neizmerno voleo,mazio i pazio. Ja obozavam macke i znam kako ti je . Tebi je savest mirna jer si joj pruzio sve i voleo je neizmerno. Na neke stvari ne mozemo da uticemo na zalost.
 

Back
Top