Ратне приче са Кошара
Да не улазим у разлоге због којих актуелна власт, баш у овом политичком моменту дозвољава трибине, књиге и филмове о рату на Космету, осврнућу се на сам филм и контекст дешавања из 1999. године.
1389. године, судбина је одредила Косово као капију одбране Европе, а Србе као граничаре, који на себе треба да приме удар, тада најмоћније војне силе - Османске империје. Одлазак у бој на Косову, значио је сигурну смрт. Шансе за за војну победу нису постојале. Према речима светог владике Николаја, Косовска битка се од свих других српских победа и пораза разликовала по јединству
мотива борбе и решеношћу на
мученичку смрт. Дакле, било је то чисто страдање за Христа. Тада је српски народ купио улазницу за Небеско царство и Косово је постало Мит. Мит који је кроз касније векове окупације спајао и окупљао Србе. Мит којим су били надахнути и српски устаници када су кренули у јуриш за ослобођење земље од турског окупатора. Косово је постало мисао, метафизика, симбол борбе за слободу. Тако је и данас.
Тадашња Европа, била је свесна српске улоге у борби за слободу. Тадашња Европа, ценила је српску жртву и подвиге. У међувремену, Европу је заменио Запад. А, Запад је смрт Европе. Запад је продужена рука прекоокеанског Левијатана који руши све пред собом. Левијатан је морао исправити грешку од Великог рата и коначно поставити војну базу на Балкану. За те сврхе, овај пут, послужили су му терористи и такозвана УЧК. По старом добром сценарију, намештено је неколико ,,злочина" и забава је могла да почне.
Иначе, занимљива је та ствар са тероризмом...Када је окренут против православних, Срба или Руса, то није тероризам, него борба за слободу, но да не ширим причу.
И ето нове генерације Срба која се нађе на истом тесту као и славни преци. Ситуација пресликана као 6 векова пре. Бранити исту светињу, од исте нечастиве силе. Овог пута се на страни нечастивих нашла багра из читавог света. Хорда плаћеника, легионара, регуларних војника из Албаније, терориста из арапских земаља, сјатила се на српске карауле. Овај пут, дочекали су их нови Обилићи, Церна, Леовац, Сич, Јоцић, Радончић, Павловић, Васојевић, Божић, Бјелобрк, Ковачевић и други ратници којима је намењено да се преко Косова вину у небо. Копнене нападе белосветских разбојника, пратила је авијација највеће војне силе. Уранијум, касетне бомбе и остала средства забрањена свим могућим конвенцијама, нису била довољна да се војно поразе српски војници. Погинуло их је 108, али су положаји држани све до потписивања издаје од стране Милошевића и екипе.
У филму се детаљно сведочи о појединим окршајима у рејону караула Кошаре, Маја Глава, Раса Кошарес и Морина. Сведоче преживели хероји и старешине. Ма колико сам скептичан према филмовима који се приказују на РТС из неких јефтиних политичких разлога, ово јесте један важан документ и сведочанство о томе да има Срба чија се мисао не завршава Старбакс кафици и пилетини из Лидла.
Препорука за филм.
п.с. скандалозно је што спикер у филму УЧК терористе ослвљава са ,,УЧК војници", али шта рећи.